Poverenje u izbore slabi
Poverenje u samo glasanje slabi, i to uokviruje sve ostalo. Jasna većina građana (55%) smatra da lokalni izbori održani u martu 2026. u deset opština nisu bili slobodni ni pošteni - 34% „uopšte nisu" - naspram svega 34% koji smatraju da jesu.
To nije usamljen nalaz. Kroz niz različitih izbora udeo onih koji ih ocenjuju nepoštenim raste: 41% je sumnjalo u poštenje hipotetičkih novih izbora u decembru 2024. (tada gotovo izjednačeno, uz 43% koji su očekivali da bi bili pošteni), 50% je parlamentarne izbore iz decembra 2023. ocenilo nepoštenim, a sada 55% isto kaže za lokalne izbore iz marta 2026.
Pošto se svako od tih pitanja odnosi na druge izbore, najbolje ih je čitati ne kao jednu trend-liniju, već kao tri odvojena merenja istog opadajućeg poverenja.
To nije usamljen nalaz. Kroz niz različitih izbora udeo onih koji ih ocenjuju nepoštenim raste: 41% je sumnjalo u poštenje hipotetičkih novih izbora u decembru 2024. (tada gotovo izjednačeno, uz 43% koji su očekivali da bi bili pošteni), 50% je parlamentarne izbore iz decembra 2023. ocenilo nepoštenim, a sada 55% isto kaže za lokalne izbore iz marta 2026.
Pošto se svako od tih pitanja odnosi na druge izbore, najbolje ih je čitati ne kao jednu trend-liniju, već kao tri odvojena merenja istog opadajućeg poverenja.
Posmatrači kažu isto
Taj sud javnosti nije samo percepcija. Parlamentarna skupština Saveta Evrope je u Rezoluciji 2659 (2026) utvrdila da su ti isti martovski lokalni izbori 2026. bili „obeleženi nasiljem i nepravilnostima" - uključujući optužbe za kupovinu glasova, paralelne biračke spiskove i fotografisanje listića - i konstatovala pogoršanje uslova kampanje u odnosu na 2022. Nepoverenje građana, ukratko, prati ono što su međunarodni posmatrači i dokumentovali.
Odlučujuća neopredeljena trećina
Ispod tog nepoverenja, biračko telo se razvrstalo u tri grupacije: pristalice partija na vlasti, pristalice Studentske liste, i grupa onih koji su neopredeljeni (12%) ili kažu da uopšte neće glasati (9%). Ta neangažovana trećina je odlučujuća nepoznanica - grupa koja, uprkos raširenoj podršci protestima i dubokom nepoverenju u institucije, još se nije vezala ni za jednu opciju. To kako će se ona opredeliti, ili da li će uopšte izaći, odlučiće sledeće izbore koliko i opredeljeni tabori.
Energija protesta stiže na izbore
Među otprilike 70% javnosti koji su se opredelili, trka je zaista otvorena. Kada bi se izbori održali sada, 44,9% tih opredeljenih birača glasalo bi za Studentsku listu, a 35,7% za Srpsku naprednu stranku, uz socijaliste kao daleko treće sa 3,8% i nijednu drugu stranku koja sama prelazi prag.
Pokret koji je nastao izvan stranačke politike, na ulici i fakultetima posle Novog Sada, sada prednjači na stranačkom polju. Tako isti građani koji ne veruju u proces istovremeno se organizuju unutar njega, pretvarajući podršku protestima u glasove.
Šta bi ovi izborni rezultati značili za sastav Narodne skupštine može se neposredno modelovati Crtinim alatom Mandator, koji procente glasova pretvara u projektovane mandate: kako glasovi postaju mandati u Skupštini Srbije.
Pokret koji je nastao izvan stranačke politike, na ulici i fakultetima posle Novog Sada, sada prednjači na stranačkom polju. Tako isti građani koji ne veruju u proces istovremeno se organizuju unutar njega, pretvarajući podršku protestima u glasove.
Šta bi ovi izborni rezultati značili za sastav Narodne skupštine može se neposredno modelovati Crtinim alatom Mandator, koji procente glasova pretvara u projektovane mandate: kako glasovi postaju mandati u Skupštini Srbije.
Promena se traži, poverenja nema
Zaista konkurentna trka - ali i široko nepoverljiv proces - sada stoje jedno uz drugo. Mnogi građani žele promenu, ali su u Studentskoj listi dobili verodostojnu stranku da je iznese. Ipak, većina sumnja da se trka vodi na ravnopravnom terenu - a pravni okvir pod kojim se ona odvija međunarodni posmatrači su više puta ocenili kao manjkav.
Rezultat je demokratija u kojoj je želja za promenom putem izbora jaka, a poverenje da izbori tu promenu mogu da isporuče slabo.
Taj jaz znači da je legitimitet svakih narednih izbora doveden u pitanje i pre nego što se održe - i podiže ulog kada je reč o uslovima pod kojima se sledeći izbori održavaju, kao i o značaju nezavisnog posmatranja izbora, i domaćeg i međunarodnog.
Rezultat je demokratija u kojoj je želja za promenom putem izbora jaka, a poverenje da izbori tu promenu mogu da isporuče slabo.
Taj jaz znači da je legitimitet svakih narednih izbora doveden u pitanje i pre nego što se održe - i podiže ulog kada je reč o uslovima pod kojima se sledeći izbori održavaju, kao i o značaju nezavisnog posmatranja izbora, i domaćeg i međunarodnog.
Izvor: istraživanje javnog mnjenja Crte, u saradnji sa Democracy Action Lab (Stanford CDDRL); terensku realizaciju obavila je agencija Pulse Research. Licem u lice (CAPI), n=2324, reprezentativan uzorak punoletnog stanovništva Srbije (bez KiM), 10-24. jun 2026, margina greške ±2,08%. Podaci o nameri glasanja prikazani su među opredeljenim biračima (oko 70% populacije). Ocene poštenja izbora odnose se na različite izbore u svakom talasu.
