Brief
Preliminarna analiza predloženih izmena izbornih z...
Pregled predloženih izmena Narodna skupština je 2. februara 2026. godi...
Izabrani članovi/ce Visokog saveta tužilaštva
Izabrani članovi Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca (2026-2031)
Vrhovno javno tužilaštvo
mr Jasmina Stanković
Vrhovno javno tužilaštvo
12 glasova
Apelaciona i specijalna tužilaštva
Radmila Jovanović
Apelaciono JT u Beogradu
45 glasova
Viša javna tužilaštva
Nikola Uskoković
Više javno tužilaštvo u Beogradu
110 glasova (ponovljeni izbori)
Osnovna javna tužilaštva
Predrag Milovanović
Drugo osnovno JT u Beogradu
136 glasova (ponovljeni izbori)
Osnovna javna tužilaštva
Boris Pavlović
Treće osnovno JT u Beogradu
133 glasova (ponovljeni izbori)
Konačni rezultati potvrđeni odlukom Ustavnog suda od 23. marta 2026. Novi saziv konstituisan 6. aprila 2026. Mandat: 5 godina. Ponovljeni izbori za nivo viših i osnovnih tužilaštava održani 25. februara 2026.
Pregled izbornog procesa
Postupak izbora kandidata za izborne članove Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca započeo je 1. oktobra 2025. godine. Izbori su zakazani za 23. decembar 2025, kada će se birati pet javnih tužilaca koji će u narednih pet godina biti članovi Visokog saveta tužilaštva. Nakon zaključenja biračkog spiska, pravo glasa ima 762 javnih tužilaca. Izbor se sprovodi po stepenima tužilaštava. Tužioci sa stepena Vrhovnog javnog tužilaštva moći će da glasaju za jednu kandidatkinju. Tužioci sa stepena apelacionih javnih tužilaštava, kao i tužioci iz Tužilaštva za organizovani kriminal i Tužilaštva za ratne zločine, biraće između dva kandidata. Isto važi i za tužioce viših javnih tužilaštava. Tužioci osnovnih javnih tužilaštava imaće najširi izbor - četiri kandidata. Konačne liste kandidata proglašene su 12. novembra 2025. godine. Na teritoriji cele Srbije biće otvoreno 13 biračkih mesta, raspoređenih u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Rad Izborne komisije Visokog saveta tužilaštva pratile su pojedine nedoumice, među kojima je i pitanje učešća privremeno upućenih tužilaca u kolegijumu tužilaštava. Takođe, jedan od kandidata je, nezadovoljan radom komisije, podneo tužbu Upravnom sudu. Pored zvanične kampanje u kojoj se kandidati predstavljaju kolegama na propisan način, primetna je i medijska kampanja koja se paralelno vodi. Novoizabrani članovi Visokog saveta tužilaštva će u okviru svog mandata imati priliku da biraju Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal.
Izabrani članovi, prema preliminarnim rezultatima, Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca su: na nivou Vrhovnog javnog tužilaštva je izabrana mr Jasmina Stanković; na nivou apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i javnog tužilaštva za ratne zločine izabrana je Radmila Jovanović; na nivou viših javnih tužilaštava izabran je Boris Majlat; na nivou osnovnih javnih tužilaštava izabrani su Predrag Milovanović i Jovana Komnenović.
Zbog povreda izbornog prava, šest javnih tužilaca podnelo je prigovore koji se odnose na biračka mesta Kragujevac 2, Kragujevac 3, Novi Sad 2 i Niš 3. O tim prigovorima Visoki savet tužilaštva treba da odluči u roku od 48 časova od njihovog podnošenja, a usled nedostatka kvoruma na sednici održanoj 25. decembra rešenja nisu doneta i sednica je potom odložena za 26. decembar. Visoki savet tužilaštva je doneo rešenje kojim se odbija prigovor za svih šest podnetih prigovora. Svih šest podnosilaca je uložilo žalbe Ustavnom sudu na odluke Visokog saveta tužilaštva po prigovorima.
Ustavni sud je usvojio žalbe 15. januara za svih šest prigovora. Prigovori su se odnosili na četiri biračka mesta: dva prigovora na biračko mesto Kragujevac 2, gde se glasalo za nivo viših javnih tužilaštava; dva prigovora na biračko mesto Kragujevac 3, na kojem se glasalo za nivo osnovnih javnih tužilaštava; jedan prigovor na biračko mesto Novi Sad 2, gde se glasalo na nivou viših javnih tužilaštava; i jedan prigovor na biračko mesto Niš 3, gde se glasalo za nivo osnovnih javnih tužilaštava.
Nakon odluke Ustavnog suda Visoki savet tužilaštva je doneo rešenje kojim se prigovori "smatraju" usvojenim, jer Visoki savet tužilaštva nije doneo odluku u roku od 48 časova od časa prijema prigovora. Prigovorima nisu osporavani izbori za članove VST na nivou Vrhovnog javnog tužilaštva i na nivou apelacionih i specijalnih javnih tužilaštava, otuda je VST konstatovao da su u članove VST izabrane mr Jasmina Stanković (ispred Vrhovnog javnog tužilaštva) i Radmila Jovanović (ispred apelacionih i specijalnih javnih tužilaštava).
Nadalje je podneta žalba Ustavnom sudu protiv rešenja VST kojim su usvojeni prigovori, od strane javnih tužilaca Borisa Majlata i Jovane Komnenović. Ustavni sud je doneo rešenje 26. januara 2026. godine kojim se odbacuju žalbe Borisa Majlata i Jovane Komnenović. U obrazloženju se navodi da je VST dužan da poništi izbore na navedenim biračkim mestima i ponovi ih u zakonskom roku od 8 dana.
Dana 27. januara je Izborna komisija Visokog saveta tužilaštva izdala saopštenje gde se navodi da su članovi Izborne komisije podneli neopozive zahteve za prestanak funkcija predsednika, zamenika predsednika, tri člana i tri zamenika člana Izborne komisije. Potpisnici saopštenja su Nebojša Popović (predsednik), Tamara Mirović (zamenik predsednika), Ksenija Dajanović, Zorica Stojšić i Smiljka Stojanović.
Dana 30. januara Više javno tužilaštvo u Beogradu je izdalo saopštenje u kom se navodi da je ministar pravde Nenad Vujić podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 361 - Nesavestan rad u službi (opširnije o krivičnoj prijavi na strani br. 7). Kako se navodi u saopštenju, prijavljenom Stamenkoviću je zakazano saslušanje za prvu polovinu februara. Dalje se navodi da je Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac zatražila uvid u spise predmeta, ali joj nisu dostavljeni, jer je ona član VST i potencijalni svedok u predmetu. Krivična prijava je podneta jer je Stamenković između 25. decembra i 16. januara kršenjem Zakona o VST i Poslovnika o radu VST postupao nesavesno u vršenju službe i otuda je došlo do teške povrede prava članova Saveta, kao i podnosilaca 6 prigovora za tužilačke izbore.
Prema saopštenju VJT od 11. februara saznajemo da je glavni javni tužilac VJT u Beogradu, Nenad Stefanović, izjavio prigovor protiv rešenja Vrhovnog javnog tužioca (od 9. februara 2026. godine), kojim je ovlastio TOK za postupanje po krivičnoj prijavi ministra pravde protiv predsednika VST zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi, za predmet u kom je postupalo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu. Prigovor je izjavljen Kolegijumu javnog tužilaštva sa predlogom da se usvoji prigovor i ukine rešenje o supstituciji Vrhovnog javnog tužioca. Rešenje o supstituciji doneto je dan pred zakazano saslušanje Branka Stamenkovića pred postupajućim javnim tužiocem, na kojem se on nije pojavio i izostanak nije opravdao.
Prva sednica VST je bila zakazana za 6. februara 2026. godine. Kao tačka dnevnog reda se našlo odlučivanje o prestanku funkcije članovima Izborne komisije koji su podneli zahteve za prestanak funkcije. VST, nakon višečasovne rasprave, nije konstatovao njihove ostavke.
Izborna komisija VST na sednici održanoj 11. februara je donela Odluku o izbornim radnjama i rokovima za sprovođenje ponovljenih izbora na četiri biračka mesta: BM 9 Kragujevac 2, BM 10 Kragujevac 3, BM 6 Novi Sad 2 i BM 13 Niš 3. Ponavljanje izbora će se održati 25. februara 2026. godine. Na ponovljenim izborima pravo glasa će imati 288 javnih tužilaca. Ukupno na nivou osnovnih i viših javnih tužilaštava ima 681 javnih tužilaca sa pravom glasa.
Nakon što je prigovor Nenada Stefanovića izjavljen protiv rešenja o supstituciji odbijen kao neosnovan, glavni javni tužilac VJT je podneo tužbu sa zahtevom za poništaj odluke Kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva Upravnom sudu.
Izbori su ponovljeni 25. februara i na njima je došlo do promene rezultata:
Na nivou viših javnih tužilaštava: Boris Majlat - 56 glasova - ukupno 106; Nikola Uskoković - 38 glasova - ukupno 110.
Na nivou osnovnih javnih tužilaštava: Boris Pavlović - 73 glasa - ukupno 133; Predrag Milovanović - 64 glasa - ukupno 136; Jovana Komnenović - 41 glas - ukupno 121; Nikola Stojanović - 4 glasa - ukupno 35.
Na ponovljene izbore su podneta 3 prigovora. Miodrag Surla za BM Kragujevac 2 - zbog sprovođenja izbora od strane nelegitimnog i nelegalnog tela, suprotno članu 29 i 30 Zakona o VST i člana 9 Poslovnika o radu izborne komisije VST i zbog povrede tajnosti glasanja. Razlozi su da je na osnovu informacija sa sajta upoznat sa činjenicom da su članovi Izborne komisije podneli ostavke, a VST nije doneo odluku ali jeste nesporno konstatovao da su podnete. Smatra da članovi Izborne komisije nisu mogli da učestvuju u ponovljenim izborima, jer pod članom 9 Poslovnika članstvo prestaje i nakon zahteva, a posledice nastupaju automatski. Takođe, nakon gostovanja Kristine Golubović dana 25. februara utvrđeno je da su na ponovljenim izborima bili prisutni posmatrači iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije koji su sa sobom imali paralelne spiskove na osnovu kojih su mogli da beleže ko je i kada glasao - čime su mogli praviti pritisak na tužioce i porediti ukupno dobijeni broj glasova sa brojem glasova koji su eventualno obećani određenim kandidatima. Paralelni birački spiskovi su opštepoznati instrumenti izbornog inženjeringa i kontrole birača, zbog čega je njihovo prisustvo neprihvatljivo i predstavlja povredu tajnosti glasanja. Glasanje o odbijanju: za odbijanje - 2, protiv - 4 - predlog nije usvojen. Glasanje o usvajanju: za usvajanje - 4, protiv - 5 - prigovor nije usvojen.
Dušica Jelić za BM Kragujevac 2. U drugoj tački dnevnog reda kontaktirali su podnosioce prigovora i uspeli su da dobiju javnog tužioca Surlu, koji je naveo sledeće: bilo je vidljivo da imaju spiskove, ali on nije vršio uvid u njih - kako je ko ušao, oni su zaokruživali. Takođe, 19. ili 20. januara je održan sastanak u Vrhovnom JT sa glavnim javnim tužiocima apelacionih javnih tužilaštava, nakon čega je glavna javna tužiteljka apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu, Milijana Dončić, sa određenim brojem glavnih javnih tužilaca sa kragujevačke apelacije otišla na poziv na drugi sastanak kod direktora BIA. Surla navodi da ne zna šta je tačno bilo na sastanku, ali zna da je posle toga zahtevano da svi glavni javni tužioci po povratku u svoja JT održe kolegijume i prenesu poruku BIA da bi bilo poželjno da se glasa za određene kandidate. Ti kolegijumi su nakon toga i održani. Pojedini su sugerisali, naređivali ili molili svoje da glasaju za određenog kandidata, a pojedini su samo obavestili da su bili na sastanku i šta je traženo, ali bez naređivanja. Zato smatra da je to bio jedan veliki vid pritiska. Glasanje o odbijanju: za - 0, protiv - 3, uzdržanih - 3 - odluka nije doneta. Glasanje o usvajanju: za - 4, protiv - 3, uzdržanih - 2 - odluka o prigovoru nije doneta. Tokom glasanja predsednik Izborne komisije je naveo da nikada nije povukao ostavku, da je podneo neopozivu ostavku, i da je dao saglasnost da bude predsednik - podnošenje ostavke je bio njegov lični čin, a prihvatio je da vodi sednicu nakon ostavke zbog prekluzivnih rokova.
Jelena Sučević za BM Niš 3 - prigovor je iste sadržine kao i prethodna dva. Glasanje o odbijanju: za - 0, protiv - 4, uzdržano - 2. Glasanje o usvajanju: za - 4, protiv - 3, uzdržano - 2.
Dana 2. marta mediji su preneli da su trojica kandidata - Milovanović, Pavlović i Uskoković - uložili žalbe Ustavnom sudu, tvrdeći da VST nije u zakonskom roku doneo odluku o tri izjavljena prigovora i da je nastupila zakonska posledica da se prigovori smatraju usvojenim. U žalbama su predložili Ustavnom sudu da utvrdi da su prigovori "neblagovremeni" i da ih odbaci, ili da utvrdi da su "neosnovani" i da ih odbije.
Dana 3. marta na sajtu VST je objavljeno da su usvojena 3 prigovora koje su podneli Jelena Sučević, Dušica Jelić i Miodrag Surla - usvojeni su jer nijedan od predloga za glasanje nije dobio dovoljan broj glasova, otuda Savet o prigovorima nije doneo bilo kakvu odluku, usled čega nastupa prekluzivni rok od 48 časova. Rešenja su objavljena 3. marta u 12:30h. Predsednik VST je u saopštenju naveo da se time poništavaju izbori na izbornoj jedinici Kragujevac 2 i Niš 3, i da su javni tužioci Boris Majlat i Jovana Komnenović najavili ustavnu žalbu "zbog povrede njihovog izbornog prava donošenjem Zapisnika o utvrđivanju izbornih rezultata ponovljenih izbora", nakon iznošenja sumnje na sednici VST da je došlo do mešanja BIA. Visoki savet tužilaštva je dostavio Tužilaštvu za organizovani kriminal video snimak Pete vanredne sednice uz dodatni dokazni materijal u vezi sa informacijama o ozbiljnom narušavanju izbornih prava nosilaca javnotužilačke funkcije tokom i nakon sprovedenog sastanka u BIA. U medijima se navodi da je TOK krenuo sa ispitivanjem svedoka i sprovođenjem dokaznih radnji u ovom predmetu.
Ustavni sud je na sednici 23. marta 2026. odlučivao o žalbama kandidata podnetim u postupku izbora članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca, povodom prigovora zbog navodnih nepravilnosti na biračkim mestima Kragujevac 2 i Niš 3. Sud je poništio rešenja Visokog saveta tužilaštva od 27. februara 2026. godine, odbio same prigovore kao neosnovane i naložio Visokom savetu tužilaštva da bez odlaganja objavi konačne rezultate glasanja i donese odluku o izboru članova. Ovakva odluka zasnovana je na tome što je Ustavni sud utvrdio da su rešenja Visokog saveta tužilaštva bila nezakonita, jer su doneta pre isteka zakonom propisanog roka od 48 časova za odlučivanje o prigovorima. Ipak, ispitavši suštinu prigovora, Sud je utvrdio da u njima nisu izneti konkretni, dokazani i pravno relevantni navodi koji bi doveli u pitanje zakonitost izbornog postupka, pravilnost utvrđivanja rezultata ili povredu izbornog prava na navedenim biračkim mestima. Ukazavši na neopravdano odlaganje izbornog postupka, Sud je napomenuo da je od njegove januarske odluke do ponovljenih izbora prošlo 40 dana i da je zato primenio "antideadlock mehanizam" kako bi se obezbedilo okončanje postupka. Vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje moglo bi dovesti do ponavljanja istih proceduralnih problema i produbljivanja pravne nesigurnosti.
Nakon odluke Ustavnog suda, VST je zakazao sednicu za 31. mart radi razmatranja Odluke od 23. marta 2026. Na prvoj narednoj sednici 6. aprila, VST je konstatovao konačne rezultate izbora i time formalno konstituisao novi saziv Saveta, dok izbor predsednika nije okončan na toj sednici.
Rad Izborne komisije Visokog saveta tužilaštva pratile su pojedine nedoumice, među kojima je i pitanje učešća privremeno upućenih tužilaca u kolegijumu tužilaštava. Takođe, jedan od kandidata je, nezadovoljan radom komisije, podneo tužbu Upravnom sudu. Pored zvanične kampanje u kojoj se kandidati predstavljaju kolegama na propisan način, primetna je i medijska kampanja koja se paralelno vodi. Novoizabrani članovi Visokog saveta tužilaštva će u okviru svog mandata imati priliku da biraju Vrhovnog javnog tužioca i glavnog javnog tužioca za organizovani kriminal.
Izabrani članovi, prema preliminarnim rezultatima, Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca su: na nivou Vrhovnog javnog tužilaštva je izabrana mr Jasmina Stanković; na nivou apelacionih javnih tužilaštava, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i javnog tužilaštva za ratne zločine izabrana je Radmila Jovanović; na nivou viših javnih tužilaštava izabran je Boris Majlat; na nivou osnovnih javnih tužilaštava izabrani su Predrag Milovanović i Jovana Komnenović.
Zbog povreda izbornog prava, šest javnih tužilaca podnelo je prigovore koji se odnose na biračka mesta Kragujevac 2, Kragujevac 3, Novi Sad 2 i Niš 3. O tim prigovorima Visoki savet tužilaštva treba da odluči u roku od 48 časova od njihovog podnošenja, a usled nedostatka kvoruma na sednici održanoj 25. decembra rešenja nisu doneta i sednica je potom odložena za 26. decembar. Visoki savet tužilaštva je doneo rešenje kojim se odbija prigovor za svih šest podnetih prigovora. Svih šest podnosilaca je uložilo žalbe Ustavnom sudu na odluke Visokog saveta tužilaštva po prigovorima.
Ustavni sud je usvojio žalbe 15. januara za svih šest prigovora. Prigovori su se odnosili na četiri biračka mesta: dva prigovora na biračko mesto Kragujevac 2, gde se glasalo za nivo viših javnih tužilaštava; dva prigovora na biračko mesto Kragujevac 3, na kojem se glasalo za nivo osnovnih javnih tužilaštava; jedan prigovor na biračko mesto Novi Sad 2, gde se glasalo na nivou viših javnih tužilaštava; i jedan prigovor na biračko mesto Niš 3, gde se glasalo za nivo osnovnih javnih tužilaštava.
Nakon odluke Ustavnog suda Visoki savet tužilaštva je doneo rešenje kojim se prigovori "smatraju" usvojenim, jer Visoki savet tužilaštva nije doneo odluku u roku od 48 časova od časa prijema prigovora. Prigovorima nisu osporavani izbori za članove VST na nivou Vrhovnog javnog tužilaštva i na nivou apelacionih i specijalnih javnih tužilaštava, otuda je VST konstatovao da su u članove VST izabrane mr Jasmina Stanković (ispred Vrhovnog javnog tužilaštva) i Radmila Jovanović (ispred apelacionih i specijalnih javnih tužilaštava).
Nadalje je podneta žalba Ustavnom sudu protiv rešenja VST kojim su usvojeni prigovori, od strane javnih tužilaca Borisa Majlata i Jovane Komnenović. Ustavni sud je doneo rešenje 26. januara 2026. godine kojim se odbacuju žalbe Borisa Majlata i Jovane Komnenović. U obrazloženju se navodi da je VST dužan da poništi izbore na navedenim biračkim mestima i ponovi ih u zakonskom roku od 8 dana.
Dana 27. januara je Izborna komisija Visokog saveta tužilaštva izdala saopštenje gde se navodi da su članovi Izborne komisije podneli neopozive zahteve za prestanak funkcija predsednika, zamenika predsednika, tri člana i tri zamenika člana Izborne komisije. Potpisnici saopštenja su Nebojša Popović (predsednik), Tamara Mirović (zamenik predsednika), Ksenija Dajanović, Zorica Stojšić i Smiljka Stojanović.
Dana 30. januara Više javno tužilaštvo u Beogradu je izdalo saopštenje u kom se navodi da je ministar pravde Nenad Vujić podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Visokog saveta tužilaštva Branka Stamenkovića, zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 361 - Nesavestan rad u službi (opširnije o krivičnoj prijavi na strani br. 7). Kako se navodi u saopštenju, prijavljenom Stamenkoviću je zakazano saslušanje za prvu polovinu februara. Dalje se navodi da je Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac zatražila uvid u spise predmeta, ali joj nisu dostavljeni, jer je ona član VST i potencijalni svedok u predmetu. Krivična prijava je podneta jer je Stamenković između 25. decembra i 16. januara kršenjem Zakona o VST i Poslovnika o radu VST postupao nesavesno u vršenju službe i otuda je došlo do teške povrede prava članova Saveta, kao i podnosilaca 6 prigovora za tužilačke izbore.
Prema saopštenju VJT od 11. februara saznajemo da je glavni javni tužilac VJT u Beogradu, Nenad Stefanović, izjavio prigovor protiv rešenja Vrhovnog javnog tužioca (od 9. februara 2026. godine), kojim je ovlastio TOK za postupanje po krivičnoj prijavi ministra pravde protiv predsednika VST zbog krivičnog dela Nesavestan rad u službi, za predmet u kom je postupalo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije VJT u Beogradu. Prigovor je izjavljen Kolegijumu javnog tužilaštva sa predlogom da se usvoji prigovor i ukine rešenje o supstituciji Vrhovnog javnog tužioca. Rešenje o supstituciji doneto je dan pred zakazano saslušanje Branka Stamenkovića pred postupajućim javnim tužiocem, na kojem se on nije pojavio i izostanak nije opravdao.
Prva sednica VST je bila zakazana za 6. februara 2026. godine. Kao tačka dnevnog reda se našlo odlučivanje o prestanku funkcije članovima Izborne komisije koji su podneli zahteve za prestanak funkcije. VST, nakon višečasovne rasprave, nije konstatovao njihove ostavke.
Izborna komisija VST na sednici održanoj 11. februara je donela Odluku o izbornim radnjama i rokovima za sprovođenje ponovljenih izbora na četiri biračka mesta: BM 9 Kragujevac 2, BM 10 Kragujevac 3, BM 6 Novi Sad 2 i BM 13 Niš 3. Ponavljanje izbora će se održati 25. februara 2026. godine. Na ponovljenim izborima pravo glasa će imati 288 javnih tužilaca. Ukupno na nivou osnovnih i viših javnih tužilaštava ima 681 javnih tužilaca sa pravom glasa.
Nakon što je prigovor Nenada Stefanovića izjavljen protiv rešenja o supstituciji odbijen kao neosnovan, glavni javni tužilac VJT je podneo tužbu sa zahtevom za poništaj odluke Kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva Upravnom sudu.
Izbori su ponovljeni 25. februara i na njima je došlo do promene rezultata:
Na nivou viših javnih tužilaštava: Boris Majlat - 56 glasova - ukupno 106; Nikola Uskoković - 38 glasova - ukupno 110.
Na nivou osnovnih javnih tužilaštava: Boris Pavlović - 73 glasa - ukupno 133; Predrag Milovanović - 64 glasa - ukupno 136; Jovana Komnenović - 41 glas - ukupno 121; Nikola Stojanović - 4 glasa - ukupno 35.
Na ponovljene izbore su podneta 3 prigovora. Miodrag Surla za BM Kragujevac 2 - zbog sprovođenja izbora od strane nelegitimnog i nelegalnog tela, suprotno članu 29 i 30 Zakona o VST i člana 9 Poslovnika o radu izborne komisije VST i zbog povrede tajnosti glasanja. Razlozi su da je na osnovu informacija sa sajta upoznat sa činjenicom da su članovi Izborne komisije podneli ostavke, a VST nije doneo odluku ali jeste nesporno konstatovao da su podnete. Smatra da članovi Izborne komisije nisu mogli da učestvuju u ponovljenim izborima, jer pod članom 9 Poslovnika članstvo prestaje i nakon zahteva, a posledice nastupaju automatski. Takođe, nakon gostovanja Kristine Golubović dana 25. februara utvrđeno je da su na ponovljenim izborima bili prisutni posmatrači iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije koji su sa sobom imali paralelne spiskove na osnovu kojih su mogli da beleže ko je i kada glasao - čime su mogli praviti pritisak na tužioce i porediti ukupno dobijeni broj glasova sa brojem glasova koji su eventualno obećani određenim kandidatima. Paralelni birački spiskovi su opštepoznati instrumenti izbornog inženjeringa i kontrole birača, zbog čega je njihovo prisustvo neprihvatljivo i predstavlja povredu tajnosti glasanja. Glasanje o odbijanju: za odbijanje - 2, protiv - 4 - predlog nije usvojen. Glasanje o usvajanju: za usvajanje - 4, protiv - 5 - prigovor nije usvojen.
Dušica Jelić za BM Kragujevac 2. U drugoj tački dnevnog reda kontaktirali su podnosioce prigovora i uspeli su da dobiju javnog tužioca Surlu, koji je naveo sledeće: bilo je vidljivo da imaju spiskove, ali on nije vršio uvid u njih - kako je ko ušao, oni su zaokruživali. Takođe, 19. ili 20. januara je održan sastanak u Vrhovnom JT sa glavnim javnim tužiocima apelacionih javnih tužilaštava, nakon čega je glavna javna tužiteljka apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu, Milijana Dončić, sa određenim brojem glavnih javnih tužilaca sa kragujevačke apelacije otišla na poziv na drugi sastanak kod direktora BIA. Surla navodi da ne zna šta je tačno bilo na sastanku, ali zna da je posle toga zahtevano da svi glavni javni tužioci po povratku u svoja JT održe kolegijume i prenesu poruku BIA da bi bilo poželjno da se glasa za određene kandidate. Ti kolegijumi su nakon toga i održani. Pojedini su sugerisali, naređivali ili molili svoje da glasaju za određenog kandidata, a pojedini su samo obavestili da su bili na sastanku i šta je traženo, ali bez naređivanja. Zato smatra da je to bio jedan veliki vid pritiska. Glasanje o odbijanju: za - 0, protiv - 3, uzdržanih - 3 - odluka nije doneta. Glasanje o usvajanju: za - 4, protiv - 3, uzdržanih - 2 - odluka o prigovoru nije doneta. Tokom glasanja predsednik Izborne komisije je naveo da nikada nije povukao ostavku, da je podneo neopozivu ostavku, i da je dao saglasnost da bude predsednik - podnošenje ostavke je bio njegov lični čin, a prihvatio je da vodi sednicu nakon ostavke zbog prekluzivnih rokova.
Jelena Sučević za BM Niš 3 - prigovor je iste sadržine kao i prethodna dva. Glasanje o odbijanju: za - 0, protiv - 4, uzdržano - 2. Glasanje o usvajanju: za - 4, protiv - 3, uzdržano - 2.
Dana 2. marta mediji su preneli da su trojica kandidata - Milovanović, Pavlović i Uskoković - uložili žalbe Ustavnom sudu, tvrdeći da VST nije u zakonskom roku doneo odluku o tri izjavljena prigovora i da je nastupila zakonska posledica da se prigovori smatraju usvojenim. U žalbama su predložili Ustavnom sudu da utvrdi da su prigovori "neblagovremeni" i da ih odbaci, ili da utvrdi da su "neosnovani" i da ih odbije.
Dana 3. marta na sajtu VST je objavljeno da su usvojena 3 prigovora koje su podneli Jelena Sučević, Dušica Jelić i Miodrag Surla - usvojeni su jer nijedan od predloga za glasanje nije dobio dovoljan broj glasova, otuda Savet o prigovorima nije doneo bilo kakvu odluku, usled čega nastupa prekluzivni rok od 48 časova. Rešenja su objavljena 3. marta u 12:30h. Predsednik VST je u saopštenju naveo da se time poništavaju izbori na izbornoj jedinici Kragujevac 2 i Niš 3, i da su javni tužioci Boris Majlat i Jovana Komnenović najavili ustavnu žalbu "zbog povrede njihovog izbornog prava donošenjem Zapisnika o utvrđivanju izbornih rezultata ponovljenih izbora", nakon iznošenja sumnje na sednici VST da je došlo do mešanja BIA. Visoki savet tužilaštva je dostavio Tužilaštvu za organizovani kriminal video snimak Pete vanredne sednice uz dodatni dokazni materijal u vezi sa informacijama o ozbiljnom narušavanju izbornih prava nosilaca javnotužilačke funkcije tokom i nakon sprovedenog sastanka u BIA. U medijima se navodi da je TOK krenuo sa ispitivanjem svedoka i sprovođenjem dokaznih radnji u ovom predmetu.
Ustavni sud je na sednici 23. marta 2026. odlučivao o žalbama kandidata podnetim u postupku izbora članova Visokog saveta tužilaštva iz reda javnih tužilaca, povodom prigovora zbog navodnih nepravilnosti na biračkim mestima Kragujevac 2 i Niš 3. Sud je poništio rešenja Visokog saveta tužilaštva od 27. februara 2026. godine, odbio same prigovore kao neosnovane i naložio Visokom savetu tužilaštva da bez odlaganja objavi konačne rezultate glasanja i donese odluku o izboru članova. Ovakva odluka zasnovana je na tome što je Ustavni sud utvrdio da su rešenja Visokog saveta tužilaštva bila nezakonita, jer su doneta pre isteka zakonom propisanog roka od 48 časova za odlučivanje o prigovorima. Ipak, ispitavši suštinu prigovora, Sud je utvrdio da u njima nisu izneti konkretni, dokazani i pravno relevantni navodi koji bi doveli u pitanje zakonitost izbornog postupka, pravilnost utvrđivanja rezultata ili povredu izbornog prava na navedenim biračkim mestima. Ukazavši na neopravdano odlaganje izbornog postupka, Sud je napomenuo da je od njegove januarske odluke do ponovljenih izbora prošlo 40 dana i da je zato primenio "antideadlock mehanizam" kako bi se obezbedilo okončanje postupka. Vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje moglo bi dovesti do ponavljanja istih proceduralnih problema i produbljivanja pravne nesigurnosti.
Nakon odluke Ustavnog suda, VST je zakazao sednicu za 31. mart radi razmatranja Odluke od 23. marta 2026. Na prvoj narednoj sednici 6. aprila, VST je konstatovao konačne rezultate izbora i time formalno konstituisao novi saziv Saveta, dok izbor predsednika nije okončan na toj sednici.
Postupak izbora
Visoki savet tužilaca ima ukupno 11 članova, podeljenih u 3 kategorije:
1. Pet javnih tužilaca - izabranih iz reda javnih tužilaca
2. Četiri "istaknuta pravnika" - koje bira Narodna skupština RS
3. Dva člana po funkciji: Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe
Mandat izbornih članova traje 5 godina. Prema novom Zakonu o Visokom savetu tužilaštva koji je stupio na snagu 2023. godine propisano je da izborni član ne može biti ponovo biran na tu funkciju.
1. Pet javnih tužilaca - izabranih iz reda javnih tužilaca
2. Četiri "istaknuta pravnika" - koje bira Narodna skupština RS
3. Dva člana po funkciji: Vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe
Mandat izbornih članova traje 5 godina. Prema novom Zakonu o Visokom savetu tužilaštva koji je stupio na snagu 2023. godine propisano je da izborni član ne može biti ponovo biran na tu funkciju.
Kako se biraju članovi
Postoje dva osnovna puta izbora članova Saveta:
1. Iz reda javnih tužilaca - biraju ih nosioci javnotužilačke funkcije, tj. drugi tužioci.
2. Iz reda pravnika - bira ih Narodna skupština po javnom konkursu. Trenutni članovi iz reda "istaknutih pravnika" u VST su izabrani 2023. godine.
1. Iz reda javnih tužilaca - biraju ih nosioci javnotužilačke funkcije, tj. drugi tužioci.
2. Iz reda pravnika - bira ih Narodna skupština po javnom konkursu. Trenutni članovi iz reda "istaknutih pravnika" u VST su izabrani 2023. godine.
Izbor iz reda javnih tužilaca
Odluka o pokretanju postupka izbora donosi se najkasnije šest meseci pre isteka mandata dosadašnjeg izbornog člana iz reda javnih tužilaca. Odluka se objavljuje u Službenom glasniku RS i na sajtu Saveta, i dostavlja predsedniku Izborne komisije Saveta.
Zastupljenost po tipovima javnih tužilaštava je propisana i kandidati moraju da dolaze iz različitih kategorija:
Zastupljenost po tipovima javnih tužilaštava je propisana i kandidati moraju da dolaze iz različitih kategorija:
Kandidat može biti predložen na dva načina:
1. Predlogom kolegijuma jednog ili više javnih tužilaštava odgovarajućeg stepena. Svaki kolegijum može da predloži samo jednog kandidata. Predlog se donosi tajnim glasanjem kolegijuma.
2. Alternativno, kandidaturu može podneti javni tužilac koji ima podršku najmanje 15 nosilaca javnotužilačke funkcije iz istog stepena, uz uslov da svaki nosilac može podržati samo jednog kandidata.
1. Predlogom kolegijuma jednog ili više javnih tužilaštava odgovarajućeg stepena. Svaki kolegijum može da predloži samo jednog kandidata. Predlog se donosi tajnim glasanjem kolegijuma.
2. Alternativno, kandidaturu može podneti javni tužilac koji ima podršku najmanje 15 nosilaca javnotužilačke funkcije iz istog stepena, uz uslov da svaki nosilac može podržati samo jednog kandidata.
Kolegijum javnog tužilaštva čine glavni javni tužilac i javni tužioci tog tužilaštva. Prema stavu Izborne komisije, javni tužioci koji su privremeno upućeni u drugo javno tužilaštvo mogu da predlažu kandidate na kolegijumima javnih tužilaštava u koja su izabrani, bez obzira u koje su javno tužilaštvo privremeno upućeni.
Nakon proglašenja kandidatura, Izborna komisija utvrđuje po jednu konačnu listu za svaki stepen: 1) Vrhovno javno tužilaštvo; 2) apelaciona javna tužilaštva, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine; 3) viša javna tužilaštva; 4) osnovna javna tužilaštva.
Glasanje je slobodno, opšte, jednako, neposredno i tajno. Svako može da glasa za jednog kandidata iz odgovarajućeg stepena.
Nakon proglašenja kandidatura, Izborna komisija utvrđuje po jednu konačnu listu za svaki stepen: 1) Vrhovno javno tužilaštvo; 2) apelaciona javna tužilaštva, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine; 3) viša javna tužilaštva; 4) osnovna javna tužilaštva.
Glasanje je slobodno, opšte, jednako, neposredno i tajno. Svako može da glasa za jednog kandidata iz odgovarajućeg stepena.
Organizovanje izbora
Izborna komisija određuje datum i biračka mesta. Imenuju se i članovi biračkih odbora - tri javna tužioca po biračkom mestu koji nisu kandidati.
Objavljivanje, stupanje na dužnost
Odluke o izboru članova moraju biti objavljene u Službenom glasniku RS i na sajtu Saveta. Izabrani član stupa na funkciju u roku od 30 dana od objavljivanja odluke, a ako ne stupi bez opravdanog razloga, smatra se da nije izabran i raspisuju se novi izbori.
Izborna komisija Visokog saveta tužilaštva
Izborna komisija Visokog saveta tužilaštva organizuje i sprovodi postupak izbora. Čine je predsednik, zamenik predsednika, četiri člana i njihovi zamenici, koje bira Visoki savet tužilaštva iz reda glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca na predlog kolegijuma jednog ili više javnih tužilaštava. Komisija se bira iz sledećih tužilaštava: jedan iz Vrhovnog javnog tužilaštva; jedan iz apelacionih JT, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i Javnog tužilaštva za ratne zločine; jedan iz viših JT; dva iz osnovnih JT.
Sastav Izborne komisije:
Sastav Izborne komisije:
1. Zorica Stojšić, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
2. Ksenija Dajanović, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu
3. Miodrag Marković, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu
4. Saša Minić, javni tužilac u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
2. Ksenija Dajanović, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu
3. Miodrag Marković, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu
4. Saša Minić, javni tužilac u Trećem osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
1. Branislava Vučković, javni tužilac u Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu
2. Branislav Tatić, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu
3. Smiljka Stojanović, javni tužilac u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
4. Nikola Nasković, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju
2. Branislav Tatić, javni tužilac u Višem javnom tužilaštvu u Zrenjaninu
3. Smiljka Stojanović, javni tužilac u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu
4. Nikola Nasković, javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju
Rad izborne komisije
Do 11. decembra je održano 16 sednica Izborne komisije. Tokom izbornog procesa od oktobra do decembra 2025. godine došlo je do nekoliko proceduralnih sporova i nedoumica. Već na početku procesa ukazano je na nepravilnosti u pojedinim tužilaštvima, posebno u pogledu tajnosti glasanja, jer su u nekim slučajevima glasovi bili ručno upisivani. Zabeleženi su i slučajevi u kojima pojedini tužioci nisu bili pozvani na kolegijume, što je dovelo u pitanje zakonitost predlaganja kandidata.
Najznačajnija nedoumica odnosila se na status upućenih tužilaca i njihova prava da učestvuju u kolegijumima i glasaju. Razlike između Zakona o Visokom savetu tužilaštva i Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu dovele su do različitih praksi. Dodatno, otvoreno je pitanje potencijalnog sukoba interesa, jer je predsednik Izborne komisije odlučivao o kandidaturama u tužilaštvu čijem je kolegijumu i sam prisustvovao.
U drugoj polovini procesa Komisija je razmatrala prigovore i podneske koji su upućivali na proceduralne nedostatke prilikom predlaganja kandidata. Jedan kandidat podneo je tužbu Upravnom sudu. Krajem novembra utvrđena je konačna lista kandidata, a birački spisak zaključen početkom decembra.
Najznačajnija nedoumica odnosila se na status upućenih tužilaca i njihova prava da učestvuju u kolegijumima i glasaju. Razlike između Zakona o Visokom savetu tužilaštva i Pravilnika o upravi u javnom tužilaštvu dovele su do različitih praksi. Dodatno, otvoreno je pitanje potencijalnog sukoba interesa, jer je predsednik Izborne komisije odlučivao o kandidaturama u tužilaštvu čijem je kolegijumu i sam prisustvovao.
U drugoj polovini procesa Komisija je razmatrala prigovore i podneske koji su upućivali na proceduralne nedostatke prilikom predlaganja kandidata. Jedan kandidat podneo je tužbu Upravnom sudu. Krajem novembra utvrđena je konačna lista kandidata, a birački spisak zaključen početkom decembra.
Liste kandidata i rezultati
Nivo: Vrhovno javno tužilaštvo
| Kandidat/kinja | Tužilaštvo | Rezultat | |
|---|---|---|---|
| 1. | mr Jasmina Stanković | Vrhovno javno tužilaštvo | 12 glasovaIzabrana |
Nivo: Apelaciona JT, JT za organizovani kriminal, JT za ratne zločine
| Kandidat/kinja | Tužilaštvo | Rezultat | |
|---|---|---|---|
| 1. | Radmila Jovanović | Apelaciono JT u Beogradu | 45 glasovaIzabrana |
| 2. | Zoran Vucelja | Apelaciono JT u Novom Sadu | 20 glasova |
Nivo: Viša javna tužilaštva
Ponovljeni izbori 25. februara 2026. - rezultati su se promenili
| Kandidat/kinja | Tužilaštvo | 23. dec. / 25. feb. | |
|---|---|---|---|
| 1. | Nikola Uskoković | VJT Beograd | 105 / 110 glasovaIzabran |
| 2. | Boris Majlat | VJT Šabac | 109 / 106 glasova |
Nivo: Osnovna javna tužilaštva
Ponovljeni izbori 25. februara 2026. - rezultati su se promenili
| Kandidat/kinja | Tužilaštvo | 23. dec. / 25. feb. | |
|---|---|---|---|
| 1. | Predrag Milovanović | Drugo OJT Beograd | 141 / 136 glasovaIzabran |
| 2. | Boris Pavlović | Treće OJT Beograd | 118 / 133 glasovaIzabran |
| 3. | Jovana Komnenović | Prvo OJT Beograd | 123 / 121 glasova |
| 4. | Nikola Stojanović | Prvo OJT Beograd | 43 / 35 glasova |
| 5. | Nikola Arsić | OJT Leskovac | povukao kandidaturu |
Prigovori
Nosilac javnotužilačke funkcije koji je glasao na određenom biračkom mestu može podneti prigovor zbog povrede izbornog prava u roku od 24 časa, preko Izborne komisije. Savet o prigovoru odlučuje u roku od 48 časova; ako u tom roku ne donese rešenje, smatra se da je prigovor usvojen. Usvajanjem prigovora poništava se izborna radnja ili izbor, koji se ponavljaju u roku od osam dana.
Protiv rešenja Saveta kojim je odbačen ili odbijen prigovor može se podneti žalba Ustavnom sudu u roku od 48 časova od objavljivanja rešenja, pri čemu žalba isključuje pravo na ustavnu žalbu. Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa, a ako poništi izbornu radnju ili izbor, oni se ponavljaju najkasnije u roku od osam dana.
Zbog povreda izbornog prava, šest javnih tužilaca podnelo je prigovore: Edis Arifović za BM Kragujevac 2; Đorđe Mahovac za BM Novi Sad 2; Jelena Kocić za BM Niš 3; Dušan Milosavljević za BM Kragujevac 2; Ivana Filipović za BM Kragujevac 3; i Saša Avramović za BM Kragujevac 3. Sednica od 25. decembra je odložena jer nisu prisustvovali članovi Milan Tkalac, Boris Pavlović, Vladimir Simić i Nenad Vujić, a za održavanje sednica je neophodno prisustvo bar 8 članova. Doneta su rešenja kojim je svih šest prigovora odbijeno, na elektronskoj sednici. Ustavnom sudu je 28. decembra 2025. podneto šest žalbi.
Ustavni sud je usvojio žalbe 15. januara za svih šest prigovora. Nakon odluke Ustavnog suda, VST je doneo rešenje kojim se prigovori "smatraju" usvojenim, konstatovao izbor mr Jasmine Stanković i Radmile Jovanović i naložio ponovljene izbore za preostala dva nivoa.
Boris Majlat i Jovana Komnenović podneli su žalbe Ustavnom sudu na rešenja VST kojim su usvojeni prigovori. Ustavni sud je 26. januara 2026. odbacio žalbe Borisa Majlata i Jovane Komnenović, navodeći da je VST dužan da poništi izbore na navedenim biračkim mestima i ponovi ih u roku od 8 dana.
Dana 27. januara Izborna komisija je saopštila da su predsednik, zamenik predsednika, tri člana i tri zamenika podneli neopozive zahteve za prestanak funkcija. Potpisnici: Nebojša Popović, Tamara Mirović, Ksenija Dajanović, Zorica Stojšić i Smiljka Stojanović.
Dana 30. januara VJT u Beogradu saopštilo je da je ministar pravde Nenad Vujić podneo krivičnu prijavu protiv predsednika VST Branka Stamenkovića zbog krivičnog dela iz člana 361 - Nesavestan rad u službi. Krivična prijava obuhvata period od 25. decembra 2025. do 16. januara 2026. Zagorka Dolovac je zatražila uvid u spise predmeta, ali joj nije omogućen jer je član VST i potencijalni svedok.
Prema saopštenju VJT od 11. februara, Nenad Stefanović je izjavio prigovor protiv rešenja kojim je Vrhovni javni tužilac ovlastio TOK za postupanje po krivičnoj prijavi ministra pravde, za predmet u kom je postupalo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Rešenje o supstituciji doneto je dan pred zakazano saslušanje Stamenkovića, na kom se on nije pojavio. Prigovor je odbijen kao neosnovan; Stefanović je potom podneo tužbu Upravnom sudu.
Protiv rešenja Saveta kojim je odbačen ili odbijen prigovor može se podneti žalba Ustavnom sudu u roku od 48 časova od objavljivanja rešenja, pri čemu žalba isključuje pravo na ustavnu žalbu. Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa, a ako poništi izbornu radnju ili izbor, oni se ponavljaju najkasnije u roku od osam dana.
Zbog povreda izbornog prava, šest javnih tužilaca podnelo je prigovore: Edis Arifović za BM Kragujevac 2; Đorđe Mahovac za BM Novi Sad 2; Jelena Kocić za BM Niš 3; Dušan Milosavljević za BM Kragujevac 2; Ivana Filipović za BM Kragujevac 3; i Saša Avramović za BM Kragujevac 3. Sednica od 25. decembra je odložena jer nisu prisustvovali članovi Milan Tkalac, Boris Pavlović, Vladimir Simić i Nenad Vujić, a za održavanje sednica je neophodno prisustvo bar 8 članova. Doneta su rešenja kojim je svih šest prigovora odbijeno, na elektronskoj sednici. Ustavnom sudu je 28. decembra 2025. podneto šest žalbi.
Ustavni sud je usvojio žalbe 15. januara za svih šest prigovora. Nakon odluke Ustavnog suda, VST je doneo rešenje kojim se prigovori "smatraju" usvojenim, konstatovao izbor mr Jasmine Stanković i Radmile Jovanović i naložio ponovljene izbore za preostala dva nivoa.
Boris Majlat i Jovana Komnenović podneli su žalbe Ustavnom sudu na rešenja VST kojim su usvojeni prigovori. Ustavni sud je 26. januara 2026. odbacio žalbe Borisa Majlata i Jovane Komnenović, navodeći da je VST dužan da poništi izbore na navedenim biračkim mestima i ponovi ih u roku od 8 dana.
Dana 27. januara Izborna komisija je saopštila da su predsednik, zamenik predsednika, tri člana i tri zamenika podneli neopozive zahteve za prestanak funkcija. Potpisnici: Nebojša Popović, Tamara Mirović, Ksenija Dajanović, Zorica Stojšić i Smiljka Stojanović.
Dana 30. januara VJT u Beogradu saopštilo je da je ministar pravde Nenad Vujić podneo krivičnu prijavu protiv predsednika VST Branka Stamenkovića zbog krivičnog dela iz člana 361 - Nesavestan rad u službi. Krivična prijava obuhvata period od 25. decembra 2025. do 16. januara 2026. Zagorka Dolovac je zatražila uvid u spise predmeta, ali joj nije omogućen jer je član VST i potencijalni svedok.
Prema saopštenju VJT od 11. februara, Nenad Stefanović je izjavio prigovor protiv rešenja kojim je Vrhovni javni tužilac ovlastio TOK za postupanje po krivičnoj prijavi ministra pravde, za predmet u kom je postupalo Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije. Rešenje o supstituciji doneto je dan pred zakazano saslušanje Stamenkovića, na kom se on nije pojavio. Prigovor je odbijen kao neosnovan; Stefanović je potom podneo tužbu Upravnom sudu.
Funkcionisanje Visokog saveta tužilaštva
Visoki savet tužilaštva odlučuje na sednicama koje se mogu održati ako im prisustvuje najmanje osam članova Saveta. U okviru svojih nadležnosti, Savet donosi opšte akte, kao i pojedinačne odluke koje se odnose na izbor i prestanak funkcije glavnih javnih tužilaca i javnih tužilaca, izbor predsednika i potpredsednika Saveta, konstatovanje izbora članova Saveta iz reda javnih tužilaca, kao i odluke o prestanku funkcije članova Saveta. Pored toga, Savet daje mišljenja o izmenama i dopunama zakona koji uređuju položaj nosilaca javnotužilačke funkcije i organizaciju javnog tužilaštva.
Osnovno pravilo je da Savet donosi odluke većinom od osam glasova. Izuzetno, odluke u disciplinskim postupcima (osim u postupku protiv Vrhovnog javnog tužioca), odluke o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, o utvrđivanju predloga za prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, kao i o njegovom izuzeću ili udaljenju, donose se većinom od sedam glasova. Odluke u disciplinskom postupku protiv Vrhovnog javnog tužioca donose se većinom od šest glasova.
Vrhovno javno tužilaštvo
Zagorka Dolovac je vrhovna javna tužiteljka, koja je u julu 2021. godine dobila poverenje poslanika i tom prilikom je izabrana na treći šestogodišnji mandat.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal
Mladen Nenadić je glavni javni tužilac u navedenom tužilaštvu. Prvi put je na ovu poziciju biran 2016. godine, a potom ponovo 2021. godine. Mandat traje šest godina.
Javno tužilaštvo za ratne zločine
Dušan Knežević je glavni javni tužilac ovog tužilaštva od 2024. godine, dok je u samom tužilaštvu od njegovog osnivanja 2003. godine. Bio je jedini kandidat za poziciju, predložen od strane Zagorke Dolovac. Mandat traje šest godina.
Osnovno pravilo je da Savet donosi odluke većinom od osam glasova. Izuzetno, odluke u disciplinskim postupcima (osim u postupku protiv Vrhovnog javnog tužioca), odluke o udaljenju ili prestanku funkcije izbornog člana Saveta, o utvrđivanju predloga za prestanak funkcije Vrhovnog javnog tužioca, kao i o njegovom izuzeću ili udaljenju, donose se većinom od sedam glasova. Odluke u disciplinskom postupku protiv Vrhovnog javnog tužioca donose se većinom od šest glasova.
Vrhovno javno tužilaštvo
Zagorka Dolovac je vrhovna javna tužiteljka, koja je u julu 2021. godine dobila poverenje poslanika i tom prilikom je izabrana na treći šestogodišnji mandat.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal
Mladen Nenadić je glavni javni tužilac u navedenom tužilaštvu. Prvi put je na ovu poziciju biran 2016. godine, a potom ponovo 2021. godine. Mandat traje šest godina.
Javno tužilaštvo za ratne zločine
Dušan Knežević je glavni javni tužilac ovog tužilaštva od 2024. godine, dok je u samom tužilaštvu od njegovog osnivanja 2003. godine. Bio je jedini kandidat za poziciju, predložen od strane Zagorke Dolovac. Mandat traje šest godina.
