Update
Glasanje u inostranstvu: 102.147 birača, 93 biračka mesta i ...
Broj birača u inostranstvu porastao je 2,6 puta u odnosu na 2023, a broj biračkih mesta samo 15%; na...
U intervjuu koji je BIRN objavio 13. oktobra 2026, Momčilo Marjanović, koji kaže da je bio aktivista Srpske napredne stranke (SNS) više od deset godina, opisao je kako je, prema njegovim rečima, vladajuća stranka organizovala i plaćala grupe muškaraca koje su slate na studente i građane na protestima. Marjanović, koji govori pod punim imenom, kaže da je takve grupe vodio na „najrizičnija i kritičnija mesta“ okupljanja na kojima su bili demonstranti, i da su one primenjivale silu „često bez potrebe“.
Prema Marjanovićevim rečima, ljudi koje je predvodio bili su smešteni u provladinom kampu u beogradskom Pionirskom parku, poznatom kao „Ćacilend“, u vreme 15. marta 2025, kada je održan najmasovniji protest u istoriji Srbije. U šatoru su, kaže, držali sprejeve, palice i drugu opremu. Tvrdi da je u kampu video najmanje stotinu ljudi koji su otvoreno nosili pištolje, i da je policija „štitila i bila u koordinaciji sa osobama iz Ćacilenda“. Opisuje i „ubačene elemente“ među demonstrantima, čiji je zadatak bio da izazovu sukobe sa policijom kako bi krivica pala na studente, i ovu praksu povezuje sa incidentima u Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu i Novom Sadu. Naglašava da ne tvrdi da su svi sukobi bili namešteni, već samo da je takav mehanizam postojao.
Marjanović tvrdi da su uputstva i novac stizali od Nenada Barca, direktora JKP Novosadska toplana i člana SNS-a. Prema njegovim rečima, on je dobijao 500 evra dnevno, a svaki čovek kog je vodio po 200 evra. Dodaje da je deo njegovog posla bilo i izvođenje „sigurnih birača“ na izbore, uz uobičajenu cenu od 100 evra po glasu. BIRN-u je predao prepisku sa Barcem koja, kako kaže, dokumentuje isplate. Barac je odbio da odgovori na pitanja BIRN-a, a dvojica aktivista pomenutih u intervjuu odbila su da daju izjavu i rekla da Marjanovića ne poznaju.
Reč je o navodima jednog učesnika, koje nijedna nadležna institucija još nije proverila. Navodi su, međutim, konkretni: imenuju direktora javnog preduzeća, opisuju način isplate i ukazuju na koordinaciju sa policijom na događajima koji se mogu prepoznati. Zato zahtevaju hitnu i nezavisnu istragu nadležnog javnog tužilaštva, uključujući i ulogu policije. Nijedno tužilaštvo do sada nije najavilo postupanje. Imajući to u vidu, ova ispovest se nadovezuje na trajni izostanak odgovornosti za nasilje nad demonstrantima od početka protesta u novembru 2024.
Prema Marjanovićevim rečima, ljudi koje je predvodio bili su smešteni u provladinom kampu u beogradskom Pionirskom parku, poznatom kao „Ćacilend“, u vreme 15. marta 2025, kada je održan najmasovniji protest u istoriji Srbije. U šatoru su, kaže, držali sprejeve, palice i drugu opremu. Tvrdi da je u kampu video najmanje stotinu ljudi koji su otvoreno nosili pištolje, i da je policija „štitila i bila u koordinaciji sa osobama iz Ćacilenda“. Opisuje i „ubačene elemente“ među demonstrantima, čiji je zadatak bio da izazovu sukobe sa policijom kako bi krivica pala na studente, i ovu praksu povezuje sa incidentima u Bačkoj Palanci, Bačkom Petrovcu i Novom Sadu. Naglašava da ne tvrdi da su svi sukobi bili namešteni, već samo da je takav mehanizam postojao.
Marjanović tvrdi da su uputstva i novac stizali od Nenada Barca, direktora JKP Novosadska toplana i člana SNS-a. Prema njegovim rečima, on je dobijao 500 evra dnevno, a svaki čovek kog je vodio po 200 evra. Dodaje da je deo njegovog posla bilo i izvođenje „sigurnih birača“ na izbore, uz uobičajenu cenu od 100 evra po glasu. BIRN-u je predao prepisku sa Barcem koja, kako kaže, dokumentuje isplate. Barac je odbio da odgovori na pitanja BIRN-a, a dvojica aktivista pomenutih u intervjuu odbila su da daju izjavu i rekla da Marjanovića ne poznaju.
Reč je o navodima jednog učesnika, koje nijedna nadležna institucija još nije proverila. Navodi su, međutim, konkretni: imenuju direktora javnog preduzeća, opisuju način isplate i ukazuju na koordinaciju sa policijom na događajima koji se mogu prepoznati. Zato zahtevaju hitnu i nezavisnu istragu nadležnog javnog tužilaštva, uključujući i ulogu policije. Nijedno tužilaštvo do sada nije najavilo postupanje. Imajući to u vidu, ova ispovest se nadovezuje na trajni izostanak odgovornosti za nasilje nad demonstrantima od početka protesta u novembru 2024.
