Napadi na demonstrante

U intervjuu koji je BIRN objavio 13. oktobra 2026, dugogodišnji aktivista SNS-a Momčilo Marjanović izneo je tvrdnju da je vladajuća stranka organizovala i plaćala grupe muškaraca koje su primenjivale silu prema studentima i građanima na protestima. Kaže da su te grupe tokom protesta 15. marta 2025. bile smeštene u „Ćacilendu“ u Beogradu, da je policija bila u koordinaciji sa kampom i da je novac stizao od direktora jednog novosadskog javnog komunalnog preduzeća. Direktor je odbio da odgovori na pitanja BIRN-a.

Od kraja 2023. dokumentovano je više slučajeva u kojima su telefoni novinara, ekoloških aktivista, studenata i poljoprivrednika otključavani alatima Cellebrite i zaraženi špijunskim softverom NoviSpy, najčešće tokom razgovora u BIA ili policiji. Amnesty International je u decembru 2024. objavio izveštaj „Digitalni zatvor“, a u martu 2025. potvrdio pokušaj napada Pegasusom na dve novinarke BIRN-a. Evropski parlament osudio je ove prakse u maju 2025. Studenti u blokadi objavili su 2. septembra 2026. da je najmanje 14 osoba iz pokreta bilo meta špijunskog softvera.

Share fondacija objavila je forenzičke nalaze koji potvrđuju da je od početka 2026. najmanje 14 ljudi u Srbiji bilo meta komercijalnog špijunskog softvera: učesnici studentskog pokreta, opozicioni aktivisti, jedan narodni poslanik i jedan gradski odbornik. Analiza sprovedena sa Citizen Labom i Security Labom Amnesty Internationala prepoznala je Pegasus, ubačen kroz "zero-click" propust, i novu verziju domaćeg NoviSpy-a. Poslanik među metama, Radomir Lazović, izjavio je da serverska infrastruktura vodi ka BIA. Nijedan državni organ nije reagovao na nalaze.