Update
Inspekcijski nadzor nad izmenom Statuta Univerziteta u Beogr...
Sažetak Povodom navoda objavljenih u Informeru o predloženoj izmeni odredbe Statuta BU koja se odnos...
U razmaku od svega dve nedelje u julu 2026, Evropska komisija je izradila dva dokumenta o istoj zemlji i najvećim delom istim dešavanjima - ali daju veoma različitu sliku. Komisija je 3. jula prosledila internu belešku za države članice EU o skorašnjim dešavanjima u Srbiji relevantnim za Klaster 3. Taj non-paper, koji je kasnije objavio POLITICO, zastupao je stav da je Srbija ostvarila dovoljan napredak da opravda otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa EU. Komisija je 17. jula objavila svoj godišnji Izveštaj o vladavini prava za Srbiju za 2026, detaljnu procenu zasnovanu na dokazima.
Kontrast između dva dokumenta je upadljiv. Non-paper o Klasteru 3 je kratak, okrenut budućnosti i velikodušan; Izveštaj o vladavini prava je sveobuhvatan, zasnovan na dokazima i osetno oprezniji. Kada se čitaju jedan pored drugog, vidi se da je kod non-papera najrečitije upravo ono što izostavlja, a ne ono što navodi.
U nastavku stavljamo dva dokumenta jedan pored drugog, oblast po oblast.
Kontrast između dva dokumenta je upadljiv. Non-paper o Klasteru 3 je kratak, okrenut budućnosti i velikodušan; Izveštaj o vladavini prava je sveobuhvatan, zasnovan na dokazima i osetno oprezniji. Kada se čitaju jedan pored drugog, vidi se da je kod non-papera najrečitije upravo ono što izostavlja, a ne ono što navodi.
U nastavku stavljamo dva dokumenta jedan pored drugog, oblast po oblast.
Pravosuđe
Non-paper prikazuje dešavanja kao priču o uspehu. Navodi da je Srbija "u potpunosti sprovela sve preporuke Venecijanske komisije koje su zahtevale hitno postupanje", da je "otklonila nazadovanje do kojeg je došlo u januaru 2026" i da je Visoki savet tužilaštva povećao broj tužilaca u Tužilaštvu za organizovani kriminal sa 20 na 24, što će "znatno ojačati" njegove kapacitete.
Izveštaj o vladavini prava obrađuje ista dešavanja, ali ih smešta u osetno drugačiji kontekst. Podseća da su same januarske izmene iz 2026. uklonile zaštitne mehanizme za autonomiju tužilaštva i nezavisnost sudstva uvedene ustavnom reformom iz 2023. Dalje navodi da je "politički pritisak na sudstvo i tužilaštvo značajno porastao" i da "zabrinutost u vezi sa autonomijom tužilaštva ostaje".
Izveštaj takođe navodi niz nerešenih pitanja, uključujući potrebu za većom autonomijom Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal i za dovršavanjem reorganizacije mreže sudova i tužilaštava. Primećuje i da je novi predsednik Ustavnog suda izazvao kritike izjavama u kojima je nagovestio da bi trebalo smeniti sudije koje se protive vlasti.
Tamo gde non-paper period od januara do juna prikazuje kao priču o uspehu, izveštaj ga prikazuje kao samoizazvano nazadovanje koje je tek delimično popravljeno pod spoljnim pritiskom, dok uslovi koji su nazadovanje omogućili ostaju uglavnom nepromenjeni.
Izveštaj o vladavini prava obrađuje ista dešavanja, ali ih smešta u osetno drugačiji kontekst. Podseća da su same januarske izmene iz 2026. uklonile zaštitne mehanizme za autonomiju tužilaštva i nezavisnost sudstva uvedene ustavnom reformom iz 2023. Dalje navodi da je "politički pritisak na sudstvo i tužilaštvo značajno porastao" i da "zabrinutost u vezi sa autonomijom tužilaštva ostaje".
Izveštaj takođe navodi niz nerešenih pitanja, uključujući potrebu za većom autonomijom Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal i za dovršavanjem reorganizacije mreže sudova i tužilaštava. Primećuje i da je novi predsednik Ustavnog suda izazvao kritike izjavama u kojima je nagovestio da bi trebalo smeniti sudije koje se protive vlasti.
Tamo gde non-paper period od januara do juna prikazuje kao priču o uspehu, izveštaj ga prikazuje kao samoizazvano nazadovanje koje je tek delimično popravljeno pod spoljnim pritiskom, dok uslovi koji su nazadovanje omogućili ostaju uglavnom nepromenjeni.
Mediji i Savet REM-a
Non-paper prikazuje situaciju u medijima kao u suštini rešenu. Navodi da je "dugotrajni zastoj" oko Saveta REM-a, prisutan od novembra 2024, "deblokiran"; da su vlasti i Skupština zauzeli "konstruktivan pristup"; i opisuje povratak četvoro članova i planirano "autentično tumačenje" zakona kao rešenje.
Izveštaj o vladavini prava isti ishod sagledava u širem kontekstu. Navodi da je vakuum u REM-u trajao više od godinu i po dana, tokom kojeg su neki televizijski kanali emitovali program bez dozvole, a RT Balkan nastavio da emituje preko državnog Telekoma Srbija. Nalazi da se nezavisnost javnih medijskih servisa pogoršala do kategorije veoma visokog rizika (85% na Monitoru medijskog pluralizma), pri čemu je vladajuća većina u aprilu 2026. dobila 95% vremena u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, naspram 5% za opoziciju. Beleži i da se bezbednost novinara "dodatno pogoršala", dok su SLAPP tužbe i špijunski softver ostali trajni razlozi za zabrinutost.
Nijedan od ovih širih nalaza - politička pristrasnost RTS-a i RTV-a, zabrinutost za bezbednost novinara, napadi, ili koncentracija medijskog tržišta - ne pojavljuje se u non-paperu o Klasteru 3. Taj dokument se zadržava na jednoj tehničkoj stavki; izveštaj opisuje celokupno medijsko okruženje koje se pogoršava na više planova.
Izveštaj o vladavini prava isti ishod sagledava u širem kontekstu. Navodi da je vakuum u REM-u trajao više od godinu i po dana, tokom kojeg su neki televizijski kanali emitovali program bez dozvole, a RT Balkan nastavio da emituje preko državnog Telekoma Srbija. Nalazi da se nezavisnost javnih medijskih servisa pogoršala do kategorije veoma visokog rizika (85% na Monitoru medijskog pluralizma), pri čemu je vladajuća većina u aprilu 2026. dobila 95% vremena u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, naspram 5% za opoziciju. Beleži i da se bezbednost novinara "dodatno pogoršala", dok su SLAPP tužbe i špijunski softver ostali trajni razlozi za zabrinutost.
Nijedan od ovih širih nalaza - politička pristrasnost RTS-a i RTV-a, zabrinutost za bezbednost novinara, napadi, ili koncentracija medijskog tržišta - ne pojavljuje se u non-paperu o Klasteru 3. Taj dokument se zadržava na jednoj tehničkoj stavki; izveštaj opisuje celokupno medijsko okruženje koje se pogoršava na više planova.
Izbori i birački spisak
Non-paper priznaje Srbiji "značajan napredak" u ispunjavanju ključnih preporuka ODIHR-a. Ističe usvajanje četiri izborna zakona u maju 2026; opisuje "važan napredak" u reviziji Biračkog spiska; navodi da su vlasti "konstruktivno sarađivale" i da su se "obavezale" da komisiji za reviziju omoguće suštinski pristup podacima; i beleži da je predsednik Skupštine pozvao ODIHR da sprovede Misiju za procenu potreba.
Izveštaj o vladavini prava je osetno oprezniji povodom istih činjenica. Navodi da su četiri zakona usvojena, ali da je "dodatno zakonodavstvo u pripremi, u skladu sa mišljenjima ODIHR-a". Kada je reč o reviziji Biračkog spiska, navodi da "suštinski pristup podacima i puna primena tek treba da budu ostvareni".
Izveštaj takođe ispituje kvalitet procesa, koji non-paper izostavlja: izborne izmene usvojene su u Skupštini koju odlikuje "nedostatak suštinske političke rasprave", uz sednice sazivane u kratkom roku i zakone koje je gotovo sve predložila Vlada. Tamo gde non-paper ističe "obavezu" vlasti da komisiji za reviziju omoguće pristup podacima, izveštaj ukazuje da taj pristup još nije bio omogućen. (Kao što je Crta ranije istakla, davanje tih podataka je ionako bilo zakonska obaveza prema Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku iz novembra 2025.)
Izveštaj o vladavini prava je osetno oprezniji povodom istih činjenica. Navodi da su četiri zakona usvojena, ali da je "dodatno zakonodavstvo u pripremi, u skladu sa mišljenjima ODIHR-a". Kada je reč o reviziji Biračkog spiska, navodi da "suštinski pristup podacima i puna primena tek treba da budu ostvareni".
Izveštaj takođe ispituje kvalitet procesa, koji non-paper izostavlja: izborne izmene usvojene su u Skupštini koju odlikuje "nedostatak suštinske političke rasprave", uz sednice sazivane u kratkom roku i zakone koje je gotovo sve predložila Vlada. Tamo gde non-paper ističe "obavezu" vlasti da komisiji za reviziju omoguće pristup podacima, izveštaj ukazuje da taj pristup još nije bio omogućen. (Kao što je Crta ranije istakla, davanje tih podataka je ionako bilo zakonska obaveza prema Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku iz novembra 2025.)
Borba protiv korupcije i finansiranje političkih aktivnosti
Non-paper prikazuje napredak u ovoj oblasti kao pitanje zakonodavnih procesa koji su u toku. Navodi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o sprečavanju korupcije kao "u pripremi", uz mišljenja ODIHR-a dobijena 11. maja i 26. juna, praćena naknadnim mišljenjem od 29. juna.
Do 17. jula, međutim, Izveštaj o vladavini prava beleži da su izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti već usvojene, iako "tek treba da budu ocenjene u odnosu na preporuke OEBS/ODIHR". Izveštaj uz to podseća i na antikorupcijski bilans koji non-paper ne pominje: ukazuje na rezultat Srbije na Indeksu percepcije korupcije od 33/100 (116. mesto u svetu), navodi da je sprovedeno samo 43% prethodnog antikorupcijskog akcionog plana i zaključuje da Srbija i dalje nema uverljive rezultate u pravnosnažnim presudama za korupciju na visokom nivou. Navodi i akciju od februara do aprila 2025. u kojoj je uhapšeno više od 153 osobe bez pravnosnažnog epiloga, široku upotrebu izuzetaka od Zakona o javnim nabavkama za zaobilaženje mehanizama zaštite i nerešene slabosti u prijavljivanju imovine.
Uz sve navedeno, skoro potpuno ćutanje non-papera o suštini antikorupcijske politike samo po sebi je upečatljivo, posebno zato što je borba protiv korupcije jedan od temeljnih prioriteta u pristupanju EU.
Do 17. jula, međutim, Izveštaj o vladavini prava beleži da su izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti već usvojene, iako "tek treba da budu ocenjene u odnosu na preporuke OEBS/ODIHR". Izveštaj uz to podseća i na antikorupcijski bilans koji non-paper ne pominje: ukazuje na rezultat Srbije na Indeksu percepcije korupcije od 33/100 (116. mesto u svetu), navodi da je sprovedeno samo 43% prethodnog antikorupcijskog akcionog plana i zaključuje da Srbija i dalje nema uverljive rezultate u pravnosnažnim presudama za korupciju na visokom nivou. Navodi i akciju od februara do aprila 2025. u kojoj je uhapšeno više od 153 osobe bez pravnosnažnog epiloga, široku upotrebu izuzetaka od Zakona o javnim nabavkama za zaobilaženje mehanizama zaštite i nerešene slabosti u prijavljivanju imovine.
Uz sve navedeno, skoro potpuno ćutanje non-papera o suštini antikorupcijske politike samo po sebi je upečatljivo, posebno zato što je borba protiv korupcije jedan od temeljnih prioriteta u pristupanju EU.
Šta non-paper u potpunosti izostavlja
Najoštriji kontrast između dva dokumenta nije u tome kako opisuju iste događaje, nego u onome što non-paper o Klasteru 3 uopšte ne pominje. Izveštaj o vladavini prava značajan prostor posvećuje pitanjima koja su u non-paperu potpuno odsutna, uključujući:
Nijedno od ovih dešavanja ne pojavljuje se u non-paperu o Klasteru 3, koji se usredsređuje na usko definisane tehničke uslove, zanemarujući širu eroziju demokratije i vladavine prava. Istovremeno, obimom zalazi i u druga pitanja, preuzeta iz sopstvenog non-papera srpske vlade iz 2024: usklađenosti sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU (63%), reformi tržišta energije i razdvajanju u gasnom sektoru, viznoj politici i dijalogu Beograda i Prištine. Non-paper čak priznaje da te mere izlaze iz oblasti Osnova (vladavina prava, pravosuđe, mediji i izbori) i da "takva razmatranja nisu vođena pri razmatranju otvaranja klastera za druge zemlje kandidate" - neuobičajeno priznanje da se proces Srbije vodi po posebnim, umnogome geopolitičkim merilima.
Zašto je ta razlika bitna
Dva dokumenta služe različitim svrhama, i ta razlika se ogleda i u tonu i u metodologiji. Non-paper o Klasteru 3 čita se kao zagovarački dokument, napisan da ubedi Savet da je "ukupna ravnoteža neophodna" za otvaranje Klastera 3 "trenutno obezbeđena". U skladu s tim, napredak tumači velikodušno, pridajući znatnu težinu obavezama i najavljenim namerama, a ne konkretnim rezultatima, primeni i učinku. Izveštaj o vladavini prava je, nasuprot tome, detaljna procena zasnovana na dokazima: reforme meri prema konkretnim merilima, beleži i šta se dogodilo i šta nije, uključujući trajne nedostatke, i smešta pojedinačna dešavanja u širi institucionalni i politički kontekst.
U periodu između dva dokumenta, predstavnici država članica EU na sastanku Komiteta stalnih predstavnika (COREPER II) odbili su 8. jula da otvore Klaster 3 - što pokazuje da bar deo članica ne ubeđuju puka obećanja i delimični reformski koraci bez stvarne promene na terenu.
Za svakoga ko prati reforme u Srbiji, dva dokumenta najbolje je čitati zajedno: non-paper iznosi politički argument za otvaranje Klastera 3, dok je izveštaj dokazna osnova. Kontrast pokazuje da je Komisija osetno opreznija kada procenjuje učinak Srbije nego kada zagovara naredne korake u pristupnom procesu.
U periodu između dva dokumenta, predstavnici država članica EU na sastanku Komiteta stalnih predstavnika (COREPER II) odbili su 8. jula da otvore Klaster 3 - što pokazuje da bar deo članica ne ubeđuju puka obećanja i delimični reformski koraci bez stvarne promene na terenu.
Za svakoga ko prati reforme u Srbiji, dva dokumenta najbolje je čitati zajedno: non-paper iznosi politički argument za otvaranje Klastera 3, dok je izveštaj dokazna osnova. Kontrast pokazuje da je Komisija osetno opreznija kada procenjuje učinak Srbije nego kada zagovara naredne korake u pristupnom procesu.
