Update
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...
Ažurirano – reforma je usvojena. Narodna skupština usvojila je izmene Zakona o sprečavanju kor...
Share fondacija je 2. septembra 2026. objavila nalaze koji potvrđuju da je od početka 2026. godine najmanje 14 ljudi u Srbiji bilo meta komercijalnog špijunskog softvera. Među potvrđenim metama su učesnici studentskog pokreta, aktivisti opozicionih stranaka, jedan narodni poslanik i jedan gradski odbornik - dakle ljudi aktivni u protestima i u opozicionoj politici, u periodu koji obuhvata i lokalne izbore 29. marta.
Slučajevi su otkriveni preko Apple-ovih bezbednosnih obaveštenja. Dvanaest ljudi koji su takvo obaveštenje dobili u avgustu 2026. obratilo se Share fondaciji za forenzičku analizu; ta analiza, sprovedena sa Citizen Labom Univerziteta u Torontu i Security Labom Amnesty Internationala, otkrila je još dve infekcije o kojima meta nije bila obaveštena. Reč je, dakle, o sistematskom targetiranju jednog političkog kruga, a ne o izolovanim slučajevima.
Prepoznata su dva alata. Na telefonu jednog studenta Citizen Lab je potvrdio Pegasus, softver izraelske NSO Group vojnog nivoa, ubačen kroz "zero-click" iMessage propust između decembra 2025. i januara 2026 - što znači da meta nije morala da uradi ništa da bi telefon bio zaražen. Security Lab Amnesty Internationala prepoznao je novu verziju domaćeg NoviSpy-a iz 2026., prepisanu tako da izbegne detekciju, koja zahteva fizički pristup telefonu. Oba alata daju pristup porukama, kontaktima, fotografijama, dokumentima i podacima iz aplikacija, i omogućavaju daljinsko uključivanje ekrana, mikrofona i kamere. Ni za jedan ne postoji zakonski osnov za upotrebu u Srbiji.
Narodni poslanik među metama je Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, koji je za Novu potvrdio da ga je Apple obavestio pre oko dve nedelje. Lazović vreme nadzora povezuje sa dve stvari: koordinacijom opozicije tokom lokalnih izbora i svojim kontaktima sa institucijama Evropske unije i funkcionerima država članica u Briselu, Strazburu, Parizu, Berlinu i Stokholmu. Navodi da serverska infrastruktura prepoznata u forenzičkoj analizi vodi ka Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Nijedan državni organ nije reagovao na ove nalaze.
Ovo nije prvi dokumentovan slučaj. Amnesty International je u decembru 2024. u izveštaju "A Digital Prison" dokumentovao da je NoviSpy instaliran na telefone novinara i aktivista tokom policijskih "informativnih razgovora", da su izvučeni podaci slati na servere BIA, i da je alat Cellebrite - donacija Ministarstvu unutrašnjih poslova - prethodno korišćen za otključavanje telefona. Krivične prijave podnete posle tih slučajeva još čekaju, a niko nije odgovarao. Instaliranje špijunskog softvera na tuđi telefon je krivično delo po Krivičnom zakoniku Srbije.
Imajući to u vidu, integraciona dimenzija ovog slučaja je razlika između obećanja i rezultata. Kao što je Crta već pisala, Izveštaj EU o vladavini prava za 2026. naveo je špijunski softver među pritiscima na novinare u Srbiji, kao i "informativne razgovore" BIA i sužavanje prostora za civilno društvo. Novi nalazi ne pokazuju nov problem, već odsustvo bilo kakve posledice za stari: dve godine posle prve forenzičke potvrde, praksa se nastavila, proširila se sa novinara na studentski pokret i izabrane predstavnike, a institucionalni odgovor je tišina. Države članice EU u julu 2026. nisu postigle jednoglasnost za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, a među navedenim razlozima bila je i vladavina prava. Nezakonit nadzor političkih protivnika, koji ostaje neistražen, obeshrabruje učešće u politici više nego što bilo koji reformski dokument može da nadomesti.
Crta dokumentuje sužavanje prostora za političko učešće u Srbiji i pratiće da li će tužilaštvo reagovati na ove nalaze.
Slučajevi su otkriveni preko Apple-ovih bezbednosnih obaveštenja. Dvanaest ljudi koji su takvo obaveštenje dobili u avgustu 2026. obratilo se Share fondaciji za forenzičku analizu; ta analiza, sprovedena sa Citizen Labom Univerziteta u Torontu i Security Labom Amnesty Internationala, otkrila je još dve infekcije o kojima meta nije bila obaveštena. Reč je, dakle, o sistematskom targetiranju jednog političkog kruga, a ne o izolovanim slučajevima.
Prepoznata su dva alata. Na telefonu jednog studenta Citizen Lab je potvrdio Pegasus, softver izraelske NSO Group vojnog nivoa, ubačen kroz "zero-click" iMessage propust između decembra 2025. i januara 2026 - što znači da meta nije morala da uradi ništa da bi telefon bio zaražen. Security Lab Amnesty Internationala prepoznao je novu verziju domaćeg NoviSpy-a iz 2026., prepisanu tako da izbegne detekciju, koja zahteva fizički pristup telefonu. Oba alata daju pristup porukama, kontaktima, fotografijama, dokumentima i podacima iz aplikacija, i omogućavaju daljinsko uključivanje ekrana, mikrofona i kamere. Ni za jedan ne postoji zakonski osnov za upotrebu u Srbiji.
Narodni poslanik među metama je Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno-levog fronta, koji je za Novu potvrdio da ga je Apple obavestio pre oko dve nedelje. Lazović vreme nadzora povezuje sa dve stvari: koordinacijom opozicije tokom lokalnih izbora i svojim kontaktima sa institucijama Evropske unije i funkcionerima država članica u Briselu, Strazburu, Parizu, Berlinu i Stokholmu. Navodi da serverska infrastruktura prepoznata u forenzičkoj analizi vodi ka Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA). Nijedan državni organ nije reagovao na ove nalaze.
Ovo nije prvi dokumentovan slučaj. Amnesty International je u decembru 2024. u izveštaju "A Digital Prison" dokumentovao da je NoviSpy instaliran na telefone novinara i aktivista tokom policijskih "informativnih razgovora", da su izvučeni podaci slati na servere BIA, i da je alat Cellebrite - donacija Ministarstvu unutrašnjih poslova - prethodno korišćen za otključavanje telefona. Krivične prijave podnete posle tih slučajeva još čekaju, a niko nije odgovarao. Instaliranje špijunskog softvera na tuđi telefon je krivično delo po Krivičnom zakoniku Srbije.
Krivične prijave podnete posle tih slučajeva još čekaju, a niko nije odgovarao.
Imajući to u vidu, integraciona dimenzija ovog slučaja je razlika između obećanja i rezultata. Kao što je Crta već pisala, Izveštaj EU o vladavini prava za 2026. naveo je špijunski softver među pritiscima na novinare u Srbiji, kao i "informativne razgovore" BIA i sužavanje prostora za civilno društvo. Novi nalazi ne pokazuju nov problem, već odsustvo bilo kakve posledice za stari: dve godine posle prve forenzičke potvrde, praksa se nastavila, proširila se sa novinara na studentski pokret i izabrane predstavnike, a institucionalni odgovor je tišina. Države članice EU u julu 2026. nisu postigle jednoglasnost za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, a među navedenim razlozima bila je i vladavina prava. Nezakonit nadzor političkih protivnika, koji ostaje neistražen, obeshrabruje učešće u politici više nego što bilo koji reformski dokument može da nadomesti.
Crta dokumentuje sužavanje prostora za političko učešće u Srbiji i pratiće da li će tužilaštvo reagovati na ove nalaze.
