Update
Bivši aktivista SNS-a o plaćenim grupama koje su slate na de...
U intervjuu za BIRN, dugogodišnji član vladajuće stranke tvrdi da su grupe muškaraca plaćane u gotov...
Share fondacija i Citizen Lab Univerziteta u Torontu objavili su 19. oktobra 2026. dva nova slučaja upotrebe plaćeničkog špijunskog softvera u Srbiji. Citizen Lab je sa visokim stepenom pouzdanosti potvrdio da je iPhone prof. Vladana Đokića, rektora Univerziteta u Beogradu, zaražen Pegasusom, špijunskim softverom izraelske kompanije NSO Group. Telefon je zaražen tokom 2026. takozvanim „zero-click“ napadom - meta nije morala da otvori nijedan link ni fajl. Tačan datum zaražavanja nije utvrđen, a istraga je u toku.
Drugi slučaj odnosi se na Radeta Bajića, višeg tužilačkog saradnika u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Bajić je 13. avgusta 2026. dobio zvanično Appleovo upozorenje, a 27. avgusta i podsetnik, da je njegov uređaj verovatno bio meta plaćeničkog špijunskog softvera. Citizen Lab takvo obaveštenje smatra pouzdanim pokazateljem da je neko bio meta napada, ali zaraza njegovog uređaja nije potvrđena i forenzička analiza još traje.
Obe mete javnosti su poznate po stavovima koji se ne poklapaju sa stavovima vlasti. Đokić je branio autonomiju univerziteta i podržao studentske proteste, a kriminalistička policija je 31. marta 2026. po nalogu Višeg javnog tužilaštva ušla u zgradu Rektorata. Bajić je radio na slučaju Generalštab, u kojem je tužilaštvo otvorilo pitanje krivične odgovornosti državnih funkcionera zbog ukidanja statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u Beogradu. Kasnije je izuzet iz rada na predmetu, a u februaru 2026. javno je poručio da je tužilaštvo spremno da pozove na odgovornost sve funkcionere koji su prekršili Ustav i zakon. Citizen Lab ne navodi ko je koristio špijunski softver u ovim slučajevima. Pegasus se, međutim, prodaje isključivo državama i državnim organima.
Novi slučajevi nadovezuju se na nalaz Share fondacije od 2. septembra 2026. da je od početka godine najmanje 14 osoba - članova studentskog pokreta, aktivista, jednog opozicionog poslanika i jednog lokalnog odbornika - bilo meta naprednog špijunskog softvera. Prema podacima Citizen Laba, sada je javno poznato najmanje 16 pripadnika civilnog društva u Srbiji koji su bili mete plaćeničkog špijunskog softvera ili su njime zaraženi. Raniji slučajevi obuhvataju upotrebu špijunskog softvera protiv aktivista i novinara 2024., koja je povezana sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) i policijom, pokušaje napada Pegasusom na dve novinarke BIRN-a 2025. i nadzor nad poljoprivrednicima o kojem je BIRN pisao u decembru 2025. CRTA.Plus je izvestio o septembarskim nalazima, a ranije slučajeve popisao u hronologiji špijuniranja telefona. Novi slučajevi pokazuju da se nadzor više ne zadržava na novinarima i aktivistima, već je stigao do čelnika najvećeg univerziteta u zemlji i do tužilačkog saradnika koji je radio na predmetu protiv državnih funkcionera.
Nalazi su objavljeni šest dana pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Posmatračka misija Crte zabeležila je u svom prvom izveštaju da je Informer TV od raspisivanja izbora emitovao najmanje deset snimaka prisluškivanih razgovora u vezi sa Studentskom listom, bez podatka o tome ko ih je, kada i kako napravio. Nezakonit nadzor koji niko ne istražuje zastrašuje svakoga ko učestvuje u javnom životu, a najviše tokom izborne kampanje.
Crta će pratiti da li će tužilaštvo postupiti po ovim nalazima.
Drugi slučaj odnosi se na Radeta Bajića, višeg tužilačkog saradnika u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal. Bajić je 13. avgusta 2026. dobio zvanično Appleovo upozorenje, a 27. avgusta i podsetnik, da je njegov uređaj verovatno bio meta plaćeničkog špijunskog softvera. Citizen Lab takvo obaveštenje smatra pouzdanim pokazateljem da je neko bio meta napada, ali zaraza njegovog uređaja nije potvrđena i forenzička analiza još traje.
Obe mete javnosti su poznate po stavovima koji se ne poklapaju sa stavovima vlasti. Đokić je branio autonomiju univerziteta i podržao studentske proteste, a kriminalistička policija je 31. marta 2026. po nalogu Višeg javnog tužilaštva ušla u zgradu Rektorata. Bajić je radio na slučaju Generalštab, u kojem je tužilaštvo otvorilo pitanje krivične odgovornosti državnih funkcionera zbog ukidanja statusa kulturnog dobra kompleksu Generalštaba u Beogradu. Kasnije je izuzet iz rada na predmetu, a u februaru 2026. javno je poručio da je tužilaštvo spremno da pozove na odgovornost sve funkcionere koji su prekršili Ustav i zakon. Citizen Lab ne navodi ko je koristio špijunski softver u ovim slučajevima. Pegasus se, međutim, prodaje isključivo državama i državnim organima.
Novi slučajevi nadovezuju se na nalaz Share fondacije od 2. septembra 2026. da je od početka godine najmanje 14 osoba - članova studentskog pokreta, aktivista, jednog opozicionog poslanika i jednog lokalnog odbornika - bilo meta naprednog špijunskog softvera. Prema podacima Citizen Laba, sada je javno poznato najmanje 16 pripadnika civilnog društva u Srbiji koji su bili mete plaćeničkog špijunskog softvera ili su njime zaraženi. Raniji slučajevi obuhvataju upotrebu špijunskog softvera protiv aktivista i novinara 2024., koja je povezana sa Bezbednosno-informativnom agencijom (BIA) i policijom, pokušaje napada Pegasusom na dve novinarke BIRN-a 2025. i nadzor nad poljoprivrednicima o kojem je BIRN pisao u decembru 2025. CRTA.Plus je izvestio o septembarskim nalazima, a ranije slučajeve popisao u hronologiji špijuniranja telefona. Novi slučajevi pokazuju da se nadzor više ne zadržava na novinarima i aktivistima, već je stigao do čelnika najvećeg univerziteta u zemlji i do tužilačkog saradnika koji je radio na predmetu protiv državnih funkcionera.
Nezakonit nadzor koji niko ne istražuje zastrašuje svakoga ko učestvuje u javnom životu, a najviše tokom izborne kampanje.
Instaliranje ovakvog softvera na tuđi uređaj krivično je delo prema Krivičnom zakoniku Srbije. Advokati studentkinje Jelene Kontić su 6. oktobra 2026. podneli krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal protiv NN lica iz BIA i policije zbog Pegasusa na njenom telefonu. Ipak, nijedna prijava podneta od 2024. do sada nije dovela do identifikovanja počinilaca, a nijedan državni organ nije reagovao na nalaze. Evropski parlament je u maju 2025. osudio masovno nezakonito nadziranje aktivista, novinara i civilnog društva u Srbiji špijunskim softverom, a Evropska komisija je navela da je to pitanje otvorila sa vlastima Srbije. Raskorak između tih upozorenja i izostanka bilo kakvog rezultata istrage nije pitanje zakona, već pitanje prakse.Nalazi su objavljeni šest dana pred vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra. Posmatračka misija Crte zabeležila je u svom prvom izveštaju da je Informer TV od raspisivanja izbora emitovao najmanje deset snimaka prisluškivanih razgovora u vezi sa Studentskom listom, bez podatka o tome ko ih je, kada i kako napravio. Nezakonit nadzor koji niko ne istražuje zastrašuje svakoga ko učestvuje u javnom životu, a najviše tokom izborne kampanje.
Crta će pratiti da li će tužilaštvo postupiti po ovim nalazima.
