Redak konsenzus
Konsenzus je stvaran i neuobičajen. Na pitanje, na skali od 0 do 10, koliko je korupcija ozbiljan problem - gde 0 znači da uopšte nije problem, a 10 izuzetno ozbiljan problem - polovina građana (50%) bira sam vrh skale, a odgovori se gomilaju pri gornjem kraju.
Za razliku od gotovo svakog drugog pitanja u istraživanju, ovaj sud važi na obe strane podele: 85% glasača Studentske liste korupciji daje ocenu 10, a iako su glasači vlasti manje kategorični i raspoređeniji duž skale, ni oni ne poriču da problem postoji.
Oko dijagnoze da nešto ozbiljno ne valja, građani se uglavnom slažu.
Za razliku od gotovo svakog drugog pitanja u istraživanju, ovaj sud važi na obe strane podele: 85% glasača Studentske liste korupciji daje ocenu 10, a iako su glasači vlasti manje kategorični i raspoređeniji duž skale, ni oni ne poriču da problem postoji.
Oko dijagnoze da nešto ozbiljno ne valja, građani se uglavnom slažu.
Krivica na sistemu - i na onima na vlasti
I krivicu, uglavnom, traže u istom pravcu. Na pitanje ko je najodgovorniji, 38% ukazuje na čitav politički sistem - daleko ispred sadašnje vlasti (16%), srpske „kulture i mentaliteta" (13%), prethodne vlade (12%) ili poslovnih elita (10%). Korupcija se shvata kao nešto ugrađeno u način na koji vlast funkcioniše, a ne kao propust bilo kog pojedinca. A i način na koji je građani uokviruju vremenom se menja.
Kroz istraživanja Crte tokom 2025, korupcija je bila najčešće imenovan problem u zemlji - navodilo ju je oko 31% u decembru 2024. i 32% u februaru 2025, da bi opala na 26% do septembra 2025 - dok se udeo onih koji kao glavni problem zemlje navode partije na vlasti i samog Aleksandra Vučića više nego udvostručio, sa 9% na 23%. Smer je jasan: za veliki deo javnosti, korupcija se sve više vezuje za one koji su trenutno na vlasti.
Kroz istraživanja Crte tokom 2025, korupcija je bila najčešće imenovan problem u zemlji - navodilo ju je oko 31% u decembru 2024. i 32% u februaru 2025, da bi opala na 26% do septembra 2025 - dok se udeo onih koji kao glavni problem zemlje navode partije na vlasti i samog Aleksandra Vučića više nego udvostručio, sa 9% na 23%. Smer je jasan: za veliki deo javnosti, korupcija se sve više vezuje za one koji su trenutno na vlasti.
Gde se slaganje lomi
Slaganje počinje da se lomi upravo ovde. Iza zajedničkog suda o „čitavom sistemu" krije se stranačka podela: glasači Studentske liste (57%), neodlučni (51%) i apstinenti (46%) krive sistem u celini, ali glasači vlasti idu na drugu stranu, pripisujući odgovornost prethodnoj vlasti i spoljnim faktorima i „mentalitetu", a ne onima koji su sada na funkcijama.
Razlika je najveća oko učinka vlasti. Na pitanje koja tvrdnja najbolje odgovara njihovom stavu o borbi protiv korupcije, 39% građana kaže da je čitav sistem korumpiran i da su potrebne temeljne promene, a još 22% da je borba protiv korupcije uglavnom predstava - dakle jasna većina koja napore vidi, u najboljem slučaju, kao kozmetičke. Samo 17% veruje da se vlada iskreno trudi.
Ali to uverenje je gotovo potpuno stranačko: 53% glasača vlasti pripisuje vladi iskren napor, naspram 61% glasača Studentske liste koji kažu da je čitav sistem truo i da su potrebne korenite promene. Da li država suzbija korupciju ili je otelovljuje zavisi skoro isključivo od toga za koga glasate.
Razlika je najveća oko učinka vlasti. Na pitanje koja tvrdnja najbolje odgovara njihovom stavu o borbi protiv korupcije, 39% građana kaže da je čitav sistem korumpiran i da su potrebne temeljne promene, a još 22% da je borba protiv korupcije uglavnom predstava - dakle jasna većina koja napore vidi, u najboljem slučaju, kao kozmetičke. Samo 17% veruje da se vlada iskreno trudi.
Ali to uverenje je gotovo potpuno stranačko: 53% glasača vlasti pripisuje vladi iskren napor, naspram 61% glasača Studentske liste koji kažu da je čitav sistem truo i da su potrebne korenite promene. Da li država suzbija korupciju ili je otelovljuje zavisi skoro isključivo od toga za koga glasate.
Jedno rešenje spaja, ostala razdvajaju
I lek prati isti obrazac - zajednička dijagnoza, podeljen recept. Postoji jedna jasna tačka slaganja: efikasnije krivično gonjenje i strože kazne na vrhu su liste onoga što bi najviše smanjilo korupciju u svim grupama - kod glasača vlasti (65%), glasača Studentske liste (61%), neodlučnih (68%) i apstinenata (65%).
Izvan toga, stavovi se razilaze po poznatoj liniji: glasači Studentske liste daju daleko veći značaj smeni vlasti putem izbora (65%, naspram svega 5% kod glasača vlasti) i slobodnim medijima koji otkrivaju korupciju (48%, naspram 19%), dok se glasači vlasti oslanjaju na jačanje institucija. Jedna strana lek vidi u smeni sadašnje vlasti; druga - u svemu osim toga.
Izvan toga, stavovi se razilaze po poznatoj liniji: glasači Studentske liste daju daleko veći značaj smeni vlasti putem izbora (65%, naspram svega 5% kod glasača vlasti) i slobodnim medijima koji otkrivaju korupciju (48%, naspram 19%), dok se glasači vlasti oslanjaju na jačanje institucija. Jedna strana lek vidi u smeni sadašnje vlasti; druga - u svemu osim toga.
Svakodnevne potrebe na prvom mestu
Isti obrazac oblikuje i to čime građani žele da se vlada bavi, mada ovde na prvo mesto dolaze svakodnevne potrebe: zdravstvo (48%), zapošljavanje (38%) i siromaštvo (36%) na vrhu su liste tri najvažnija problema, uz sistemsku korupciju (32%) i obrazovanje (31%) tik iza.
Ali i ta agenda se deli po taborima - glasači vlasti najviše rangiraju zdravstvo, siromaštvo, pitanje Kosova i troškove energenata, dok glasači Studentske liste znatno više ističu sistemsku korupciju, obrazovanje, slobodu medija i evropske integracije. Medijske preferencije prate političke, a žene i stariji više ističu zdravstvo i siromaštvo, dok mlađi veći značaj daju zapošljavanju i obrazovanju.
Ali i ta agenda se deli po taborima - glasači vlasti najviše rangiraju zdravstvo, siromaštvo, pitanje Kosova i troškove energenata, dok glasači Studentske liste znatno više ističu sistemsku korupciju, obrazovanje, slobodu medija i evropske integracije. Medijske preferencije prate političke, a žene i stariji više ističu zdravstvo i siromaštvo, dok mlađi veći značaj daju zapošljavanju i obrazovanju.
Zajednička briga, ne i zajednički plan
Moglo bi se očekivati da skoro sveopšte nezadovoljstvo ujedinjuje; ovde nije tako. Korupcija je najbliže onome što bi bila zajednička briga u Srbiji - teška, sistemska i sve više pripisivana onima na vlasti. Pa ipak, polarizacija je dovoljno jaka da čak i to pretvori u dve suprotne priče: jednu u kojoj se vlada bori sa problemom nasleđenim iz prošlosti, drugu u kojoj je vlada sama taj problem. Ishod je široka zabrinutost zbog korupcije, uz tvrdu političku granicu koja tu zabrinutost sprečava da se pretvori u dogovorenu akciju.
Izvor: istraživanje javnog mnjenja Crte, u saradnji sa Democracy Action Lab (Stanford CDDRL); terensku realizaciju obavila je agencija Pulse Research. Licem u lice (CAPI), n=2324, reprezentativan uzorak punoletnog stanovništva Srbije (bez KiM), 10-24. jun 2026, margina greške ±2,08%. Podaci o „najvećem problemu" kroz vreme potiču iz istraživanja Crte od decembra 2024. do septembra 2025. (decembar 2024. i april 2025. licem u lice; februar i septembar 2025. telefonski/CATI).
