Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Kako je tekao proces
Zakonodavni proces počeo je 2. februara 2026, nakon rokova predviđenih Reformskom agendom, kojom je predviđeno da izmene pet ključnih izbornih zakona budu usvojene do kraja 2025. Izmene nisu predložene kao predlog vlade, već kao predlog jednog poslanika - proceduralni izbor koji je zaobišao redovni postupak za zakone koje predlaže vlada i obaveze koje on podrazumeva, uključujući suštinsku međuinstitucionalnu konsultaciju.
Predlozi su formalno upućeni ODIHR-u na mišljenje i tekst je više puta menjan u skladu s njima. Međutim, stavovi domaćih aktera - opozicionih stranaka, organizacija civilnog društva i nezavisnih stručnjaka - nisu suštinski uzeti u obzir. Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, formalno telo kroz koje je trebalo da teče inkluzivna rasprava, praktično je prestala da funkcioniše godinu dana ranije, nakon što su se predstavnici civilnog društva i opozicije povukli upravo zbog nedostatka transparentnosti, inkluzivnosti i poštovanja procedura. Isti nedostaci koji su doveli do njihovog povlačenja ponovili su se i u ovom procesu.
ODIHR u više izbornih ciklusa upućuje stalnu preporuku da izborno zakonodavstvo u Srbiji treba donositi kroz širok konsultativni proces i uz konsenzus relevantnih političkih aktera. Ta preporuka nije ispoštovana.
Predlozi su formalno upućeni ODIHR-u na mišljenje i tekst je više puta menjan u skladu s njima. Međutim, stavovi domaćih aktera - opozicionih stranaka, organizacija civilnog društva i nezavisnih stručnjaka - nisu suštinski uzeti u obzir. Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, formalno telo kroz koje je trebalo da teče inkluzivna rasprava, praktično je prestala da funkcioniše godinu dana ranije, nakon što su se predstavnici civilnog društva i opozicije povukli upravo zbog nedostatka transparentnosti, inkluzivnosti i poštovanja procedura. Isti nedostaci koji su doveli do njihovog povlačenja ponovili su se i u ovom procesu.
ODIHR u više izbornih ciklusa upućuje stalnu preporuku da izborno zakonodavstvo u Srbiji treba donositi kroz širok konsultativni proces i uz konsenzus relevantnih političkih aktera. Ta preporuka nije ispoštovana.
Šta izmene ne rešavaju
Iako su izmene formalno predstavljene kao sprovođenje preporuka ODIHIR-a i Saveta Evrope, njihov obim odražava selektivan pristup. Izmene su u najvećoj meri tehničke i proceduralne prirode. Ostavljaju netaknute strukturne probleme koje je Crta dosled dokumentovala kroz posmatranje svakog izbornog ciklusa: korišćenje fantomskih izbornih lista, falsifikovanje potpisa birača, neravnopravan položaj izbornih takmaca, odsustvo stvarne granice između države i vladajuće stranke i neefikasna zaštita izbornih prava.
Tri usvojena rešenja nose poseban rizik u aktuelnom kontekstu. Ukidanje ograničenja po kojem svaki birač može dati samo jednu izjavu podrške izbornoj listi - iako načelno u skladu sa uporednom demokratskom praksom - otvara nove mogućnosti za izborni inženjering, imajući u vidu dobro dokumentovanu istoriju zloupotrebe izjava podrške u Srbiji. Mogućnost da grupe građana kandiduju listu kao listu nacionalnih manjina proširuje prostor za manipulacije, s obzirom na povoljnije uslove kandidature i raspodele mandata koji važe za takve liste. Uvođenje hitnosti u postupke pred Ustavnim sudom u izbornim sporovima normativno je opravdano rešenje, ali je njegova praktična vrednost upitna zbog dugogodišnjih problema tog suda - neefikasnosti i percepcije institucionalne pristranosti.
Osim toga, neka rešenja koja je Crta pozitivno ocenila u analizi prvobitnih predloga - uključujući jasnije pravilo o tome kome se izjavljuje prigovor u izbornom postupku i preciznije definisane rokove za osporavanje odluka o izbornim listama - nisu ušla u konačni tekst koji je usvojila skupština.
Crtin detaljan opis predloga koji su ušli u skupštinsku proceduru dostupan je ovde.
Tri usvojena rešenja nose poseban rizik u aktuelnom kontekstu. Ukidanje ograničenja po kojem svaki birač može dati samo jednu izjavu podrške izbornoj listi - iako načelno u skladu sa uporednom demokratskom praksom - otvara nove mogućnosti za izborni inženjering, imajući u vidu dobro dokumentovanu istoriju zloupotrebe izjava podrške u Srbiji. Mogućnost da grupe građana kandiduju listu kao listu nacionalnih manjina proširuje prostor za manipulacije, s obzirom na povoljnije uslove kandidature i raspodele mandata koji važe za takve liste. Uvođenje hitnosti u postupke pred Ustavnim sudom u izbornim sporovima normativno je opravdano rešenje, ali je njegova praktična vrednost upitna zbog dugogodišnjih problema tog suda - neefikasnosti i percepcije institucionalne pristranosti.
Osim toga, neka rešenja koja je Crta pozitivno ocenila u analizi prvobitnih predloga - uključujući jasnije pravilo o tome kome se izjavljuje prigovor u izbornom postupku i preciznije definisane rokove za osporavanje odluka o izbornim listama - nisu ušla u konačni tekst koji je usvojila skupština.
Crtin detaljan opis predloga koji su ušli u skupštinsku proceduru dostupan je ovde.
