Update
Glasanje u inostranstvu: 102.147 birača, 93 biračka mesta i ...
Broj birača u inostranstvu porastao je 2,6 puta u odnosu na 2023, a broj biračkih mesta samo 15%; na...
Između objavljenog broja glasova i objavljenog broja mandata stoji jedno deljenje, i to je korak koji niko ne pokazuje. Broj glasova svake liste deli se sa jedan, dva, tri i tako redom, a mandate dobijaju najveći količnici koji iz toga izađu. Tabela ispod to izvodi na otvorenom, mandat po mandat, i kaže zašto je koji mandat otišao baš tu. Za ceo izborni rezultat, sa stvarnim listama, koalicijama i svim ciklusima od 2008, kalkulator mandata radi istu računicu u punoj veličini.
Deljenje
Prevucite tabelu u stranu da vidite sve liste.
Podeljeno 0 od 10 mandata
Mandata za podelu
Šta iz toga sledi
| Lista | Glasovi | Udeo glasova | Mandati | Udeo mandata | Razlika |
|---|
Ista računica, u punoj veličini
Narodna skupština ima 250 mandata, pa isto deljenje traje dok se ne potroši 250 količnika. U metodu se ne menja ništa, menja se samo broj koraka. Na parlamentarnim izborima 2023. crta je pala ovde.
Poslednji podeljeni mandati i prvi količnici koji su ostali bez njega
| 247. mandat | Ivica Dačić - premijer Srbije | 249.916 ÷ 18 | 13.884,2 |
| 248. mandat | Srbija protiv nasilja | 902.450 ÷ 65 | 13.883,8 |
| 249. mandat | Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane | 1.783.701 ÷ 129 | 13.827,1 |
| 250. mandat | Mi - glas iz naroda | 178.830 ÷ 13 | 13.756,2 |
| Bez mandata | Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane | 1.783.701 ÷ 130 | 13.720,8 |
| Bez mandata | Nada za Srbiju | 191.431 ÷ 14 | 13.673,6 |
| Bez mandata | Srbija protiv nasilja | 902.450 ÷ 66 | 13.673,5 |
Dvesta pedeseti mandat otišao je listi Branimira Nestorovića, sa količnikom od 13.756,2, a sledeći količnik na redu, 130. deljenje vladajuće liste, izneo je 13.720,8. Da je Nestorovićeva lista osvojila 460 glasova manje, taj mandat bi prešao kod nje. Njen trinaesti mandat počivao je na razlici od četiri stotine šezdeset birača od 3,7 miliona, i ni na čemu što je ta lista tog dana sama uradila.
Druga strana iste računice je ono što u nju nikada nije ni ušlo: 260.905 glasova, 7,0 odsto svih važećih, otišlo je listama koje su ostale ispod praga od tri odsto. Ti glasovi nisu preneti nikome. Prosto su izostavljeni iz deljenja, i zato liste koje su prag prešle na kraju imaju veći udeo mandata nego glasova.
Broj glasova deli se sa jedan, dva, tri i tako redom, do broja mandata koji se dele. Liste ispod praga od tri odsto ne učestvuju u deljenju. Liste nacionalnih manjina izuzete su od praga, a količnici im se uvećavaju za 35 odsto. Podaci za 2023. su zvanični rezultati Republičke izborne komisije. Kada dva količnika ispadnu potpuno jednaka, prikaz iznad daje mandat listi koja je više u tabeli; sa stvarnim brojem glasova takav izjednačen ishod je gotovo neverovatan.
Čim mandati krenu da se dele, uobičajeno objašnjenje srpskog rezultata teže se brani. Na parlamentarnim izborima 2023. vladajuća lista osvojila je 48,1 odsto važećih glasova i 51,6 odsto mandata, a ta razlika od tri i po procentna poena redovno se pripisuje d'Ontu. Mereno prema glasovima koji su zaista ušli u raspodelu, međutim, ta lista je imala 51,7 odsto, a dobila 51,6 odsto mandata - neznatno manje od svog računskog udela. Razlika je gotovo u celini došla od praga od tri odsto, a ne od metoda.
Drugi alat se bavi tim pragom. Glasovi ispod njega ne prelaze nikome, pa je pitanje koje vredi postaviti ko na kraju ostane sa mandatima koje bi te liste osvojile. Pomerite crtu, ili prebacite jednu listu preko nje, i tabela odgovara u mandatima i u broju glasova koliko je taj potez tražio. Jedna ograda važi za sve to: poređenje drži ponašanje birača nepromenjenim. Pita šta bi isti listići dali po drugom pravilu, a ne kako bi građani glasali da je pravilo bilo drugačije.
Razlika je gotovo u celini došla od praga od tri odsto, a ne od metoda.
Drugi alat se bavi tim pragom. Glasovi ispod njega ne prelaze nikome, pa je pitanje koje vredi postaviti ko na kraju ostane sa mandatima koje bi te liste osvojile. Pomerite crtu, ili prebacite jednu listu preko nje, i tabela odgovara u mandatima i u broju glasova koliko je taj potez tražio. Jedna ograda važi za sve to: poređenje drži ponašanje birača nepromenjenim. Pita šta bi isti listići dali po drugom pravilu, a ne kako bi građani glasali da je pravilo bilo drugačije.
Mandati, 2023.
Prevucite tabelu u stranu da vidite sve kolone.
| Lista | Glasovi | Udeo | Mandati | Prema 2023. |
|---|
Liste nacionalnih manjina su izuzetak, a način na koji se prema njima postupa često se opisuje pogrešno. One jesu izuzete od praga od tri odsto, ali ne ulaze preko prirodnog praga, kako je bilo pre 2020. Od izmena iz te godine njihovi količnici se pri raspodeli mandata uvećavaju za 35 odsto, što je povoljnije od dva pravila. Ni izuzeće nije garancija: na izborima 2023. jedna manjinska lista učestvovala je u raspodeli i ostala bez mandata.
Oba pravila se svode na broj glasova, a taj broj sledi iz izlaznosti. Poslednji alat ga izračunava: koliko je birača u spisku, koliko njih izađe, koliko listića bude nevažeće i koliko lista zato mora da dostigne - tri odsto od broja birača koji su glasali da bi prešla cenzus, ili otprilike četvrtinu manje od cene mandata ako je lista nacionalne manjine. Tačan je samo cenzus, jer ga zakon meri prema broju birača koji su izašli, nevažeće listiće uključujući. Dve cene su gornja granica: sve što ostane ispod cenzusa ispada iz deljenja i time snižava cenu preostalih mandata, što je 2023. spustilo cenu mandata za oko hiljadu glasova.
Ništa od ovoga nije greška u brojanju. Sistem najvećeg količnika primenjuje se širom Evrope, njegove osobine su poznate, a prag je svesna odluka upisana u Zakon o izboru narodnih poslanika, a ne slučajnost računice. Ono što računica ne može jeste da bude pouzdanija od brojeva koji u nju ulaze, a njih prati Crta - tačnost biračkog spiska, uslove u kojima se prikupljaju potpisi, sastav biračkih odbora i samo brojanje.
Oba pravila se svode na broj glasova, a taj broj sledi iz izlaznosti. Poslednji alat ga izračunava: koliko je birača u spisku, koliko njih izađe, koliko listića bude nevažeće i koliko lista zato mora da dostigne - tri odsto od broja birača koji su glasali da bi prešla cenzus, ili otprilike četvrtinu manje od cene mandata ako je lista nacionalne manjine. Tačan je samo cenzus, jer ga zakon meri prema broju birača koji su izašli, nevažeće listiće uključujući. Dve cene su gornja granica: sve što ostane ispod cenzusa ispada iz deljenja i time snižava cenu preostalih mandata, što je 2023. spustilo cenu mandata za oko hiljadu glasova.
Ništa od ovoga nije greška u brojanju. Sistem najvećeg količnika primenjuje se širom Evrope, njegove osobine su poznate, a prag je svesna odluka upisana u Zakon o izboru narodnih poslanika, a ne slučajnost računice. Ono što računica ne može jeste da bude pouzdanija od brojeva koji u nju ulaze, a njih prati Crta - tačnost biračkog spiska, uslove u kojima se prikupljaju potpisi, sastav biračkih odbora i samo brojanje.
Koliko glasova treba
Birača u spiskuJedinstveni birački spisak, 1. oktobar 2026.
IzlaznostKoliko njih izađe na glasanje
%
Nevažećih listićaObično 2 do 2,5 odsto. Menja cenu mandata, ne cenzus.
%
Za prelazak cenzusa
120.540
Tri odsto od broja birača koji su glasali, važeće ili ne. Ispod toga lista ne osvaja ništa, kakav god joj bio rezultat.
Prvi mandat manjinske liste
11.608
Liste nacionalnih manjina ne moraju da pređu cenzus. Umesto toga im se količnici uvećavaju za 35 odsto, pa ih prvi mandat košta oko četvrtinu manje nego bilo koga drugog.
Izašlo birača: 4.018.004
Važećih glasova: 3.917.554
Jedan mandat, najviše: 15.670
