Update
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju koru...
Analiza nacrta zakona Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije Agencija za ...
Narodna skupština je 29. jula odbila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi premijera Đura Macuta. Od 176 prisutnih poslanika, 40 je glasalo za predlog, 135 protiv, a jedan je bio uzdržan, pa je kabinet zadržao poverenje parlamenta. Rasprava je trajala tri dana, od ponedeljka 27. do srede 29. jula.
Sam predlog nije bio nov. Podnela su ga 13. februara 62 poslanika opozicije iz šireg kruga stranaka. U obrazloženju su naveli osnovanu sumnju da su pojedini članovi Vlade umešani u slučaj Generalštab - ministar Nikola Selaković je prvooptuženi u tom postupku - i to što predsednik Vlade povodom toga nije preduzeo nijedan akt. Obrazlažući predlog, ovlašćeni predlagač Miroslav Aleksić, šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije - Novog lica Srbije, naveo je da opozicija traži nepoverenje Vladi Đura Macuta, ali da se to odnosi na čitav sistem, i pozvao predsednika Aleksandra Vučića da raspiše izbore.
Važniji deo priče je ono što se dešavalo između februara i jula. Po parlamentarnoj proceduri, predlog za glasanje o nepoverenju treba da se nađe na dnevnom redu naredne sednice pošto je podnet. Umesto toga, predlog je pred poslanike prvi put došao 15. aprila, kada sednica nije mogla da se održi zbog nedostatka kvoruma, pa je odložena za sutradan, kada ponovo nije bilo uslova za rad. Mesecima potom, predsednica Skupštine Ana Brnabić je više puta ponovila da će sednica biti održana tek "kad ne bude važnijih prioriteta za državu", dok je vreme parlamenta odlazilo na set pravosudnih zakona i na izmene izbornih zakona.
Kada je sednica konačno sazvana, nije je obezbedila opozicija. Zasedanje je sazvano na zahtev 109 poslanika vladajuće grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", koji su i dali kvorum da bi do njega uopšte došlo. Predlog o nepoverenju mogao je da se razmatra tek onda kada je vladajuća većina odlučila da mu obezbedi kvorum. Opozicija koja je predlog podnela nije mogla sama da sastavi kvorum, pa su termin i tok njenog sopstvenog kontrolnog mehanizma ostali u rukama većine koju je htela da pozove na odgovornost. Organizacija Otvoreni parlament je ranije ocenila da vlast radi na tome da obezbedi "kontrolisane uslove" za raspravu.
I druge okolnosti su pojačale taj utisak. Rasprava je zakazana za kraj jula, kada je pažnja javnosti manja, a javni servis RTS je prekinuo prenos sednice da bi emitovao fudbalsku utakmicu. Poslanici koalicije NADA i Demokratske stranke nisu prisustvovali, održavajući bojkot skupštinskih zasedanja kao podršku studentima.
Sam predlog nije bio nov. Podnela su ga 13. februara 62 poslanika opozicije iz šireg kruga stranaka. U obrazloženju su naveli osnovanu sumnju da su pojedini članovi Vlade umešani u slučaj Generalštab - ministar Nikola Selaković je prvooptuženi u tom postupku - i to što predsednik Vlade povodom toga nije preduzeo nijedan akt. Obrazlažući predlog, ovlašćeni predlagač Miroslav Aleksić, šef poslaničke grupe Narodnog pokreta Srbije - Novog lica Srbije, naveo je da opozicija traži nepoverenje Vladi Đura Macuta, ali da se to odnosi na čitav sistem, i pozvao predsednika Aleksandra Vučića da raspiše izbore.
Važniji deo priče je ono što se dešavalo između februara i jula. Po parlamentarnoj proceduri, predlog za glasanje o nepoverenju treba da se nađe na dnevnom redu naredne sednice pošto je podnet. Umesto toga, predlog je pred poslanike prvi put došao 15. aprila, kada sednica nije mogla da se održi zbog nedostatka kvoruma, pa je odložena za sutradan, kada ponovo nije bilo uslova za rad. Mesecima potom, predsednica Skupštine Ana Brnabić je više puta ponovila da će sednica biti održana tek "kad ne bude važnijih prioriteta za državu", dok je vreme parlamenta odlazilo na set pravosudnih zakona i na izmene izbornih zakona.
Kada je sednica konačno sazvana, nije je obezbedila opozicija. Zasedanje je sazvano na zahtev 109 poslanika vladajuće grupe "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", koji su i dali kvorum da bi do njega uopšte došlo. Predlog o nepoverenju mogao je da se razmatra tek onda kada je vladajuća većina odlučila da mu obezbedi kvorum. Opozicija koja je predlog podnela nije mogla sama da sastavi kvorum, pa su termin i tok njenog sopstvenog kontrolnog mehanizma ostali u rukama većine koju je htela da pozove na odgovornost. Organizacija Otvoreni parlament je ranije ocenila da vlast radi na tome da obezbedi "kontrolisane uslove" za raspravu.
Predlog o nepoverenju mogao je da se razmatra tek onda kada je vladajuća većina odlučila da mu obezbedi kvorum.
I druge okolnosti su pojačale taj utisak. Rasprava je zakazana za kraj jula, kada je pažnja javnosti manja, a javni servis RTS je prekinuo prenos sednice da bi emitovao fudbalsku utakmicu. Poslanici koalicije NADA i Demokratske stranke nisu prisustvovali, održavajući bojkot skupštinskih zasedanja kao podršku studentima.
