Upad pripadnika UKP u Rektorat Univerziteta u Beogradu presedan je koji otvara krupna ustavnopravna i krivičnoprocesna pitanja, te dovodi u sumnju poštovanje Ustavom garantovane autonomije univerziteta.
Kao posebna institucionalna vrednost, autonomija univerziteta podrazumeva ne samo slobodu naučnog i nastavnog rada, već i zaštitu od svakog neopravdanog, nesrazmernog ili politički motivisanog mešanja državnih organa u rad i funkcionisanje univerziteta i fakulteta, pri čemu je svako zadiranje u njihov prostor i delovanje dopušteno isključivo pod uslovima stroge zakonitosti, nužnosti i proporcionalnosti.
Zakon o visokom obrazovanju afirmiše autonomiju univerziteta i isključuje mogućnost političkih pritisaka na njegovo funkcionisanje. Takav standard potvrđuju i međunarodni izvori, uključujući i praksu Evropskog suda za ljudska prava, po kojoj svaka intervencija države prema akademskoj zajednici mora da bude lišena bilo kakvog efekta zastrašivanja koji bi mogao da ugrozi akademske slobode.
Posebno zabrinjava okolnost da su ulazak policije u Rektorat u huškačko-tabloidnom tonu pratili mediji bliski vlasti, čime se izlazi iz okvira svrsishodnog postupanja u krivičnom postupku, narušavaju ljudska prava i ulazi u sferu namerne javne diskreditacije akademskog integriteta.
