Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Tačno godinu dana nakon incidenta u kome je upotrebljen zvučni top na studentskom protestu 15. marta, najvećem protestu u istoriji Srbije, organizacije civilnog društva ponovo izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog toga što događaji koji su ugrozili bezbednost i zdravlje hiljada građana i dalje ostaju bez odgovornosti.
Neposredno nakon incidenta, oko 4.000 građana kontaktiralo je organizacije civilnog društva tražeći pomoć i prijavljujući posledice koje su iskusili, uprkos javnim pretnjama najviših državnih zvaničnika da bi pojedinci mogli biti krivično gonjeni zbog "izazivanja panike i nereda", krivičnog dela kažnjivog zatvorom do pet godina.
U aprilu 2025. Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) usvojio je zahtev za privremenu meru i naredio Srbiji da, do daljeg, spreči svaku upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu gomile. Evropska komisija je u novembarskom izveštaju o Srbiji za 2025. godinu navela da nije bilo verodostojnog daljnjeg postupanja vlasti, koje su poricale upotrebu takvih uređaja.
Zaključno sa 9. martom 2026, predmet ostaje nerešen. Nadležni organi još uvek nisu pružili jasne odgovore o tome šta se tačno dogodilo, ko je odobrio i upotrebio uređaj i pod kojim okolnostima je primenjen. Jedini zvanični odgovor do sada bio je da je u toku predistražni postupak, bez daljeg pojašnjenja ili javno dostupnih nalaza. Nastavak odsustva odgovornosti narušava poverenje javnosti u institucije i otvara šira pitanja o zaštiti osnovnih prava i vladavini prava.
Brojni međunarodni akteri pozvali su na nezavisnu istragu. Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio je spremnost da njegova Kancelarija sprovede istraživačku misiju o incidentima. Napominjemo i nedavni poziv Specijalnog izvestioca UN za torturu na odgovarajuću i sveobuhvatnu istragu, kao i apel šest Specijalnih izvestilaca UN za hitnu, nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu istragu, te poziv Komesara Saveta Evrope za ljudska prava na brzu istragu.
Ponavljamo važnost sledećih koraka:
Neposredno nakon incidenta, oko 4.000 građana kontaktiralo je organizacije civilnog društva tražeći pomoć i prijavljujući posledice koje su iskusili, uprkos javnim pretnjama najviših državnih zvaničnika da bi pojedinci mogli biti krivično gonjeni zbog "izazivanja panike i nereda", krivičnog dela kažnjivog zatvorom do pet godina.
U aprilu 2025. Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) usvojio je zahtev za privremenu meru i naredio Srbiji da, do daljeg, spreči svaku upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu gomile. Evropska komisija je u novembarskom izveštaju o Srbiji za 2025. godinu navela da nije bilo verodostojnog daljnjeg postupanja vlasti, koje su poricale upotrebu takvih uređaja.
Zaključno sa 9. martom 2026, predmet ostaje nerešen. Nadležni organi još uvek nisu pružili jasne odgovore o tome šta se tačno dogodilo, ko je odobrio i upotrebio uređaj i pod kojim okolnostima je primenjen. Jedini zvanični odgovor do sada bio je da je u toku predistražni postupak, bez daljeg pojašnjenja ili javno dostupnih nalaza. Nastavak odsustva odgovornosti narušava poverenje javnosti u institucije i otvara šira pitanja o zaštiti osnovnih prava i vladavini prava.
Brojni međunarodni akteri pozvali su na nezavisnu istragu. Visoki komesar UN za ljudska prava izrazio je spremnost da njegova Kancelarija sprovede istraživačku misiju o incidentima. Napominjemo i nedavni poziv Specijalnog izvestioca UN za torturu na odgovarajuću i sveobuhvatnu istragu, kao i apel šest Specijalnih izvestilaca UN za hitnu, nepristrasnu, nezavisnu i efikasnu istragu, te poziv Komesara Saveta Evrope za ljudska prava na brzu istragu.
Ponavljamo važnost sledećih koraka:
Pregled
Tokom petnaestominutnog tihog bdenija u 19:11 sati 15. marta 2025. u Beogradu, iznenadan glasan akustični događaj prekinuo je tišinu, izazivajući paniku i stampedo među demonstrantima.
Nezavisna istraga organizacije Earshot analizirala je zvuk iz 19 video snimaka protesta, sprovela 15 dubinskih intervjua sa svedocima i pregledala više od 3.000 pisanih svedočanstava učesnika. Na osnovu ovih dokaza, istražitelji su zaključili da postoji velika verovatnoća da su demonstranti bili izloženi ciljanom napadu direktionalnim akustičnim oružjem. Iskazi svedoka bili su veoma dosledni - mnogi su opisivali nepoznat zvuk praćen fizičkim osećajem koji je delovao kao da prolazi "kroz" njihova tela.
U danima nakon protesta, srpske vlasti su više puta poricale posedovanje ili upotrebu takvih uređaja (akustičnog oružja, tj. LRAD uređaja). Tek nakon što su se pojavile fotografije na kojima se vidi LRAD oprema montirana na policijska vozila na dan protesta, zvaničnici su priznali da uređaji postoje, nastavljajući pritom da insistiraju da nisu upotrebljavani i predstavljajući ih pre svega kao razglase za policijsku komunikaciju.
Nalazi organizacije Earshot protivreče jedinom zvaničnom izveštaju koji je sačinila Ruska federalna služba bezbednosti (FSB), a koji je javno predstavila Bezbednosno-informativna agencija Srbije. Taj izveštaj zaključuje da LRAD akustični uređaji nisu korišćeni tokom protesta i da postoje javni indiciji o insceniranoj provokaciji koja uključuje učešće posebno pripremljene grupe pojedinaca i upotrebu pametnih telefona za sinhronizaciju kretanja u cilju imitiranja efekta akustičnog oružja, kao i opstrukciju hitnih medicinskih službi.
Nezavisna istraga organizacije Earshot analizirala je zvuk iz 19 video snimaka protesta, sprovela 15 dubinskih intervjua sa svedocima i pregledala više od 3.000 pisanih svedočanstava učesnika. Na osnovu ovih dokaza, istražitelji su zaključili da postoji velika verovatnoća da su demonstranti bili izloženi ciljanom napadu direktionalnim akustičnim oružjem. Iskazi svedoka bili su veoma dosledni - mnogi su opisivali nepoznat zvuk praćen fizičkim osećajem koji je delovao kao da prolazi "kroz" njihova tela.
U danima nakon protesta, srpske vlasti su više puta poricale posedovanje ili upotrebu takvih uređaja (akustičnog oružja, tj. LRAD uređaja). Tek nakon što su se pojavile fotografije na kojima se vidi LRAD oprema montirana na policijska vozila na dan protesta, zvaničnici su priznali da uređaji postoje, nastavljajući pritom da insistiraju da nisu upotrebljavani i predstavljajući ih pre svega kao razglase za policijsku komunikaciju.
Nalazi organizacije Earshot protivreče jedinom zvaničnom izveštaju koji je sačinila Ruska federalna služba bezbednosti (FSB), a koji je javno predstavila Bezbednosno-informativna agencija Srbije. Taj izveštaj zaključuje da LRAD akustični uređaji nisu korišćeni tokom protesta i da postoje javni indiciji o insceniranoj provokaciji koja uključuje učešće posebno pripremljene grupe pojedinaca i upotrebu pametnih telefona za sinhronizaciju kretanja u cilju imitiranja efekta akustičnog oružja, kao i opstrukciju hitnih medicinskih službi.
Pravne radnje u predmetu zvučnog topa
Pred domaćim institucijama (Prvo osnovno javno tužilaštvo)
Nastavak predistražnog statusa, odsustvo pravne kvalifikacije dela i ograničena transparentnost u pogledu tužilačkih koraka izazivaju zabrinutost zbog efikasnosti i blagovremenosti domaćeg odgovora. Ovi faktori narušavaju poverenje javnosti u sposobnost domaćih institucija da utvrde činjenice, odrede odgovornost i sankcionišu ponašanje za ovaj incident. Pored toga, nedavne zakonodavne izmene koje utiču na pravosudni sistem (uključujući slabljenje tužilaštva) dodatno pojačavaju zabrinutost o institucionalnom kapacitetu i nezavisnosti potrebnim za postupanje u ovom složenom i osetljivom predmetu. U tom kontekstu, sve je veći rizik da predmet ostane nerešen.
Pred međunarodnim institucijama (Evropski sud za ljudska prava)
Intervencija Suda je dobrodošla jer postavlja pitanje pod međunarodni nadzor i stvara dodatni sloj pravne i političke odgovornosti za srpske vlasti. Poštovanje privremene mere i ishod predmeta koji je u toku mogu imati šire implikacije za standarde koji regulišu upotrebu sile na javnim skupovima u Srbiji i za zaštitu osnovnih prava prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima.
