Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Demokratska putanja Srbije nastavila je da opada tokom perioda obuhvaćenog Izveštajem BTI 2026 za Srbiju (februar 2023 - januar 2025). Izveštaj, objavljen od strane Bertelsmann Stiftung u okviru globalne procene transformacije ka demokratiji i tržišnoj privredi u 137 zemalja, dokumentuje konsolidaciju političke kontrole predsednika Aleksandra Vučića i njegove Srpske napredne stranke (SNS) u svim granama vlasti - uključujući izvršnu, zakonodavnu i sudsku - uprkos pretežno ceremonijalnoj ustavnoj ulozi predsednika.
Izborni uslovi pogoršali su se tokom perioda procene. Manipulacija izborima od strane vlasti se intenzivirala, a izveštaj navodi neopravdano raspisivanje lokalnih izbora u dve runde kao mehanizam koji omogućava nezakonitu migraciju birača - praksu registrovanja birača na adresama na kojima ne stanuju, u cilju uticaja na rezultate. Opozicione stranke, iako kolektivno sposobne da ozbiljno ospore vlast, ostaju fragmentirane ideološkim razlikama i nepoverenjem između rukovodstava, i suočavaju se sa sistematskim kampanjama blačenja u pro-vladinim medijima.
Civilno društvo i nezavisni mediji nastavili su da deluju pod značajnim pritiskom. Izveštaj dokumentuje uznemiravanje od strane policije i tajnih službi, uključujući nezakonitu upotrebu špijunskog softvera protiv vladinih kritičara, kao i strateške tužbe za ućutkivanje (SLAPP) usmerene protiv nezavisnih medija. Vlada zadržava kontrolu nad ključnim telima za regulaciju medija i manipuliše medijskim tržištem u korist medija usklađenih sa njenim porukama. Politička polarizacija se dodatno produbila, posebno nakon studentskih antikorupcijskih protesta 2024/25. godine, koje je vlada predstavila kao pokušaj "obojene revolucije" orkestriran iz inostranstva.
Na ekonomskom planu, rast BDP-a dostigao je 3,8% u 2023. i 3,9% u 2024. godini, podstaknut pre svega javnom potrošnjom, a ne strukturnim reformama. Inflacija je dostigla vrhunac od 12,4% u 2023. godini, pre nego što je pala na 4,6% u 2024. Srbija ipak ostaje među evropskim zemljama sa najvećom izloženošću riziku od siromaštva - 28,1% stanovništva je u riziku od siromaštva prema podacima za 2022. godinu - i beleži jedan od najviših nivoa nejednakosti u Evropi (Gini indeks: 33,1). Državna potrošnja činila je 44,8% BDP-a u 2023. godini, a gotovo četvrtina radne snage zaposlena je u javnom sektoru. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupio je na snagu 2024. godine, povećavajući ulogu Kine kao trgovinskog partnera. Proces pristupanja Srbije EU ostao je u zastoju - od 2021. godine nisu otvorena nova poglavlja pregovora.
Izborni uslovi pogoršali su se tokom perioda procene. Manipulacija izborima od strane vlasti se intenzivirala, a izveštaj navodi neopravdano raspisivanje lokalnih izbora u dve runde kao mehanizam koji omogućava nezakonitu migraciju birača - praksu registrovanja birača na adresama na kojima ne stanuju, u cilju uticaja na rezultate. Opozicione stranke, iako kolektivno sposobne da ozbiljno ospore vlast, ostaju fragmentirane ideološkim razlikama i nepoverenjem između rukovodstava, i suočavaju se sa sistematskim kampanjama blačenja u pro-vladinim medijima.
Manipulacija izborima od strane vlasti se intenzivirala, a izveštaj navodi neopravdano raspisivanje lokalnih izbora u dve runde kao mehanizam koji omogućava nezakonitu migraciju birača - praksu registrovanja birača na adresama na kojima ne stanuju, u cilju uticaja na rezultate.
Civilno društvo i nezavisni mediji nastavili su da deluju pod značajnim pritiskom. Izveštaj dokumentuje uznemiravanje od strane policije i tajnih službi, uključujući nezakonitu upotrebu špijunskog softvera protiv vladinih kritičara, kao i strateške tužbe za ućutkivanje (SLAPP) usmerene protiv nezavisnih medija. Vlada zadržava kontrolu nad ključnim telima za regulaciju medija i manipuliše medijskim tržištem u korist medija usklađenih sa njenim porukama. Politička polarizacija se dodatno produbila, posebno nakon studentskih antikorupcijskih protesta 2024/25. godine, koje je vlada predstavila kao pokušaj "obojene revolucije" orkestriran iz inostranstva.
Na ekonomskom planu, rast BDP-a dostigao je 3,8% u 2023. i 3,9% u 2024. godini, podstaknut pre svega javnom potrošnjom, a ne strukturnim reformama. Inflacija je dostigla vrhunac od 12,4% u 2023. godini, pre nego što je pala na 4,6% u 2024. Srbija ipak ostaje među evropskim zemljama sa najvećom izloženošću riziku od siromaštva - 28,1% stanovništva je u riziku od siromaštva prema podacima za 2022. godinu - i beleži jedan od najviših nivoa nejednakosti u Evropi (Gini indeks: 33,1). Državna potrošnja činila je 44,8% BDP-a u 2023. godini, a gotovo četvrtina radne snage zaposlena je u javnom sektoru. Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupio je na snagu 2024. godine, povećavajući ulogu Kine kao trgovinskog partnera. Proces pristupanja Srbije EU ostao je u zastoju - od 2021. godine nisu otvorena nova poglavlja pregovora.
