Izveštaj EU o vladavini prava u Srbiji za 2026: reforme na papiru, ne u praksi

Glavni nalaz izveštaja o pravosuđu jeste da je Srbija zakonom ukinula deo zaštitnih mehanizama koje je prethodno sama uspostavila. U januaru 2026, Skupština je izmenila pet zakona na predlog jednog narodnog poslanika, po hitnom postupku i bez suštinskih konsultacija. U hitnom mišljenju iz aprila 2026, Venecijanska komisija utvrdila je da su te izmene uklonile zaštitu autonomije tužilaštva i nezavisnosti sudstva koju je uvela ustavna reforma iz 2023. Nakon što je Srbija u maju i junu pripremila nove mere, Venecijanska komisija je u naknadnom mišljenju od 16. juna zaključila da je najveći deo njenih preporuka ispunjen, a Visoki savet tužilaštva je 18. juna vratio poslednja dva tužioca kojima je upućivanje bilo prekinuto. Šteta je delimično popravljena - ali tek nakon međunarodnog pritiska. Kako izveštaj navodi, "zabrinutost u vezi sa autonomijom tužilaštva ostaje, a efikasnost i poverljivost krivičnih istraga otežane su nedostacima u zakonu i praksi".

Izveštaj otvoreno kaže da je politički pritisak na sudstvo i tužilaštvo značajno porastao, uz slab odgovor Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, Vlade i Skupštine. Percepcija nezavisnosti sudstva ostaje niska: samo 36% građana ocenjuje je kao prilično ili veoma dobru (u odnosu na 30% u 2025), dok je među privrednicima sada prosečna, na 57%. U Ustavni sud je u decembru 2025. izabrano deset novih sudija, uz tri i dalje upražnjena mesta, a novi predsednik Suda izazvao je kritike izjavama o smenjivanju sudija koje se protive vlasti. Kada je reč o efikasnosti, građanski i privredni predmeti su stabilni, ali postoji negativan trend u krivičnim predmetima i nerešeni problemi sa upravnim predmetima i ustavnim žalbama.

Percepcija korupcije se pogoršava. Srbija je na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International za 2025. dobila 33 od 100 poena i zauzela 116. mesto u svetu - rezultat koji se tokom pet godina pogoršao (2021. je iznosio 38). Prema Eurobarometru, 84% ispitanika smatra da je korupcija rasprostranjena.

Izveštaj potvrđuje ono što su podaci na papiru već nagoveštavali: najveći deo prethodnog Akcionog plana za borbu protiv korupcije nikada nije sproveden. Od 143 planirane aktivnosti, samo 43% je u potpunosti sprovedeno, a oko 80% je jednostavno prebačeno u novi Akcioni plan za period 2026-2028, usvojen 4. juna 2026. Još je rečitiji jaz između najave i rezultata. U velikoj antikorupcijskoj akciji od februara do aprila 2025. uhapšeno je preko 153 osobe, ali su mnoge puštene, a akcija nije donela sistemske istrage, optužnice ni pravnosnažne presude. Srbija i dalje nema uverljive rezultate u pravnosnažnim presudama za korupciju na visokom nivou.

Dva slučaja se izdvajaju. Izveštaj beleži zabrinutost zbog prepreka i neprimerenog uticaja na Tužilaštvo za organizovani kriminal, čiji je kapacitet direktno oslabljen kada su januarske pravosudne izmene prekinule upućivanje 11 njegovih tužilaca. Istraga o smrtonosnom padu dela renovirane Železničke stanice u Novom Sadu i dalje je u toku. Izveštaj neuobičajeno detaljno opisuje kako je domaća istraga opstruirana: radna grupa Tužilaštva za organizovani kriminal formirana za ovu istragu prestala je sa radom u septembru 2025, nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova uklonilo 17 njenih iskusnih članova, što je otežalo podizanje optužnica i dovelo do odluke Višeg suda u Beogradu da ukine pritvor okrivljenima. Paralelno teče istraga Evropskog javnog tužilaštva (EPPO), pokrenuta u martu 2025. povodom rekonstrukcije stanice, za koju izveštaj navodi da je u toku. Izvor na koji se izveštaj oslanja jeste javna izjava glavne tužiteljke EPPO Laure Koveši da to tužilaštvo istražuje moguću zloupotrebu sredstava EU u obnovi - dimenzija o kojoj se u srpskoj javnosti malo govori. Slabosti ostaju u prijavljivanju imovine i sukoba interesa, Zakon o lobiranju je i dalje preuzak, izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti su usvojene ali još nisu ocenjene u odnosu na preporuke OEBS/ODIHR, a izuzeci od pravila o javnim nabavkama i dalje se široko koriste za zaobilaženje antikorupcijskih mehanizama.

Tokom najvećeg dela izveštajnog perioda, audiovizuelno tržište Srbije funkcionisalo je bez funkcionalnog Saveta REM-a - telo koje donosi odluke bilo je prazno od novembra 2024. Početkom jula 2026, Narodna skupština je ponovo pokrenula proces usvajanjem autentičnog tumačenja Zakona o elektronskim medijima, čime su otklonjene primedbe četvoro članova Saveta koji su podneli ostavke i otvoren put za njihov povratak. To jeste korak napred, ali je usledio nakon više od godinu i po dana regulatornog vakuuma tokom kojeg su neki kanali emitovali program bez dozvole, a RT Balkan je nastavio da emituje preko državnog Telekoma Srbija.

Oko toga, izveštaj opisuje klimu koja se pogoršava. Politički i ekonomski uticaj na medije naziva se ozbiljnim problemom, u uslovima dalje koncentracije tržišta. Javno sufinansiranje i dalje stiže do medija koji krše Kodeks novinara; Savet za štampu je u 2025. primio 185 žalbi, više nego dvostruko u odnosu na 88 iz prethodne godine. Nezavisnost javnih medijskih servisa pogoršala se do oblasti veoma visokog rizika (85% na Monitoru medijskog pluralizma), a zabrinutost zbog ograničenog pluralizma i pristrasnosti u korist vlasti je ostala. Izveštaj daje upečatljiv primer: objedinjeni podaci za april 2026. pokazuju da je vladajuća većina dobila 95% vremena u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, naspram svega 5% za opozicione stranke. Oba javna servisa civilno društvo i medijska udruženja oštro su kritikovali zbog toga što nisu izveštavali o studentskim protestima, ili su o njima izveštavali politički pristrasno, a pojedina otpuštanja novinara na RTS-u navodno su bila odmazda zbog njihovih ličnih društvenih i političkih stavova. Najozbiljnije, bezbednost novinara se dodatno pogoršala, uz više fizičkih napada i pretnji, uz nastavak korišćenja SLAPP tužbi i špijunskog softvera protiv novinara.

Ovo je stub u kojem su nalazi izveštaja najdirektnije povezani sa radom Crte i u kojem je urušavanje najjasnije.

Kada je reč o izborima, izveštaj beleži pomak, ali ne i rezultat. Izmene četiri izborna zakona usvojene su u maju 2026, dodatno zakonodavstvo se priprema u skladu sa mišljenjima ODIHR-a, a komisija za reviziju Biračkog spiska je počela sa radom - ali suštinski pristup podacima i puna primena tek treba da budu ostvareni. Drugim rečima, priznanje da Biračkom spisku treba nezavisna revizija sada je na papiru; sama revizija još nije stvarna.

Nadzorna funkcija Skupštine ostaje slaba. Nije bilo suštinske rasprave o sadržini zakona, plenarne sednice su više puta sazivane u kratkom roku, nepovezane tačke su spajane kako bi se otežala kontrola, a mesečno poslaničko pitanje predsedniku Vlade nije održano nijednom u 2026. Vršenje predsedničkih ovlašćenja ostaje predmet intenzivne rasprave: izveštaj navodi da je predsednik pomilovao osobe optužene za teško povređivanje demonstranata i najavio moguća pomilovanja za visoke funkcionere u krivičnim postupcima, što otvara direktnu zabrinutost zbog mešanja u nezavisnost sudstva. Pravni okvir za javne konsultacije se pogoršao, uz pad udela nacrta zakona koji su stavljeni na konsultacije sa 58% na 51%.

Nalazi o civilnom društvu su među najoštrijima u izveštaju. Prostor za civilno društvo CIVICUS je snizio na ocenu "represivan". Organizacije koje kritikuju vlast, prate izborne nepravilnosti ili se zalažu za vladavinu prava suočile su se sa pritiskom i zastrašivanjem, uključujući i od strane visokih funkcionera; policijski pretres četiri organizacije civilnog društva iz februara 2025. nije doveo ni do jedne optužnice i široko je shvaćen kao zastrašivanje. Studentski i građanski protesti su se nastavili, uz veliki protest 23. maja 2026, dok su "informativni razgovori" Bezbednosno-informativne agencije sa demonstrantima doživljeni kao pritisak. Slučajevi prekomerne upotrebe sile policije, uključujući prema novinarima i maloletnicima, doveli su do malog broja presuda, a nije bilo uverljivog postupanja povodom navodne upotrebe zvučnog topa na protestu u Beogradu u martu 2025.

Sve zajedno, nalazi pokazuju premalo napretka da bi se Srbija nazvala zemljom koja napreduje u reformama - i konkretno objašnjavaju zašto je zastala na svom evropskom putu. Prema revidiranoj metodologiji proširenja EU, otvaranje novih pregovaračkih klastera zavisi upravo od napretka u oblastima koje ovaj izveštaj pokriva: pravosuđe, borba protiv korupcije i demokratske institucije, uključujući slobodu medija. Zato Klaster 3, tehnički spreman još od 2021, do sada nije otvoren: u julu 2026. nije postignuta potrebna jednoglasnost među državama članicama, uz zabrinutost zbog vladavine prava među navedenim razlozima. Ovaj izveštaj je, u suštini, to objašnjenje.