Godinu i po bez pomeranja
Podrška je izuzetno stabilna. Pedeset devet odsto građana podržava studentske proteste, a 34% im se protivi - i taj odnos se jedva promenio za godinu i po, sa 61% u decembru 2024, preko vrhunca od 64% u februaru 2025, do 58% u septembru 2025. i 59% sada, iako se protesti održavaju znatno ređe nego u jeku.
U podeljenoj zemlji, gde se stavovi o većini pitanja menjaju sa događajima, ovaj se nije pomerio. Gotovo potpuno odsustvo odgovora „ne znam" govori zašto: kod protesta su skoro svi već zauzeli stranu, a veća strana pokazala se izrazito postojanom.
U podeljenoj zemlji, gde se stavovi o većini pitanja menjaju sa događajima, ovaj se nije pomerio. Gotovo potpuno odsustvo odgovora „ne znam" govori zašto: kod protesta su skoro svi već zauzeli stranu, a veća strana pokazala se izrazito postojanom.
Šire od svake stranke
Pokret je i veći od stranke koja ga predstavlja na izborima. Podrška ide do 99% među glasačima Studentske liste, ali i do 70% neodlučnih i 56% onih koji kažu da uopšte neće glasati - i preko 80% među onima koji se informišu putem društvenih mreža i portala. Većinska je u svakoj starosnoj grupi osim kod onih preko 65 godina, i na svakom nivou obrazovanja osim kod onih sa osnovnom školom.
Podrška se ruši jedino među glasačima vlasti (5%) i publikom provladinih komercijalnih kanala (9%). Drugim rečima, protesti nisu stranački projekat koji je uzgred postao popularan; oni su širok građanski talas kome je stranačka lista naknadno dala izborni oblik.
Ta razlika je bitna: proteste podržava daleko više ljudi nego što bi trenutno glasalo za Studentsku listu, pa se njena podrška proteže znatno šire od izborne baze, ostavljajući prostor da se deo te podrške pretvori u glasove.
Podrška se ruši jedino među glasačima vlasti (5%) i publikom provladinih komercijalnih kanala (9%). Drugim rečima, protesti nisu stranački projekat koji je uzgred postao popularan; oni su širok građanski talas kome je stranačka lista naknadno dala izborni oblik.
Ta razlika je bitna: proteste podržava daleko više ljudi nego što bi trenutno glasalo za Studentsku listu, pa se njena podrška proteže znatno šire od izborne baze, ostavljajući prostor da se deo te podrške pretvori u glasove.
Sumnja u zvaničnu verziju
Istraživanje je merilo i kako građani gledaju na odgovor države na proteste, i tu se njihove ocene oštro razlikuju od zvanične verzije. Šezdeset dva odsto građana zabrinuto je zbog upotrebe policijske sile prema učesnicima protesta (42% veoma zabrinuto), naspram 34% koji nisu; zabrinutost je najveća među mladima, od kojih je oko četvoro od pet zabrinuto, a jedino su pristalice vlasti grupa u kojoj većina nije zabrinuta.
Kod najspornijeg događaja - pometnje u masi na skupu u Beogradu 15. marta 2025 - većina (52%) to vidi kao smišljenu taktiku zastrašivanja demonstranata, naspram svega 7% koji to prihvataju kao opravdanu bezbednosnu meru. U oba slučaja, instinkt javnosti je da ne veruje državnoj verziji događaja.
Kod najspornijeg događaja - pometnje u masi na skupu u Beogradu 15. marta 2025 - većina (52%) to vidi kao smišljenu taktiku zastrašivanja demonstranata, naspram svega 7% koji to prihvataju kao opravdanu bezbednosnu meru. U oba slučaja, instinkt javnosti je da ne veruje državnoj verziji događaja.
Odgovornost ide naviše
Građani imaju i ustaljen sud o tragediji koja je pokrenula pokret, i on se jedva pomerio od dana kada se dogodila. Na pitanje šta je uzrok pada nadstrešnice u Novom Sadu, 43% građana se svrstava na sam kraj skale koji glasi „nedostatak nadzora vlade i korupcija", naspram svega 14% koji uzrok vide u nesreći ili tehničkom kvaru; jedino pristalice vlasti naginju ovom drugom.
Taj stav nije nov. Već u decembru 2024. građani su političku odgovornost pripisivali ministrima (48%) i predsedniku (39%), ispred gradske (35%) i republičke (33%) vlasti, a krivičnu odgovornost izvođačima radova (67%) i nadzornim organima (58%). Godinu i po kasnije, sud je nepromenjen: odgovornost se vidi kao da ide naviše, ka onima koji je trebalo da nadgledaju radove.
Upravo to uverenje - da je šesnaest ljudi poginulo jer država nije uradila svoj posao - drži pokret na okupu, više od bilo kog pojedinačnog zahteva.
Taj stav nije nov. Već u decembru 2024. građani su političku odgovornost pripisivali ministrima (48%) i predsedniku (39%), ispred gradske (35%) i republičke (33%) vlasti, a krivičnu odgovornost izvođačima radova (67%) i nadzornim organima (58%). Godinu i po kasnije, sud je nepromenjen: odgovornost se vidi kao da ide naviše, ka onima koji je trebalo da nadgledaju radove.
Upravo to uverenje - da je šesnaest ljudi poginulo jer država nije uradila svoj posao - drži pokret na okupu, više od bilo kog pojedinačnog zahteva.
Uz pokret
Sve zajedno, nalazi opisuju javnost koja nije samo naklonjena protestima, već je i suštinski uz njih - oko zahteva za odgovornošću, oko strepnje od upotrebe sile i oko tumačenja novosadske tragedije - i državu čijoj verziji događaja većina ne veruje.
Trajnost i široka podrška su ono što je pokretu omogućilo da iz ulice i sa fakulteta pređe u politiku, gde Studentska lista sada prednjači. Jaz između onoga u šta građani veruju da se dogodilo i onoga što vlast tvrdi samo se produbio.
Trajnost i široka podrška su ono što je pokretu omogućilo da iz ulice i sa fakulteta pređe u politiku, gde Studentska lista sada prednjači. Jaz između onoga u šta građani veruju da se dogodilo i onoga što vlast tvrdi samo se produbio.
Izvor: istraživanje javnog mnjenja Crte, u saradnji sa Democracy Action Lab (Stanford CDDRL); terensku realizaciju obavila je agencija Pulse Research. Licem u lice (CAPI), n=2324, reprezentativan uzorak punoletnog stanovništva Srbije (bez KiM), 10-24. jun 2026, margina greške ±2,08%. Poređenje podrške kroz vreme oslanja se na ranija istraživanja Crte; deo talasa sprovedeni su telefonski (CATI), a ne licem u lice. Podaci o odgovornosti potiču iz istraživanja Crte iz decembra 2024. (licem u lice, n=1030).
