Update
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...
Analiza nacrta zakona Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije Agencija za ...
Dana 25. decembra 2024, dvadesetrogodišnji student i aktivista - kojeg je BIRN identifikovao pod pseudonimom Vedran - ušao je iz radoznalosti u Sava centar u Beogradu tokom skupa Srpske napredne stranke. U roku od petnaest minuta, grupa muškaraca u civilu opkolila ga je i odvela u policijsku stanicu Savski venac, gde je zadržan šest sati. Telefon mu je oduzet po dolasku i odnesen u posebnu prostoriju, kako je objavio BIRN.
Forenzička analiza koju je Amnesty International sproveo u januaru 2025. pokazala je da su operativci u 20:01 - dok je Vedran bio na ispitivanju u drugoj prostoriji - uključili njegov telefon, proveli naredna dva sata izvlačeći podatke Cellebrite forenzičkom opremom, pokušali da instaliraju neidentifikovanu Android aplikaciju, a zatim pokušali da prikriju tragove. Vedran ni u jednom trenutku nije dao pristanak, a nijedan sudski nalog nije ovlašćivao nijednu od ovih radnji. Telefon mu je vraćen nedugo pre 1 sat, isključen.
Tokom ispitivanja, četvorica muškaraca u civilu koji se nisu identifikovali ispitivali su Vedrana o aktivističkim grupama Sviće, o drugim aktivistima uključujući Nikolu Ristića i Ivana Bjelića, kao i o njegovim kontaktima i finansiranju. Više puta je pitao da li je učinio nešto nezakonito, da li je uhapšen i da li može da ode. Odgovori su bili ne, ne i ne. Pristup advokatu bio mu je uskraćen tokom celog postupka. Ispitivanje je potom prešlo u pritisak i pretnje: operativci su tvrdili da je strana žena koju je fotografisao na Instagramu špijun, pretili mu gonenjem zbog špijunaže i napada na ustavni poredak, te mu nudili novac, pokrivanje troškova i posao u Ministarstvu finansija u zamenu za saradnju kao doušnik.
Pred ponoć, operativci su pred Vedrana stavili prazan list papira s jednom rečenicom kojom se traži da pristane na tajnu saradnju s državnim organima. Nakon sat vremena psihološkog pritiska - uključujući zaklinjanje četvorice operativaca na njegovu Bibliju - napisan je rukopisni dokument kojim se traži da pomogne u identifikaciji strane žene i da je prati dok boravi u Srbiji. Vedran je potpisao, verujući da dokument nema pravnu snagu i želeći samo da ode. Ne namerava da sarađuje.
Dok je Vedran bio zadržan, aktivisti napolju su ga tražili, a njegovi roditelji su prijavili nestanak policiji. MUP je odbio da primi prijavu o nestanku, preusmeravajući roditelje između Beograda i njihovog mesta stanovanja pet puta bez prihvatanja prijave. Signal njegovog telefona bio je ugašen od trenutka kada je ušao u policijsku stanicu. Cellebrite, čija je oprema korišćena u ovom i ranije dokumentovanim slučajevima, od tada je oduzeo licence nekim klijentima u Srbiji nakon što je interna istraga potvrdila zloupotrebu - iako kompanija nije otkrila koji su klijenti pogođeni.
Forenzička analiza koju je Amnesty International sproveo u januaru 2025. pokazala je da su operativci u 20:01 - dok je Vedran bio na ispitivanju u drugoj prostoriji - uključili njegov telefon, proveli naredna dva sata izvlačeći podatke Cellebrite forenzičkom opremom, pokušali da instaliraju neidentifikovanu Android aplikaciju, a zatim pokušali da prikriju tragove. Vedran ni u jednom trenutku nije dao pristanak, a nijedan sudski nalog nije ovlašćivao nijednu od ovih radnji. Telefon mu je vraćen nedugo pre 1 sat, isključen.
Tokom ispitivanja, četvorica muškaraca u civilu koji se nisu identifikovali ispitivali su Vedrana o aktivističkim grupama Sviće, o drugim aktivistima uključujući Nikolu Ristića i Ivana Bjelića, kao i o njegovim kontaktima i finansiranju. Više puta je pitao da li je učinio nešto nezakonito, da li je uhapšen i da li može da ode. Odgovori su bili ne, ne i ne. Pristup advokatu bio mu je uskraćen tokom celog postupka. Ispitivanje je potom prešlo u pritisak i pretnje: operativci su tvrdili da je strana žena koju je fotografisao na Instagramu špijun, pretili mu gonenjem zbog špijunaže i napada na ustavni poredak, te mu nudili novac, pokrivanje troškova i posao u Ministarstvu finansija u zamenu za saradnju kao doušnik.
Pred ponoć, operativci su pred Vedrana stavili prazan list papira s jednom rečenicom kojom se traži da pristane na tajnu saradnju s državnim organima. Nakon sat vremena psihološkog pritiska - uključujući zaklinjanje četvorice operativaca na njegovu Bibliju - napisan je rukopisni dokument kojim se traži da pomogne u identifikaciji strane žene i da je prati dok boravi u Srbiji. Vedran je potpisao, verujući da dokument nema pravnu snagu i želeći samo da ode. Ne namerava da sarađuje.
Dok je Vedran bio zadržan, aktivisti napolju su ga tražili, a njegovi roditelji su prijavili nestanak policiji. MUP je odbio da primi prijavu o nestanku, preusmeravajući roditelje između Beograda i njihovog mesta stanovanja pet puta bez prihvatanja prijave. Signal njegovog telefona bio je ugašen od trenutka kada je ušao u policijsku stanicu. Cellebrite, čija je oprema korišćena u ovom i ranije dokumentovanim slučajevima, od tada je oduzeo licence nekim klijentima u Srbiji nakon što je interna istraga potvrdila zloupotrebu - iako kompanija nije otkrila koji su klijenti pogođeni.
