Mišljenje građana je važno

Pad nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici, reakcija institucija i vlasti i početak protesta doveli su raspoloženje javnosti do istorijskog minimuma: u decembru 2024. rekordnih 57% građana smatralo je da zemlja ide u pogrešnom pravcu, dok je samo 36% smatralo da je na pravom putu.

Talas građanske mobilizacije koji je usledio, i neviđen odziv na proteste širom Srbije, nakratko je preokrenuo taj trend. Do februara 2025. udeo onih koji su smatrali da zemlja ide u pogrešnom pravcu naglo je pao na 38% - signal da su mnogi građani osećali da je promena moguća.

To optimizam, međutim, nije dugo trajao. Kako izbori nisu raspisani, a pritisci na demonstrante, studente i civilno društvo su se intenzivirali, poverenje javnosti je erodiralo. Do septembra 2025. udeo građana koji smatraju da Srbija ide u pogrešnom pravcu ponovo je porastao na 53% - jasna većina i povratak pesimizmu koji je obeležio period pre protesta.

Korupcija ostaje najčešće pominjani problem u zemlji, mada je njen udeo tokom 2025. opao - sa 32% u februaru na 26% u septembru. Paralelno s tim, udeo građana koji kao glavni problem prepoznaju vladajuće stranke i Aleksandra Vučića više nego se udvostručio, sa 9% na 23% u istom periodu. Ovi trendovi sugerišu da deo javnosti sve više direktno povezuje korupciju s onima na vlasti, umesto da je posmatra kao apstraktnu ili strukturalnu pojavu.

Ekonomski problemi ostali su relativno stabilni tokom čitave godine - svaki peti građanin ih navodi kao najvažniji problem. Studentski pokret i blokade, koji su se početkom 2025. nametnuli kao važna politička snaga, takođe oko petine građana vidi kao najveći problem u zemlji - udeo koji se od aprila nije značajnije menjao, uprkos tome što su protesti izgubili deo svog početnog zamaha.

Značajan pomak u javnom mnjenju o članstvu u EU zabeležen je u aprilu 2025, kada je razlika između onih koji bi glasali za ulazak u EU i onih koji bi glasali protiv dostigla 18 procentnih poena - najveći zabeleženi raskorak u dugom vremenskom periodu. Ovaj pomak je po našem tumačenju direktno povezan sa dva konkretna događaja iz tog perioda: biciklističkim relejom do Strazbura i trkom do Brisela, koje su organizovali studentski aktivisti i uputili ih evropskim institucijama. Ti događaji su pitanje evropskih integracija vratili u javni fokus na neposredan i vidljiv način. Podaci sugerišu da je znatan deo dotadašnjih protivnika tokom tog perioda prešao u kategoriju neodlučnih, umesto da je direktno promenio stav u korist članstva.

Do septembra 2025. odnos snaga vratio se na granicu pariteta, s tim što bi 51% glasalo protiv članstva, a 49% za. Ovi nalazi ukazuju na to da smanjenje otpora prema članstvu u EU zahteva neposrednije veze između evropskih institucija i nedržavnih aktera - i politiku integracija koja govori građanima, a ne vladama.

Podrška protestima koji su izbili nakon rušenja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu ostala je tokom čitavog praćenog perioda visoka. Na vrhuncu, u februaru 2025, skoro dve trećine građana - 64% - izjavilo je da podržava proteste, dok ih je samo 34% bilo protiv.

Od tada je podrška postepeno opadala, dostigavši 58% u septembru 2025, dok je udeo onih koji proteste ne podržavaju porastao na 39%. Uprkos tom padu, jasna i stabilna većina građana Srbije i dalje stoji iza ovog pokreta. Udeo onih koji kažu da ne znaju ostao je zanemarljiv tokom čitavog perioda, što sugeriše da su protesti ostavili veoma malo prostora za ravnodušnost - građani su se uglavnom opredelili.