Studenti su zahtevali objavljivanje kompletne dokumentacije koja se odnosi na rekonstrukciju Železničke stanice u Novom Sadu. Prvobitni odgovor na ovaj zahtev bio je da se dokumentacija nalazi isključivo u posedu Tužilaštva. Ubrzo nakon toga, drugi državni organi su objavili samo deo dokumentacije. „Naše kolege sa tehničkih fakulteta i iz Udruženja arhitekata Srbije ukazale su da među objavljenim dokumentima nedostaje ključna dokumentacija neophodna za utvrđivanje krivične odgovornosti onih koji su nadzirali i učestvovali u rekonstrukciji Železničke stanice. Konkretno, nedostaju ugovori koji pokazuju ko je šta radio na stanici, koliko je to koštalo, zašto su troškovi rekonstrukcije povećani pet puta i ko je odgovoran za to što je stanica svečano otvorena dva puta bez upotrebne dozvole."

Vlada Republike Srbije je 12. decembra naložila Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) da objavi svu dokumentaciju „kojom Ministarstvo raspolaže“ i koja je „u vezi sa mogućim izvršenjem krivičnog dela usled pada nadstrešnice na zgradi Železničke stanice u Novom Sadu“. Ovakva formulacija omogućava Ministarstvu da ne objavi određena dokumenta ukoliko tvrdi da njima ne raspolaže ili smatra da nisu povezana sa padom nadstrešnice. Kao rezultat toga, objavljeno je 195 dokumenata, u poređenju sa 857 dokumenata kojima je raspolagalo Tužilaštvo.

Zbog izostanka odgovora Ministarstva unutrašnjih poslova na navedeni zahtev, profesorka i dekanica Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) podnela je 2. decembra 2024. godine, u ime fakulteta, krivičnu prijavu Trećem osnovnom javnom tužilaštvu. Prijava se odnosi na lica za koja postoji osnovana sumnja da su 22. novembra 2024. godine fizički napala studente i profesore tog fakulteta, čime su, prema navodima prijave, izvršila krivična dela nasilničkog ponašanja i nasilničkog ponašanja na javnom skupu ili sportskoj priredbi.

U prethodnom periodu predstavnici vlasti tvrdili su da su svi učesnici građanskih protesta pušteni na slobodu. Međutim, studenti ne smatraju da je time zahtev ispunjen. Puštanje iz pritvora ne garantuje da protiv ovih lica neće biti vođeni krivični postupci niti da protiv njih neće biti donete osuđujuće presude. Zbog toga studenti zahtevaju odbacivanje svih krivičnih prijava protiv studenata i profesora koji su učestvovali u građanskim protestima, kao i obustavljanje svih već pokrenutih krivičnih postupaka protiv njih.

„Izdvajanja za visoko obrazovanje predviđena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2025. godinu iz opštih prihoda i primanja budžeta iznose 60,15 milijardi dinara (oko 510 miliona evra). U izdvajanja za visoko obrazovanje uključene su budžetske stavke Visoko i univerzitetsko obrazovanje (glava 26.4), Studentski standard (glava 26.5) i Kriminalističko-policijski univerzitet (glava 15.1).

Studenti su imali puno pravo da zahtevaju povećanje ovih sredstava za 20% (odnosno za oko 12,03 milijarde dinara, odnosno 102,8 miliona evra), čime bi se nivo ulaganja u visoko obrazovanje približio nivou ulaganja u zemljama Centralne i Istočne Evrope (1,71% BDP-a prema metodologiji OECD-a).

Zašto zahtev nije ispunjen?

Najavljeno je povećanje „materijalnih troškova“ za 20%, što bi dovelo do povećanja ukupnog budžeta za svega 4% (odnosno oko 22 miliona evra). „Materijalni troškovi“, dakle, predstavljaju samo jedan segment budžeta namenjenog visokom i univerzitetskom obrazovanju.

Umesto traženog unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja, deo javnosti je doveden u zabludu da je zahtev ispunjen.

Obrazloženje zahteva

Dostupnost, pristupačnost i kvalitet visokog obrazovanja predstavljaju standard progresivnog društva, a njegovo finansiranje ne sme biti dovedeno u pitanje. Država je dužna da obezbedi uslove u kojima je visoko obrazovanje izbor dostupan svima, uz kvalitet koji je konkurentan na svetskim univerzitetskim rang-listama. Prebacivanjem finansijskog tereta sa studenata na budžetska sredstva značajno bi se olakšali uslovi studiranja na svim nivoima i omogućilo veće učešće finansijski ugroženih društvenih grupa u visokom obrazovanju.

Zato zahtevamo uvođenje novih pogodnosti koje bi, nakon izmena Zakona o visokom obrazovanju, fakultetima obezbedile sredstva u iznosu od 50% ukupne vrednosti ESPB bodova koje bi studenti inače plaćali. Na taj način bi se povećala izdvajanja za visoko obrazovanje bez promene cene ESPB boda (koju određuju fakulteti), dok bi studenti plaćali 50% manje školarine. Smatramo da je to prvi korak ka besplatnom obrazovanju.

Pored toga, zahtevamo da se preostala sredstva ravnomerno raspodele na ostale budžetske stavke – Studentski standard i Visoko i univerzitetsko obrazovanje, izuzimajući plate i druga primanja zaposlenih.“