Update
ODIHR-ova procena potreba potvrđuje ono što Crta dokumentuje...
Sažetak ODIHR je 30. jula 2026. objavio izveštaj svoje misije za procenu potreba i preporučio punu p...
Sažetak
Od 6. do 10. jula 2026. ODIHR je u Srbiju uputio misiju za procenu potreba, da odluči da li će i kako posmatrati vanredne izbore, očekivane kasnije te godine nakon reforme izbornog zakonodavstva, i sastao se sa vlašću, strankama, medijima, civilnim društvom, akademskom zajednicom i međunarodnim akterima, među njima i sa Crtom. Takav izveštaj nije ocena ODIHR-a o izborima: iznosi činjenice i suprotstavljene stavove vlasti i ostalih aktera, i prepoznaje probleme i neuralgične tačke, a ne donosi sud.
ODIHR je 30. jula objavio preporuku - punu posmatračku misiju, sa timom analitičara, 32 dugoročna i 300 kratkoročnih posmatrača za dan izbora, uz medijski monitoring i procenu rizika od dezinformacija i mešanja. To je najveća misija koju je ODIHR predložio za Srbiju u više od decenije, sa oko 20% više posmatrača za dan izbora nego 2023 - povećanje koje odražava ozbiljnost iznetih zabrinutosti.
Te zabrinutosti počinju već od političke klime. Izbori se očekuju u duboko polarizovanom okruženju, izmenjenom protestima koje predvode studenti nakon pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, pri čemu sagovornici ukazuju na opadanje poverenja u institucije i stvaran rizik od postizbornih sporova i nasilja.
Kada je reč o pravilima, izveštaj beleži zakonodavni pomak od 2023 - reviziju biračkog spiska, obaveznu obuku izbornih organa, po prvi put ograničenja troškova kampanje, pravila za kampanju trećih lica - ali utvrđuje da mnoge dugogodišnje preporuke ODIHR-a ostaju nesprovedene, a opozicija i civilno društvo reforme su opisali kao selektivne i nedovoljno inkluzivne. Sagovornici su istakli da nije važno to što su izmene usvojene, već kako će se sprovoditi.
Sumnja se proteže i na institucije koje treba da primene pravila. Više njih je reklo misiji da nema kapaciteta za nove zadatke; medijski regulator bio je blokiran oko 20 meseci i rad je nastavio tek u julu, dok su sagovornici doveli u pitanje delotvornost Agencije za sprečavanje korupcije koja treba da nadzire finansiranje kampanje.
Crta veličinu preporučene misije vidi kao pokazatelj rizika, a ne kao njegovo rešenje. Snažno posmatračko prisustvo može odvratiti od manipulacije, ali ne može zameniti reformu. Verodostojnost ovih izbora zavisiće od toga da li se izmene sprovode u dobroj veri - i da li se sistemski problemi na koje ODIHR godinama upozorava konačno rešavaju.
ODIHR je 30. jula objavio preporuku - punu posmatračku misiju, sa timom analitičara, 32 dugoročna i 300 kratkoročnih posmatrača za dan izbora, uz medijski monitoring i procenu rizika od dezinformacija i mešanja. To je najveća misija koju je ODIHR predložio za Srbiju u više od decenije, sa oko 20% više posmatrača za dan izbora nego 2023 - povećanje koje odražava ozbiljnost iznetih zabrinutosti.
Te zabrinutosti počinju već od političke klime. Izbori se očekuju u duboko polarizovanom okruženju, izmenjenom protestima koje predvode studenti nakon pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, pri čemu sagovornici ukazuju na opadanje poverenja u institucije i stvaran rizik od postizbornih sporova i nasilja.
Kada je reč o pravilima, izveštaj beleži zakonodavni pomak od 2023 - reviziju biračkog spiska, obaveznu obuku izbornih organa, po prvi put ograničenja troškova kampanje, pravila za kampanju trećih lica - ali utvrđuje da mnoge dugogodišnje preporuke ODIHR-a ostaju nesprovedene, a opozicija i civilno društvo reforme su opisali kao selektivne i nedovoljno inkluzivne. Sagovornici su istakli da nije važno to što su izmene usvojene, već kako će se sprovoditi.
Sumnja se proteže i na institucije koje treba da primene pravila. Više njih je reklo misiji da nema kapaciteta za nove zadatke; medijski regulator bio je blokiran oko 20 meseci i rad je nastavio tek u julu, dok su sagovornici doveli u pitanje delotvornost Agencije za sprečavanje korupcije koja treba da nadzire finansiranje kampanje.
Crta veličinu preporučene misije vidi kao pokazatelj rizika, a ne kao njegovo rešenje. Snažno posmatračko prisustvo može odvratiti od manipulacije, ali ne može zameniti reformu. Verodostojnost ovih izbora zavisiće od toga da li se izmene sprovode u dobroj veri - i da li se sistemski problemi na koje ODIHR godinama upozorava konačno rešavaju.
Procena potreba mapira rizike, a ne donosi ocenu izbora
ODIHR je misiju za procenu potreba uputio od 6. do 10. jula 2026, nakon pisma predsednice Narodne skupštine od 23. juna i ponovljenih javnih izjava predsednika Aleksandra Vučića i drugih funkcionera da će se vanredni izbori održati kasnije te godine. Zadatak misije bio je da proceni predizborno okruženje i preporuči da li ODIHR treba da sprovede neku izbornu aktivnost i, ako treba, kakvu.
Sastala se sa širokim krugom sagovornika, uključujući državne institucije, Republičku izbornu komisiju, stranke iz celog političkog spektra, novinare, akademsku zajednicu, međunarodnu zajednicu i organizacije civilnog društva, među kojima je i Crta.
Važno je razjasniti šta ovakav izveštaj jeste, a šta nije. Misija za procenu potreba ne donosi ocenu ODIHR-a o izborima, izbornoj reformi ni izmenjenim zakonima. Ona iznosi nesporne činjenice procesa - usvojene zakone, postojeće institucije, ključne brojke - uz stavove vlasti i državnih institucija sa jedne strane i stavove ostalih aktera, od opozicionih stranaka do civilnog društva i medija, sa druge, a vrlo malo sopstvenih zaključaka ODIHR-a. Svrha joj je da prepozna potrebe, probleme i neuralgične tačke u izbornom procesu i da preporuči da li i kako ODIHR treba da posmatra izbore. Stvarna ocena ODIHR-a o tome kako se ovi izbori sprovode uslediće kasnije, kroz posmatračku misiju i izveštaj nakon izbora. Nalaze koji slede zato treba čitati kao pregled iznetih zabrinutosti, a ne kao unapred donet sud.
Sastala se sa širokim krugom sagovornika, uključujući državne institucije, Republičku izbornu komisiju, stranke iz celog političkog spektra, novinare, akademsku zajednicu, međunarodnu zajednicu i organizacije civilnog društva, među kojima je i Crta.
Važno je razjasniti šta ovakav izveštaj jeste, a šta nije. Misija za procenu potreba ne donosi ocenu ODIHR-a o izborima, izbornoj reformi ni izmenjenim zakonima. Ona iznosi nesporne činjenice procesa - usvojene zakone, postojeće institucije, ključne brojke - uz stavove vlasti i državnih institucija sa jedne strane i stavove ostalih aktera, od opozicionih stranaka do civilnog društva i medija, sa druge, a vrlo malo sopstvenih zaključaka ODIHR-a. Svrha joj je da prepozna potrebe, probleme i neuralgične tačke u izbornom procesu i da preporuči da li i kako ODIHR treba da posmatra izbore. Stvarna ocena ODIHR-a o tome kako se ovi izbori sprovode uslediće kasnije, kroz posmatračku misiju i izveštaj nakon izbora. Nalaze koji slede zato treba čitati kao pregled iznetih zabrinutosti, a ne kao unapred donet sud.
Zašto ODIHR preporučuje najveću skorašnju misiju
Središnja preporuka izveštaja je nedvosmislena: ODIHR će uputiti punu posmatračku misiju. Pored tima analitičara, zatražiće od država učesnica OEBS-a da upute 32 dugoročna posmatrača koji će pratiti proces širom zemlje i 300 kratkoročnih posmatrača za procedure na dan izbora. U skladu sa svojom standardnom metodologijom, misija će obuhvatiti medijski monitoring i procenu koliko su institucije spremne da prepoznaju i odgovore na dezinformacije i strano i domaće mešanje (FIMI/DIMI).
Značaj ovih brojki postaje jasan tek u poređenju sa ranijim misijama. Za vanredne parlamentarne izbore u decembru 2023. ODIHR je uputio misiju sa timom od 11 stručnjaka, 30 dugoročnih i 250 zatraženih kratkoročnih posmatrača; za predsedničke i parlamentarne izbore u aprilu 2022. imao je središnji tim od 15 stručnjaka, 27 dugoročnih i 250 kratkoročnih posmatrača. ODIHR je zapravo preporučivao punu posmatračku misiju za Srbiju i pre nego što je mogao da je rasporedi: njegove procene potreba tražile su punu misiju i uoči predsedničkih izbora 2017 - gde je zbog kratkog roka bila moguća samo misija za procenu - i uoči parlamentarnih izbora 2020, gde su preporučenih 30 dugoročnih i 200 kratkoročnih posmatrača svedeni na ograničenu misiju zbog pandemije i opozicionog bojkota. Puna misija je na terenu raspoređena tek od 2022; još ranije, izbori 2012, 2014. i 2016. dobili su samo ograničene misije, sa dvanaestak dugoročnih posmatrača i bez sistematskog posmatranja izbornog dana.
Svi sagovornici, uključujući vlast, pozdravili su posmatračku aktivnost i naglasili značaj velikog, dugoročnog prisustva u celoj zemlji, pri čemu su neki istakli da snažno međunarodno prisustvo može povećati poverenje javnosti, smanjiti tenzije i odvratiti od nepravilnosti i nasilja.
Značaj ovih brojki postaje jasan tek u poređenju sa ranijim misijama. Za vanredne parlamentarne izbore u decembru 2023. ODIHR je uputio misiju sa timom od 11 stručnjaka, 30 dugoročnih i 250 zatraženih kratkoročnih posmatrača; za predsedničke i parlamentarne izbore u aprilu 2022. imao je središnji tim od 15 stručnjaka, 27 dugoročnih i 250 kratkoročnih posmatrača. ODIHR je zapravo preporučivao punu posmatračku misiju za Srbiju i pre nego što je mogao da je rasporedi: njegove procene potreba tražile su punu misiju i uoči predsedničkih izbora 2017 - gde je zbog kratkog roka bila moguća samo misija za procenu - i uoči parlamentarnih izbora 2020, gde su preporučenih 30 dugoročnih i 200 kratkoročnih posmatrača svedeni na ograničenu misiju zbog pandemije i opozicionog bojkota. Puna misija je na terenu raspoređena tek od 2022; još ranije, izbori 2012, 2014. i 2016. dobili su samo ograničene misije, sa dvanaestak dugoročnih posmatrača i bez sistematskog posmatranja izbornog dana.
Povećanje na 32 dugoročna i 300 kratkoročnih posmatrača nije formalnost - ono odražava ozbiljnost iznetih zabrinutosti.
Imajući to u vidu, preporučena misija za 2026. najveća je koju je ODIHR predložio za Srbiju u više od decenije, veća i od misija raspoređenih 2022. i 2023. i od onih preporučenih 2017. i 2020. Veličina misije nije neutralan tehnički parametar, već je prilagođena proceni potreba: povećanje na 32 dugoročna i 300 kratkoročnih posmatrača nije formalnost - ono odražava ozbiljnost iznetih zabrinutosti. Sam porast broja kratkoročnih posmatrača, sa 250 na 300, odražava pojačanu pažnju prema toku izbornog dana - oblasti koju su sagovornici isticali povodom nepravilnosti i lažnih posmatrača zabeleženih na lokalnim izborima 29. marta 2026.Svi sagovornici, uključujući vlast, pozdravili su posmatračku aktivnost i naglasili značaj velikog, dugoročnog prisustva u celoj zemlji, pri čemu su neki istakli da snažno međunarodno prisustvo može povećati poverenje javnosti, smanjiti tenzije i odvratiti od nepravilnosti i nasilja.
Novi zakoni donose tehničke ispravke, ali ostavljaju sistemske praznine
Izveštaj priznaje zakonodavni pomak od izbora 2023. Izmenama su uvedeni periodična nezavisna revizija biračkog spiska i Komisija za reviziju, obavezna obuka i sertifikacija izbornih organa, mogućnost da birači podrže više od jedne izborne liste, jasniji kriterijumi za liste nacionalnih manjina i zakonski rokovi za izborne sporove pred Ustavnim sudom. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, usvojen po hitnom postupku 9. jula 2026, po prvi put je uveo ograničenja troškova kampanje - 6 miliona evra za parlamentarne ili predsedničke izbore, 7 miliona evra kada predsednički izbori idu u drugi krug - uz okvir za kampanju trećih lica i proširena ovlašćenja Agencije za sprečavanje korupcije.
Uz ove korake, izveštaj je jednako jasan o onome što se nije pomerilo. Mnoge dugogodišnje preporuke ODIHR-a i GRECO-a ostaju nesprovedene ili samo delimično sprovedene: zaštita od zloupotrebe javnih resursa, delotvorne mere protiv zastrašivanja i pritiska na birače, proaktivan i transparentan nadzor finansiranja kampanje, srazmerne i odvraćajuće sankcije, nezavisnost i delotvorno funkcionisanje medijskog regulatora i uravnoteženo medijsko izveštavanje. Sagovornici iz opozicije i civilnog društva opisali su reformski proces kao fragmentiran, selektivan i nedovoljno inkluzivan - usmeren na tehničke izmene, a sistemska pitanja ostavlja po strani - i doveli u pitanje da li će biti sproveden u dobroj veri.
Uz ove korake, izveštaj je jednako jasan o onome što se nije pomerilo. Mnoge dugogodišnje preporuke ODIHR-a i GRECO-a ostaju nesprovedene ili samo delimično sprovedene: zaštita od zloupotrebe javnih resursa, delotvorne mere protiv zastrašivanja i pritiska na birače, proaktivan i transparentan nadzor finansiranja kampanje, srazmerne i odvraćajuće sankcije, nezavisnost i delotvorno funkcionisanje medijskog regulatora i uravnoteženo medijsko izveštavanje. Sagovornici iz opozicije i civilnog društva opisali su reformski proces kao fragmentiran, selektivan i nedovoljno inkluzivan - usmeren na tehničke izmene, a sistemska pitanja ostavlja po strani - i doveli u pitanje da li će biti sproveden u dobroj veri.
Rasprostranjena sumnja u to da li su institucije dorasle zadatku
Kroz gotovo svako poglavlje izveštaja provlači se isti obrazac: tamo gde je vlast iskazivala uverenje, gotovo svi ostali sagovornici iskazivali su sumnju. Opozicione stranke, civilno društvo, nezavisni mediji i akademska zajednica koje je misija srela dovodili su u pitanje nepristrasnost i spremnost institucija, jednu za drugom - političku neutralnost izborne administracije "na svim nivoima", doslednost i nepristrasnost sudova koji rešavaju izborne sporove, delotvornost Agencije za sprečavanje korupcije, nezavisnost medijskog regulatora, pa i policije, u uslovima opadanja poverenja javnosti u institucije - a posebno u organe reda - o kojem su govorili sami ti sagovornici.
ODIHR NAM izveštaj, 30. jul 2026, Kontekst i politička pozadina: sagovornici su izrazili zabrinutost zbog "opadanja poverenja javnosti u državne institucije, posebno u organe reda".
Sa druge strane, predstavnici vlasti su svako od ovih tela predstavljali kao spremno i funkcionalno, pripisujući teškoće opstrukciji ili odbijanju opozicije da sarađuje.
Pored političke rasprave o reformama, nekoliko institucija zaduženih za sprovođenje izbora reklo je misiji, svojim rečima, da im je izmenjeni okvir doneo zadatke za koje još nemaju dovoljno kapaciteta. Republička izborna komisija (RIK), iako je izrazila uverenje u svoju pripremljenost, navela je da novouvedeni sistem obavezne obuke i sertifikacije, "u kombinaciji sa skraćenim predizbornim rokovima, može otežati njegovo delotvorno sprovođenje", kao i da izrada listića i materijala na više od 20 priznatih manjinskih jezika "i dalje predstavlja operativni izazov". Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje vodi birački spisak, obavestilo je misiju "o potrebi za dodatnim tehničkim osobljem kako bi se njegove nadležnosti sprovodile blagovremeno i efikasno". Upravni sud je, sa svoje strane, naveo da predmeti povezani sa izborima "i dalje predstavljaju znatno dodatno opterećenje za Sud tokom izbornih perioda, bez odgovarajućeg povećanja broja zaposlenih" - a očekuje da to opterećenje bude još veće ako se predsednički i parlamentarni izbori održe istovremeno. ODIHR NAM izveštaj, 30. jul 2026, odeljci o izbornoj administraciji, registraciji birača i rešavanju izbornih sporova.
Dva tela najvažnija za ravnopravne uslove takmičenja izazivaju posebnu zabrinutost - ne zbog obima posla, već zbog toga da li uopšte funkcionišu. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) oko 20 meseci bilo je bez funkcionalnog Saveta i rad je nastavilo tek 10. i 11. jula 2026, nakon što je Narodna skupština usvojila autentično tumačenje kako bi razrešila blokadu. Sagovornici su opisali kako je taj vakuum "znatno uticao na delotvornost REM-a" u nadzoru emitera, izdavanju dozvola i rešavanju prigovora, ostavljajući zaostatak koji izveštaj procenjuje na preko 100 nerešenih predmeta; to da li će ga rešiti pravično i na vreme vidi se kao ključna provera njegove nezavisnosti tokom kampanje. Agencija za sprečavanje korupcije (ASK), koja nadzire finansiranje kampanje i korišćenje javnih resursa, izrazila je uverenje u svoju spremnost - ali su mnogi sagovornici i dalje dovodili u pitanje "delotvornost nadzora i sprovođenja koje vrši Agencija", a posebno "njenu sposobnost da proaktivno otkriva i rešava kršenja". Te sumnje pojačavaju nova ograničenja troškova i pravila o trećim licima koja Agencija sada treba da kontroliše, kao i dugogodišnje preporuke ODIHR-a i GRECO-a o proaktivnom nadzoru koje ostaju nesprovedene. ODIHR NAM izveštaj, 30. jul 2026, odeljci o medijima i finansiranju stranaka i kampanje.
Pored političke rasprave o reformama, nekoliko institucija zaduženih za sprovođenje izbora reklo je misiji, svojim rečima, da im je izmenjeni okvir doneo zadatke za koje još nemaju dovoljno kapaciteta. Republička izborna komisija (RIK), iako je izrazila uverenje u svoju pripremljenost, navela je da novouvedeni sistem obavezne obuke i sertifikacije, "u kombinaciji sa skraćenim predizbornim rokovima, može otežati njegovo delotvorno sprovođenje", kao i da izrada listića i materijala na više od 20 priznatih manjinskih jezika "i dalje predstavlja operativni izazov". Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, koje vodi birački spisak, obavestilo je misiju "o potrebi za dodatnim tehničkim osobljem kako bi se njegove nadležnosti sprovodile blagovremeno i efikasno". Upravni sud je, sa svoje strane, naveo da predmeti povezani sa izborima "i dalje predstavljaju znatno dodatno opterećenje za Sud tokom izbornih perioda, bez odgovarajućeg povećanja broja zaposlenih" - a očekuje da to opterećenje bude još veće ako se predsednički i parlamentarni izbori održe istovremeno. ODIHR NAM izveštaj, 30. jul 2026, odeljci o izbornoj administraciji, registraciji birača i rešavanju izbornih sporova.
Dva tela najvažnija za ravnopravne uslove takmičenja izazivaju posebnu zabrinutost - ne zbog obima posla, već zbog toga da li uopšte funkcionišu. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) oko 20 meseci bilo je bez funkcionalnog Saveta i rad je nastavilo tek 10. i 11. jula 2026, nakon što je Narodna skupština usvojila autentično tumačenje kako bi razrešila blokadu. Sagovornici su opisali kako je taj vakuum "znatno uticao na delotvornost REM-a" u nadzoru emitera, izdavanju dozvola i rešavanju prigovora, ostavljajući zaostatak koji izveštaj procenjuje na preko 100 nerešenih predmeta; to da li će ga rešiti pravično i na vreme vidi se kao ključna provera njegove nezavisnosti tokom kampanje. Agencija za sprečavanje korupcije (ASK), koja nadzire finansiranje kampanje i korišćenje javnih resursa, izrazila je uverenje u svoju spremnost - ali su mnogi sagovornici i dalje dovodili u pitanje "delotvornost nadzora i sprovođenja koje vrši Agencija", a posebno "njenu sposobnost da proaktivno otkriva i rešava kršenja". Te sumnje pojačavaju nova ograničenja troškova i pravila o trećim licima koja Agencija sada treba da kontroliše, kao i dugogodišnje preporuke ODIHR-a i GRECO-a o proaktivnom nadzoru koje ostaju nesprovedene. ODIHR NAM izveštaj, 30. jul 2026, odeljci o medijima i finansiranju stranaka i kampanje.
Polarizovano okruženje povećava rizik od postizbornih sporova
Misija smešta izbore u izrazito polarizovano političko i društveno okruženje, izmenjeno protestima koje predvode studenti i širokom mobilizacijom građana nakon pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi. Sagovornici su izrazili zabrinutost u vezi sa ostvarivanjem osnovnih sloboda, opadanjem poverenja javnosti u institucije i rizikom od postizbornih sporova i nasilja.
Kroz poglavlja izveštaja provlače se iste teme: nesrazmera u resursima između takmičara, moguća zloupotreba javnih resursa i pritisak na zaposlene u javnom sektoru i birače, sve teže okruženje za novinare i nezavisne medije, i nerešena pitanja o neutralnosti izborne administracije. Funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM) - koje je rad nastavilo tek 10. i 11. jula 2026. nakon dugotrajne blokade - ostaje pitanje od posebnog značaja za sagovornike misije, i merilo u procesu pristupanja Srbije EU.
Kroz poglavlja izveštaja provlače se iste teme: nesrazmera u resursima između takmičara, moguća zloupotreba javnih resursa i pritisak na zaposlene u javnom sektoru i birače, sve teže okruženje za novinare i nezavisne medije, i nerešena pitanja o neutralnosti izborne administracije. Funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM) - koje je rad nastavilo tek 10. i 11. jula 2026. nakon dugotrajne blokade - ostaje pitanje od posebnog značaja za sagovornike misije, i merilo u procesu pristupanja Srbije EU.
Crtin stav
Odluka ODIHR-a da preporuči svoju najsnažniju misiju u skorije vreme sama je po sebi signal o stanju izbornog procesa u Srbiji. Crta pozdravlja veliko, dugoročno posmatračko prisustvo u celoj zemlji: u polarizovanom okruženju ona može ojačati poverenje javnosti, odvratiti od nepravilnosti i pružiti nezavisno merilo naspram manipulacija. Ali veličina posmatračke misije je odgovor na rizik, a ne lek za njega. Reforme usvojene od 2023. rešile su niz tehničkih preporuka, dok su sistemske - srastanje države i vladajuće stranke, javni resursi, pritisak na birače, nadzor finansiranja kampanje, medijska uravnoteženost, odvraćajuće sankcije - ostale nerešene. Verodostojnost ovih izbora zavisiće ne od toga koliko je preporuka formalno ispunjeno pre glasanja, već od toga da li se sprovode u dobroj veri. Snažna misija ODIHR-a povećava cenu manipulacije; samo istinska reforma je uklanja.
