Osnovni podaci
Kada će izbori za nacionalne savete biti raspisani?
Odluka o raspisivanju redovnih izbora mora da bude doneta u periodu od 20.08.2026. do 19.09.2026. godine. Izbori se raspisuju najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta (koji ističe 18.12.2026. godine).
Kada će se izbori za nacionalne savete održati?
Izbori moraju da se sprovedu najkasnije 15 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan. To znači da izbori moraju da se održe najkasnije u nedelju 29.11.2026. godine.
Kako se biraju nacionalni saveti?
Članovi nacionalnih saveta se biraju na neposrednim izborima ili putem elektorske skupštine (posredni izbori). Neophodni uslov za neposredne izbore je da u poseban birački spisak bude upisano više od 40% pripadnika te nacionalne manjine dan pre raspisivanja izbora. U suprotnom, izbori se sprovode putem elektora.
Koliko nacionalnih saveta je registrovano?
U Republici Srbiji registrovano je ukupno 24 nacionalna saveta. Registrovani su saveti sledećih nacionalnih manjina: albanske, aškalijske, bugarske, bunjevačke, bošnjačke, vlaške, goranske, grčke, egipćanske, mađarske, makedonske, nemačke, poljske, romske, rumunske, ruske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske, crnogorske i češke. Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije po zakonu vrši funkciju nacionalnog saveta.
Na redovnim izborima 2026. godine biraće se članovi 22 saveta, budući da su 2023. godine održani izbori za nacionalni savet albanske nacionalne manjine putem elektorske skupštine.
Odluka o raspisivanju redovnih izbora mora da bude doneta u periodu od 20.08.2026. do 19.09.2026. godine. Izbori se raspisuju najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta (koji ističe 18.12.2026. godine).
Kada će se izbori za nacionalne savete održati?
Izbori moraju da se sprovedu najkasnije 15 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan. To znači da izbori moraju da se održe najkasnije u nedelju 29.11.2026. godine.
Kako se biraju nacionalni saveti?
Članovi nacionalnih saveta se biraju na neposrednim izborima ili putem elektorske skupštine (posredni izbori). Neophodni uslov za neposredne izbore je da u poseban birački spisak bude upisano više od 40% pripadnika te nacionalne manjine dan pre raspisivanja izbora. U suprotnom, izbori se sprovode putem elektora.
Koliko nacionalnih saveta je registrovano?
U Republici Srbiji registrovano je ukupno 24 nacionalna saveta. Registrovani su saveti sledećih nacionalnih manjina: albanske, aškalijske, bugarske, bunjevačke, bošnjačke, vlaške, goranske, grčke, egipćanske, mađarske, makedonske, nemačke, poljske, romske, rumunske, ruske, rusinske, slovačke, slovenačke, ukrajinske, hrvatske, crnogorske i češke. Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije po zakonu vrši funkciju nacionalnog saveta.
Na redovnim izborima 2026. godine biraće se članovi 22 saveta, budući da su 2023. godine održani izbori za nacionalni savet albanske nacionalne manjine putem elektorske skupštine.
24 nacionalna saveta: ko se bira 2026. i kako
U Srbiji je registrovano 24 nacionalna saveta. Na redovnim izborima 2026. biraju se članovi 22 saveta.
Kliknite na naziv kolone za sortiranje. Brojke su sa izbora 2022; izlaznost i broj upisanih postoje samo tamo gde su članovi birani neposredno.
| Nacionalni savet▼ | Način izbora 2022 | Upisanih birača 2022 | Izlaznost 2022 | Bira se 2026 |
|---|
Izvori: Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina; Republički zavod za statistiku, zvanični rezultati izbora 2022. Albanski savet biran je neposredno 2022, pa ponovo 2023. putem elektorske skupštine, zbog čega se ne bira 2026. Funkciju nacionalnog saveta jevrejske zajednice po zakonu vrši Izvršni odbor Saveza jevrejskih opština Srbije, pa nema ni izbora ni posebnog biračkog spiska.
Ko ima pravo glasa?
Pravo glasa ima pripadnik nacionalne manjine koji ispunjava opšte uslove za sticanje aktivnog biračkog prava i koji je upisan u Poseban birački spisak koji obrazuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pripadnici nacionalne manjine se upisuju u birački spisak samo na lični zahtev.
Koliko posebnih biračkih spiskova postoji?
Postoje 23 posebna biračka spiska, koji odgovaraju registrovanim nacionalnim savetima, izuzev Saveza jevrejskih opština Srbije, koji ima specifičan institucionalni status.
Koliko birača će imati pravo glasa i na koliko biračkih mesta?
Ukupan broj birača i njihova raspodela po biračkim mestima utvrđuje se rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 15 dana pre održavanja izbora, po zaključenju posebnih biračkih spiskova. Broj biračkih mesta prethodno određuje Republička izborna komisija.
Pravo glasa ima pripadnik nacionalne manjine koji ispunjava opšte uslove za sticanje aktivnog biračkog prava i koji je upisan u Poseban birački spisak koji obrazuje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pripadnici nacionalne manjine se upisuju u birački spisak samo na lični zahtev.
Koliko posebnih biračkih spiskova postoji?
Postoje 23 posebna biračka spiska, koji odgovaraju registrovanim nacionalnim savetima, izuzev Saveza jevrejskih opština Srbije, koji ima specifičan institucionalni status.
Koliko birača će imati pravo glasa i na koliko biračkih mesta?
Ukupan broj birača i njihova raspodela po biračkim mestima utvrđuje se rešenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 15 dana pre održavanja izbora, po zaključenju posebnih biračkih spiskova. Broj biračkih mesta prethodno određuje Republička izborna komisija.
Kontekst
Uprkos relativno razvijenom normativnom i institucionalnom okviru, baziranom na međunarodnim standardima, pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji i dalje ne uživaju adekvatnu zaštitu zbog nedosledne primene propisa, slabosti u radu državnih organa i izraženih političkih i društvenih tenzija.
Poslednje izmene zakonodavnog okvira koji se odnosi na nacionalne manjine - Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina - učinjene su 2018. godine nakon izveštaja Evropske komisije o Srbiji.
Međutim, Evropska komisija je 2025. godine ponovo ukazala na probleme u oblasti zaštite manjina u Srbiji. U poslednjem izveštaju uputila je preporuku Srbiji da usvoji akcioni plan o nacionalnim manjinama koji je u pripremi i prikaže, kroz bolje prikupljanje podataka, konkretna poboljšanja u delotvornom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, uključujući upućivanje na ciljeve postavljene Poznanjskom deklaracijom o inkluziji Roma. Posebno je naglašeno da je, u kontekstu zaštite manjina, institucionalni okvir Srbije nepotpun, jer se novi akcioni plan značajno odlaže, pri čemu se pripadnici manjina i dalje suočavaju sa diskriminacijom. Naglašeno je da Srbija mora da uzme u obzir novo, peto mišljenje Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope. Istaknuto je, takođe, da pripadnici albanske nacionalne manjine i dalje izražavaju zabrinutost zbog načina na koji policija proverava prebivališta na jugu zemlje, što je dovelo do pasivizacije određenih adresa.
U Srbiji je registrovano 78 političkih stranaka nacionalnih manjina. Pitanje učešća nacionalnih manjina na parlamentarnim i lokalnim izborima izaziva posebno interesovanje javnosti, zbog brojnih zabeleženih nepravilnosti prilikom proglašavanja manjinskih izbornih lista.
Prethodni izbori za nacionalne savete su se u značajnoj meri razlikovali u pogledu okvira u kojem su se sprovodili. Izbori 2002. i 2006. godine održani su u skladu sa podzakonskim aktom ministarstva nadležnog za pitanja manjina. Nacionalni saveti tada su birani samo putem elektorskih skupština. Izbori 2010. i 2014. godine održani su prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Godine 2010. održano je 16 neposrednih izbora i 3 elektorske skupštine, a godine 2014. održano je 17 neposrednih izbora i 3 elektorske skupštine, čime su izabrani članovi 20 nacionalnih saveta.
Na izborima održanim 4. novembra 2018. godine u poseban birački spisak bilo je upisano ukupno 507.183 birača. Od tog broja, 462.759 birača ostvarivalo je biračko pravo na neposrednim izborima za 18 nacionalnih saveta, na 926 biračkih mesta, dok je za pripadnike 4 nacionalne manjine, koje članove saveta biraju putem elektorske skupštine, bilo upisano 44.424 birača. Poslednji izbori održani su 13. novembra 2022. godine, kada su izabrani članovi 23 nacionalna saveta - za 19 saveta održani su neposredni izbori, a za 4 se glasalo preko elektora. Tada je pravo glasa imalo ukupno 456.199 birača, a određeno je ukupno 949 biračkih mesta na teritoriji zemlje.
U najranijim izbornim ciklusima izbori su organizovani na približno 880 biračkih mesta u 149 opština. Godine 2018. broj biračkih mesta povećan je na 926, a 2022. godine određeno je čak 949 biračkih mesta. Broj biračkih mesta, dakle, raste iz ciklusa u ciklus, ali broj birača ne prati taj rast - 2022. godine pravo glasa na neposrednim izborima imalo je nešto manje birača nego 2018, iako se biralo za jedan savet više. Izlaznost je 2018. porasla na oko 45 odsto i na tom nivou se zadržala i 2022. Više od polovine upisanih pripadnika manjina i dalje ne bira svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Iza tog proseka stoje velike razlike među zajednicama - u pojedinim je izlaznost prešla 55 odsto, u drugima pala ispod 20 odsto.
Poslednje izmene zakonodavnog okvira koji se odnosi na nacionalne manjine - Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina - učinjene su 2018. godine nakon izveštaja Evropske komisije o Srbiji.
Međutim, Evropska komisija je 2025. godine ponovo ukazala na probleme u oblasti zaštite manjina u Srbiji. U poslednjem izveštaju uputila je preporuku Srbiji da usvoji akcioni plan o nacionalnim manjinama koji je u pripremi i prikaže, kroz bolje prikupljanje podataka, konkretna poboljšanja u delotvornom ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina, uključujući upućivanje na ciljeve postavljene Poznanjskom deklaracijom o inkluziji Roma. Posebno je naglašeno da je, u kontekstu zaštite manjina, institucionalni okvir Srbije nepotpun, jer se novi akcioni plan značajno odlaže, pri čemu se pripadnici manjina i dalje suočavaju sa diskriminacijom. Naglašeno je da Srbija mora da uzme u obzir novo, peto mišljenje Savetodavnog komiteta Okvirne konvencije Saveta Evrope. Istaknuto je, takođe, da pripadnici albanske nacionalne manjine i dalje izražavaju zabrinutost zbog načina na koji policija proverava prebivališta na jugu zemlje, što je dovelo do pasivizacije određenih adresa.
U Srbiji je registrovano 78 političkih stranaka nacionalnih manjina. Pitanje učešća nacionalnih manjina na parlamentarnim i lokalnim izborima izaziva posebno interesovanje javnosti, zbog brojnih zabeleženih nepravilnosti prilikom proglašavanja manjinskih izbornih lista.
Prethodni izbori za nacionalne savete su se u značajnoj meri razlikovali u pogledu okvira u kojem su se sprovodili. Izbori 2002. i 2006. godine održani su u skladu sa podzakonskim aktom ministarstva nadležnog za pitanja manjina. Nacionalni saveti tada su birani samo putem elektorskih skupština. Izbori 2010. i 2014. godine održani su prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Godine 2010. održano je 16 neposrednih izbora i 3 elektorske skupštine, a godine 2014. održano je 17 neposrednih izbora i 3 elektorske skupštine, čime su izabrani članovi 20 nacionalnih saveta.
Na izborima održanim 4. novembra 2018. godine u poseban birački spisak bilo je upisano ukupno 507.183 birača. Od tog broja, 462.759 birača ostvarivalo je biračko pravo na neposrednim izborima za 18 nacionalnih saveta, na 926 biračkih mesta, dok je za pripadnike 4 nacionalne manjine, koje članove saveta biraju putem elektorske skupštine, bilo upisano 44.424 birača. Poslednji izbori održani su 13. novembra 2022. godine, kada su izabrani članovi 23 nacionalna saveta - za 19 saveta održani su neposredni izbori, a za 4 se glasalo preko elektora. Tada je pravo glasa imalo ukupno 456.199 birača, a određeno je ukupno 949 biračkih mesta na teritoriji zemlje.
Više od polovine upisanih pripadnika manjina i dalje ne bira svoje predstavnike u nacionalnim savetima.
U najranijim izbornim ciklusima izbori su organizovani na približno 880 biračkih mesta u 149 opština. Godine 2018. broj biračkih mesta povećan je na 926, a 2022. godine određeno je čak 949 biračkih mesta. Broj biračkih mesta, dakle, raste iz ciklusa u ciklus, ali broj birača ne prati taj rast - 2022. godine pravo glasa na neposrednim izborima imalo je nešto manje birača nego 2018, iako se biralo za jedan savet više. Izlaznost je 2018. porasla na oko 45 odsto i na tom nivou se zadržala i 2022. Više od polovine upisanih pripadnika manjina i dalje ne bira svoje predstavnike u nacionalnim savetima. Iza tog proseka stoje velike razlike među zajednicama - u pojedinim je izlaznost prešla 55 odsto, u drugima pala ispod 20 odsto.
Izbori za nacionalne savete, 2014-2022
Samo neposredni izbori. Saveti koji se biraju putem elektorske skupštine nisu prikazani, jer njihove članove biraju elektori, a ne birači na biračkim mestima.
2014
37,6%
izlaznost
17 saveta · 456.444 upisanih
17 saveta · 456.444 upisanih
2018
44,6%
izlaznost
18 saveta · 467.545 upisanih
18 saveta · 467.545 upisanih
2022
44,6%
izlaznost
19 saveta · 456.199 upisanih
19 saveta · 456.199 upisanih
Udeo birača upisanih u poseban birački spisak svake manjine koji su izašli na glasanje. Pređite mišem preko stubića ili ga dodirnite za brojke.
Izvor: Republički zavod za statistiku, zvanični rezultati izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina 2014, 2018. i 2022. godine. Poljska manjina prvi put je neposredno birala savet 2018, a ruska 2022, pa za njih nema poređenja sa 2014.
Nacionalni saveti u pravnom sistemu Srbije
Institucionalni okvir
Zaštita nacionalnih manjina utvrđena je među osnovnim načelima Ustava Republike Srbije iz 2006. godine. Pored individualnih prava, pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se i kolektivno pravo da učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja se odnose na njihovu kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma (član 75. Ustava).
Predviđeno je pravo nacionalnih manjina da biraju svoje nacionalne savete radi ostvarivanja prava na samoupravu u navedenim oblastima. Prema tome, nacionalni saveti mogu osnivati ustanove, udruženja, fondacije i privredna društva u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma (član 10. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina). Nacionalni saveti, u okviru svojih nadležnosti, savetuju i pružaju podršku jedinicama lokalne samouprave, autonomnoj pokrajini i državnim organima prilikom donošenja odluka koje su značajne za položaj nacionalnih manjina (član 10. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina). Mogu, takođe, osnivati medije u skladu sa svojim nadležnostima i učestvuju u postupku izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta se obezbeđuju iz državnog budžeta (budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave), donacija i ostalih prihoda, a raspoređuju se u skladu sa posebnom uredbom ili odlukom. Godišnja kvota za raspodelu novčanih sredstava za 2026. godinu, za svih 24 nacionalna saveta, iznosi ukupno 306 miliona dinara.
Nacionalni saveti koriste se Priručnikom za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji koji je priređen u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope (u periodu 2019-2022. godine).
Krovno telo za zaštitu interesa nacionalnih manjina je Savet za nacionalne manjine, na čijem čelu je predsednik Vlade. U nadležnosti Saveta je praćenje i razmatranje stanja ostvarivanja prava nacionalnih manjina i međunacionalnih odnosa u Srbiji, a u njegovom radu učestvuju predsednici pojedinačnih nacionalnih saveta.
Pravni okvir
Nacionalni saveti nacionalnih manjina uvedeni su u pravni sistem Srbije Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, koji je donet na nivou Savezne Republike Jugoslavije 2002. godine. Nakon raspada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zakon je ostao deo pravnog sistema Republike Srbije. Međutim, ovim propisom nije bila precizno uređena funkcija i nadležnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina, niti postupak njihovog izbora.
Izbor i nadležnosti nacionalnih saveta detaljnije su uređeni posebnim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2009. godine. Ovaj zakon je menjan dva puta - 2014. i 2018. godine. Sprovođenje izbora za nacionalne savete stavljeno je u nadležnost Republičke izborne komisije 2014. godine, dok su izmene iz 2018. godine učinjene radi usklađivanja odredbi zakona sa Ustavom.
Iako nije došlo do zakonskih izmena, (ponovnim) uspostavljanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 2020. godine, isključena je nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u odnosu na posebne biračke spiskove. Važeći propisi dodeljuju mandat za obrazovanje posebnih biračkih spiskova Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pri čemu evidencije vode organi jedinica lokalne samouprave.
Zaštita nacionalnih manjina utvrđena je među osnovnim načelima Ustava Republike Srbije iz 2006. godine. Pored individualnih prava, pripadnicima nacionalnih manjina garantuje se i kolektivno pravo da učestvuju u odlučivanju o pitanjima koja se odnose na njihovu kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma (član 75. Ustava).
Predviđeno je pravo nacionalnih manjina da biraju svoje nacionalne savete radi ostvarivanja prava na samoupravu u navedenim oblastima. Prema tome, nacionalni saveti mogu osnivati ustanove, udruženja, fondacije i privredna društva u oblastima kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma (član 10. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina). Nacionalni saveti, u okviru svojih nadležnosti, savetuju i pružaju podršku jedinicama lokalne samouprave, autonomnoj pokrajini i državnim organima prilikom donošenja odluka koje su značajne za položaj nacionalnih manjina (član 10. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina). Mogu, takođe, osnivati medije u skladu sa svojim nadležnostima i učestvuju u postupku izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta se obezbeđuju iz državnog budžeta (budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave), donacija i ostalih prihoda, a raspoređuju se u skladu sa posebnom uredbom ili odlukom. Godišnja kvota za raspodelu novčanih sredstava za 2026. godinu, za svih 24 nacionalna saveta, iznosi ukupno 306 miliona dinara.
Nacionalni saveti koriste se Priručnikom za rad nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Srbiji koji je priređen u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope (u periodu 2019-2022. godine).
Krovno telo za zaštitu interesa nacionalnih manjina je Savet za nacionalne manjine, na čijem čelu je predsednik Vlade. U nadležnosti Saveta je praćenje i razmatranje stanja ostvarivanja prava nacionalnih manjina i međunacionalnih odnosa u Srbiji, a u njegovom radu učestvuju predsednici pojedinačnih nacionalnih saveta.
Pravni okvir
Nacionalni saveti nacionalnih manjina uvedeni su u pravni sistem Srbije Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, koji je donet na nivou Savezne Republike Jugoslavije 2002. godine. Nakon raspada Državne zajednice Srbija i Crna Gora, zakon je ostao deo pravnog sistema Republike Srbije. Međutim, ovim propisom nije bila precizno uređena funkcija i nadležnost nacionalnih saveta nacionalnih manjina, niti postupak njihovog izbora.
Izbor i nadležnosti nacionalnih saveta detaljnije su uređeni posebnim Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2009. godine. Ovaj zakon je menjan dva puta - 2014. i 2018. godine. Sprovođenje izbora za nacionalne savete stavljeno je u nadležnost Republičke izborne komisije 2014. godine, dok su izmene iz 2018. godine učinjene radi usklađivanja odredbi zakona sa Ustavom.
Iako nije došlo do zakonskih izmena, (ponovnim) uspostavljanjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog 2020. godine, isključena je nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u odnosu na posebne biračke spiskove. Važeći propisi dodeljuju mandat za obrazovanje posebnih biračkih spiskova Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, pri čemu evidencije vode organi jedinica lokalne samouprave.
Karakteristike izbornog postupka
Posebni birački spisak
Poseban birački spisak je službena evidencija u koju se upisuju pripadnici nacionalne manjine koji ispunjavaju uslove za sticanje biračkog prava. Evidencija je stalna i redovno se ažurira.
Obrazuje ga Ministarstvo, a vodi ga opštinska ili gradska uprava kao povereni posao, do zaključenja posebnog biračkog spiska. Pripadnik nacionalne manjine podnosi zahtev za upis u poseban birački spisak organu uprave jedinice lokalne samouprave prema mestu prebivališta odnosno boravišta (za interno raseljena lica), na posebnom obrascu.
Birački spisak se osniva na zahtev najmanje 5% punoletnih pripadnika te manjine prema poslednjem popisu stanovništva, ali njihov broj ne može biti manji od 300. Prema tome, jedna nacionalna manjina može imati samo jedan poseban birački spisak, a pripadnik nacionalne manjine može biti upisan samo u jedan poseban birački spisak.
U Srbiji se trenutno vode 23 posebna biračka spiska.
Raspisivanje izbora
Redovni izbori za sve nacionalne savete održavaju se svake četiri godine, a članovi nacionalnih saveta biraju se neposrednim izborima ili putem elektorske skupštine.
Ministar nadležan za pitanja manjinskih prava donosi odluku o raspisivanju izbora za sve nacionalne savete najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta.
Odlukom o raspisivanju određuju se dan održavanja izbora, počinju da teku rokovi za izborne radnje, određuje se broj članova koji se bira za svaki nacionalni savet i način na koji će članovi nacionalnog saveta biti birani. Svaki nacionalni savet može imati najmanje 15, a najviše 35 članova. Broj članova saveta određuje se prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
Vanredni izbori se sprovode u slučajevima raspuštanja nacionalnog saveta, i to ako: novi saziv nacionalnog saveta ne bude konstituisan u roku od 30 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora, postupak izbora bude obustavljen, nacionalni savet ne zaseda duže od 6 meseci, nacionalni savet ne izabere predsednika u roku od 30 dana od konstituisanja ili prestanka funkcije ranijem predsedniku ili se broj članova nacionalnog saveta smanji ispod polovine.
Neposredni izbori
Po zakonu, neposredni izbori za članove nacionalnog saveta održavaju se ukoliko je više od 40% ukupnog broja pripadnika određene nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva upisano u poseban birački spisak te manjine 24 časa pre raspisivanja izbora, odnosno u trenutku privremenog zaključenja posebnog biračkog spiska.
Neposredne izbore sprovodi Republička izborna komisija.
Ukoliko uslovi za neposredne izbore nisu ispunjeni (manje od 40% pripadnika manjine upisano je u poseban birački spisak), članovi nacionalnog saveta biraju se putem elektorske skupštine.
Izbori putem elektorske skupštine
Posredni izbori se održavaju ako nisu ispunjeni uslovi za neposredne izbore ili u slučaju raspisivanja vanrednih izbora. Kod izbora putem elektorske skupštine, samo delegati glasaju za članove nacionalnog saveta.
Postupak izbora putem elektora pokreće se jedinstvenom odlukom o raspisivanju izbora, a datum i mesto održavanja elektorske skupštine objavljuje se u sredstvima javnog informisanja, sa javnim pozivom svim elektorima da podnesu prijave za učešće.
Pripadnik manjine može postati kandidat za elektora ukoliko je upisan u poseban birački spisak i ukoliko njegovu kandidaturu podrži propisani broj birača upisanih u taj spisak. Broj potrebnih overenih potpisa zavisi od veličine manjinske zajednice i propisan je zakonom.
Kandidat za elektora podnosi prijavu Ministarstvu radi odobrenja najkasnije 30 dana pre elektorske skupštine. Elektorska skupština može se održati samo ukoliko joj prisustvuje dovoljan broj elektora čije su prijave odobrene.
Izbore sprovodi odbor od tri člana, koje imenuje Republička izborna komisija među poznavaocima izbornih postupaka. Elektori glasaju tajno, na unapred pripremljenim glasačkim listićima, na kojima upisuju naziv liste i redni broj liste za koju glasaju.
Određivanje biračkih mesta
Biračka mesta određuje Republička izborna komisija za glasanje najmanje 100, a najviše 2.500 birača upisanih u posebne biračke spiskove.
Kandidovanje
Izborne liste predlažu grupe birača upisane u poseban birački spisak, udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti zaštite prava nacionalne manjine i političke stranke nacionalne manjine.
Izbornu listu svojim potpisom mora da podrži najmanje 1%, ali ne manje od 50 birača upisanih u poseban birački spisak. Birač svojim potpisom može da podrži izbornu listu samo jednog predlagača, a potpisi podrške overavaju se kod nadležnog organa.
Nadležnost Republičke izborne komisije
RIK, između ostalog, organizuje tehničke pripreme za izbore, propisuje obrasce i pravila za sprovođenje izbora, određuje biračka mesta, proglašava izborne liste, utvrđuje zbirnu izbornu listu, obrazuje biračke odbore i utvrđuje i objavljuje rezultate izbora.
Opšti rokovi
Raspisivanje izbora - najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta
Održavanje izbora - najkasnije 15 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan
Objavljivanje obrazaca i pravila za sprovođenje izbornih radnji - u roku od 5 dana od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora
Utvrđivanje zbirne izborne liste - u roku od 10 dana pre dana održavanja izbora
Zaključenje posebnog biračkog spiska - u roku od 15 dana pre dana održavanja izbora
Izveštaj sa ukupnim rezultatima izbora - u roku od 96 časova od časa završetka izbora
Dodela mandata - u roku od 3 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora
Konstitutivna sednica nacionalnog saveta - u roku od 20 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora
Poseban birački spisak je službena evidencija u koju se upisuju pripadnici nacionalne manjine koji ispunjavaju uslove za sticanje biračkog prava. Evidencija je stalna i redovno se ažurira.
Obrazuje ga Ministarstvo, a vodi ga opštinska ili gradska uprava kao povereni posao, do zaključenja posebnog biračkog spiska. Pripadnik nacionalne manjine podnosi zahtev za upis u poseban birački spisak organu uprave jedinice lokalne samouprave prema mestu prebivališta odnosno boravišta (za interno raseljena lica), na posebnom obrascu.
Birački spisak se osniva na zahtev najmanje 5% punoletnih pripadnika te manjine prema poslednjem popisu stanovništva, ali njihov broj ne može biti manji od 300. Prema tome, jedna nacionalna manjina može imati samo jedan poseban birački spisak, a pripadnik nacionalne manjine može biti upisan samo u jedan poseban birački spisak.
U Srbiji se trenutno vode 23 posebna biračka spiska.
Raspisivanje izbora
Redovni izbori za sve nacionalne savete održavaju se svake četiri godine, a članovi nacionalnih saveta biraju se neposrednim izborima ili putem elektorske skupštine.
Ministar nadležan za pitanja manjinskih prava donosi odluku o raspisivanju izbora za sve nacionalne savete najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta.
Odlukom o raspisivanju određuju se dan održavanja izbora, počinju da teku rokovi za izborne radnje, određuje se broj članova koji se bira za svaki nacionalni savet i način na koji će članovi nacionalnog saveta biti birani. Svaki nacionalni savet može imati najmanje 15, a najviše 35 članova. Broj članova saveta određuje se prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.
Vanredni izbori se sprovode u slučajevima raspuštanja nacionalnog saveta, i to ako: novi saziv nacionalnog saveta ne bude konstituisan u roku od 30 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora, postupak izbora bude obustavljen, nacionalni savet ne zaseda duže od 6 meseci, nacionalni savet ne izabere predsednika u roku od 30 dana od konstituisanja ili prestanka funkcije ranijem predsedniku ili se broj članova nacionalnog saveta smanji ispod polovine.
Neposredni izbori
Po zakonu, neposredni izbori za članove nacionalnog saveta održavaju se ukoliko je više od 40% ukupnog broja pripadnika određene nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva upisano u poseban birački spisak te manjine 24 časa pre raspisivanja izbora, odnosno u trenutku privremenog zaključenja posebnog biračkog spiska.
Neposredne izbore sprovodi Republička izborna komisija.
Ukoliko uslovi za neposredne izbore nisu ispunjeni (manje od 40% pripadnika manjine upisano je u poseban birački spisak), članovi nacionalnog saveta biraju se putem elektorske skupštine.
Izbori putem elektorske skupštine
Posredni izbori se održavaju ako nisu ispunjeni uslovi za neposredne izbore ili u slučaju raspisivanja vanrednih izbora. Kod izbora putem elektorske skupštine, samo delegati glasaju za članove nacionalnog saveta.
Postupak izbora putem elektora pokreće se jedinstvenom odlukom o raspisivanju izbora, a datum i mesto održavanja elektorske skupštine objavljuje se u sredstvima javnog informisanja, sa javnim pozivom svim elektorima da podnesu prijave za učešće.
Pripadnik manjine može postati kandidat za elektora ukoliko je upisan u poseban birački spisak i ukoliko njegovu kandidaturu podrži propisani broj birača upisanih u taj spisak. Broj potrebnih overenih potpisa zavisi od veličine manjinske zajednice i propisan je zakonom.
Kandidat za elektora podnosi prijavu Ministarstvu radi odobrenja najkasnije 30 dana pre elektorske skupštine. Elektorska skupština može se održati samo ukoliko joj prisustvuje dovoljan broj elektora čije su prijave odobrene.
Izbore sprovodi odbor od tri člana, koje imenuje Republička izborna komisija među poznavaocima izbornih postupaka. Elektori glasaju tajno, na unapred pripremljenim glasačkim listićima, na kojima upisuju naziv liste i redni broj liste za koju glasaju.
Određivanje biračkih mesta
Biračka mesta određuje Republička izborna komisija za glasanje najmanje 100, a najviše 2.500 birača upisanih u posebne biračke spiskove.
Kandidovanje
Izborne liste predlažu grupe birača upisane u poseban birački spisak, udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti zaštite prava nacionalne manjine i političke stranke nacionalne manjine.
Izbornu listu svojim potpisom mora da podrži najmanje 1%, ali ne manje od 50 birača upisanih u poseban birački spisak. Birač svojim potpisom može da podrži izbornu listu samo jednog predlagača, a potpisi podrške overavaju se kod nadležnog organa.
Nadležnost Republičke izborne komisije
RIK, između ostalog, organizuje tehničke pripreme za izbore, propisuje obrasce i pravila za sprovođenje izbora, određuje biračka mesta, proglašava izborne liste, utvrđuje zbirnu izbornu listu, obrazuje biračke odbore i utvrđuje i objavljuje rezultate izbora.
Opšti rokovi
Raspisivanje izbora - najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta
Održavanje izbora - najkasnije 15 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan
Objavljivanje obrazaca i pravila za sprovođenje izbornih radnji - u roku od 5 dana od dana donošenja odluke o raspisivanju izbora
Utvrđivanje zbirne izborne liste - u roku od 10 dana pre dana održavanja izbora
Zaključenje posebnog biračkog spiska - u roku od 15 dana pre dana održavanja izbora
Izveštaj sa ukupnim rezultatima izbora - u roku od 96 časova od časa završetka izbora
Dodela mandata - u roku od 3 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora
Konstitutivna sednica nacionalnog saveta - u roku od 20 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora
Izborni kalendar 2026, rok po rok
Dva datuma su određena zakonom: izbori moraju biti raspisani između 20. avgusta i 19. septembra 2026, i održani najkasnije 29. novembra. Sve ostalo proizlazi iz dana izbora koji odredi ministar.
Ako je dan izbora
29. novembar 2026. je poslednji dan kada izbori po zakonu mogu da se održe. Izbori se održavaju nedeljom.
Izvor: Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Mandat poslednjeg konstituisanog nacionalnog saveta ističe 18. decembra 2026; izbori moraju da se održe najmanje 15 dana pre toga. Datumi označeni sa „okvirno“ zavise od toga kada Republička izborna komisija utvrdi konačne rezultate, što nije vezano za tačan dan.
Posmatrači na izborima za nacionalne savete
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina ne sadrži odredbe o posmatranju izbora. U članu 60. predviđeno je da rad organa za sprovođenje izbora mogu nadgledati predstavnici predlagača proglašenih izbornih lista.
Međutim, na osnovu shodne primene Zakona o izboru narodnih poslanika i pravila Republičke izborne komisije omogućava se posmatranje izbora domaćim i stranim posmatračima.
Za neposredne izbore zahtev za posmatranje mogu podneti: registrovana udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i zaštite ljudskih i manjinskih prava; međunarodne i strane organizacije; predstavnici stranih država.
Za izbore koji se sprovode putem elektorske skupštine zahtev mogu podneti: registrovana udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i zaštite ljudskih i manjinskih prava; međunarodne i strane organizacije.
Za izbore održane 4. novembra 2018. rok za prijavu domaćih posmatrača bio je 29. oktobar, dok je rok za prijavu međunarodnih posmatrača bio 24. oktobar. Za izbore održane 13. novembra 2022. godine rok za prijavu domaćih posmatrača bio je do 5. novembra, dok su strani posmatrači mogli da se prijave do 2. novembra.
Prijava se podnosi na obrascima koje Republička izborna komisija objavljuje na svojoj internet stranici. Prilikom prijave posmatrači određuju oblasti posmatranja, odnosno da li će pratiti rad Republičke izborne komisije, radnih tela RIK-a, biračkih odbora i/ili elektorske skupštine.
Međutim, na osnovu shodne primene Zakona o izboru narodnih poslanika i pravila Republičke izborne komisije omogućava se posmatranje izbora domaćim i stranim posmatračima.
Za neposredne izbore zahtev za posmatranje mogu podneti: registrovana udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i zaštite ljudskih i manjinskih prava; međunarodne i strane organizacije; predstavnici stranih država.
Za izbore koji se sprovode putem elektorske skupštine zahtev mogu podneti: registrovana udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti izbora i zaštite ljudskih i manjinskih prava; međunarodne i strane organizacije.
Za izbore održane 4. novembra 2018. rok za prijavu domaćih posmatrača bio je 29. oktobar, dok je rok za prijavu međunarodnih posmatrača bio 24. oktobar. Za izbore održane 13. novembra 2022. godine rok za prijavu domaćih posmatrača bio je do 5. novembra, dok su strani posmatrači mogli da se prijave do 2. novembra.
Prijava se podnosi na obrascima koje Republička izborna komisija objavljuje na svojoj internet stranici. Prilikom prijave posmatrači određuju oblasti posmatranja, odnosno da li će pratiti rad Republičke izborne komisije, radnih tela RIK-a, biračkih odbora i/ili elektorske skupštine.
