Update
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava upozorava na pogoršan...
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaherty posetio je Srbiju od 18. do 21. maja 2...
Zahtev #1
Objava celokupne dokumentacije koja se tiče rekonstruisanja Železničke stanice u Novom Sadu koja je trenutno nedostupna javnosti
Studenti su zahtevali da se objavi kompletna dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu. Prvobitni odgovor na ovako postavljen zahtev bio je da dokumentacijom raspolaže samo Tužilaštvo, da bi ubrzo nakon toga ona bila nepotpuno objavljena od strane drugih državnih organa. "Naše kolege sa tehničkih fakulteta, kao i iz Udruženja arhitekata Srbije, uočile su da u objavljenim dokumentima nedostaje ključna dokumentacija neophodna za utvrđivanje krivične odgovornosti lica koja su rukovodila rekonstrukcijom Železničke stanice i bila na njoj angažovana. Konkretno nedostaju ugovori koji pokazuju ko je šta radio na Železničkoj stanici i koliko je to koštalo, zašto je cena rekonstrukcije skočila pet puta, kao i ko je odgovoran što je Železnička stanica dva puta svečano otvarana bez upotrebne dozvole. Vlada Republike Srbije je 12. decembra naložila Ministarstsvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) da objavi sva dokumenta koja tom ministarstvu „stoje na raspolaganju“ i koja se „tiču mogućeg izvršenja krivičnog dela usled obrušavanja nadstrešnice na staničnoj zgradi u Novom Sadu“. Ovakva formulacija ostavlja prostor Ministarstvu da ne objavi neki dokument jer ga nema na raspolaganju ili smatra da nije u vezi sa obrušavanjem nadstrešnice. Kao posledica navedenog, objavljeno je 195 dokumenata naspram 857 koliko ih ima Tužilaštvo.
Studenti su zahtevali da se objavi kompletna dokumentacija u vezi sa rekonstrukcijom Železničke stanice u Novom Sadu. Prvobitni odgovor na ovako postavljen zahtev bio je da dokumentacijom raspolaže samo Tužilaštvo, da bi ubrzo nakon toga ona bila nepotpuno objavljena od strane drugih državnih organa. "Naše kolege sa tehničkih fakulteta, kao i iz Udruženja arhitekata Srbije, uočile su da u objavljenim dokumentima nedostaje ključna dokumentacija neophodna za utvrđivanje krivične odgovornosti lica koja su rukovodila rekonstrukcijom Železničke stanice i bila na njoj angažovana. Konkretno nedostaju ugovori koji pokazuju ko je šta radio na Železničkoj stanici i koliko je to koštalo, zašto je cena rekonstrukcije skočila pet puta, kao i ko je odgovoran što je Železnička stanica dva puta svečano otvarana bez upotrebne dozvole. Vlada Republike Srbije je 12. decembra naložila Ministarstsvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) da objavi sva dokumenta koja tom ministarstvu „stoje na raspolaganju“ i koja se „tiču mogućeg izvršenja krivičnog dela usled obrušavanja nadstrešnice na staničnoj zgradi u Novom Sadu“. Ovakva formulacija ostavlja prostor Ministarstvu da ne objavi neki dokument jer ga nema na raspolaganju ili smatra da nije u vezi sa obrušavanjem nadstrešnice. Kao posledica navedenog, objavljeno je 195 dokumenata naspram 857 koliko ih ima Tužilaštvo.
Zahtev #2
Zahtevamo potvrdu nadležnih organa o identitetu svih lica za koja postoji osnovana sumnja da su fizički napala studente i profesore, kao i pokretanje krivičnih postupaka protiv njih. Takođe zahtevamo razrešenje pomenutih lica ukoliko se pokaže da su ista javni funkcioneri
"Zbog neažurnosti MUP-a u pogledu navedenog zahteva, redovni profesor i dekan FDU je 2.12.2024. u ime fakulteta podneo krivičnu prijavu Trećem OJT. Podneta krivična prijava se odnosi na lica za koja postoji osnovana sumnja da su dana 22.11.2024. fizički nasrnula na studente i profesore pomenutog fakulteta te da su izvršila krivično delo Nasilničko ponašanje kao i Nasilniko ponašanje na javnom skupu ili sportskoj priredbi.
"
"Zbog neažurnosti MUP-a u pogledu navedenog zahteva, redovni profesor i dekan FDU je 2.12.2024. u ime fakulteta podneo krivičnu prijavu Trećem OJT. Podneta krivična prijava se odnosi na lica za koja postoji osnovana sumnja da su dana 22.11.2024. fizički nasrnula na studente i profesore pomenutog fakulteta te da su izvršila krivično delo Nasilničko ponašanje kao i Nasilniko ponašanje na javnom skupu ili sportskoj priredbi.
"
Zahtev #3
Odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata na protestima, kao i obustavu već pokrenuti krivičnih postupaka
U prethodnom periodu predstavnici vlasti su konstatovali da su svi učesnici građanskih protesta pušteni na slobodu. međutim, to se ne smatra ispunjenjem zahteva. Razlog koji stoji iza toga jeste taj što puštanje na slobodu iz pritvora ne garantuje da ta lica neće biti krivično gonjena, niti da protiv njih neće biti doneta osuđujuća presuda. U skladu sa iznetim, zahtevamo da se protiv svih studenata i profesora učesnika građanskih protesta odbace krivične prijave, a ukoliko je krivični postupak u toku, da se isti obustavi.
U prethodnom periodu predstavnici vlasti su konstatovali da su svi učesnici građanskih protesta pušteni na slobodu. međutim, to se ne smatra ispunjenjem zahteva. Razlog koji stoji iza toga jeste taj što puštanje na slobodu iz pritvora ne garantuje da ta lica neće biti krivično gonjena, niti da protiv njih neće biti doneta osuđujuća presuda. U skladu sa iznetim, zahtevamo da se protiv svih studenata i profesora učesnika građanskih protesta odbace krivične prijave, a ukoliko je krivični postupak u toku, da se isti obustavi.
Zahtev #4
Povećanje budžeta za visoko obrazovanje u iznosu od 20%
"Izdvajanja za visoko obrazovanje predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu iz izvora Opštih prihoda i primanja budžeta iznose 60,15 milijardi dinara. U sastav izdvajanja za visoko obrazovanje ulaze stavke budžeta Više i univerzitetsko obrazovanje (glava 26.4), Studentski standard (glava 26.5) i Kriminalističko policijski univerzitet (glava 15.1).
Studenti su sa punim pravom zahtevali povećanje u iznosu od 20% prethodno pomeutih sredstava (tj. povećanje za oko 12.03 milijardi dinara, odnosno 102.8 miliona evra), koje bi nivo ulaganja u visoko obrazovanje približilo nivou ulaganja zemalja centralne i istočne Evrope (1,71% BDP, prema metodologiji OECD).
Zašto zahtev nije ispunjen?
Najavljeno je povećanje ""materijalnih troškova"" za 20% koje bi dovelo do povećanja ukupnog budžeta u iznosu od tek 4% (tj. 22 miliona evra). ""Materijalni troškovi"" dakle, označavaju tek segment budžeta za Više i univerzitetsko obrazovanje.
Umesto zahtevanog poboljšanja kvaliteta visokog obrazovanja, deo javnosti doveden je u zabludu da je zahtev ispunjen.
Obrazloženje zahteva
Dostupnost, pristupačnost i kvalitet visokog obrazovanja su standard progresivnog društva i njegovo finansiranje ne sme biti upitno. Država je dužna da obezbedi uslove u kojima je visoko obrazovanje izbor koji je dostupan svima, uz kvalitet koji je konkurentan na svetskim rang-listama univerziteta. Prebacivanjem finansijskog tereta sa studenata na primanja iz budžeta značajno bi se olakšali uslovi studiranja na svim nivoima studija, te bi se omogućila veća participacija finansijski ugroženih kategorija društva u visokom obrazovanju.
Stoga, zahtevamo uvođenje novog davanja koje bi, nakon izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, fakultetima obezbedilo sredstva u visini od 50% ukupne vrednosti ESPB bodova koje bi studenti inače plaćali. Time bi se izdvajanja za visoko obrazovanje povećala, bez promene same cene ESPB boda (koju određuju fakulteti), a studenti bi plaćali 50% nižu školarinu od celokupnog iznosa. Smatramo da je ovo prvi korak ka besplatnom obrazovanju. Dalje, zahtevamo da se ostatak sredstava ravnomerno raspodeli između ostalih stavki budžetskih glava Studentski standard i Više i univerzitetsko obrazovanje, izuzimajući zarade i dr. prihode zaposlenih. "
"Izdvajanja za visoko obrazovanje predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu iz izvora Opštih prihoda i primanja budžeta iznose 60,15 milijardi dinara. U sastav izdvajanja za visoko obrazovanje ulaze stavke budžeta Više i univerzitetsko obrazovanje (glava 26.4), Studentski standard (glava 26.5) i Kriminalističko policijski univerzitet (glava 15.1).
Studenti su sa punim pravom zahtevali povećanje u iznosu od 20% prethodno pomeutih sredstava (tj. povećanje za oko 12.03 milijardi dinara, odnosno 102.8 miliona evra), koje bi nivo ulaganja u visoko obrazovanje približilo nivou ulaganja zemalja centralne i istočne Evrope (1,71% BDP, prema metodologiji OECD).
Zašto zahtev nije ispunjen?
Najavljeno je povećanje ""materijalnih troškova"" za 20% koje bi dovelo do povećanja ukupnog budžeta u iznosu od tek 4% (tj. 22 miliona evra). ""Materijalni troškovi"" dakle, označavaju tek segment budžeta za Više i univerzitetsko obrazovanje.
Umesto zahtevanog poboljšanja kvaliteta visokog obrazovanja, deo javnosti doveden je u zabludu da je zahtev ispunjen.
Obrazloženje zahteva
Dostupnost, pristupačnost i kvalitet visokog obrazovanja su standard progresivnog društva i njegovo finansiranje ne sme biti upitno. Država je dužna da obezbedi uslove u kojima je visoko obrazovanje izbor koji je dostupan svima, uz kvalitet koji je konkurentan na svetskim rang-listama univerziteta. Prebacivanjem finansijskog tereta sa studenata na primanja iz budžeta značajno bi se olakšali uslovi studiranja na svim nivoima studija, te bi se omogućila veća participacija finansijski ugroženih kategorija društva u visokom obrazovanju.
Stoga, zahtevamo uvođenje novog davanja koje bi, nakon izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, fakultetima obezbedilo sredstva u visini od 50% ukupne vrednosti ESPB bodova koje bi studenti inače plaćali. Time bi se izdvajanja za visoko obrazovanje povećala, bez promene same cene ESPB boda (koju određuju fakulteti), a studenti bi plaćali 50% nižu školarinu od celokupnog iznosa. Smatramo da je ovo prvi korak ka besplatnom obrazovanju. Dalje, zahtevamo da se ostatak sredstava ravnomerno raspodeli između ostalih stavki budžetskih glava Studentski standard i Više i univerzitetsko obrazovanje, izuzimajući zarade i dr. prihode zaposlenih. "
