Najdalje od vlasti, najviše poverenja
Poverenje u Srbiji ređa se po jednoj liniji razdvajanja - udaljenosti od stranačke politike. Dve institucije kojima građani najviše veruju upravo su one najmanje upletene u svakodnevnu vlast: državni univerziteti (71%) i Srpska pravoslavna crkva (63%). Policija, organizacije civilnog društva i pravosuđe su u rasponu od 40 do 44%. Na samom dnu su izabrane političke institucije - predsednik i Vlada oko trećine (35% i 34%), Narodna skupština 31%, a političke stranke svega 19%. Za demokratiju je to obrnuto od očekivanog: telima koja treba da otelovljuju volju građana najmanje se veruje, upravo zato što se doživljavaju kao da su u rukama jedne strane.
Nagli pad poverenja u predsednika
Ta niska osnova posledica je naglog, skorašnjeg pada, najoštrijeg na vrhu. Poverenje u instituciju predsednika gotovo se prepolovilo za tri godine - 60% u februaru 2023, 40% u aprilu 2025, 35% sada - najveći pad među svim institucijama. Vlada je pala sa 49% na 34%, a Skupština sa 36% na 31% u istom periodu, dok je crkva blago porasla (sa 59% na 63%). Erozija je, dakle, skoncentrisana u izabranom jezgru države; institucije koje odgovaraju biračima gube ih najbrže.
Država i stranka kao jedno
Proseci kriju najoštriju podelu: poverenje gotovo u potpunosti zavisi od toga na kojoj ste strani. Među glasačima Srpske napredne stranke (SNS) poverenje u svaku instituciju je visoko - 98% veruje predsedniku, 92% Vladi, 88% Skupštini, čak 94% crkvi i 90% policiji. Među građanima koji ne glasaju za partije na vlasti, poverenje u političke institucije gotovo iščezava: praktično niko od glasača Studentske liste ne veruje predsedniku (0%), Vladi (1%), Skupštini (1%) ni strankama (1%).
Poverenje u državu svelo se na meru lojalnosti vladajućoj stranci - potpuno pouzdano za one koji je podržavaju, i jedva verodostojno za sve ostale.
Poverenje u državu svelo se na meru lojalnosti vladajućoj stranci - potpuno pouzdano za one koji je podržavaju, i jedva verodostojno za sve ostale.
Isti nalaz, spolja
Ta stopljenost nije samo stvar percepcije. Posle izbora u decembru 2023, OSCE/ODIHR je utvrdio da je zloupotreba državnih resursa „zamaglila granicu između države i stranke", a naknadna ocena taj nalaz je označila kao nesproveden. Posle lokalnih izbora 2024. ODIHR je poziv ponovio kao prioritetnu preporuku (1 (2024)): „treba preduzeti mere kako bi se obezbedilo razdvajanje države i stranke i nepristrasnost javne uprave."
Ono što posmatrači opisuju sa institucionalne strane, istraživanje pokazuje iz ugla građana.
Ono što posmatrači opisuju sa institucionalne strane, istraživanje pokazuje iz ugla građana.
Predsednika znaju, premijera ne
Personalizacija vlasti vidi se u još dva nalaza. Svega oko trećine građana (36%) kaže da ima poverenja u predsednika Aleksandra Vučića, dok 61% nema - a nepoverenje je najveće među mladima i doseže i do građana bez jasnog političkog opredeljenja.
Ipak, na pitanje ko je aktuelni premijer, samo 53% odgovori tačno (Đuro Macut); 41% ne zna, a 6% navede nekog drugog. Ko zna a ko ne zna zavisi mnogo više od angažovanosti i obrazovanja nego od stranke: prepoznavanje dostiže 67% među visokoobrazovanima (naspram 36% onih sa osnovnim obrazovanjem) i podjednako je visoko kod opredeljenih birača na obe strane - 61% glasača vlasti i 62% glasača Studentske liste - ali pada na 39% među neodlučnima i svega 21% među onima koji neće glasati.
Uticaj imaju i medijske navike: publika N1 i Nove S (69%) i onlajn portala (63%) češće zna nego gledaoci javnog servisa ili komercijalnih kanala (i jedni i drugi oko 54%). Oni koji najmanje umeju da imenuju šefa vlade jesu upravo najudaljeniji od politike, a ne jedan ili drugi tabor - a javnost koja ume da imenuje predsednika, ali ne i premijera, govori gde smatra da moć zapravo leži.
Ipak, na pitanje ko je aktuelni premijer, samo 53% odgovori tačno (Đuro Macut); 41% ne zna, a 6% navede nekog drugog. Ko zna a ko ne zna zavisi mnogo više od angažovanosti i obrazovanja nego od stranke: prepoznavanje dostiže 67% među visokoobrazovanima (naspram 36% onih sa osnovnim obrazovanjem) i podjednako je visoko kod opredeljenih birača na obe strane - 61% glasača vlasti i 62% glasača Studentske liste - ali pada na 39% među neodlučnima i svega 21% među onima koji neće glasati.
Uticaj imaju i medijske navike: publika N1 i Nove S (69%) i onlajn portala (63%) češće zna nego gledaoci javnog servisa ili komercijalnih kanala (i jedni i drugi oko 54%). Oni koji najmanje umeju da imenuju šefa vlade jesu upravo najudaljeniji od politike, a ne jedan ili drugi tabor - a javnost koja ume da imenuje predsednika, ali ne i premijera, govori gde smatra da moć zapravo leži.
Oprezni prema drugima, ali ne jedni prema drugima
Dva poslednja nalaza zaokružuju sliku, a mere različite stvari. Prvi je opšte poverenje u druge ljude: tu Srbija stoji nisko - 56% kaže da nikad ne možete biti dovoljno oprezni u ophođenju s drugima, a samo 21% da se većini ljudi može verovati - a takvo društvo niskog poverenja obično otežava zajedničko delovanje.
Drugi je tolerancija na političke razlike, i ona je veća nego što bi se po polarizaciji očekivalo: 73% građana kaže da im ne bi smetalo da se druže sa ljudima čiji se politički stavovi bitno razlikuju od njihovih. Dakle, iako se poverenje u institucije oštro podelilo po stranačkim linijama, ta netrpeljivost uglavnom nije okrenula građane jedne protiv drugih u svakodnevnom životu.
Drugi je tolerancija na političke razlike, i ona je veća nego što bi se po polarizaciji očekivalo: 73% građana kaže da im ne bi smetalo da se druže sa ljudima čiji se politički stavovi bitno razlikuju od njihovih. Dakle, iako se poverenje u institucije oštro podelilo po stranačkim linijama, ta netrpeljivost uglavnom nije okrenula građane jedne protiv drugih u svakodnevnom životu.
Zajednička nit
Sve zajedno, nalazi o poverenju imaju dosledan oblik. Poverenje je nestalo iz političkih institucija - a, za građane van vladajućeg bloka, i iz same države - dok su poverenje u nepartijske institucije i svakodnevna tolerancija među građanima bolje očuvani. Strukturna crta koja provejava kroz sve to jeste zamagljena granica između države i vladajuće stranke: za veliki deo javnosti, to dvoje je praktično postalo jedno.
Izvor: istraživanje javnog mnjenja Crte, u saradnji sa Democracy Action Lab (Stanford CDDRL); terensku realizaciju obavila je agencija Pulse Research. Licem u lice (CAPI), n=2324, reprezentativan uzorak punoletnog stanovništva Srbije (bez KiM), 10-24. jun 2026, margina greške ±2,08%. Poređenje poverenja kroz vreme oslanja se na ranija istraživanja Crte (februar 2023, april 2025) sprovedena istim metodom.
