Update
Bivši aktivista SNS-a o plaćenim grupama koje su slate na de...
U intervjuu za BIRN, dugogodišnji član vladajuće stranke tvrdi da su grupe muškaraca plaćane u gotov...
Studenti u blokadi su 2. septembra 2026. predstavili navode o prisluškivanju i špijuniranju telefona aktivista u Srbiji. Najmanje 14 osoba bilo je meta naprednih špijunskih softvera, uključujući Pegasus i NoviSpy. Amnesty International i Citizen Lab potvrdili su nalaze o napadima na telefone, a u jednom slučaju potvrđena je infekcija špijunskim softverom Pegasus.
Mete napada su članovi studentskog pokreta i aktivisti, a targetirani su i narodni poslanik i lokalni odbornik opozicionih stranaka. Period targetiranja se podudara sa periodom održavanja lokalnih izbora u 10 gradova i opština u Srbiji koji su održani 29. marta 2026. godine.
Reč je o dosad najmasovnijem dokumentovanom talasu upotrebe ovakvog softvera u zemlji. Spajver ima pristup svim podacima na uređaju, uključujući celokupnu komunikaciju, kontakte, fotografije, sadržaj aplikacija i druge fajlove. Takođe ovaj spajver ima mogućnost i da tajno snima ekran uređaja, kao i da aktivira mikrofon ili kameru.
Pravnica Ana Toskić Cvetinović, koja se godinama bavi zaštitom podataka o ličnosti i prava na privatnost, ocenila je situaciju kao alarmantnu, jer ovakva vrsta nadzora ne ugrožava samo osobu čiji je telefon meta, već i sve ljude sa kojima je ona u kontaktu. „Radi se o invazivnom nadzoru koji ugrožava ne samo one koji su mete nadzora, već i njihove porodice, prijatelje, saradnike i kolege. Nemoguće je kontrolisati obim tog nadzora“, rekla je Ana Toskić Cvetinović.
Ovaj slučaj je ponovo u javnosti otvorio pitanje i drugih slučajeva prisluškivanja i špijuniranja telefona u proteklih nekoliko godina. Neki od njih su dospeli u javnost, poput prisluškivanja i praćenja narodne poslanice Pokreta slobodnih građana Anne Oreg ili izveštaja Amnesty International-a iz decembra 2024. o prisluškivanju i praćenju novinara, aktivista i predstavnika civilnog sektora. Iako je potvrđeno nekoliko slučajeva, Amnesty International smatra da postoje desetine, možda i stotine različitih uređaja koji su bili mete špijunskog softvera.
„Krajem jula sam dao izjavu u policiji, mislim da je bilo njihovo Odeljenje za visokotehnološki kriminal, u Ulici kneza Miloša. Nisam bio jedini, mislim da je još ljudi dalo izjavu u svojstvu oštećenih, mada su neki odustali. Ne znam šta se dalje dešava sa tom istragom“, rekao za portal Nova.rs Slaviša Milanov.
Advokatica Kruna Savović, koja zastupa Milanova, ali i još neke oštećene građane koji su bili žrtve prisluškivanja, naglašava sporost državnih organa.
„Izjavu policiji Slaviša Milanov dao je više od dve godine nakon podnošenja krivične prijave. Ni u tom slučaju postupanje tužilaštva ne može se oceniti efikasnim. U slučaju instaliranja ili pokušaja instaliranja špijunskog softvera, Milanov nije jedini oštećeni. Istim povodom izjavu je dao i Ljubomir Stefanović, urednik Jutjub kanala Slavija Info. Ni tu nije bilo pomaka. Krivična prijava koju su podnele organizacije civilnog društva dva puta je dopunjavana, a obuhvaćeno je ukupno sedmoro oštećenih“, kaže za portal Nova.rs advokatica Kruna Savović.
U februaru 2024. Milanov je priveden u policiju pod izgovorom sprovođenja testa za vožnju pod dejstvom alkohola i narkotika. Dok je bio u pritvoru, policajci u civilu ispitivali su ga o njegovom novinarskom radu. Njegov android telefon bio je isključen kada ga je predao policiji po ulasku u stanicu.
Nakon puštanja, Milanov je primetio da je njegov telefon očigledno bio diran i da je prenos mobilnih podataka i vaj-faj (wifi) bio isključen, što mu je inače uvek uključeno. „To je značilo da je neko nešto petljao sa mojim telefonom u vremenu kada je bio predat policiji. Posle sam saznao da se vaj-faj i razmena internet podataka isključuje automatski kada se izvadi, pa vrati SIM kartica i da su oni koji su mi dirali telefon, jednostavno, zaboravili da te funkcije ponovo aktiviraju“, objasnio je novinar.
Milanov je o ovom slučaju obavestio Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i nekoliko nevladinih organizacija, a proverom preko aplikacije „Stay free“ ustanovio je da njegovim mobilnim telefonom jeste manipulisano dok je on bio u policiji. Nakon odugovlačenja i otezanja saslušan je tek više od dve godine kasnije, a veliko je pitanje kakav će biti ishod ove istrage.
I Ljubomiru Stefanoviću, uredniku Jutjub kanala Slavija Info, takođe je u telefonu pronađen softver za elektronski nadzor NoviSpy. NUNS je pozvalo tužilaštvo da utvrdi ko je odgovoran za zloupotrebu digitalnih forenzičkih alata i praćenje novinara i aktivista.
U apelu tužilaštvu NUNS je naveo da je, prema informacijama kojima raspolažu, i kod Ljubomira Stefanovića došlo do upotrebe Cellebrite alata koji se koristi za otključavanje telefona i preuzimanje podataka, što takođe otvara mogućnost za instalaciju NoviSpy špijunskog softvera.
Stefanovića je, kako navodi NUNS, 11. oktobra 2024. BIA praktično otela i odvela u prostorije policijske stanice Voždovac, gde je zadržan nekoliko sati i ispitivan zbog navodnog vređanja predsednika Aleksandra Vučića. Tada je za Danas izjavio da su mu službenici BIA čak pretili nameštanjem afera ukoliko na svom kanalu ne prestane da kritikuje Vučića.
Prema Stefanovićevim tvrdnjama, službenici BIA su mu oduzeli telefon, tako da nije znao gde se nalazio tokom trajanja razgovora, a nije dobio ni nikakav „papir“ kao dokaz da je zvanično saslušavan, niti je iko napravio zapisnik njegove izjave.
BIA nikada nije ni potvrdila ni demantovala Stefanovićeve navode, a on je, preko svog advokata Nikole Lakića, podneo krivičnu prijavu protiv direktora BIA Vladimira Orlića i više NN lica, jer se agenti BIA nisu predstavili Stefanoviću.
„Nisam imao predstavu da su sposobni za to, morao sam da se iselim iz studija gde snimam jer su stigle pretnje da će biti zapaljen“, rekao je ovaj novinar.
Izveštaj dokumentuje kako se proizvodi za mobilnu forenziku izraelske kompanije Cellebrite koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja novinara i aktivista i otkriva da su srpska policija i BIA koristile posebno razvijen Android špijunski softver NoviSpy kako bi tajno zarazile uređaje pojedinaca tokom pritvora ili policijskih saslušanja.
„Naša istraga otkriva kako su srpske vlasti koristile tehnologije za nadzor i taktike digitalne represije kao instrumente šire državne kontrole i represije usmerene protiv civilnog društva“, izjavila je Dinušika Dišanajake, zamenica regionalnog direktora ove organizacije za Evropu.
Cellebrite, kompanija osnovana i sa sedištem u Izraelu, ali sa kancelarijama širom sveta, razvija paket proizvoda Cellebrite UFED namenjen policijskim organima i državnim institucijama koji omogućava izvlačenje podataka sa velikog broja mobilnih uređaja, uključujući i neke od najnovijih Android telefona i iPhone modela, čak i bez poznavanja šifre uređaja.
Amnesty International naglašava da, iako tehnički manje napredan od veoma invazivnog komercijalnog špijunskog softvera kao što je Pegasus, NoviSpy, do sada nepoznati Android spyware, ipak omogućava srpskim vlastima široke mogućnosti nadzora nakon što se instalira na uređaj određene osobe. NoviSpy može da prikuplja osetljive lične podatke sa telefona i omogućava daljinsko uključivanje mikrofona ili kamere.
U najmanje dva slučaja korišćeni su Cellebrite UFED exploiti, softver koji iskorišćava grešku ili bezbednosnu ranjivost, kako bi se zaobišli Android bezbednosni mehanizmi, što je vlastima omogućilo da tajno instaliraju NoviSpy tokom policijskih saslušanja, naveo je Amnesty International koji je takođe utvrdio da su srpske vlasti koristile Cellebrite kako bi iskoristile zero-day ranjivost, softversku grešku koja nije poznata originalnom proizvođaču softvera i za koju još ne postoji ispravka, na Android uređajima, čime su dobile privilegovani pristup telefonu jednog ekološkog aktiviste.
„Naši forenzički dokazi potvrđuju da je NoviSpy instaliran dok je uređaj Slaviše Milanova bio u posedu srpske policije i da je infekcija zavisila od upotrebe naprednog alata kao što je Cellebrite UFED, koji može da otključa uređaj. Amnesty International sa visokim stepenom pouzdanosti pripisuje NoviSpy BIA-i“, izjavio je Donncha Ó Cearbhaill, rukovodilac Security Laba Amnesty International-a.
Amnesty International je izvršio i forenzičku analizu telefona omladinskog aktiviste iz organizacije SviĆe Nikole Ristića i potvrdio drugi slučaj osobe čiji je uređaj, dok je bio u posedu srpskih vlasti, otključan pomoću alata Cellebrite UFED i zaražen špijunskim softverom NoviSpy.
Nikola je bio jedan od ključnih organizatora protesta u Beogradu 3. novembra 2024. nakon tragičnog događaja u Novom Sadu i pada nadstrešnice. Njega su četvorica pripadnika BIA privela u policijsku stanicu uoči samog protesta, gde mu je rečeno da svojim angažmanom ugrožava sopstvenu bezbednost, bezbednost svoje porodice i zajednice u celini.
„Rekli su da smo svi samo naivna i idealistična deca koja ne znaju šta rade i da ne shvatamo da protestima ugrožavamo bezbednost svih“, rekao je Ristić navodeći da je u stanici zadržan nešto duže od dva sata, ali je imao utisak da njegovo ispitivanje nema nikakav jasan smisao niti svrhu i da su službenici samo pokušavali da dobiju na vremenu.
Kada su ga konačno pustili, Ristić je zatražio sudski nalog, ali su mu službenici rekli da tužilac još uvek odlučuje da li njegovu objavu na društvenim mrežama, u kojoj je pozvao na mirni protest, treba proslediti policiji na dalje postupanje, te da mu zbog toga ne mogu dati nikakvu dokumentaciju. Čim je izašao, posumnjao je da je neko pristupao njegovom telefonu i odmah je kontaktirao Security Lab Amnesty International-a.
Ivan Bjelić, ekološki aktivista i slobodni novinar, je zbog svog angažmana u nenasilnim akcijama građanske neposlušnosti više puta bio izložen pojačanoj policijskoj kontroli, pritiscima i privođenjima. Tako je 17. decembra 2023. zaustavljen dok je autobusom putovao ka Beogradu i odveden u zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, gde su ga ispitivali pripadnici policije i BIA-e. Hapšenje se dogodilo istog dana kada su održani parlamentarni izbori, nakon kojih su usledili antivladini protesti.
Tokom nekoliko sati provedenih u policijskoj stanici, službenici su Bjeliću pokazali formalni pisani nalog kojim je bio obavezan da im saopšti PIN i otključa svoj android telefon koji je bio u posedu BIA nekoliko sati, a ubrzo nakon pregleda telefona, službenici su Bjeliću rekli da nisu pronašli nikakve pokazatelje ili dokaze da je učestvovao u pokušaju „nasilnog rušenja ustavnog poretka“ ili u terorističkim aktima, pa su ga potom pustili.
Amnesty International je nakon njegovog puštanja izvršio forenzičku analizu telefona i pronašao dokaze koji potvrđuju da je proizvod Cellebrite UFED korišćen kako bi se dobile proširene sistemske privilegije na njegovom telefonu, što je vlastima omogućilo da izvuku sve podatke sa uređaja. Kao i u slučajevima svih drugih aktivista i novinara čijim je uređajima pristupljeno pomoću Cellebrite-a, ni Bjelić formalno nije optužen ni za jedno krivično delo.
U izveštaju se navodi da su vlasti u ovom slučaju Bjeliću pokazale nalog za pretres, a od njega je zatraženo i da omogući pristup telefonu kako bi pregled mogao da bude izvršen. Posmatrano isključivo iz ugla domaćeg pravnog postupka, ovo bi se moglo smatrati zakonitom upotrebom Cellebriteove digitalno-forenzičke tehnologije, ali takva upotreba ipak otvara ozbiljna pitanja u pogledu njene legitimnosti.
„Amnesty International smatra da se upotreba naprednog forenzičkog softvera i ozbiljnih optužbi za terorizam i ugrožavanje ustavnog poretka protiv osoba koje samo ostvaruju svoja ljudska prava na slobodu izražavanja i mirno okupljanje ne može smatrati legitimnim ciljem i da zbog toga može predstavljati kršenje međunarodnog prava i ljudskih prava“, ističe se u izveštaju.
U avgustu 2024. Ivan Milosavljević Buki, ekološki aktivista i jedan od vodećih ljudi organizacije Rendžeri Istočne Srbije (RIS), koja deluje na području Homolja, sarađivao je sa Televizijom N1 na dokumentovanju nezakonitog zahvatanja pijaće vode za potrebe rudarskih aktivnosti na Homolju i tokom snimanja više puta je bio izložen fizičkim pretnjama, te je objavio i snimak jednog takvog incidenta.
Nakon što je javno govorio o ovim događajima, pozvan je na informativni razgovor u prostorije BIA-e u Požarevcu 22. avgusta 2024. godine, gde su službenici od njega zatražili da pusti video, pa je predao uređaj službeniku, koji je nasumično skrolovao po telefonu, a u jednom trenutku je i izašao iz prostorije da se javi na poziv i sa sobom je poneo Milosavljevićev i dalje otključan telefon.
Milosavljević je posle ovog razgovora posumnjao da je nešto rađeno na njegovom telefonu, a Amnesty International je potom izvršio forenzičku analizu uređaja koja je pokazala da su vlasti pokušale, po svemu sudeći neuspešno, da instaliraju Android aplikacije preko aplikacije Files, dok se otključani telefon nalazio van prostorije u kojoj je razgovor vođen.
„Tokom perioda od približno 20 minuta, telefon je putem USB kabla bio povezan sa računarom, a najmanje dva puta je pokušana autorizacija instaliranja nepouzdanih Android aplikacija koje su bile kopirane na telefon i otvorene u aplikaciji Files. Amnesty International smatra da je pokušaj instaliranja špijunskog softvera NoviSpy možda sprečila relativno nova bezbednosna funkcija sistema Google Play Protect“, navodi se u izveštaju.
Navodi se da pošto pokušaji instalacije nisu uspeli, ne postoje forenzički zapisi koji bi definitivno potvrdili da su aplikacije koje su vlasti pokušale da instaliraju zaista bile NoviSpy. „Međutim, imajući u vidu da je razgovor vodila BIA, kao i forenzičke tragove koji potvrđuju pokušaje instaliranja dve nepouzdane Android aplikacije upravo u vreme kada je uređaj bio u posedu BIA-e, Amnesty International smatra da postoje veoma jaki razlozi za zaključak da su vlasti i u ovom slučaju pokušavale da instaliraju špijunski softver NoviSpy“, naglašava se u izveštaju.
Navodi se da je u drugom slučaju, aktivisti iz organizacije Krokodil, špijunski softver instaliran na android telefon tokom razgovora sa službenicima BIA u oktobru 2024. o napadu na njihove prostorije. Nakon razgovora postojala je sumnja da je telefon bio kompromitovan i na zahtev aktiviste Amnesty International je sproveo forenzičku istragu i utvrdio da je NoviSpy instaliran na uređaj tokom razgovora.
Amnesty International je uspeo i da povrati i dešifruje podatke koje je NoviSpy prikupio dok je aktivista koristio telefon. Među njima su bili snimci ekrana naloga elektronske pošte, poruka na Signal-u i WhatsApp-u, kao i aktivnosti na društvenim mrežama. Pre objavljivanja izveštaja Amnesty International je o kampanji NoviSpy obavestio bezbednosne istraživače u Androidu i Google-u, nakon čega su preduzete mere za uklanjanje špijunskog softvera sa pogođenih Android uređaja.
Amnesty International navodi da su srpski aktivisti, koji su bili mete ovakvog nadzora, ostali traumatizovani, pozivajući se na izjavu trojice aktivista, koji su želeli da ostanu anonimni.
„Svi se nalazimo u nekoj vrsti digitalnog zatvora, digitalnog gulaga. Imamo iluziju slobode, ali u stvarnosti uopšte nismo slobodni. To ima dve posledice: ili se odlučite za samocenzuru, što duboko utiče na vašu sposobnost da radite, ili odlučite da ipak govorite, ali tada morate biti spremni da snosite posledice“, izjavio je jedan od aktivista koji je bio meta Pegasusa.
Tehnički podaci, kako navodi Amnesty International, ukazuju da su tokom prethodnih godina desetine, možda i stotine različitih uređaja bile mete špijunskog softvera NoviSpy. Takođe navode da su telefoni desetina drugih aktivista bili privremeno oduzeti posle protesta protiv rudarenja litijuma u julu i avgustu 2024. i pregledani forenzičkim alatima za koje Amnesty smatra da su verovatno uključivali Cellebrite.
Cellebrite je, odgovarajući na navode Amnesty International-a, saopštio da ceni što je ova organizacija ukazala na navodnu zloupotrebu njihove tehnologije, da istražuje tvrdnje iznete u ovom izveštaju i da su, ukoliko se potvrde, spremni da uvedu odgovarajuće sankcije, uključujući prekid saradnje Cellebritea sa svim relevantnim institucijama.
Amnesty International je nalaze istraživanja pre objavljivanja podelio sa Vladom Srbije, ali nije dobio odgovor. Istovremeno ih je pozvao da prestanu da koriste veoma invazivne špijunske programe, da žrtvama nezakonitog ciljanog nadzora obezbede delotvoran pravni lek i da odgovorne za kršenja prava pozovu na odgovornost. Analiza aplikacije NoviSpy otkrila je IP adresu povezanu sa serverom bezbednosnih službi koji je korišćen za prenos ukradenih podataka sa zaraženih telefona.
Saopštenjem je reagovala BIA koja je navela da „može samo da konstatuje da trivijalni senzacionalizam njegovog sadržaja ukazuje na svrhu Amnesty Internationala - koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak“. „BIA radi isključivo u skladu sa zakonima Republike Srbije i stoga nismo u stanju čak ni da komentarišemo besmislene navode iz njihovog teksta, kao što i inače ne komentarišemo slične sadržaje“, kaže se u saopštenju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da su navodi u izveštaju Amnesty International-a o korišćenju forenzičkog alata od MUP-a Srbije „apsolutno netačni“ i da se u okviru Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku forenzički alat koristi isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Kaže se i da se na isti način forenzički alat koristi i u drugim policijama sveta.
Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Srbiju Aksel Šafer izrazio je zabrinutost i uznemirenost zbog otkrića o nadzoru novinara i aktivista u Srbiji. „Snažno osuđujem ovakvu praksu, koja krši pravo na poštovanje privatnog života i može ugroziti ostvarivanje drugih ljudskih prava, kao što su sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja. Ona takođe ima zastrašujući efekat na rad novinara i aktivista civilnog društva u njihovoj ulozi nadzora nad institucijama, i podriva poverenje u demokratske institucije i vladavinu prava“, rekao je Šafer.
Na izveštaj Amnesty International-a je reagovalo 10 organizacija civilnog društva koje su podnele krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal protiv N.N. ovlašćenih lica iz BIA i policije zbog zaražavanja mobilnih telefona novinara i aktivista špijunskim softverom.
Pored krivične prijave, upućen je zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za pokretanje nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, „povodom neovlašćene obrade podataka o ličnosti od strane policije i Bezbednosno-informativne agencije“, kao i zahtev Zaštitniku građana za pokretanje postupka po sopstvenoj inicijativi nad radom policije i BIA.
Krivičnu prijavu su podneli Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Udruženje „Krokodil“, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.
Ovaj 23-godišnji aktivista i student Univerziteta Union, čiji je pravi identitet poznat BIRN-u, ušao je u salu Sava centra iz čiste radoznalosti, zajedno sa drugaricom, takođe studentkinjom i aktivistkinjom, seo i započeo razgovor s učesnicima skupa, a kada je ustao da uzme piće za sebe i drugaricu okružila ga je grupa muškaraca u civilu i odveden je u policijsku stanicu Savski venac, oduzet mu je telefon i proveo je narednih šest sati zatvoren u prostoriji sa četiri inspektora.
Pošto su koristeći Cellebrite opremu za digitalnu forenziku, „probili“ šifru na telefonu Vedrana (ime promenjeno) i preuzeli sve podatke, operativci su pokušali da izbrišu tragove. To je pokazala analiza telefona koju su u januaru 2025. sproveli stručnjaci sajber-laboratorije Amnesty International-a. „Videli su kompletan moj život u prethodnih pet godina. Neminovno su naišli na nešto veoma privatno, nešto što nikada ne bih želeo da iko vidi, a kamoli BIA“, rekao je student za BIRN.
Stručnjaci Amnesty International-a su primetili da je služba nekoliko puta i na različite načine pokušala da instalira nepoznatu Android aplikaciju na njegov telefon. Ova metoda nasilnog otključavanja telefona pomoću Cellebrite opreme, nakon čega sledi ubacivanje softvera za praćenje NoviSpy, zabeležena je i u ranijim slučajevima.
Cellebrite se saopštenjem oglasio 25. februara 2025. navodeći da njihova softverska rešenja za digitalne istrage podržavaju forenzički pouzdane i zakonski odobrene istrage i nisu špijunski softver, sistemi za nadzor niti bilo koja druga vrsta ofanzivne sajber aktivnosti i da ozbiljno shvataju sve navode o mogućoj zloupotrebi njihove tehnologije od strane korisnika na način koji bi bio suprotan kako izričitim, tako i podrazumevanim uslovima navedenim u njihovom ugovoru sa krajnjim korisnicima.
„Nakon razmatranja navoda iz izveštaja Amnesty International-a iz decembra 2024. godine, Cellebrite je preduzeo konkretne korake kako bi ispitao svaku pojedinačnu tvrdnju u skladu sa našim politikama etike i integriteta. Zaključili smo da je u ovom trenutku primereno obustaviti korišćenje naših proizvoda od strane relevantnih korisnika“, kaže se u saopštenju.
Povodom saopštenja kompanije Cellebrite, rukovodilac Security Laba pri Amnesty Internationalu, izjavio je da to dodatno potvrđuje nalaze Amnesty Internationala iz decembra 2024. da su srpska policija i obaveštajne službe rutinski zloupotrebljavale Cellebriteovu digitalno-forenzičku opremu van zakonom odobrenih postupaka, kako bi nadzirale aktiviste civilnog društva i nezavisne novinare koji kritikuju vlast. Ističe i da oduzimanje licenci korisnicima koji su opremu zloupotrebljavali iz političkih razloga predstavlja ključan prvi korak. „Sada srpske vlasti moraju hitno da sprovedu sopstvenu temeljnu i nepristrasnu istragu, utvrde odgovornost, obezbede pravnu zaštitu i obeštećenje žrtvama i uspostave odgovarajuće mehanizme koji će sprečiti buduće zloupotrebe“, rekao je Donncha Ó Cearbhaill.
Predstavnici civilnog društva iz Srbije su podsetili na izveštaj organizacije Amnesty International iz „Digitalni zatvor: Nadzor i gušenje civilnog društva u Srbiji“ koji je jasno ukazao na široku primenu tehnologija za špijuniranje i nezakonito pristupanje privatnim podacima građana Srbije. U izveštaju su izneti konkretni dokazi za pet slučajeva koji potvrđuju upotrebu nametljivih alata, i objavljeni intervjui sa 13 ljudi koji su bili na meti špijunskog softvera ili digitalnih forenzičkih pretraga, dokumentovani su svi nalazi koji jasno dokazuju kompromitovanje mobilnih telefona, uključujući prisustvo zlonamernih aplikacija povezanih sa serverom BIA, koji se koristi za prenos ukradenih podataka sa zaraženih telefona.
„Izveštaj Amnesty International je samo potvrdio ranije indicije da država Srbija vrši nezakoniti tajni nadzor i da zloupotrebljava softvere za špijuniranje prema svojim građanima aktivistima, novinarima i organizacijama civilnog društva“, ukazali su predstavnici organizacija civilnog društva iz Srbije, koje su predstavljali Dušan Pokuševski, programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava i Milena Berić, izvršna direktorka udruženja Krokodil.
Pokuševski je istakao da korišćenje špijunskog softvera u Srbiji nije samo nezakonito, već predstavlja i krivično delo prema odredbama Krivičnog zakonika koje se odnose na neovlašćeno prikupljanje podataka, kompjuterske viruse i neovlašćen pristup zaštićenim uređajima i podacima. „Iako Zakonik o krivičnom postupku predviđa posebne mere nadzora i presretanja komunikacija, upotreba špijunskog softvera prevazilazi te odredbe i ne može biti opravdana, jer omogućava potpuni pristup svim podacima na uređaju, a ne samo komunikacionim kanalima. Korišćenje špijunskog softvera za tajni nadzor i snimanje komunikacija ne ispunjava načela nužnosti i srazmernosti, koja su ključna za primenu ovakvih mera. Isto važi i za Zakon o BIA, koji reguliše primenu posebnih mera“, ukazao je Pokuševski u Savetu Evrope.
Naveo je i da je Evropski sud za ljudska prava više puta naglasio da mere nadzora moraju biti u skladu sa zakonom, podložne nezavisnom nadzoru i primenjivane samo kada su striktno nužne i proporcionalne. „Pored nepostojanja pravnog osnova za korišćenje špijunskog softvera, praksa je pokazala da zaštitni mehanizmi predviđeni Ustavom i zakonima nisu efikasni. Odluke o primeni mera nadzora u okviru krivičnih postupaka poverene su pravosuđu, a nijedna od tih mera ne može biti sprovedena bez prethodnog odobrenja suda. Sudija bi takođe trebalo da proceni da li je uopšte potrebno preduzeti određene mere i, ako jeste, da li je moguće doći do informacija primenom blažih mera. Međutim, slučajevi koje Amnesty International dokumentuje pokazuju da sudske odluke ili ne postoje, ili su donete pro forma, bez stvarne procene neophodnosti takvih mera. Štaviše, nezavisni mehanizmi nadzora i praćenja tajnog nadzora u Srbiji, uključujući Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, tradicionalno su bili izuzetno nevoljni da se upuste u takve istrage“, istakao je Pokuševski.
Milena Berić je aktivistkinja Krokodila koja je bila na merama BIA i koja se pominje u izveštaju Amnesty International-a. Navela je događaj zbog koga je završila na razgovoru u BIA, a koji se dogodio 20. septembra 2024. kada je grupa huligana, koji su govorili ruskim jezikom, upala u prostorije ove organizacije i presekla vezice koje su držale ukrajinsku zastavu. Predstavnici policije pojavili su se brzo po prijemu prijave Krokodila, ali su otišli bez zapisnika, zbog čega je lično tražila odgovornost od BIA i usledio je poziv da 1. oktobra dođe na informativni razgovor.
Navela je da je ostavila jaknu i telefon ispred prostorije u kojoj su je ispitivali, a nakon sastanka, kada je uzela svoje lične stvari, primetila je obaveštenje na telefonu koje je označavalo da su joj svi kontakti eksportovani. „Napravila sam screenshot i poslala ga BIA-i sa jednostavnim pitanjem: Zašto? U tom trenutku, shvatila sam da tražim zaštitu i odgovornost od onih koji podržavaju počinioce. Osećala sam se kao da vodim izgubljenu bitku. Umesto da nam obezbede zaštitu, institucije finansirane od strane građana Srbije učinile su me još ranjivijom“, istakla je Milena Berić.
Navodi da se obratila organizaciji Amnesty International i 10 dana kasnije njihovi forenzički stručnjaci potvrdili su da je ilegalni softver za praćenje instaliran na njenom telefonu tokom posete BIA, a 14 dana kasnije utvrdili su da se IP adresa koja prikuplja njene podatke nalazi na adresi BIA. „Videla sam svoje lične fotografije i druge podatke koji se sada nalaze u rukama države“, rekla je ona i naglasila da se po prvi put stvarno uplašila za svoju i sigurnost svoje porodice, kolega i prijatelja.
Sve je ličilo na poruku potencijalnog izvora koji želi da dojavi neku informaciju, ali neobičan link i nepoznat pošiljalac pobudili su sumnju da je reč o fišingu. Nakon što se posumnjalo da su poruke pokušaj instalacije špijunskog softvera na telefone novinarki, BIRN se obratio bezbednosnoj laboratoriji Amnesty Internationala za pomoć. Njihova forenzička analiza potvrdila je da je reč o napadima špijunskim softverom Pegasus.
„Otkrili smo da tekstualne poruke sadrže linkove ka internet domenu na srpskom jeziku, za koji sa visokim stepenom sigurnosti možemo reći da je povezan sa špijunskim softverom Pegasus kompanije NSO Group“, rekao je Donncha Ó Cearbhaill.
Amnesty International je zaključio da je u oba slučaja novinarki BIRN-a reč o pokušaju infekcije Pegasus softverom putem metode „jedan klik“ (one-click). Obe poruke i linkovi poslati su u razmaku od svega jednog sata, sa istog Viber broja, dvema novinarkama koje rade u istoj redakciji.
Jedna od novinarki, koja je insistirala na anonimnosti, izjavila je da je bila apsolutno besna zbog pokušaja instaliranja Pegasusa. „To je bio telefon registrovan na moje ime i osećala sam se kao da imam uljeza u sopstvenoj kući. To je veoma uznemirujući osećaj… Bila sam izuzetno zabrinuta za svoje izvore, koji su mogli biti izloženi riziku zato što su komunicirali sa mnom.“
Druga novinarka Jelena Veljković je izjavila da se nije preterano uplašila zbog pokušaja da bude meta napada Pegasusom, ali da joj je bilo veoma neprijatno. „To je bio moj privatni telefon, koji koristim i za posao, a virus poput Pegasusa, koji uopšte nije selektivan i može da pristupi svemu što se nalazi na nečijem telefonu, može imati posledice i po moju porodicu“.
„Ovo je bio ciljani napad na istraživačke novinare, oblik pritiska i upozorenje. Da li je to bio napad na mene lično ili na BIRN kao medij, nisam sigurna“, naglasila je Jelena Veljković.
Amnesty International je svoje nalaze podelio sa NSO Groupom, koji je odgovorio da ne može da komentariše konkretne sadašnje ili bivše korisnike i da, u skladu sa njihovom politikom, ne mogu da otkrivaju informacije o tehničkim specifikacijama, funkcionalnosti ili operativnim karakteristikama njihovih proizvoda.
Ovi nalazi, kako je istakao Amnesty International, predstavljaju dodatni dokaz da srpske vlasti zloupotrebljavaju visoko invazivne špijunske proizvode i druge tehnologije digitalnog nadzora kako bi ciljale novinare, aktiviste i druge pripadnike civilnog društva, u trenutku kada Srbiju od novembra 2024. potresaju masovni studentski protesti. „Srpske vlasti moraju da prestanu da koriste visoko invazivni špijunski softver, da žrtvama nezakonitog ciljanog nadzora obezbede delotvornu pravnu zaštitu i da odgovorne za kršenja prava pozovu na odgovornost“, ističe Amnesty International. Njihova poruka NSO Group-u je da moraju da prestanu sa prodajom Pegasusa i da obustave korišćenje svojih proizvoda u Srbiji.
Pozvao je Vladu Srbije da odmah obustavi upotrebu naprednih tehnologija za nadzor protiv aktivista, novinara i branilaca ljudskih prava, a nadležne državne organe da sprovedu temeljnu istragu svih postojećih slučajeva nezakonitog nadzora i upotrebe špijunskog softvera, kao i da pokrenu odgovarajuće postupke protiv odgovornih.
Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju da, imajući ovo u vidu, prati dalji razvoj ovih slučajeva, otvori ova pitanja u razgovorima sa vlastima Srbije i insistira na temeljnoj istrazi svih navedenih slučajeva.
Podseća se da je, posle objavljivanja izveštaja Amnesty International-a krajem 2024. godine, deset organizacija pokrenulo sve raspoložive pravne mehanizme zaštite. Pored krivične prijave protiv pripadnika policije i BIA koja je podneta Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, upućen je zahtev Zaštitniku građana da pokrene ispitni postupak nad radom ovih organa po sopstvenoj inicijativi, kao i pritužba jednog od novinara koji je bio meta napada. Takođe, podnet je i zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da pokrene nadzor nad radom ovih organa.
Navode da je ostalo nepoznato koje su korake ove institucije preduzele kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i BIA, ali i odgovornost onih lica koja su ove radnje nadzora preduzele.
„Nezakoniti nadzor državnih struktura je nastavljen pošto je krajem marta potvrđen i pokušaj napada špijunskim softverom Pegasus na dve novinarke BIRN-a. Takođe postoje jasne indicije da ima i drugih slučajeva nezakonitog digitalnog nadzora; jasno je i da državni organi u čijoj su nadležnosti pitanja bezbednosti, nezakonito i u velikom broju slučajeva špijuniraju aktiviste i novinare“, ističe 10 organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
Ove organizacije su apelovale na nadležne institucije da, u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, kao i međunarodnim standardima, neodložno reaguju kako bi se nezakonit digitalni nadzor, ali i svi drugi vidovi pritisaka, zaustavili, i kako bi se utvrdila krivična odgovornost lica koja su ova dela počinila.
Sutradan je u akciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, policije i BIA usledilo i privođenje osmoro studenata, koji su praćeni i prisluškivani na Elektrotehničkom i Građevinskom fakultetu, pod optužbom da su izvršili krivična dela pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Studenti su još 28. juna uveče dali „zeleno svetlo“ za talas građanske neposlušnosti, a posle hapšenja usledili su protesti i blokade širom Srbije, koji su trajali tokom celog leta.
Tokom jula i avgusta su usledila privođenja studenata i građana koji su demonstrirali na ulicama. Studenti u blokadi su, uz pomoć IT blokada, objavili vrlo detaljan vodič o tome kako se ponašati na protestima i šta raditi u slučaju privođenja. Novinarima, aktivistima i organizatorima protesta je preporučivano da koriste ojačane mobilne operativne sisteme, da preduzmu antiforenzičke mere koje će otežati analize uređaja i da urade enkripciju celog diska. Takođe je preporučeno da razmisle o korišćenju aplikacija koje stvaraju skrivene, šifrovane kontejnere za podatke, kao i bezbednosne skenere i specijalizovane bezbednosne aplikacije, koje nude „panik taster“ ili „PIN za prinudu“. Na listi preporuka nalazilo se i korišćenje aplikacija za uništavanje datoteka.
Novinarima, aktivistima i organizatorima protesta koji su imali razloga da veruju da su bili meta npr. Pegasusa preporučeno je da odmah prestanu da koriste uređaj za bilo kakvu osetljivu komunikaciju, isključe ga sa Wi-Fi i mobilnih mreža i da ne pokušavaju da vrate uređaj na fabrička podešavanja ili da sami uklonite malver, jer će upozoriti napadače i uništiti ključne forenzičke dokaze potrebne za potvrdu. „Ovo nije situacija uradi sam. Kontaktirajte specijalizovanu organizaciju opremljenu za rešavanje takvih pretnji“, navodi se u zajedničkoj objavi studenata i IT blokade.
Onima koji žure na proteste i blokade preporučivano je da primarni telefon ostave kod kuće, a ako nose primarni telefon, da ostane „čist“ (bez ličnih podataka), da se isključi biometrija (lice/prst), koristi dugačka, alfanumerička šifra, koristi Signal za komunikaciju i uključe samouništavajuće poruke.
U pitanju su Slobodan Vidojević, poljoprivrednik iz Bresnice (Čačak) i predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Zlatko Kokanović, aktivista Udruženja „Ne damo Jadar“ i meštanin Gornjih Nedeljica (Loznica), Vladimir Višić, poljoprivrednik iz Stare Pazove i jedan od osnivača Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije i Jovan Topalović poljoprivrednik iz Lunovog sela (Užice) i predsednik Udruženja građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“.
Slobodan Vidojević je 1. oktobra 2024, kada je bio zakazan protest poljoprivrednika, u centru sela priveden oko podneva. Vidojević je za BIRN hapšenje opisao kao „filmsko“, jer su ga tri službena lica „spakovala“ u crni kombi i prethodno su ga „pošteno“ udarali.
„Držali su me za ruke, a telefon su mi oduzeli po ulasku u kombi. Vozili su preko sela Tavnik, napravili krug i odveli me u policijsku stanicu u Čačku, na sprat, u kancelariju BIA“, opisao je ovaj poljoprivrednik hapšenje. Saslušanje je trajalo oko dva sata i dobio je zapisnik.
Mesecima nakon privođenja, Vidojević je na telefonu čuo krčanje, sistem je zastajkivao, a signal se gubio. Takođe je primetio da se baterija i internet troše brže nego ranije. Potvrđeno je da je NoviSpy softver na njegovom telefonu bio aktivan više od godinu dana.
Kokanović je 18. jula 2024. u 8:15 pozvan na kratki informativni razgovor u BIA, uoči puta u Beograd gde je trebalo da prisustvuje sastanku u Vladi Srbije sa predstavnicima vlasti i Ministarstva poljoprivrede (Anom Brnabić, Milošem Vučevićem i Aleksandrom Martinovićem) - zakazanom za 13:30. U prostorijama BIA, u okviru policijske stanice u Loznici, zadržan je oko četiri sata. Pre sastanka je ostavio telefon u predsoblju, u jednom ormariću. „Prvih 30 do 45 minuta telefon je bio kod njih, a posle su mi ga vratili kako bih se javio“, rekao je Kokanović, a BIRN ističe da je i to kratko vreme bilo dovoljno službenicima da na njegov telefon, tačno u 9:38, instaliraju NoviSpy, nadgledajući svaku njegovu narednu aktivnost. Kokanović kaže da je ovako „zaražen“ telefon „koristio jedno mesec dana i onda su počeli izlaziti u tabloidima tekstovi na osnovu telefonskih razgovora“, te da je posle tih mesec dana uzeo novi uređaj, a onaj „zaraženi“ ostavio na stranu.
Uoči protesta protiv Rio Tinta koji se odigravao u Beogradu 11. avgusta 2024. godine, Višić je krenuo traktorom za Beograd i na ulazu u grad, u ulici Cara Dušana u Zemunu, zaustavila ga saobraćajna policija i odvela u policijsku stanicu. Saobraćajac mu je oduzeo telefon, a trojica inspektora su ga ispitivala između tri i četiri sata. Mesecima kasnije, BIRN i stručnjaci SHARE Fondacije uradili su proveru telefona koji je takođe bio zaražen.
Topalović je 10. septembra pozvan na razgovor u BIA, a po njega je došao službenik BIA u automobilu, a odvezli su se do Jelove gore kod Užica, gde BIA ima svoj objekat. „Ostavili smo telefone u automobilu, ali je to bio njihov automobil. Rekao je da ostavim kako ne bih uneo unutra, da ne bih snimao ja njih, ni oni mene. U kancelariji su ispitivali unakrsno, dvojica su bila. Pa me pitaju odakle poznaješ ovog, onog…“, rekao je Topalović uz napomenu da su u to vreme bili aktuelni protesti protiv Rio Tinta, pa se ispitivanje svelo na njegova poznanstva sa ostalim eko-aktivistima. „Razgovor je trajao možda jedan sat. Kad se završio, telefon je bio tamo gde sam ga ostavio, pored menjača u kolima.“ Ispostaviće se da je Topalovićev telefon tog dana zaražen.
NoviSpy je špijunski softver koji je razvijen unutar BIA, a koji od 2018. godine komunicira sa serverom registrovanim na operativca te službe. Radi tako što u potpunoj tišini pravi snimke ekrana telefona i šalje ih na server u BIA, hvata poruke u trenutku dok se tipkaju, prepisku u aplikacijama, fotografije, kontakte, pa čak i prozore bankarskih i drugih aplikacija. U slučaju bivšeg policijskog generala Slobodana Malešića, o kojem je BIRN ranije pisao, isti tip softvera je danima pravio na stotine snimaka ekrana dnevno, beležeći sve, od muzike koju sluša, preko razgovora u porukama, do beleški i privatnih fotografija koje nikada nisu bile namenjene drugima.
Mete napada su članovi studentskog pokreta i aktivisti, a targetirani su i narodni poslanik i lokalni odbornik opozicionih stranaka. Period targetiranja se podudara sa periodom održavanja lokalnih izbora u 10 gradova i opština u Srbiji koji su održani 29. marta 2026. godine.
Reč je o dosad najmasovnijem dokumentovanom talasu upotrebe ovakvog softvera u zemlji. Spajver ima pristup svim podacima na uređaju, uključujući celokupnu komunikaciju, kontakte, fotografije, sadržaj aplikacija i druge fajlove. Takođe ovaj spajver ima mogućnost i da tajno snima ekran uređaja, kao i da aktivira mikrofon ili kameru.
Pravnica Ana Toskić Cvetinović, koja se godinama bavi zaštitom podataka o ličnosti i prava na privatnost, ocenila je situaciju kao alarmantnu, jer ovakva vrsta nadzora ne ugrožava samo osobu čiji je telefon meta, već i sve ljude sa kojima je ona u kontaktu. „Radi se o invazivnom nadzoru koji ugrožava ne samo one koji su mete nadzora, već i njihove porodice, prijatelje, saradnike i kolege. Nemoguće je kontrolisati obim tog nadzora“, rekla je Ana Toskić Cvetinović.
Ovaj slučaj je ponovo u javnosti otvorio pitanje i drugih slučajeva prisluškivanja i špijuniranja telefona u proteklih nekoliko godina. Neki od njih su dospeli u javnost, poput prisluškivanja i praćenja narodne poslanice Pokreta slobodnih građana Anne Oreg ili izveštaja Amnesty International-a iz decembra 2024. o prisluškivanju i praćenju novinara, aktivista i predstavnika civilnog sektora. Iako je potvrđeno nekoliko slučajeva, Amnesty International smatra da postoje desetine, možda i stotine različitih uređaja koji su bili mete špijunskog softvera.
Ko je sve prisluškivan?
Dva dana posle ove konferencije portal Nova.rs podsetio je javnost na slučaj novinara iz Dimitrovgrada Slaviše Milanova, koji je praćen i prisluškivan zbog očigledno kritičkih tekstova o vlasti koje je objavljivao na lokalnom portalu FAR, koji objavljuje tekstove na srpskom i bugarskom. Iako je od prijavljivanja njegovog slučaja prošlo više od dve godine, Milanov je rekao da ga niko od nadležnih ovim povodom nije kontaktirao.„Krajem jula sam dao izjavu u policiji, mislim da je bilo njihovo Odeljenje za visokotehnološki kriminal, u Ulici kneza Miloša. Nisam bio jedini, mislim da je još ljudi dalo izjavu u svojstvu oštećenih, mada su neki odustali. Ne znam šta se dalje dešava sa tom istragom“, rekao za portal Nova.rs Slaviša Milanov.
Advokatica Kruna Savović, koja zastupa Milanova, ali i još neke oštećene građane koji su bili žrtve prisluškivanja, naglašava sporost državnih organa.
„Izjavu policiji Slaviša Milanov dao je više od dve godine nakon podnošenja krivične prijave. Ni u tom slučaju postupanje tužilaštva ne može se oceniti efikasnim. U slučaju instaliranja ili pokušaja instaliranja špijunskog softvera, Milanov nije jedini oštećeni. Istim povodom izjavu je dao i Ljubomir Stefanović, urednik Jutjub kanala Slavija Info. Ni tu nije bilo pomaka. Krivična prijava koju su podnele organizacije civilnog društva dva puta je dopunjavana, a obuhvaćeno je ukupno sedmoro oštećenih“, kaže za portal Nova.rs advokatica Kruna Savović.
U februaru 2024. Milanov je priveden u policiju pod izgovorom sprovođenja testa za vožnju pod dejstvom alkohola i narkotika. Dok je bio u pritvoru, policajci u civilu ispitivali su ga o njegovom novinarskom radu. Njegov android telefon bio je isključen kada ga je predao policiji po ulasku u stanicu.
Nakon puštanja, Milanov je primetio da je njegov telefon očigledno bio diran i da je prenos mobilnih podataka i vaj-faj (wifi) bio isključen, što mu je inače uvek uključeno. „To je značilo da je neko nešto petljao sa mojim telefonom u vremenu kada je bio predat policiji. Posle sam saznao da se vaj-faj i razmena internet podataka isključuje automatski kada se izvadi, pa vrati SIM kartica i da su oni koji su mi dirali telefon, jednostavno, zaboravili da te funkcije ponovo aktiviraju“, objasnio je novinar.
Milanov je o ovom slučaju obavestio Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i nekoliko nevladinih organizacija, a proverom preko aplikacije „Stay free“ ustanovio je da njegovim mobilnim telefonom jeste manipulisano dok je on bio u policiji. Nakon odugovlačenja i otezanja saslušan je tek više od dve godine kasnije, a veliko je pitanje kakav će biti ishod ove istrage.
I Ljubomiru Stefanoviću, uredniku Jutjub kanala Slavija Info, takođe je u telefonu pronađen softver za elektronski nadzor NoviSpy. NUNS je pozvalo tužilaštvo da utvrdi ko je odgovoran za zloupotrebu digitalnih forenzičkih alata i praćenje novinara i aktivista.
U apelu tužilaštvu NUNS je naveo da je, prema informacijama kojima raspolažu, i kod Ljubomira Stefanovića došlo do upotrebe Cellebrite alata koji se koristi za otključavanje telefona i preuzimanje podataka, što takođe otvara mogućnost za instalaciju NoviSpy špijunskog softvera.
Stefanovića je, kako navodi NUNS, 11. oktobra 2024. BIA praktično otela i odvela u prostorije policijske stanice Voždovac, gde je zadržan nekoliko sati i ispitivan zbog navodnog vređanja predsednika Aleksandra Vučića. Tada je za Danas izjavio da su mu službenici BIA čak pretili nameštanjem afera ukoliko na svom kanalu ne prestane da kritikuje Vučića.
Prema Stefanovićevim tvrdnjama, službenici BIA su mu oduzeli telefon, tako da nije znao gde se nalazio tokom trajanja razgovora, a nije dobio ni nikakav „papir“ kao dokaz da je zvanično saslušavan, niti je iko napravio zapisnik njegove izjave.
BIA nikada nije ni potvrdila ni demantovala Stefanovićeve navode, a on je, preko svog advokata Nikole Lakića, podneo krivičnu prijavu protiv direktora BIA Vladimira Orlića i više NN lica, jer se agenti BIA nisu predstavili Stefanoviću.
„Nisam imao predstavu da su sposobni za to, morao sam da se iselim iz studija gde snimam jer su stigle pretnje da će biti zapaljen“, rekao je ovaj novinar.
Aktivisti u Srbiji u digitalnom zatvoru
Amnesty International je 16. decembra 2024. objavio izveštaj „Digitalni zatvor: Nadzor i gušenje civilnog društva u Srbiji“ u kome se navodi da srpska policija i obaveštajne službe koriste napredni špijunski softver za telefone, zajedno sa forenzičkim alatima za mobilne uređaje, kako bi nezakonito ciljali novinare, ekološke aktiviste i druge pojedince u okviru prikrivene kampanje nadzora.Izveštaj dokumentuje kako se proizvodi za mobilnu forenziku izraelske kompanije Cellebrite koriste za izvlačenje podataka sa mobilnih uređaja novinara i aktivista i otkriva da su srpska policija i BIA koristile posebno razvijen Android špijunski softver NoviSpy kako bi tajno zarazile uređaje pojedinaca tokom pritvora ili policijskih saslušanja.
„Naša istraga otkriva kako su srpske vlasti koristile tehnologije za nadzor i taktike digitalne represije kao instrumente šire državne kontrole i represije usmerene protiv civilnog društva“, izjavila je Dinušika Dišanajake, zamenica regionalnog direktora ove organizacije za Evropu.
Cellebrite, kompanija osnovana i sa sedištem u Izraelu, ali sa kancelarijama širom sveta, razvija paket proizvoda Cellebrite UFED namenjen policijskim organima i državnim institucijama koji omogućava izvlačenje podataka sa velikog broja mobilnih uređaja, uključujući i neke od najnovijih Android telefona i iPhone modela, čak i bez poznavanja šifre uređaja.
Amnesty International naglašava da, iako tehnički manje napredan od veoma invazivnog komercijalnog špijunskog softvera kao što je Pegasus, NoviSpy, do sada nepoznati Android spyware, ipak omogućava srpskim vlastima široke mogućnosti nadzora nakon što se instalira na uređaj određene osobe. NoviSpy može da prikuplja osetljive lične podatke sa telefona i omogućava daljinsko uključivanje mikrofona ili kamere.
U najmanje dva slučaja korišćeni su Cellebrite UFED exploiti, softver koji iskorišćava grešku ili bezbednosnu ranjivost, kako bi se zaobišli Android bezbednosni mehanizmi, što je vlastima omogućilo da tajno instaliraju NoviSpy tokom policijskih saslušanja, naveo je Amnesty International koji je takođe utvrdio da su srpske vlasti koristile Cellebrite kako bi iskoristile zero-day ranjivost, softversku grešku koja nije poznata originalnom proizvođaču softvera i za koju još ne postoji ispravka, na Android uređajima, čime su dobile privilegovani pristup telefonu jednog ekološkog aktiviste.
„Naši forenzički dokazi potvrđuju da je NoviSpy instaliran dok je uređaj Slaviše Milanova bio u posedu srpske policije i da je infekcija zavisila od upotrebe naprednog alata kao što je Cellebrite UFED, koji može da otključa uređaj. Amnesty International sa visokim stepenom pouzdanosti pripisuje NoviSpy BIA-i“, izjavio je Donncha Ó Cearbhaill, rukovodilac Security Laba Amnesty International-a.
Amnesty International je izvršio i forenzičku analizu telefona omladinskog aktiviste iz organizacije SviĆe Nikole Ristića i potvrdio drugi slučaj osobe čiji je uređaj, dok je bio u posedu srpskih vlasti, otključan pomoću alata Cellebrite UFED i zaražen špijunskim softverom NoviSpy.
Nikola je bio jedan od ključnih organizatora protesta u Beogradu 3. novembra 2024. nakon tragičnog događaja u Novom Sadu i pada nadstrešnice. Njega su četvorica pripadnika BIA privela u policijsku stanicu uoči samog protesta, gde mu je rečeno da svojim angažmanom ugrožava sopstvenu bezbednost, bezbednost svoje porodice i zajednice u celini.
„Rekli su da smo svi samo naivna i idealistična deca koja ne znaju šta rade i da ne shvatamo da protestima ugrožavamo bezbednost svih“, rekao je Ristić navodeći da je u stanici zadržan nešto duže od dva sata, ali je imao utisak da njegovo ispitivanje nema nikakav jasan smisao niti svrhu i da su službenici samo pokušavali da dobiju na vremenu.
Kada su ga konačno pustili, Ristić je zatražio sudski nalog, ali su mu službenici rekli da tužilac još uvek odlučuje da li njegovu objavu na društvenim mrežama, u kojoj je pozvao na mirni protest, treba proslediti policiji na dalje postupanje, te da mu zbog toga ne mogu dati nikakvu dokumentaciju. Čim je izašao, posumnjao je da je neko pristupao njegovom telefonu i odmah je kontaktirao Security Lab Amnesty International-a.
Ivan Bjelić, ekološki aktivista i slobodni novinar, je zbog svog angažmana u nenasilnim akcijama građanske neposlušnosti više puta bio izložen pojačanoj policijskoj kontroli, pritiscima i privođenjima. Tako je 17. decembra 2023. zaustavljen dok je autobusom putovao ka Beogradu i odveden u zgradu Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu, gde su ga ispitivali pripadnici policije i BIA-e. Hapšenje se dogodilo istog dana kada su održani parlamentarni izbori, nakon kojih su usledili antivladini protesti.
Tokom nekoliko sati provedenih u policijskoj stanici, službenici su Bjeliću pokazali formalni pisani nalog kojim je bio obavezan da im saopšti PIN i otključa svoj android telefon koji je bio u posedu BIA nekoliko sati, a ubrzo nakon pregleda telefona, službenici su Bjeliću rekli da nisu pronašli nikakve pokazatelje ili dokaze da je učestvovao u pokušaju „nasilnog rušenja ustavnog poretka“ ili u terorističkim aktima, pa su ga potom pustili.
Amnesty International je nakon njegovog puštanja izvršio forenzičku analizu telefona i pronašao dokaze koji potvrđuju da je proizvod Cellebrite UFED korišćen kako bi se dobile proširene sistemske privilegije na njegovom telefonu, što je vlastima omogućilo da izvuku sve podatke sa uređaja. Kao i u slučajevima svih drugih aktivista i novinara čijim je uređajima pristupljeno pomoću Cellebrite-a, ni Bjelić formalno nije optužen ni za jedno krivično delo.
U izveštaju se navodi da su vlasti u ovom slučaju Bjeliću pokazale nalog za pretres, a od njega je zatraženo i da omogući pristup telefonu kako bi pregled mogao da bude izvršen. Posmatrano isključivo iz ugla domaćeg pravnog postupka, ovo bi se moglo smatrati zakonitom upotrebom Cellebriteove digitalno-forenzičke tehnologije, ali takva upotreba ipak otvara ozbiljna pitanja u pogledu njene legitimnosti.
„Amnesty International smatra da se upotreba naprednog forenzičkog softvera i ozbiljnih optužbi za terorizam i ugrožavanje ustavnog poretka protiv osoba koje samo ostvaruju svoja ljudska prava na slobodu izražavanja i mirno okupljanje ne može smatrati legitimnim ciljem i da zbog toga može predstavljati kršenje međunarodnog prava i ljudskih prava“, ističe se u izveštaju.
U avgustu 2024. Ivan Milosavljević Buki, ekološki aktivista i jedan od vodećih ljudi organizacije Rendžeri Istočne Srbije (RIS), koja deluje na području Homolja, sarađivao je sa Televizijom N1 na dokumentovanju nezakonitog zahvatanja pijaće vode za potrebe rudarskih aktivnosti na Homolju i tokom snimanja više puta je bio izložen fizičkim pretnjama, te je objavio i snimak jednog takvog incidenta.
Nakon što je javno govorio o ovim događajima, pozvan je na informativni razgovor u prostorije BIA-e u Požarevcu 22. avgusta 2024. godine, gde su službenici od njega zatražili da pusti video, pa je predao uređaj službeniku, koji je nasumično skrolovao po telefonu, a u jednom trenutku je i izašao iz prostorije da se javi na poziv i sa sobom je poneo Milosavljevićev i dalje otključan telefon.
Milosavljević je posle ovog razgovora posumnjao da je nešto rađeno na njegovom telefonu, a Amnesty International je potom izvršio forenzičku analizu uređaja koja je pokazala da su vlasti pokušale, po svemu sudeći neuspešno, da instaliraju Android aplikacije preko aplikacije Files, dok se otključani telefon nalazio van prostorije u kojoj je razgovor vođen.
„Tokom perioda od približno 20 minuta, telefon je putem USB kabla bio povezan sa računarom, a najmanje dva puta je pokušana autorizacija instaliranja nepouzdanih Android aplikacija koje su bile kopirane na telefon i otvorene u aplikaciji Files. Amnesty International smatra da je pokušaj instaliranja špijunskog softvera NoviSpy možda sprečila relativno nova bezbednosna funkcija sistema Google Play Protect“, navodi se u izveštaju.
Navodi se da pošto pokušaji instalacije nisu uspeli, ne postoje forenzički zapisi koji bi definitivno potvrdili da su aplikacije koje su vlasti pokušale da instaliraju zaista bile NoviSpy. „Međutim, imajući u vidu da je razgovor vodila BIA, kao i forenzičke tragove koji potvrđuju pokušaje instaliranja dve nepouzdane Android aplikacije upravo u vreme kada je uređaj bio u posedu BIA-e, Amnesty International smatra da postoje veoma jaki razlozi za zaključak da su vlasti i u ovom slučaju pokušavale da instaliraju špijunski softver NoviSpy“, naglašava se u izveštaju.
Navodi se da je u drugom slučaju, aktivisti iz organizacije Krokodil, špijunski softver instaliran na android telefon tokom razgovora sa službenicima BIA u oktobru 2024. o napadu na njihove prostorije. Nakon razgovora postojala je sumnja da je telefon bio kompromitovan i na zahtev aktiviste Amnesty International je sproveo forenzičku istragu i utvrdio da je NoviSpy instaliran na uređaj tokom razgovora.
Amnesty International je uspeo i da povrati i dešifruje podatke koje je NoviSpy prikupio dok je aktivista koristio telefon. Među njima su bili snimci ekrana naloga elektronske pošte, poruka na Signal-u i WhatsApp-u, kao i aktivnosti na društvenim mrežama. Pre objavljivanja izveštaja Amnesty International je o kampanji NoviSpy obavestio bezbednosne istraživače u Androidu i Google-u, nakon čega su preduzete mere za uklanjanje špijunskog softvera sa pogođenih Android uređaja.
Amnesty International navodi da su srpski aktivisti, koji su bili mete ovakvog nadzora, ostali traumatizovani, pozivajući se na izjavu trojice aktivista, koji su želeli da ostanu anonimni.
„Svi se nalazimo u nekoj vrsti digitalnog zatvora, digitalnog gulaga. Imamo iluziju slobode, ali u stvarnosti uopšte nismo slobodni. To ima dve posledice: ili se odlučite za samocenzuru, što duboko utiče na vašu sposobnost da radite, ili odlučite da ipak govorite, ali tada morate biti spremni da snosite posledice“, izjavio je jedan od aktivista koji je bio meta Pegasusa.
Tehnički podaci, kako navodi Amnesty International, ukazuju da su tokom prethodnih godina desetine, možda i stotine različitih uređaja bile mete špijunskog softvera NoviSpy. Takođe navode da su telefoni desetina drugih aktivista bili privremeno oduzeti posle protesta protiv rudarenja litijuma u julu i avgustu 2024. i pregledani forenzičkim alatima za koje Amnesty smatra da su verovatno uključivali Cellebrite.
Odgovori i reakcije
Kao odgovor na ove nalaze, kompanija NSO Group, koja je razvila Pegasus, nije mogla da potvrdi da li je Srbija njen klijent, ali je navela da kompanija „ozbiljno shvata svoju odgovornost da poštuje ljudska prava i čvrsto je posvećena tome da izbegne izazivanje, doprinošenje ili direktnu povezanost sa negativnim posledicama po ljudska prava, kao i da detaljno ispita sve verodostojne navode o zloupotrebi proizvoda NSO Group“.Cellebrite je, odgovarajući na navode Amnesty International-a, saopštio da ceni što je ova organizacija ukazala na navodnu zloupotrebu njihove tehnologije, da istražuje tvrdnje iznete u ovom izveštaju i da su, ukoliko se potvrde, spremni da uvedu odgovarajuće sankcije, uključujući prekid saradnje Cellebritea sa svim relevantnim institucijama.
Amnesty International je nalaze istraživanja pre objavljivanja podelio sa Vladom Srbije, ali nije dobio odgovor. Istovremeno ih je pozvao da prestanu da koriste veoma invazivne špijunske programe, da žrtvama nezakonitog ciljanog nadzora obezbede delotvoran pravni lek i da odgovorne za kršenja prava pozovu na odgovornost. Analiza aplikacije NoviSpy otkrila je IP adresu povezanu sa serverom bezbednosnih službi koji je korišćen za prenos ukradenih podataka sa zaraženih telefona.
Saopštenjem je reagovala BIA koja je navela da „može samo da konstatuje da trivijalni senzacionalizam njegovog sadržaja ukazuje na svrhu Amnesty Internationala - koja se ogleda u radu za interese pojedinih agencija i grupa za pritisak“. „BIA radi isključivo u skladu sa zakonima Republike Srbije i stoga nismo u stanju čak ni da komentarišemo besmislene navode iz njihovog teksta, kao što i inače ne komentarišemo slične sadržaje“, kaže se u saopštenju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije saopštilo je da su navodi u izveštaju Amnesty International-a o korišćenju forenzičkog alata od MUP-a Srbije „apsolutno netačni“ i da se u okviru Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku forenzički alat koristi isključivo u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Kaže se i da se na isti način forenzički alat koristi i u drugim policijama sveta.
Izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope za Srbiju Aksel Šafer izrazio je zabrinutost i uznemirenost zbog otkrića o nadzoru novinara i aktivista u Srbiji. „Snažno osuđujem ovakvu praksu, koja krši pravo na poštovanje privatnog života i može ugroziti ostvarivanje drugih ljudskih prava, kao što su sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja. Ona takođe ima zastrašujući efekat na rad novinara i aktivista civilnog društva u njihovoj ulozi nadzora nad institucijama, i podriva poverenje u demokratske institucije i vladavinu prava“, rekao je Šafer.
Na izveštaj Amnesty International-a je reagovalo 10 organizacija civilnog društva koje su podnele krivičnu prijavu Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal protiv N.N. ovlašćenih lica iz BIA i policije zbog zaražavanja mobilnih telefona novinara i aktivista špijunskim softverom.
Pored krivične prijave, upućen je zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za pokretanje nadzora nad sprovođenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, „povodom neovlašćene obrade podataka o ličnosti od strane policije i Bezbednosno-informativne agencije“, kao i zahtev Zaštitniku građana za pokretanje postupka po sopstvenoj inicijativi nad radom policije i BIA.
Krivičnu prijavu su podneli Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Građanske inicijative, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), Udruženje „Krokodil“, Partneri Srbija i SHARE Fondacija.
Novi slučaj špijunskog nadzora
Devet dana nakon izveštaja Amnesty International-a o zloupotrebama špijunskih softvera protiv aktivista i novinara, jedan student postao je sledeća meta. Priveden je 25. decembra u Sava centru gde se održavao skup Srpske napredne stranke i nestao iz javnosti na šest sati.Ovaj 23-godišnji aktivista i student Univerziteta Union, čiji je pravi identitet poznat BIRN-u, ušao je u salu Sava centra iz čiste radoznalosti, zajedno sa drugaricom, takođe studentkinjom i aktivistkinjom, seo i započeo razgovor s učesnicima skupa, a kada je ustao da uzme piće za sebe i drugaricu okružila ga je grupa muškaraca u civilu i odveden je u policijsku stanicu Savski venac, oduzet mu je telefon i proveo je narednih šest sati zatvoren u prostoriji sa četiri inspektora.
Pošto su koristeći Cellebrite opremu za digitalnu forenziku, „probili“ šifru na telefonu Vedrana (ime promenjeno) i preuzeli sve podatke, operativci su pokušali da izbrišu tragove. To je pokazala analiza telefona koju su u januaru 2025. sproveli stručnjaci sajber-laboratorije Amnesty International-a. „Videli su kompletan moj život u prethodnih pet godina. Neminovno su naišli na nešto veoma privatno, nešto što nikada ne bih želeo da iko vidi, a kamoli BIA“, rekao je student za BIRN.
Stručnjaci Amnesty International-a su primetili da je služba nekoliko puta i na različite načine pokušala da instalira nepoznatu Android aplikaciju na njegov telefon. Ova metoda nasilnog otključavanja telefona pomoću Cellebrite opreme, nakon čega sledi ubacivanje softvera za praćenje NoviSpy, zabeležena je i u ranijim slučajevima.
Nova reakcija kompanije Cellebrite
Cellebrite se saopštenjem oglasio 25. februara 2025. navodeći da njihova softverska rešenja za digitalne istrage podržavaju forenzički pouzdane i zakonski odobrene istrage i nisu špijunski softver, sistemi za nadzor niti bilo koja druga vrsta ofanzivne sajber aktivnosti i da ozbiljno shvataju sve navode o mogućoj zloupotrebi njihove tehnologije od strane korisnika na način koji bi bio suprotan kako izričitim, tako i podrazumevanim uslovima navedenim u njihovom ugovoru sa krajnjim korisnicima.
„Nakon razmatranja navoda iz izveštaja Amnesty International-a iz decembra 2024. godine, Cellebrite je preduzeo konkretne korake kako bi ispitao svaku pojedinačnu tvrdnju u skladu sa našim politikama etike i integriteta. Zaključili smo da je u ovom trenutku primereno obustaviti korišćenje naših proizvoda od strane relevantnih korisnika“, kaže se u saopštenju.
Povodom saopštenja kompanije Cellebrite, rukovodilac Security Laba pri Amnesty Internationalu, izjavio je da to dodatno potvrđuje nalaze Amnesty Internationala iz decembra 2024. da su srpska policija i obaveštajne službe rutinski zloupotrebljavale Cellebriteovu digitalno-forenzičku opremu van zakonom odobrenih postupaka, kako bi nadzirale aktiviste civilnog društva i nezavisne novinare koji kritikuju vlast. Ističe i da oduzimanje licenci korisnicima koji su opremu zloupotrebljavali iz političkih razloga predstavlja ključan prvi korak. „Sada srpske vlasti moraju hitno da sprovedu sopstvenu temeljnu i nepristrasnu istragu, utvrde odgovornost, obezbede pravnu zaštitu i obeštećenje žrtvama i uspostave odgovarajuće mehanizme koji će sprečiti buduće zloupotrebe“, rekao je Donncha Ó Cearbhaill.
Rasprava u Savetu Evrope
Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope održao je 3. marta 2025. godine slušanje o upotrebi Pegasusa i sličnih softvera za špijuniranje i tajni državni nadzor na kojem su učestvovali i predstavnici organizacija civilnog društva iz Srbije.Predstavnici civilnog društva iz Srbije su podsetili na izveštaj organizacije Amnesty International iz „Digitalni zatvor: Nadzor i gušenje civilnog društva u Srbiji“ koji je jasno ukazao na široku primenu tehnologija za špijuniranje i nezakonito pristupanje privatnim podacima građana Srbije. U izveštaju su izneti konkretni dokazi za pet slučajeva koji potvrđuju upotrebu nametljivih alata, i objavljeni intervjui sa 13 ljudi koji su bili na meti špijunskog softvera ili digitalnih forenzičkih pretraga, dokumentovani su svi nalazi koji jasno dokazuju kompromitovanje mobilnih telefona, uključujući prisustvo zlonamernih aplikacija povezanih sa serverom BIA, koji se koristi za prenos ukradenih podataka sa zaraženih telefona.
„Izveštaj Amnesty International je samo potvrdio ranije indicije da država Srbija vrši nezakoniti tajni nadzor i da zloupotrebljava softvere za špijuniranje prema svojim građanima aktivistima, novinarima i organizacijama civilnog društva“, ukazali su predstavnici organizacija civilnog društva iz Srbije, koje su predstavljali Dušan Pokuševski, programski direktor Beogradskog centra za ljudska prava i Milena Berić, izvršna direktorka udruženja Krokodil.
Pokuševski je istakao da korišćenje špijunskog softvera u Srbiji nije samo nezakonito, već predstavlja i krivično delo prema odredbama Krivičnog zakonika koje se odnose na neovlašćeno prikupljanje podataka, kompjuterske viruse i neovlašćen pristup zaštićenim uređajima i podacima. „Iako Zakonik o krivičnom postupku predviđa posebne mere nadzora i presretanja komunikacija, upotreba špijunskog softvera prevazilazi te odredbe i ne može biti opravdana, jer omogućava potpuni pristup svim podacima na uređaju, a ne samo komunikacionim kanalima. Korišćenje špijunskog softvera za tajni nadzor i snimanje komunikacija ne ispunjava načela nužnosti i srazmernosti, koja su ključna za primenu ovakvih mera. Isto važi i za Zakon o BIA, koji reguliše primenu posebnih mera“, ukazao je Pokuševski u Savetu Evrope.
Naveo je i da je Evropski sud za ljudska prava više puta naglasio da mere nadzora moraju biti u skladu sa zakonom, podložne nezavisnom nadzoru i primenjivane samo kada su striktno nužne i proporcionalne. „Pored nepostojanja pravnog osnova za korišćenje špijunskog softvera, praksa je pokazala da zaštitni mehanizmi predviđeni Ustavom i zakonima nisu efikasni. Odluke o primeni mera nadzora u okviru krivičnih postupaka poverene su pravosuđu, a nijedna od tih mera ne može biti sprovedena bez prethodnog odobrenja suda. Sudija bi takođe trebalo da proceni da li je uopšte potrebno preduzeti određene mere i, ako jeste, da li je moguće doći do informacija primenom blažih mera. Međutim, slučajevi koje Amnesty International dokumentuje pokazuju da sudske odluke ili ne postoje, ili su donete pro forma, bez stvarne procene neophodnosti takvih mera. Štaviše, nezavisni mehanizmi nadzora i praćenja tajnog nadzora u Srbiji, uključujući Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, tradicionalno su bili izuzetno nevoljni da se upuste u takve istrage“, istakao je Pokuševski.
Milena Berić je aktivistkinja Krokodila koja je bila na merama BIA i koja se pominje u izveštaju Amnesty International-a. Navela je događaj zbog koga je završila na razgovoru u BIA, a koji se dogodio 20. septembra 2024. kada je grupa huligana, koji su govorili ruskim jezikom, upala u prostorije ove organizacije i presekla vezice koje su držale ukrajinsku zastavu. Predstavnici policije pojavili su se brzo po prijemu prijave Krokodila, ali su otišli bez zapisnika, zbog čega je lično tražila odgovornost od BIA i usledio je poziv da 1. oktobra dođe na informativni razgovor.
Navela je da je ostavila jaknu i telefon ispred prostorije u kojoj su je ispitivali, a nakon sastanka, kada je uzela svoje lične stvari, primetila je obaveštenje na telefonu koje je označavalo da su joj svi kontakti eksportovani. „Napravila sam screenshot i poslala ga BIA-i sa jednostavnim pitanjem: Zašto? U tom trenutku, shvatila sam da tražim zaštitu i odgovornost od onih koji podržavaju počinioce. Osećala sam se kao da vodim izgubljenu bitku. Umesto da nam obezbede zaštitu, institucije finansirane od strane građana Srbije učinile su me još ranjivijom“, istakla je Milena Berić.
Navodi da se obratila organizaciji Amnesty International i 10 dana kasnije njihovi forenzički stručnjaci potvrdili su da je ilegalni softver za praćenje instaliran na njenom telefonu tokom posete BIA, a 14 dana kasnije utvrdili su da se IP adresa koja prikuplja njene podatke nalazi na adresi BIA. „Videla sam svoje lične fotografije i druge podatke koji se sada nalaze u rukama države“, rekla je ona i naglasila da se po prvi put stvarno uplašila za svoju i sigurnost svoje porodice, kolega i prijatelja.
Novinarke BIRN-a meta Pegasusa
Forenzička analiza Amnesty International-a potvrdila je da su dve novinarke BIRN-a bile mete neuspelog pokušaja instalacije Pegasusa na njihove telefone. Poruka na srpskom jeziku, sa zaraženim linkom, poslata je putem Vibera sa broja registrovanog u Telekomu Srbija. Obe novinarke dobile su poruku 14. februara 2025. godine sa istog broja, koji je od tog datuma do trenutka objavljivanja teksta o ovom slučaju (27. mart 2025.) bio nedostupan.Sve je ličilo na poruku potencijalnog izvora koji želi da dojavi neku informaciju, ali neobičan link i nepoznat pošiljalac pobudili su sumnju da je reč o fišingu. Nakon što se posumnjalo da su poruke pokušaj instalacije špijunskog softvera na telefone novinarki, BIRN se obratio bezbednosnoj laboratoriji Amnesty Internationala za pomoć. Njihova forenzička analiza potvrdila je da je reč o napadima špijunskim softverom Pegasus.
„Otkrili smo da tekstualne poruke sadrže linkove ka internet domenu na srpskom jeziku, za koji sa visokim stepenom sigurnosti možemo reći da je povezan sa špijunskim softverom Pegasus kompanije NSO Group“, rekao je Donncha Ó Cearbhaill.
Amnesty International je zaključio da je u oba slučaja novinarki BIRN-a reč o pokušaju infekcije Pegasus softverom putem metode „jedan klik“ (one-click). Obe poruke i linkovi poslati su u razmaku od svega jednog sata, sa istog Viber broja, dvema novinarkama koje rade u istoj redakciji.
Jedna od novinarki, koja je insistirala na anonimnosti, izjavila je da je bila apsolutno besna zbog pokušaja instaliranja Pegasusa. „To je bio telefon registrovan na moje ime i osećala sam se kao da imam uljeza u sopstvenoj kući. To je veoma uznemirujući osećaj… Bila sam izuzetno zabrinuta za svoje izvore, koji su mogli biti izloženi riziku zato što su komunicirali sa mnom.“
Druga novinarka Jelena Veljković je izjavila da se nije preterano uplašila zbog pokušaja da bude meta napada Pegasusom, ali da joj je bilo veoma neprijatno. „To je bio moj privatni telefon, koji koristim i za posao, a virus poput Pegasusa, koji uopšte nije selektivan i može da pristupi svemu što se nalazi na nečijem telefonu, može imati posledice i po moju porodicu“.
„Ovo je bio ciljani napad na istraživačke novinare, oblik pritiska i upozorenje. Da li je to bio napad na mene lično ili na BIRN kao medij, nisam sigurna“, naglasila je Jelena Veljković.
Amnesty International je svoje nalaze podelio sa NSO Groupom, koji je odgovorio da ne može da komentariše konkretne sadašnje ili bivše korisnike i da, u skladu sa njihovom politikom, ne mogu da otkrivaju informacije o tehničkim specifikacijama, funkcionalnosti ili operativnim karakteristikama njihovih proizvoda.
Ovi nalazi, kako je istakao Amnesty International, predstavljaju dodatni dokaz da srpske vlasti zloupotrebljavaju visoko invazivne špijunske proizvode i druge tehnologije digitalnog nadzora kako bi ciljale novinare, aktiviste i druge pripadnike civilnog društva, u trenutku kada Srbiju od novembra 2024. potresaju masovni studentski protesti. „Srpske vlasti moraju da prestanu da koriste visoko invazivni špijunski softver, da žrtvama nezakonitog ciljanog nadzora obezbede delotvornu pravnu zaštitu i da odgovorne za kršenja prava pozovu na odgovornost“, ističe Amnesty International. Njihova poruka NSO Group-u je da moraju da prestanu sa prodajom Pegasusa i da obustave korišćenje svojih proizvoda u Srbiji.
Reakcija EU
Evropski parlament je 7. maja 2025. usvojio rezoluciju o Srbiji u kojoj izražava duboku zabrinutost zbog toga što su vlasti Srbije, prema navodima iz nedavnih izveštaja Amnesty International-a i SHARE Fondacije, sprovodile široko rasprostranjene prakse nezakonitog nadzora korišćenjem špijunskog softvera protiv aktivista, novinara i pripadnika civilnog društva.Pozvao je Vladu Srbije da odmah obustavi upotrebu naprednih tehnologija za nadzor protiv aktivista, novinara i branilaca ljudskih prava, a nadležne državne organe da sprovedu temeljnu istragu svih postojećih slučajeva nezakonitog nadzora i upotrebe špijunskog softvera, kao i da pokrenu odgovarajuće postupke protiv odgovornih.
Evropski parlament je pozvao Evropsku komisiju da, imajući ovo u vidu, prati dalji razvoj ovih slučajeva, otvori ova pitanja u razgovorima sa vlastima Srbije i insistira na temeljnoj istrazi svih navedenih slučajeva.
Ponovna reakcija NVO sektora
Deset organizacija civilnog društva je krajem maja podnelo dopunu krivične prijave zbog prisilnog otključavanja i zaražavanja špijunskim softverom mobilnih telefona jednog studenta aktiviste i jednog novinara do kojih je došlo krajem 2024. godine.Podseća se da je, posle objavljivanja izveštaja Amnesty International-a krajem 2024. godine, deset organizacija pokrenulo sve raspoložive pravne mehanizme zaštite. Pored krivične prijave protiv pripadnika policije i BIA koja je podneta Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, upućen je zahtev Zaštitniku građana da pokrene ispitni postupak nad radom ovih organa po sopstvenoj inicijativi, kao i pritužba jednog od novinara koji je bio meta napada. Takođe, podnet je i zahtev Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da pokrene nadzor nad radom ovih organa.
Navode da je ostalo nepoznato koje su korake ove institucije preduzele kako bi se utvrdila zakonitost postupanja policije i BIA, ali i odgovornost onih lica koja su ove radnje nadzora preduzele.
„Nezakoniti nadzor državnih struktura je nastavljen pošto je krajem marta potvrđen i pokušaj napada špijunskim softverom Pegasus na dve novinarke BIRN-a. Takođe postoje jasne indicije da ima i drugih slučajeva nezakonitog digitalnog nadzora; jasno je i da državni organi u čijoj su nadležnosti pitanja bezbednosti, nezakonito i u velikom broju slučajeva špijuniraju aktiviste i novinare“, ističe 10 organizacija koje se bave zaštitom ljudskih prava.
Ove organizacije su apelovale na nadležne institucije da, u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije, kao i međunarodnim standardima, neodložno reaguju kako bi se nezakonit digitalni nadzor, ali i svi drugi vidovi pritisaka, zaustavili, i kako bi se utvrdila krivična odgovornost lica koja su ova dela počinila.
Upozorenje privedenima posle Vidovdana 2025.
Na Vidovdan, 28. juna 2025. godine, na Trgu Slavija u Beogradu održan je skup na kome se, na poziv Studenata u blokadi okupilo oko 140.000 ljudi. Sam skup je protekao mirno, ali su odmah po završetku usledili sukobi dela demonstranata sa policijom na lokacijama u blizini Pionirskog parka koji je mesecima unazad ograđen i gde se nalaze pristalice Srpske napredne stranke.Sutradan je u akciji Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, policije i BIA usledilo i privođenje osmoro studenata, koji su praćeni i prisluškivani na Elektrotehničkom i Građevinskom fakultetu, pod optužbom da su izvršili krivična dela pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Studenti su još 28. juna uveče dali „zeleno svetlo“ za talas građanske neposlušnosti, a posle hapšenja usledili su protesti i blokade širom Srbije, koji su trajali tokom celog leta.
Tokom jula i avgusta su usledila privođenja studenata i građana koji su demonstrirali na ulicama. Studenti u blokadi su, uz pomoć IT blokada, objavili vrlo detaljan vodič o tome kako se ponašati na protestima i šta raditi u slučaju privođenja. Novinarima, aktivistima i organizatorima protesta je preporučivano da koriste ojačane mobilne operativne sisteme, da preduzmu antiforenzičke mere koje će otežati analize uređaja i da urade enkripciju celog diska. Takođe je preporučeno da razmisle o korišćenju aplikacija koje stvaraju skrivene, šifrovane kontejnere za podatke, kao i bezbednosne skenere i specijalizovane bezbednosne aplikacije, koje nude „panik taster“ ili „PIN za prinudu“. Na listi preporuka nalazilo se i korišćenje aplikacija za uništavanje datoteka.
Novinarima, aktivistima i organizatorima protesta koji su imali razloga da veruju da su bili meta npr. Pegasusa preporučeno je da odmah prestanu da koriste uređaj za bilo kakvu osetljivu komunikaciju, isključe ga sa Wi-Fi i mobilnih mreža i da ne pokušavaju da vrate uređaj na fabrička podešavanja ili da sami uklonite malver, jer će upozoriti napadače i uništiti ključne forenzičke dokaze potrebne za potvrdu. „Ovo nije situacija uradi sam. Kontaktirajte specijalizovanu organizaciju opremljenu za rešavanje takvih pretnji“, navodi se u zajedničkoj objavi studenata i IT blokade.
Onima koji žure na proteste i blokade preporučivano je da primarni telefon ostave kod kuće, a ako nose primarni telefon, da ostane „čist“ (bez ličnih podataka), da se isključi biometrija (lice/prst), koristi dugačka, alfanumerička šifra, koristi Signal za komunikaciju i uključe samouništavajuće poruke.
Špijunirani poljoprivrednici
BIRN je 4. decembra 2025. objavio istraživanje, nastalo u saradnji sa SHARE Fondacijom, u kojem je otkriveno da je BIA, tokom privođenja četvorice poljoprivrednika i ekoloških aktivista, u njihove telefone ubacila špijunski softver NoviSpy. Svi su, zbog svog aktivizma u poljoprivredi ili ekološkim pokretima, bili pozivani na razgovore ili privođeni u prostorije BIA i policije u periodu između jula i oktobra 2024. godine, kada se u Srbiji masovno protestovalo protiv Rio Tinta i za ispunjenje zahteva poljoprivrednika.U pitanju su Slobodan Vidojević, poljoprivrednik iz Bresnice (Čačak) i predsednik Udruženja proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja, Zlatko Kokanović, aktivista Udruženja „Ne damo Jadar“ i meštanin Gornjih Nedeljica (Loznica), Vladimir Višić, poljoprivrednik iz Stare Pazove i jedan od osnivača Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije i Jovan Topalović poljoprivrednik iz Lunovog sela (Užice) i predsednik Udruženja građana „Da (Ne) Dišemo Duboko“.
Slobodan Vidojević je 1. oktobra 2024, kada je bio zakazan protest poljoprivrednika, u centru sela priveden oko podneva. Vidojević je za BIRN hapšenje opisao kao „filmsko“, jer su ga tri službena lica „spakovala“ u crni kombi i prethodno su ga „pošteno“ udarali.
„Držali su me za ruke, a telefon su mi oduzeli po ulasku u kombi. Vozili su preko sela Tavnik, napravili krug i odveli me u policijsku stanicu u Čačku, na sprat, u kancelariju BIA“, opisao je ovaj poljoprivrednik hapšenje. Saslušanje je trajalo oko dva sata i dobio je zapisnik.
Mesecima nakon privođenja, Vidojević je na telefonu čuo krčanje, sistem je zastajkivao, a signal se gubio. Takođe je primetio da se baterija i internet troše brže nego ranije. Potvrđeno je da je NoviSpy softver na njegovom telefonu bio aktivan više od godinu dana.
Kokanović je 18. jula 2024. u 8:15 pozvan na kratki informativni razgovor u BIA, uoči puta u Beograd gde je trebalo da prisustvuje sastanku u Vladi Srbije sa predstavnicima vlasti i Ministarstva poljoprivrede (Anom Brnabić, Milošem Vučevićem i Aleksandrom Martinovićem) - zakazanom za 13:30. U prostorijama BIA, u okviru policijske stanice u Loznici, zadržan je oko četiri sata. Pre sastanka je ostavio telefon u predsoblju, u jednom ormariću. „Prvih 30 do 45 minuta telefon je bio kod njih, a posle su mi ga vratili kako bih se javio“, rekao je Kokanović, a BIRN ističe da je i to kratko vreme bilo dovoljno službenicima da na njegov telefon, tačno u 9:38, instaliraju NoviSpy, nadgledajući svaku njegovu narednu aktivnost. Kokanović kaže da je ovako „zaražen“ telefon „koristio jedno mesec dana i onda su počeli izlaziti u tabloidima tekstovi na osnovu telefonskih razgovora“, te da je posle tih mesec dana uzeo novi uređaj, a onaj „zaraženi“ ostavio na stranu.
Uoči protesta protiv Rio Tinta koji se odigravao u Beogradu 11. avgusta 2024. godine, Višić je krenuo traktorom za Beograd i na ulazu u grad, u ulici Cara Dušana u Zemunu, zaustavila ga saobraćajna policija i odvela u policijsku stanicu. Saobraćajac mu je oduzeo telefon, a trojica inspektora su ga ispitivala između tri i četiri sata. Mesecima kasnije, BIRN i stručnjaci SHARE Fondacije uradili su proveru telefona koji je takođe bio zaražen.
Topalović je 10. septembra pozvan na razgovor u BIA, a po njega je došao službenik BIA u automobilu, a odvezli su se do Jelove gore kod Užica, gde BIA ima svoj objekat. „Ostavili smo telefone u automobilu, ali je to bio njihov automobil. Rekao je da ostavim kako ne bih uneo unutra, da ne bih snimao ja njih, ni oni mene. U kancelariji su ispitivali unakrsno, dvojica su bila. Pa me pitaju odakle poznaješ ovog, onog…“, rekao je Topalović uz napomenu da su u to vreme bili aktuelni protesti protiv Rio Tinta, pa se ispitivanje svelo na njegova poznanstva sa ostalim eko-aktivistima. „Razgovor je trajao možda jedan sat. Kad se završio, telefon je bio tamo gde sam ga ostavio, pored menjača u kolima.“ Ispostaviće se da je Topalovićev telefon tog dana zaražen.
NoviSpy je špijunski softver koji je razvijen unutar BIA, a koji od 2018. godine komunicira sa serverom registrovanim na operativca te službe. Radi tako što u potpunoj tišini pravi snimke ekrana telefona i šalje ih na server u BIA, hvata poruke u trenutku dok se tipkaju, prepisku u aplikacijama, fotografije, kontakte, pa čak i prozore bankarskih i drugih aplikacija. U slučaju bivšeg policijskog generala Slobodana Malešića, o kojem je BIRN ranije pisao, isti tip softvera je danima pravio na stotine snimaka ekrana dnevno, beležeći sve, od muzike koju sluša, preko razgovora u porukama, do beleški i privatnih fotografija koje nikada nisu bile namenjene drugima.
