Veruju u nju, nezadovoljni njome
Dva nalaza stoje u središtu istraživanja iz juna 2026. Pedeset devet odsto građana kaže da je demokratija prihvatljivija od svakog drugog oblika vladavine, a samo 15% da autoritarna vlast ponekad može biti bolja; istovremeno, 60% je nezadovoljno time kako demokratija zapravo funkcioniše u Srbiji, a tek 37% je zadovoljno.
Ta dva podatka nisu u suprotnosti, jer mere različite stvari: jedno je vera u demokratiju kao ideju, drugo je svakodnevno iskustvo srpske države. Građani su zadržali prvo, a izgubili drugo.
Ta dva podatka nisu u suprotnosti, jer mere različite stvari: jedno je vera u demokratiju kao ideju, drugo je svakodnevno iskustvo srpske države. Građani su zadržali prvo, a izgubili drugo.
Nezadovoljstvo i raste: u februaru 2024. bilo je 55%, sada je 60%, iako većina građana i dalje smatra demokratiju najboljim sistemom. Sve širi jaz između demokratske ideje, koja opstaje, i države za koju se smatra da za njom zaostaje - to je ključni nalaz ovog poglavlja.
Dve javnosti, ne jedna
Nezadovoljstvo nije ravnomerno raspoređeno. Definišući nalaz istraživanja jeste da se stavovi prema demokratiji dele skoro savršeno po stranačkoj pripadnosti i po izvoru informisanja. Demokratiju prihvatljivijom naziva 85% glasača Studentske liste, ali samo 38% glasača Srpske napredne stranke (SNS); ideja da predsednik vlada bez nadzora prihvatljiva je za 78% birača SNS-a, a za samo 2% pristalica Studentske liste; a spremnost da se pređe preko ustavnih ograničenja penje se na 58-66% među glasačima vlasti i publikom provladinih komercijalnih kanala, dok kod onih koji prate kritički orijentisane medije ostaje u niskim jednocifrenim vrednostima.
Suština je u tome šta ovaj obrazac znači: proautoritarni stav nije pomeranje celog društva, već koncentrisan blok, usidren u vladajućoj stranci i njenim medijima. Demokratske norme svuda drugde imaju jasnu većinu.
Suština je u tome šta ovaj obrazac znači: proautoritarni stav nije pomeranje celog društva, već koncentrisan blok, usidren u vladajućoj stranci i njenim medijima. Demokratske norme svuda drugde imaju jasnu većinu.
Pritisak odozgo, ne odozdo
Pritisak na srpsku demokratiju, dakle, ne dolazi od javnosti koja se okrenula protiv nje. Vladajući blok, čija je baza neuobičajeno sklona neograničenoj vlasti, stoji iznad javnosti koja u većini i dalje želi ograničenja, nadzor i odgovornost. Pravac javnog mnjenja, ako išta, ide u suprotnom smeru: prihvatljivost autokratske vlasti postojano opada - sa 44% u novembru 2022. na 31% u aprilu 2025. i 28% sada. Pritisak na demokratska ograničenja dolazi odozgo, a ne od građana.
Gde zaista leži moć
Neravnoteža se vidi i u tome šta građani znaju. Po Ustavu Srbije, vlada, na čelu sa premijerom, jeste središte izvršne vlasti - a ipak samo 53% može tačno da imenuje aktuelnog premijera (Đuro Macut), dok mnogo više njih ume da imenuje i oceni predsednika. To što javnost teško prepoznaje osobu koja treba da vodi vladu, a ima čvrst stav o predsedniku, ukazuje na jaz između ustavnog poretka i mesta gde se moć zaista vidi.
Demokratičnost ili efikasnost
Tamo gde je javnost podeljenija jeste izbor između demokratičnosti i rezultata - a i ta podela je uglavnom partijska. Ukupno, 46% smatra da je važnije da vlada bude efikasna i ako nije demokratska, naspram 41% koji bi zadržali demokratiju i po cenu efikasnosti.
Ali gotovo izjednačen odnos raspada se po taborima: 73% glasača vlasti, i 65-70% publike provladinih medija, biraju efikasnost, dok 66% glasača Studentske liste i 62% gledalaca N1 i Nove S biraju demokratiju. Ono što izgleda kao neodlučnost na nivou države zapravo su, opet, dva tabora u suprotnim smerovima.
Ali gotovo izjednačen odnos raspada se po taborima: 73% glasača vlasti, i 65-70% publike provladinih medija, biraju efikasnost, dok 66% glasača Studentske liste i 62% gledalaca N1 i Nove S biraju demokratiju. Ono što izgleda kao neodlučnost na nivou države zapravo su, opet, dva tabora u suprotnim smerovima.
Gde se tabori približavaju
Najjasniji izuzetak od obrasca su prava manjina, gde se tabori približavaju. Polovina građana (50%) prihvata da prava demokratija mora da štiti manjine i onda kada to ograničava volju većine, a 31% to odbacuje; slaganje ide od 46% među glasačima vlasti do 61% među glasačima Studentske liste - znatno uži jaz nego kod drugih pitanja.
Tvrdo autoritarno jezgro
Ishod nije bezopasan. Stabilna većina za demokratiju u načelu i dalje ide uz značajnu manjinu spremnu da je ostavi po strani: 15% kaže da autoritarna vlast ponekad može biti prihvatljivija, a 28% bi prihvatilo predsednika koji vlada bez nadzora.
Jaz koji treba zatvoriti
Problem je, dakle, precizno lociran: nije u tome što građani veruju u demokratiju, već u tome što je država ne sprovodi. Zahtev za demokratijom je nesmanjen i sve organizovaniji: kao što pokazuju protesti i opredeljenje birača, isti građani koji brane ustavna ograničenja sada stoje iza pokreta koji prednjači na izborima.
Jaz koji Srbija treba da zatvori nije između javnosti i demokratije; on je između demokratskih očekivanja javnosti i države - i vladajuće stranke - za koje polovina zemlje više ne veruje da će ta očekivanja ispuniti.
Jaz koji Srbija treba da zatvori nije između javnosti i demokratije; on je između demokratskih očekivanja javnosti i države - i vladajuće stranke - za koje polovina zemlje više ne veruje da će ta očekivanja ispuniti.
Izvor: istraživanje javnog mnjenja Crte, u saradnji sa Democracy Action Lab (Stanford CDDRL); terensku realizaciju obavila je agencija Pulse Research. Licem u lice (CAPI), n=2324, reprezentativan uzorak punoletnog stanovništva Srbije (bez KiM), 10-24. jun 2026, margina greške ±2,08%. Istorijski podaci o prihvatljivosti autokratske vlasti (2022-2025) potiču iz ranijih istraživanja Crte, sprovedenih istim metodom (licem u lice).
