Update
REM zabranio emisije TV Prva i Informera – prve ozbilj...
Odlučujući o sadržaju emitovanom tokom izborne kampanje, Savet REM-a zabranio je tri programa na jed...
Portal Radar objavio je 4. novembra 2026. da je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) primenjivala mere tajnog nadzora prema glavnoj i odgovornoj urednici Vesni Mališić i novinarima Sandri Petrušić i Milanu Radonjiću. Prema dokumentu na koji se Radar poziva, direktor BIA Vladimir Orlić zatražio je posebne mere zbog sumnje na špijunažu iz člana 315 Krivičnog zakonika, a Viši sud u Beogradu odobrio ih je 12. juna 2026. Mere su potom produžene 15. jula i 9. septembra 2026.
Prema Radaru, mere su obuhvatale snimanje komunikacije u prostorijama redakcije na Terazijama 5 u Beogradu, kao i desetodnevno fizičko praćenje pojedinih članova redakcije, koje je direktor BIA odredio po sopstvenom diskrecionom pravu. U dokumentu su navedena i četiri beogradska ugostiteljska objekta, bez objašnjenja zašto. Orlić je 22. oktobra 2026. predložio predsedniku Višeg suda Draganu Miloševiću da se mere obustave, uz obrazloženje da prikupljeni podaci ne ukazuju na umešanost u špijunažu. Po oceni same BIA, sumnja na špijunažu kojom je opravdano više od četiri meseca nadzora nad redakcijom nije potvrđena.
Ovom tekstu prethodila su dva povezana otkrića. Radar je 1. novembra 2026. objavio, pozivajući se na anonimni izvor i bez objavljenih dokumenata, da je BIA prisluškivala tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) koji rade na predmetu pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi. Prema tom izvoru, nadzor je obuhvatio i glavnog tužioca Mladena Nenadića, kao i imejl prepisku tužilaca. I ove mere su, prema navodima, opravdavane sumnjom na špijunažu, određivane su u više navrata od aprila do oktobra 2026, a Orlić je njihov potpuni prekid zatražio 29. oktobra, četiri dana posle vanrednih parlamentarnih izbora. Ako se navodi potvrde, to bi značilo da je bezbednosna služba nadzirala tužioce koji vode istragu o korupciji povezanoj sa padom nadstrešnice, koji je pokrenuo masovne proteste u poslednje dve godine.
U Amfiteatru V Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u kojem su studenti održavali plenume, 30. oktobra 2026. pronađena je oprema za koju se pretpostavlja da služi za audio i video snimanje. Oprema je bila skrivena u lampi za oznaku izlaza za slučaj opasnosti iznad ulaznih vrata, a pronađena je kada je dekan, posle upozorenja studenata, naložio pregled. Policija je izvršila uviđaj, a fakultet je potvrdio nalaz. Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je da je to "još jedan dokaz da je odlazeća vlast bila spremna da se, kršeći zakon, obračunava sa svojim neistomišljenicima", da "takvo postupanje predstavlja grubo narušavanje autonomije Univerziteta" i da "otvara ozbiljno pitanje postojanja elemenata krivičnog dela". Nije utvrđeno ko je postavio opremu, niti je potvrđena bilo kakva veza sa BIA.
Do 4. novembra 2026. BIA, Viši sud u Beogradu i TOK nisu se javno oglasili povodom ovih navoda. Prema Ustavu, odstupanje od nepovredivosti tajne komunikacije dozvoljeno je samo na osnovu odluke suda. Slučaj Radara otvara pitanje koliko je ta sudska kontrola delotvorna, kada je sud odobrio i dva puta produžio mere prema novinarima po osnovu za koji je i sama agencija kasnije ocenila da nije potkrepljen. Zaštita novinarskih izvora i demokratski nadzor nad službama bezbednosti spadaju i u standarde po kojima se Srbija ocenjuje u poglavljima o vladavini prava u pregovorima o pristupanju EU. CRTA.Plus prati ove teme na stranici o tajnom nadzoru i stranici o bezbednosti novinara; raniji slučajevi upotrebe špijunskog softvera protiv aktivista i novinara obuhvaćeni su hronologijom nadzora putem Pegasusa i NoviSpy-ja.
Prema Radaru, mere su obuhvatale snimanje komunikacije u prostorijama redakcije na Terazijama 5 u Beogradu, kao i desetodnevno fizičko praćenje pojedinih članova redakcije, koje je direktor BIA odredio po sopstvenom diskrecionom pravu. U dokumentu su navedena i četiri beogradska ugostiteljska objekta, bez objašnjenja zašto. Orlić je 22. oktobra 2026. predložio predsedniku Višeg suda Draganu Miloševiću da se mere obustave, uz obrazloženje da prikupljeni podaci ne ukazuju na umešanost u špijunažu. Po oceni same BIA, sumnja na špijunažu kojom je opravdano više od četiri meseca nadzora nad redakcijom nije potvrđena.
Po oceni same BIA, sumnja na špijunažu kojom je opravdano više od četiri meseca nadzora nad redakcijom nije potvrđena.
Mališić je u razgovoru za Danas izjavila da je nadzor trajao do 3. novembra i da su ozvučeni i stanovi i automobili novinara, što se ne vidi iz delova dokumenta koje je Radar objavio. Radar dokument nije objavio u celini, a ostaje nejasno zašto se u njegovom zaglavlju navodi datum 3. novembar 2026.Ovom tekstu prethodila su dva povezana otkrića. Radar je 1. novembra 2026. objavio, pozivajući se na anonimni izvor i bez objavljenih dokumenata, da je BIA prisluškivala tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) koji rade na predmetu pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi. Prema tom izvoru, nadzor je obuhvatio i glavnog tužioca Mladena Nenadića, kao i imejl prepisku tužilaca. I ove mere su, prema navodima, opravdavane sumnjom na špijunažu, određivane su u više navrata od aprila do oktobra 2026, a Orlić je njihov potpuni prekid zatražio 29. oktobra, četiri dana posle vanrednih parlamentarnih izbora. Ako se navodi potvrde, to bi značilo da je bezbednosna služba nadzirala tužioce koji vode istragu o korupciji povezanoj sa padom nadstrešnice, koji je pokrenuo masovne proteste u poslednje dve godine.
U Amfiteatru V Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u kojem su studenti održavali plenume, 30. oktobra 2026. pronađena je oprema za koju se pretpostavlja da služi za audio i video snimanje. Oprema je bila skrivena u lampi za oznaku izlaza za slučaj opasnosti iznad ulaznih vrata, a pronađena je kada je dekan, posle upozorenja studenata, naložio pregled. Policija je izvršila uviđaj, a fakultet je potvrdio nalaz. Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić izjavio je da je to "još jedan dokaz da je odlazeća vlast bila spremna da se, kršeći zakon, obračunava sa svojim neistomišljenicima", da "takvo postupanje predstavlja grubo narušavanje autonomije Univerziteta" i da "otvara ozbiljno pitanje postojanja elemenata krivičnog dela". Nije utvrđeno ko je postavio opremu, niti je potvrđena bilo kakva veza sa BIA.
Do 4. novembra 2026. BIA, Viši sud u Beogradu i TOK nisu se javno oglasili povodom ovih navoda. Prema Ustavu, odstupanje od nepovredivosti tajne komunikacije dozvoljeno je samo na osnovu odluke suda. Slučaj Radara otvara pitanje koliko je ta sudska kontrola delotvorna, kada je sud odobrio i dva puta produžio mere prema novinarima po osnovu za koji je i sama agencija kasnije ocenila da nije potkrepljen. Zaštita novinarskih izvora i demokratski nadzor nad službama bezbednosti spadaju i u standarde po kojima se Srbija ocenjuje u poglavljima o vladavini prava u pregovorima o pristupanju EU. CRTA.Plus prati ove teme na stranici o tajnom nadzoru i stranici o bezbednosti novinara; raniji slučajevi upotrebe špijunskog softvera protiv aktivista i novinara obuhvaćeni su hronologijom nadzora putem Pegasusa i NoviSpy-ja.
