Izveštaj Evropske komisije za 2026: nazadovanje u četiri oblasti, bez napretka u Poglavlju 23

Evropska komisija objavila je 4. novembra 2026. godišnji izveštaj o Srbiji, u okviru paketa proširenja za 2026. godinu. Prema izveštaju, Srbija nije ostvarila napredak u Poglavlju 23 (Pravosuđe i osnovna prava), a u oblasti slobode izražavanja zabeleženo je dalje nazadovanje. Nazadovanje je zabeleženo i u reformi javne uprave, u obrazovanju i kulturi (Poglavlje 26) i u spoljnim odnosima (Poglavlje 30). U saopštenju o politici proširenja Komisija je zaključila da Srbija "nije ostvarila suštinski napredak u pristupnim pregovorima". Preporuke Komisije iz 2025. o pravosuđu i slobodi izražavanja nisu ispunjene i ostaju na snazi.

U uvodu izveštaja Komisija nalaze smešta u aktuelni politički kontekst. Navodi da su masovni studentski i građanski protesti nastavljeni širom zemlje zbog sumnji na korupciju u vlasti i utiska da nema odgovornosti ni transparentnosti, naročito u vezi sa padom nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 2024, u kojem je poginulo 16 ljudi, kao i da su taj događaj i njegove posledice "dodatno produbili polarizaciju srpskog društva". Vanredni parlamentarni izbori održani su 25. oktobra 2026; prema preliminarnim rezultatima koje izveštaj navodi, Studentska lista, nastala iz masovnog studentskog i građanskog pokreta, osvojila je apsolutnu većinu mandata.

Komisija beleži i da antievropski narativ nije prisutan samo u medijima, već ga "koriste i nosioci javnih funkcija, uključujući one na najvišem nivou", i poziva vlasti da prioritetno preuzmu mnogo veću odgovornost za proaktivno i objektivno informisanje o pristupanju EU i za suzbijanje dezinformacija. Izveštaj navodi i da je sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u septembru 2026, uz zvaničnu podršku i u prisustvu visokih funkcionera i pripadnika vojske, doprinela veličanju osuđenog ratnog zločinca "na način koji je u suprotnosti sa vrednostima na kojima počiva put Srbije ka Evropskoj uniji".

Kada je reč o slobodi izražavanja, Srbija je ocenjena kao zemlja koja se nalazi između početne faze i određenog nivoa pripremljenosti. Izveštaj opisuje sve teže uslove za rad novinara, nedosledno sprovođenje medijskih zakona i dodatnu koncentraciju medijskog tržišta. Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji nije postojao od novembra 2024, formiran je u julu 2026, ali, prema izveštaju, nije uspeo da odluči o proširenju liste medija koji se prate tokom kampanje niti da reši prijave podnete tokom kampanje. Komisija navodi preliminarne nalaze međunarodne misije za posmatranje izbora (IEOM), prema kojima "REM nije obezbedio delotvoran nadzor i blagovremenu zaštitu od kršenja pravila tokom izbora". Crta.Plus je pratila izbor Saveta REM-a i rad medijskog regulatora.

O izborima, izveštaj usvajanje šest izbornih zakona u maju, julu i avgustu 2026. ocenjuje kao korak napred, uz napomenu da nisu sprovedene sve ključne preporuke ODIHR-a. Komisija za reviziju biračkog spiska formirana je u februaru 2026, ali revizija "nije u potpunosti sprovedena pre oktobarskih parlamentarnih izbora", a "široko rasprostranjeno nepoverenje u integritet biračkog spiska i dalje je prisutno". Među neispunjenim prioritetnim preporukama su razdvajanje države i političkih stranaka, suštinska revizija biračkog spiska, nadzor nad kampanjom i njenim finansiranjem i mere protiv zastrašivanja birača. Ovi nalazi poklapaju se sa nalazima Crtinog preliminarnog izveštaja o izbornoj kampanji i sa Crtinim praćenjem izborne reforme.

U oblasti pravosuđa izveštaj ne beleži napredak. Komisija podseća da je Skupština u januaru 2026. po hitnom postupku izmenila zakone o pravosuđu i tužilaštvu, na predlog jednog narodnog poslanika i bez transparentnih i inkluzivnih konsultacija. Venecijanska komisija je u naknadnoj oceni iz aprila 2026. utvrdila da su tim izmenama uklonjene neke od garancija nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva uvedenih ustavnim promenama iz 2023. Izmene usvojene u maju i junu 2026. odgovorile su na znatan deo njenih preporuka, dok su dve ispunjene samo delimično. Ipak, prema oceni Komisije, nedozvoljeni politički pritisak na pravosuđe i tužilaštvo "znatno je porastao, uz malo ili nimalo reakcije nadležnih institucija". Izveštaj navodi da su Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva "ostali uglavnom pasivni", a da ni Skupština ni Vlada nisu reagovale na slučajeve nedozvoljenog uticaja.

U borbi protiv korupcije Komisija beleži ograničen napredak. Poziva se na Drugi izveštaj o usklađenosti Grupe država za borbu protiv korupcije (GRECO) od 18. avgusta 2026, prema kojem je Srbija na zadovoljavajući način ispunila samo tri od 24 preporuke iz petog kruga evaluacije. Istrage o korupciji pokrenute posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu još nisu okončane, pokušaji nedozvoljenog uticaja na Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) su se pojačali, a većina aktivnosti iz akcionog plana za borbu protiv korupcije 2024-2026 nije sprovedena. Usvojene su izmene zakona o lobiranju, sprečavanju korupcije i finansiranju političkih aktivnosti, ali poslednja dva nisu obuhvatila sve preporuke Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Izveštaj dalje navodi da je političku raspravu i donošenje odluka i dalje "de fakto usmeravao predsednik, na način koji Ustav ne predviđa". Skupština je u 2026. održala samo jednu sednicu posvećenu poslaničkim pitanjima Vladi, a udeo hitnog postupka porastao je na 18 odsto. Civilno društvo je i dalje radilo u sužavajućem prostoru, izloženo sve većim pritiscima, kampanjama blaćenja i napadima, između ostalog i od najviših funkcionera. Pretres prostorija četiri organizacije civilnog društva u februaru 2025. nije doveo ni do jedne optužnice i, prema izveštaju, široko je doživljen kao čin zastrašivanja. Izveštaj beleži i nove prijave napada špijunskim softverom na branitelje ljudskih prava, studentske aktiviste i opozicione političare, uz malo sudskih epiloga.

U spoljnoj politici Komisija ne beleži napredak: Srbija se samo delimično usklađuje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) i ne pridružuje se restriktivnim merama EU prema Rusiji, što je, uz ponavljane antievropske narative, "otvorilo pitanje strateškog opredeljenja Srbije". Komisija ponavlja da ukupni tempo pregovora zavisi od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom. Imajući to u vidu, izveštaj zakonodavne korake iz 2026. - o izborima, pravosuđu i regulaciji medija - stavlja uz ocenu da su sprovođenje i rezultati i dalje ograničeni. Nalazi se nadovezuju na Izveštaj EU o vladavini prava za 2026. o Srbiji, a ostale međunarodne ocene dostupne su na stranici Srbija u izveštajima.