Savet Evrope: ozbiljne zabrinutosti za funkcionisanje demokratskih institucija u Srbiji

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (Skupština) usvojila je 23. juna 2026. Rezoluciju 2659 (2026) o funkcionisanju demokratskih institucija u Srbiji - prvi put od 2012. godine da Skupština razmatra kako Srbija ispunjava svoje članske obaveze i preuzete obaveze. Uprkos određenom napretku, Skupština ocenjuje da sada postoje ozbiljne zabrinutosti u pogledu poštovanja načela demokratije, vladavine prava i građanskih sloboda u zemlji. Politički ambijent opisuje kao duboko podeljen, obeležen tenzijama između vlade predsednika Aleksandra Vučića i vladajuće većine predvođene Srpskom naprednom strankom (SNS), s jedne strane, i opozicije, studentskog pokreta i civilnog društva, s druge.

Rezolucija obuhvata izbore, pravosuđe i tužilaštvo, navodnu upotrebu zvučnog oružja protiv demonstranata, proteste koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, slobodu medija i položaj civilnog društva. Skupština je odlučila da preostala otvorena pitanja razmotri u predstojećem celovitom izveštaju o monitoringu Srbije.

Najobimnije zabrinutosti Skupštine odnose se na izbore i izborni okvir:

Od 2000. godine svi parlamentarni izbori, osim dva, bili su vanredni. Skupština upozorava da često raspisivanje izbora u kratkim razmacima remeti rad demokratskih institucija i izražava zabrinutost kada se vanredni izbori koriste kao mehanizam za sticanje političke prednosti. Naredni predsednički izbori predviđeni su za proleće 2027, a parlamentarni za kraj 2027, ali je predsednik Vučić u više navrata pominjao mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora već tokom 2026. Skupština poziva da se eventualni vanredni izbori održe u skladu sa Ustavom i pod uslovima koji izabranim narodnim poslanicima omogućavaju da svoj posao obavljaju po demokratskim standardima.

Izbori u deset opština i gradova (Aranđelovac, Bajina Bašta, Bor, Kula, Knjaževac, Kladovo, Majdanpek, Lučani, Smederevska Palanka i Sevojno), koje je posmatrao Kongres lokalnih i regionalnih vlasti, bili su obeleženi nasiljem i nepravilnostima, uključujući optužbe za kupovinu glasova, paralelne biračke spiskove i fotografisanje listića. U poređenju sa 2022. godinom, Kongres je uočio pogoršanje uslova kampanje i još neravnopravniju utakmicu. Skupština poziva na brzu istragu i utvrđivanje odgovornosti.

Iako je u februaru 2022. usvojen novi izborni okvir, a parlament doneo zakon o jedinstvenom biračkom spisku, više dugogodišnjih preporuka OEBS/ODIHR i Venecijanske komisije ostalo je neispunjeno. Ozbiljni nedostaci uočeni su i na vanrednim parlamentarnim izborima 17. decembra 2023.

Srpski parlament je 20. maja 2026. usvojio sporne izmene Zakona o izboru predsednika Republike, Zakona o Ustavnom sudu, Zakona o izboru narodnih poslanika i Zakona o lokalnim izborima. Skupština poziva vlasti da izborno zakonodavstvo usklade sa međunarodnim izbornim standardima i da stave van snage svaku odredbu koja te standarde krši.

Skupština pozdravlja napredak koji je Srbija ostvarila od 2003. godine, uključujući ustavne amandmane iz februara 2022. i zakone iz 2023. o sudovima, sudijama, Javnom tužilaštvu i Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva, koje je Venecijanska komisija pozitivno ocenila.

Ipak, zabrinuta je zbog "Mrdićevih zakona" - izmena pet zakona koji uređuju pravosuđe i tužilaštvo, usvojenih 28. januara 2026. na inicijativu poslanika SNS Uglješe Mrdića. Skupština upozorava da ti zakoni negativno utiču na pravosuđe i tužilaštvo i da bi mogli da utiču na tekuće istrage o korupciji, uključujući slučaj Novog Sada. U hitnom mišljenju od 24. aprila 2026. Venecijanska komisija kritikovala je većinu odredaba i ukazala da su zakoni usvojeni bez javne rasprave. Skupština pozdravlja izmene koje je potom predložio ministar pravde, a koje u najvećoj meri poništavaju sporne odredbe; Venecijanska komisija je ocenila da je ispunjeno sedam od njenih devet preporuka. Skupština poziva da se zakoni u potpunosti izmene u skladu sa preporukama Venecijanske komisije, da se popune upražnjena mesta sudija i tužilaca, kao i da se imenuje glavni tužilac za ratne zločine, mesto koje je upražnjeno od 2024.

Skupština je zabrinuta zbog verodostojnih navoda da je zvučno oružje upotrebljeno za rasterivanje okupljenih na masovnom protestu u Beogradu 15. marta 2025, što je kod brojnih demonstranata izazvalo psihičke i fizičke tegobe. Poziva vlasti da istraže okolnosti incidenta i da svima pogođenima pruže neophodnu pravnu i medicinsku podršku.

Skupština podseća da je u padu nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu novembra 2024. poginulo 16 ljudi, što je pokrenulo masovne proteste i studentski pokret koji traži nove izbore, odgovornost, transparentnost i pravdu. Iako je sloboda okupljanja uglavnom poštovana, bilo je prijava o prekomernoj upotrebi sile, proizvoljnim hapšenjima i zlostavljanju u pritvoru, a novinari su bili ometani u radu. Skupština poziva vlasti da utvrde okolnosti tragedije u Novom Sadu i da odgovorne pozovu na odgovornost, kao i da izbegavaju nesrazmernu upotrebu sile, istraže nasilje nad demonstrantima, odustanu od neosnovanih optužbi, prekinu odmazde i nadzor i poštuju autonomiju univerziteta.

Skupština je zabrinuta zbog stanja slobode izražavanja i udruživanja i navodi odmazde, zastrašivanje, fizičke napade, pretnje smrću i kampanje blaćenja usmerene protiv aktivista, branitelja ljudskih prava, novinara i nezavisnih medija. Srbija je 2025. zabeležila jedan od najvećih brojeva uzbuna na Platformi Saveta Evrope za bezbednost novinara i spada među vodeće zemlje u Evropi po broju SLAPP tužbi. Javni medijski servisi optuženi su za pristrasno izveštavanje u korist vlasti. Skupština ukazuje i na nadzor nad novinarima i aktivistima.

Kada je reč o regulaciji medija, ozbiljno je zabrinuta zbog blokade Regulatornog tela za elektronske medije (REM), čiji sastav nije u potpunosti obnovljen od novembra 2024, i poziva da se upražnjena mesta popune potpuno nezavisnim osobama sposobnim da očuvaju medijski pluralizam, uključujući i prilikom procene prenosa vlasništva nad medijima.

Skupština konstatuje ograničen napredak u borbi protiv korupcije, uključujući Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije za period 2024-2028, i pozdravlja napredak u sprovođenju preporuka GRECO, uz očekivanje da vlasti hitno reše preostale, posebno one koje se odnose na integritet članova vlade, lobiranje, sukob interesa i sprečavanje korupcije u policiji.