ODIHR-ova procena potreba potvrđuje ono što Crta dokumentuje, i ono što građani već osećaju

ODIHR je 30. jula 2026. objavio izveštaj svoje misije za procenu potreba i preporučio punu posmatračku misiju za očekivane vanredne izbore u Srbiji. Izveštaj beleži zabrinutosti koje su izneli njegovi sagovornici, među njima i Crta, a ne donosi sopstvenu ocenu ODIHR-a.

Naspram Crtinog monitoringa, te zabrinutosti nisu nove. Kada je reč o izbornim zakonima, ODIHR nalazi da su nedavne izmene rešile neke preporuke, dok su sistemske ostale nerešene - isti zaključak do kog je Crta došla u svojim analizama reformskog paketa iz 2026. i u nalazima o sprovođenju ODIHR-ovih preporuka.

Kada je reč o medijskom regulatoru, sagovornici misije istakli su funkcionisanje REM-a kao pitanje od posebnog značaja. Crta je dokumentovala kako je Srbija oko 20 meseci ostala bez funkcionalnog medijskog regulatora; i nakon što je Savet u julu nastavio rad, dvaput nije uspeo da izabere svog predsednika.

Kada je reč o biračkom spisku, sagovornici dovode u pitanje da li nova nezavisna revizija može dati smislene rezultate pre glasanja. Crta u svojoj proceni ide korak dalje: mesecima kasnije, komisija i dalje nema pun pristup podacima koji joj zakon jemči, a 45 od 69 predviđenih provera je blokirano.

Četvrta tema su sami građani. Crtino istraživanje iz juna 2026. nalazi da je poverenje u ključne institucije države na trećini ili ispod - vlada 34%, parlament 31%, političke stranke 19% - a većina, 55%, kaže da lokalni izbori u martu 2026. nisu bili slobodni i pošteni.

Stav Crte je da ODIHR-ova procena potreba ne stoji sama za sebe. Ona spolja potvrđuje probleme koje Crta kontinuirano prati, a ti problemi već se ogledaju u tome kako građani vide svoje institucije i svoje izbore. To poklapanje - međunarodna procena, nezavisni monitoring i javno mnjenje koji pokazuju u istom pravcu - mera je prema kojoj će se ovi izbori suditi.

Izveštaj nalazi da su izmene usvojene od 2023. adresirale niz ODIHR-ovih preporuka - reviziju biračkog spiska, obaveznu obuku organa, ograničenja troškova kampanje, pravila za kampanju trećih lica - dok mnoge dugogodišnje preporuke ostaju nerešene, i da su sagovornici iz opozicije i civilnog društva proces opisali kao fragmentiran, selektivan i nedovoljno inkluzivan.

Do istog zaključka Crta je došla nezavisno. Crta je analizirala reformski paket iz 2026 - četiri zakona usvojena u maju 2026. i nacrt Zakona o finansiranju političkih aktivnosti - i, u svojim nalazima o sprovođenju ODIHR-ovih preporuka kroz sve cikluse od 2020, ocenila da veliki deo prioritetnih preporuka ostaje nesproveden ili tek delimično sproveden. Među njima je ponovljena preporuka o razdvajanju države od vladajuće stranke, prioritet od 2024, koja ostaje nesprovedena - sistemski problem iz kog proističu i zloupotreba javnih resursa i pritisak na birače.

Sagovornici misije prepoznali su sastav i delotvorno funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kao pitanje od posebnog značaja - što je ujedno i merilo u procesu pristupanja EU - a izveštaj navodi da je Savet nastavio rad tek 10. i 11. jula 2026. nakon duge blokade, sa zaostatkom koji procenjuje na preko 100 nerešenih predmeta.

Crta je ovu blokadu detaljno dokumentovala. Njen dosije o REM-u, Kako je Srbija ostala bez funkcionalnog medijskog regulatora, prati kako je zemlja oko 20 meseci provela bez propisno konstituisanog Saveta. A priča se nije završila julskim vraćanjem na dužnost koje izveštaj beleži: na konstitutivnoj sednici 20. jula i ponovo 30. jula, obnovljeni Savet dvaput nije uspeo da izabere predsednika. Dok ne izabere predsednika, Savet ne može da počne rad - pa telo odgovorno za jemčenje uravnoteženog izveštavanja o izbornoj kampanji ostaje nesposobno da funkcioniše, i to uoči same kampanje.

Izveštaj navodi da je nezavisna Komisija za reviziju biračkog spiska osnovana ranije tokom 2026. godine, ali da su, prema onome što je misiji rečeno, njeni članovi pun pristup podacima koji su im potrebni dobili tek 6. jula, i da su sagovornici iz opozicije i civilnog društva sumnjali da revizija može dati smislene rezultate pre izbora.

Crta prati komisiju od početka, a njena procena iz jula 2026 tu sliku zaoštrava: pristup koji je stvarno odobren i dalje je ispod onoga što zakon nalaže. Od 69 provera u metodologiji revizije, samo 12 može da se sprovede u celini i 12 delimično, dok 45 ostaje blokirano zbog nedostatka podataka. Pun pristup koji nalaže član 22j Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i dalje nije obezbeđen - rok za to, 31. maj, je prošao, komisija radi mesecima, a njen izveštaj Narodnoj skupštini dospeva 28. oktobra. Zabrinutost stoga nije u postojanju komisije za reviziju, koju je Crta tražila, već u tome da li, uskraćena za podatke na koje po zakonu ima pravo, može da pruži temeljnu, nezavisnu proveru spiska kakvu verodostojni izbori zahtevaju.

Izveštaj više puta beleži opadanje poverenja javnosti u državne institucije kao zabrinutost koju iznose sagovornici. Crtino istraživanje javnog mnjenja iz juna 2026, sprovedeno licem u lice sa Democracy Action Lab na Stanfordu, to potkrepljuje brojkama. Poverenje u ključne institucije države je na trećini ili ispod: vlada 34%, Narodna skupština 31%, političke stranke 19%. Poverenje u predsednika kao instituciju palo je sa 60% početkom 2023. na 35% danas. Sudstvo je na 40%, policija na 44%.

Sumnja dopire i do samog glasanja. Većina građana - 55% - rekla je da lokalni izbori u martu 2026, održani u deset opština, nisu bili slobodni i pošteni; godinu dana ranije, polovina je isto rekla za parlamentarne izbore iz decembra 2023. Upravo su ti martovski izbori oni na kojima su, kako izveštaj navodi, domaći i međunarodni posmatrači dokumentovali značajne nepravilnosti, nasilje i umnožavanje lažnih posmatrača. Spoljna procena i sud samih građana upućuju na iste događaje.

ODIHR-ova procena potreba ne stoji sama za sebe i ne treba je tako čitati. U svakoj od svojih glavnih niti - izborni zakoni, medijski regulator, birački spisak - ona nezavisno potvrđuje problem koji Crta dokumentuje na crta.plus kroz čitav reformski ciklus 2026. A ti problemi nisu ograničeni na institucije i stručne izveštaje: Crtino istraživanje iz juna 2026. pokazuje da se već ogledaju u tome kako građani vide svoju državu, sa poverenjem u vladu, parlament i stranke na trećini ili ispod, i sa većinom uverenom da poslednji izbori nisu bili slobodni i pošteni. Međunarodna procena, nezavisni monitoring i javno mnjenje pokazuju u istom pravcu. Snažna ODIHR-ova posmatračka misija može dokumentovati kako se predstojeći izbori sprovode, ali suštinske probleme koje i ona, i Crta, i građani prepoznaju rešiće samo istinska reforma - pre svega, okončanje srastanja države i vladajuće stranke iz kog toliki drugi problemi proističu.