Euronews Srbija: strukturna prednost za perspektive bliske vlasti u vremenu, gostima i novinarskoj proveri

Centralni nalaz Crtine analize izveštavanja Euronewsa Srbija za jul 2026. jeste da perspektive bliske vlasti uživaju strukturnu prednost u više dimenzija uređivačke politike. U posmatranom uzorku, akteri vlasti dobijaju znatno više političkog vremena u centralnoj informativnoj emisiji, dok se predstavnici vlasti i provladini sagovornici pojavljuju osetno češće u ostatku programa ovog kanala. Zastupljeni su i kroz širi krug glasova i imaju veće mogućnosti da definišu političke probleme, objasne njihove uzroke i ponude rešenja. Iako su relevantna, ponekad i kritička pitanja prisutna, tvrdnje koje podržavaju okvire bliske vlasti ne prate dosledno dodatna pitanja, traženje dokaza, dodatni kontekst ili nezavisna provera. Rezultat nije potpuno isključivanje kritičkih glasova, već nejednaka mogućnost različitih političkih perspektiva da oblikuju političku stvarnost koja se prikazuje publici.



Ove nalaze treba posmatrati u širem kontekstu medijske scene u Srbiji. Euronews Srbija je krenuo sa radom u medijskom okruženju u kojem su provladini mediji već dominirali nacionalnim, kablovskim i lokalnim televizijama, u trenutku kada je politička nezavisnost srpskih medija već bila ocenjena kao oblast visokog rizika, usred šireg urušavanja demokratije. Predstavnici vlasti su dolazak kanala predstavili kao znak posvećenosti Srbije evropskim integracijama i medijskom pluralizmu, ali je pokretanje bilo sporno od samog početka: franšizu je kupio Telekom Srbija, telekomunikacioni operator u većinskom državnom vlasništvu, u vreme kada je zakon izričito zabranjivao državno vlasništvo nad medijima - aranžman je naknadno legalizovan izmenama medijskih zakona iz 2023.

Iako ima jedan od najmanjih udela na televizijskom tržištu u Srbiji, svega 0,07%, program Euronewsa Srbija ne razlikuje se bitno od ostatka mejnstrim medijske scene.

Nalazi Crtine analize počivaju na tri odvojena toka istraživanja (detaljno opisana u odeljku Metodologija): standardnom kvantitativnom medijskom monitoringu Standardni kvantitativni medijski monitoring - praćenje centralne informativne emisije uz merenje političkog vremena, tona (pozitivan/neutralan/negativan) i uloge govornika (aktivna/pasivna) na 9.730 sekundi političkog vremena, uz klasifikaciju 142 gostovanja u četiri informativne emisije prema političkoj pripadnosti (vlast/opozicija) ili javnoj orijentaciji (provladin/kritičan prema vlasti/neutralan), pri čemu je 79 gostovanja dodatno kodirano po temi unutar društveno-političke kategorije. Uključuje i posebno praćenje obraćanja uživo predsednika Vučića na Euronewsu Srbija od 2024. do 2026. , kvalitativnoj analizi najava programa Kvalitativna analiza najava programa - obuhvata dva skupa materijala: kako uvodni naslovi vesti ("hedovi") i jutjub najave emisija sa gostima biraju, rangiraju i uokviruju teme pre nego što budu razrađene u programu. i dubinskoj kvalitativnoj analizi sadržaja programa i primene novinarskih standarda Dubinska kvalitativna analiza sadržaja programa i primene novinarskih standarda - kodiranje namernog uzorka maksimalne varijacije od 18 emisija/segmenata prema ponavljajućim okvirima (viktimizacija, legitimizacija, delegitimizacija domaćih i drugih aktera, nepotkrepljene tvrdnje, pripisivanje neutemeljenih motiva) i prema novinarskom postupanju (alternativne perspektive, kritička pitanja, potpitanja, traženje dokaza). .

Nalazi standardnog kvantitativnog medijskog monitoringa: U centralnoj informativnoj emisiji Euronewsa Srbija, vladajuća većina dobila je 87% ukupnog vremena posvećenog političkim akterima, naspram svega 13% koliko je dobila opozicija - taj jaz je još oštriji kada se uzme u obzir da opozicija retko kada dobija priliku da neposredno iznese svoj stav, kao i da je ¼ izveštavanja o vladajućoj većini bila pozitivna.

I u ostalim emisijama programa Euronewsa Srbija prisutna je značajna nesrazmera. Funkcioneri i provladini sagovornici činili su 52%, naspram 14% predstavnika opozicije i sagovornika kritičnih prema vlasti. Neutralni sagovornici činili su preostalih 34%.

Kvalitativna analiza najava programa: Analiza naslova i najava programa prepoznaje ponavljajuće okvire usklađene sa perspektivama vlasti u domaćoj i spoljnoj politici, dok se opozicija ređe pojavljuje kao izvor politika ili alternativnih rešenja.

Dubinska kvalitativna analiza sadržaja programa i primene novinarskih standarda: Kvalitativna analiza prepoznaje ponavljajuće obrasce viktimizacije ili ugroženosti i legitimizacije vlasti ili državne politike, uz delegitimizaciju domaće opozicije i kritičkih aktera u manjoj grupi emisija. Novinarska provera samo delimično ublažava te obrasce. Relevantna, ponekad i kritička pitanja jesu prisutna, ali odgovore često ne prate dodatna pitanja, traženje dokaza, dodatni kontekst ili nezavisna provera.

Euronews Srbija, kablovski informativni kanal koji je danas dostupan kod svih kablovskih operatora, počeo je da emituje program u aprilu 2021. Njegov dolazak poklopio se sa ozbiljnim urušavanjem demokratije u Srbiji V-Dem je svrstao Srbiju među zemlje sa najvećim demokratskim nazadovanjem u prethodnoj deceniji (V-Dem Institute (2021), "Democracy Report 2021: Autocratisation Turns Viral"). , koje je obeležilo nestajanje političkog i medijskog pluralizma dok je vladajuća elita učvršćivala kontrolu nad medijskim prostorom, kroz koji su antievropski narativi ojačali u javnom diskursu.

Do 2026. politička nezavisnost srpskih medija postala je najugroženija dimenzija među oblastima koje prati monitoring medijskog pluralizma, sa ocenom visokog rizika.

Srbija ima izrazito fragmentisano televizijsko tržište, sa više od 300 kanala, mada se tačan broj trenutno ne može utvrditi. Regulatorno telo za elektronske medije (REM) izdalo je poslednju dozvolu za emitovanje krajem oktobra 2024, a pojedine televizije od tada emituju program bez dozvole. Pored nacionalnog javnog servisa RTS i pokrajinskog javnog servisa RT Vojvodina, nacionalnu pokrivenost imaju četiri komercijalne televizije - TV Pink, TV Prva, TV Hepi i TV B92 - i sve one, zajedno sa javnim servisima, imaju pretežno provladinu uređivačku orijentaciju Crtin medijski monitoring političkog pluralizma 2017-2026. .

Kablovska scena raznovrsnija je po formatima, ali ne nužno i po političkoj orijentaciji. Ne računajući Euronews, najmanje sedam kablovskih kanala (TV N1, Tanjug TV, TV Vesti, Insajder TV, Newsmax Balkans, Bloomberg Adria i RT Balkan) emituje pretežno informativni program; među njima su N1 i Insajder TV kritični prema vlasti, dok ostali imaju pretežno provladinu orijentaciju Crtin medijski monitoring političkog pluralizma; Crtin medijski monitoring javnih govora i konferencija za medije predsednika Aleksandra Vučića i njihovog medijskog propraćanja. . Najmanje pet kablovskih kanala kombinuje informativni i zabavni program - TV Nova S, Informer TV, Kurir TV, TV K1 i Blic TV - pri čemu je Nova S kritična prema vlasti, a preostali kanali pretežno provladini Crtin medijski monitoring političkog pluralizma; Crtin medijski monitoring javnih govora i konferencija za medije predsednika Aleksandra Vučića i njihovog medijskog propraćanja. . Sličan obrazac vidljiv je i na lokalnom i regionalnom nivou: među televizijama koje imaju bar minimum informativnog programa, gotovo sve pokazuju pretežno provladinu orijentaciju, uz KTV Zrenjanin kao jedini izuzetak Crtin medijski monitoring političkog pluralizma; Crtin medijski monitoring javnih govora i konferencija za medije predsednika Aleksandra Vučića i njihovog medijskog propraćanja. .

Euronews Srbija, čiji je udeo na televizijskom tržištu među najmanjima, svega 0,07%, posluje u medijskom ekosistemu koji nudi ograničen politički pluralizam i malo raznovrsnosti uređivačkih perspektiva - provladini mediji dominiraju nacionalnim, kablovskim, regionalnim i lokalnim televizijama Na televizijskom tržištu udeo kanala koji se smatraju kritičnima prema vlasti iznosi 1,60% za N1, 1,60% za Novu S i 0,34% za Insajder. .

Euronews je poručio da će pokretanje kanala omogućiti gledaocima u Srbiji vesti sa kanala posvećenog objektivnom, nepristrasnom i preciznom novinarstvu, "koje porodica Euronews i njeni mediji promovišu gde god da se nalaze".

Otvaranje Euronewsa Srbija ipak je pratila kontroverza koja je proistekla iz vlasničke strukture subjekta koji je dobio licencu. Franšizu je kupio Telekom Srbija - telekomunikacioni operator u državnom vlasništvu, sa dominantnom pozicijom na kablovskom tržištu i u komunikacionoj infrastrukturi zemlje i sa 62,3% tržišnog udela - u vreme kada je zakon izričito zabranjivao državi da osniva medije ili da bude njihov vlasnik. Kanale iz kablovskog portfolija Telekoma Srbija prenose i drugi veliki distributeri (SBB, Yettel i drugi), čime njihov potencijalni domet pokriva više od 99% teritorije Srbije. Vlasnički aranžman formalizovan je preko Telekomove Arena Channels Group. Telekom Srbija je tvrdio da aranžman ne krši zakon, pozivajući se na saglasnost Regulatornog tela za elektronske medije i mišljenje Ministarstva informisanja. Uprkos tome, ostala su otvorena pitanja o tome što je država Srbija bila većinski vlasnik (58%) Telekoma Srbija. Pregovore o kupovini Euronewsa u Srbiji prvi put su 2019. najavili Telekom Srbija i medijski savetnik predsednika Aleksandra Vučića, što je od tada navelo deo javnosti da preispituje da li je pokretanje kanala bilo zakonito i povezano sa državnim interesima.

Evropski parlament je tada više puta izražavao zabrinutost zbog medijske koncentracije u slučaju Telekoma Srbija i ukazivao na navode da vladajuća stranka to koristi da poveća uticaj na medijsko tržište u Srbiji.

Izmene medijskih zakona usvojene 2023. potom su promenile pravni okvir i dozvolile kompanijama u većinskom državnom vlasništvu da osnivaju i poseduju medije.

Monitoring centralne informativne emisije Euronewsa Srbija (Euronews Veče) pokazuje izraženu neravnotežu u raspodeli političkog vremena. Od 9.730 sekundi ukupnog političkog sadržaja u centralnoj emisiji tokom jula, vladajuća većina dobila je gotovo sedam puta više vremena (87%) nego opozicija (13%) (Grafikon 2).

Slična neravnoteža između predstavnika vladajuće većine i opozicije vidljiva je i u izboru gostiju u ostatku programa Euronewsa Srbija. Predstavnici vlasti i provladini sagovornici činili su 52%, naspram 14% predstavnika opozicije i sagovornika kritičnih prema vlasti Sagovornik je klasifikovan kao provladin ili kritičan prema vlasti kada je više prethodno praćenih javnih nastupa pokazalo dosledan obrazac stavova prema vlasti i njenim politikama, bilo pozitivnih ili negativnih. (Grafikon 7). Neutralni Sagovornik je klasifikovan kao neutralan kada orijentacija nije mogla da se utvrdi kroz više prethodno praćenih javnih nastupa, odnosno kada nije pokazivao dosledan obrazac stavova prema vlasti ili njenim politikama. sagovornici činili su preostalih 34%.

Od 142 gostovanja na Euronewsu Srbija u julu, Crta je tematski analizirala većinu (56%) koja spada u društveno-političku kategoriju Tematska analiza izuzima gostovanja u segmentu Prelistavanje štampe, gde koncept obuhvata više tema istovremeno. . Preostala gostovanja izuzeta su iz ove analize jer su zabeležena u segmentu Prelistavanje štampe, u kojem koncept obuhvata više tema istovremeno.

Analiza pokazuje da je program Euronewsa Srbija u julu bio snažno usmeren na geopolitiku i pitanja međunarodne bezbednosti. Teme poput privrede, energetike, korupcije, kriminala i ljudskih prava dobile su znatno manje posvećenih razgovora.

Međunarodna politika bila je najzastupljenija tema unutar društveno-političke kategorije - 27%. Slede domaća politika sa 23%, svetski ratovi i međunarodni sukobi sa 16%, evropske integracije sa 10%, regionalna politika sa 9% i ostale teme (energetika, privreda, Kosovo, ljudska prava, zdravstvo i druge) sa 15%.

Zajedno, međunarodna politika, svetski ratovi i međunarodni sukobi i regionalna politika činili su više od polovine gostovanja kada je reč o društvenim i političkim temama. Nasuprot tome, privreda i energetika imale su po dva gostovanja, koliko i korupcija i kriminal, dok su ljudska prava imala jedno.

Kada je reč o strukturi gostiju, neutralni sagovornici bili su najbrojnija pojedinačna grupa u sve tri oblasti. Kod međunarodnih tema više od polovine sagovornika klasifikovano je kao neutralno, 38% kao provladino i 10% kao kritično prema vlasti. Kod svetskih ratova i međunarodnih sukoba neutralni sagovornici činili su gotovo 70%, a kod regionalne politike gotovo 60%.

O evropskim integracijama zabeleženo je osam gostovanja: polovinu su činili predstavnici vlasti, a polovinu sagovornici klasifikovani kao neutralni. Nije bilo gostiju iz opozicije niti sagovornika kritičnih prema vlasti.

Domaća politika bila je druga najzastupljenija tema u gostovanjima - u više od ⅔ gostovanja učestvovali su provladini sagovornici, uključujući funkcionere. Preostali gosti klasifikovani su kao kritični prema vlasti ili neutralni. Nijedan gost formalno klasifikovan kao predstavnik opozicije nije se pojavio u razgovorima o domaćoj politici. Iako kritičke perspektive nisu bile potpuno odsutne, razgovori nisu obuhvatili političke alternative koje bi neposredno izneli predstavnici opozicije.

Vreme u programu i izbor gostiju samo su deo uređivačke strukture kroz koju političke i društvene teme stižu do publike. Zajednička analiza uvodnih naslova vesti ("hedova") emisije Euronews Veče i najava emisija sa gostima pokazuje kako izbor, rangiranje i početno uokvirivanje tema oblikuju kontekst u kojem se te teme predstavljaju.

Analiza najava dodaje monitoringu još jednu dimenziju: pored toga ko dobija vreme u programu i ko je pozvan da govori, ona ispituje koje se teme stavljaju u prvi plan i kako se početno uokviruju pre nego što budu razrađene u samim emisijama.

Domaće političke teme često su uvođene kroz aktivnosti predsednika, Vlade i drugih državnih institucija, uz naglasak na stabilnosti, rezultatima, međunarodnim kontaktima i merama koje se predstavljaju kao odgovor na probleme građana. Čak i kada je polazna tačka kriza ili problem - poput cena goriva, NIS-a, afričke kuge svinja, evropskih integracija ili socijalnih pitanja - Euronews Srbija se oslanja na zvanično institucionalno uokvirivanje domaćih političkih događaja i prenosi ga.

U glavnim naslovima opozicija se znatno ređe predstavlja kao izvor javnih politika ili alternativnih rešenja. Kada se aktivnosti opozicije istaknu u naslovima, ostavlja se utisak sukobljenih i oportunih aktera - povezanih sa izbornim računicama, sukobima u parlamentu, inicijativama za nepoverenje Vladi ili verbalnim sukobima sa predstavnicima vlasti.

U izveštavanju o spoljnoj politici ponavlja se okvir koji Srbiju predstavlja kao međunarodno relevantnog i samostalnog aktera. Strateški dijalog sa Sjedinjenim Državama, odnosi sa Francuskom, UAE i drugim partnerima, kao i pozicioniranje Srbije prema EU, Ukrajini i Rusiji, često se predstavljaju kroz državnu inicijativu, diplomatsku aktivnost i međunarodno priznanje.

Evropska unija se u više najava pojavljuje kroz teme sporosti, političke nedoslednosti ili nedovoljnog priznavanja reformskog napretka Srbije.

Kosovo i regionalne teme često se uvode kroz ugroženost Srba, institucionalnu nepravdu i odgovornost ili pasivnost međunarodnih aktera.

Pojedine najave sadrže i pristrasan ili emotivno obojen jezik, uključujući novinarske formulacije poput "bezakonje i odmazda", "politički pritisak", "trom evropski birokratski aparat", "istorijski uspeh" i "suštinski proboj". Takav jezik daje početni interpretativni okvir kroz koji publika prilazi priči.

Dubinska kvalitativna analiza gostovanja ispituje kako prepoznati obrasci deluju kada razgovor jednom počne. Fokusira se na izbor i kombinovanje izvora, prisustvo ili odsustvo alternativnih perspektiva, upotrebu i proverljivost tvrdnji i meru u koju novinari osporavaju, kontekstualizuju ili proveravaju ono što njihovi sagovornici govore.

Početni kvalitativni pregled potom je usaglašen kroz zajednički okvir kodiranja primenjen na uzorak od 18 jedinstvenih emisija i segmenata. Okvir je razlikovao viktimizaciju ili ugroženost, legitimizaciju vlasti ili državne politike, delegitimizaciju domaće opozicije i kritičkih aktera, delegitimizaciju drugih aktera, nepotkrepljene proverljive tvrdnje i pripisivanje neutemeljenih motiva. Novinarsko postupanje ocenjivano je odvojeno, kroz prisustvo alternativnih perspektiva, kritičkih ili protivpitanja, potpitanja i traženja dokaza ili provere.

Dubinska analiza otkriva dva dominantna okvira. Prvi je viktimizacija ili ugroženost, prepoznata u gotovo ⅔ analiziranih emisija i segmenata u uzorku Kodiranje se nije odnosilo na puko prisustvo žrtava ili na razgovor o stradanju; primenjivano je samo kada je ugroženost funkcionisala kao širi politički ili interpretativni okvir. . Srbija, njene institucije, Srbi ili drugi akteri predstavljani su kroz okvire pritiska, nepravde, dvostrukih standarda, progona ili neprijateljskog delovanja. Drugi je legitimizacija vlasti, državnih institucija ili aktuelne državne politike, takođe prepoznata u gotovo ⅔ slučajeva iz uzorka. Taj okvir beležen je kada su vlast ili njene politike opisivane kao kompetentne, odgovorne, uspešne, stabilizujuće ili zaštitničke.

Okvir viktimizacije često je prisutan u izveštavanju o regionalnim temama. Ilustrativan primer je emisija o ustavnim promenama u Crnoj Gori i statusu srpskog jezika. Srpska zajednica prikazana je kao politički i kulturno neravnopravna, a njeni legitimni zahtevi kao zanemareni ili "žrtvovani" zarad evropskih integracija. To uokvirivanje posebno je vidljivo u tvrdnjama gosta da "položaj jednog naroda" ne sme da bude "žrtvovan zarad političkog cilja ili članstva u nekoj međunarodnoj organizaciji" i da u Briselu postoji politika usmerena na to da se "srpski faktor u Crnoj Gori na neki način minimizuje". Okvir viktimizacije nije ograničen na izjave gostiju: delimično ga reprodukuju i voditeljeva pitanja, uključujući tvrdnju da se "jezik većine izjednačava sa manjinskim jezicima" i pitanje šta ustavne promene znače za građane koji čine većinu i govore srpski. Te tvrdnje i pretpostavke ne prate smisleni protivargument, objašnjenje alternativne pravne ili političke perspektive niti provera tvrdnji o ulozi EU, čime se dodatno pojačava predstava o srpskoj zajednici kao kolektivno oštećenoj i politički marginalizovanoj.

Snažan okvir viktimizacije pojavljuje se i u intervjuu sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave Snežanom Paunović. Voditelj jeste neposredno otvorio pitanje pravne težine njene ranije izjave - da bi etnički očistila Kosovo da je bila Slobodan Milošević - time što se dvaput vratio na pojam "etničko čišćenje" i njegovu vezu sa ratnim zločinima, ali nije istrajao kada je ministarka skrenula temu kontraprimerom umesto da odgovori na pravnu suštinu pitanja. Time je njeno šire predstavljanje kritika kao političke i medijske "kampanje" koju orkestriraju opozicija, EU i Kosovo ostalo do kraja segmenta uglavnom neosporeno. Njeno lično iskustvo izbeglice sa Kosova takođe u razgovoru funkcioniše kao argument koji daje legitimitet njenoj političkoj poziciji, uveden više puta, a da nijednom nije doveden u kritički odnos prema samoj izjavi.

Kada je reč o delovima razgovora koji promovišu legitimitet vlasti, jedno od jasnih otelotvorenja tog narativa jeste prikaz predsednika Vučića. Gosti su podržavali predsednikovu politiku, opisujući ga kao iskusnog državnika, poznavaoca međunarodnih odnosa, pragmatičnog lidera i zaštitnika interesa Srbije.

Nasuprot očiglednoj podršci državnim politikama i institucijama stoji narativ u kojem se drugi akteri delegitimišu, uključujući domaću opoziciju, studente, proteste i druge kritičke aktere. Ta pozicija zabeležena je u ⅓ uzorka.

Evropske integracije u analiziranim emisijama uglavnom se ne dovode u pitanje kao strateški cilj Srbije. Ipak, Evropska unija i pojedini evropski akteri često se pojavljuju u okvirima pritiska, političke pristrasnosti ili dvostrukih standarda.

U razgovorima sa predstavnicima vlasti, evropski put Srbije predstavlja se kao politika koju aktuelna vlast aktivno sprovodi, dok se zastoj ili negativne ocene procesa povremeno pripisuju činiocima izvan neposredne odgovornosti vlasti - političkim uslovljavanjima, odnosu prema Kosovu i Rusiji, potezima opozicije ili stavovima pojedinih evropskih aktera.

U jednom razgovoru Evropska komisija se tretira kao relevantniji izvor za ocenu napretka Srbije, dok se kritika Evropskog parlamenta predstavlja kao politički motivisanija i podložnija uticaju domaće opozicije. Težište kritike se time delimično pomera sa njene suštine na političke motive onih koji je iznose.

Sličan obrazac pojavljuje se u razgovoru sa pomenutom ministarkom državne uprave Snežanom Paunović. Reakcije evropskih institucija na njenu spornu izjavu povezuju se sa tvrdnjama o dvostrukim standardima: brza osuda izjave srpske ministarke da je trebalo sprovesti etničko čišćenje na Kosovu devedesetih suprotstavlja se navodno nedovoljnom odgovoru na probleme i ugroženost Srba. Pojedini poslanici Evropskog parlamenta prikazuju se kao politički ili emotivno pristrasni prema kosovskim Albancima.

U razgovorima o Kosovu evropski akteri se takođe pojavljuju kao nedovoljno delotvorni ili nedovoljno spremni da zaštite interese Srba, čime se pojačava i širi okvir samoviktimizacije Srbije i Srba kao izloženih pritisku i neravnopravnom tretmanu.

Sve zajedno, ovi primeri ukazuju na ponavljajući obrazac: evropske integracije ostaju strateški cilj, dok se kritike, zahtevi i potezi pojedinih evropskih aktera često tumače kroz okvire političkog pritiska, pristrasnosti i dvostrukih standarda.

Jedan intervju ipak donosi uravnoteženiju raspodelu odgovornosti između Vlade Srbije i EU. U razgovoru sa Stivenom Blokmansom odgovornost za zastoj na evropskom putu Srbije ne pripisuje se isključivo EU. Blokmans otvoreno problematizuje stanje demokratije, institucija i vladavine prava u Srbiji, ali kritikuje i sporost procesa proširenja EU.

Nivo i format tematske pažnje posvećene različitim događajima vezanim za tranzicionu pravdu i kulturu sećanja na rat razlikovali su se tokom posmatranog perioda.

Euronews Srbija emitovao je poseban prilog o stradanju Srba u Bratuncu i Srednjem Podrinju, kao i tematski razgovor o negiranju Holokausta i značaju suočavanja sa istorijskim zločinima. Nasuprot tome, u posmatranom materijalu nije prepoznata nijedna posebna tematska emisija ili segment povodom godišnjice genocida u Srebrenici. Ovaj nalaz odnosi se konkretno na odsustvo posebne tematske obrade i ne treba ga tumačiti kao dokaz da Srebrenica uopšte nije bila prisutna u informativnom programu Euronewsa Srbija.

Prilog o Bratuncu snažno je strukturiran oko okvira srpske viktimizacije i kolektivnog stradanja. Lično svedočenje, komemorativni ton i fokus na stradanje srpskih civila i vojnika stvaraju izrazito emotivan okvir, dok širi istorijski kontekst ostaje u drugom planu.

Nasuprot tome, emisija o Holokaustu pokazuje da Euronews Srbija ume da temi istorijskih zločina pristupi kroz jasan normativni okvir: relativizacija i iskrivljavanje činjenica predstavljaju se kao problem demokratskog društva, a novinarska pitanja idu dublje. Kvalitativna analiza tog segmenta nije prepoznala manipulativne elemente.

Sve zajedno, te razlike ukazuju na asimetriju u nivou i formatu tematske pažnje posvećene različitim pitanjima ratnog sećanja unutar posmatranog materijala. Poređenje se odnosi na uređivački i tematski tretman pitanja vezanih za kulturu sećanja, a ne na izjednačavanje samih istorijskih događaja.

Jedan od najuočljivijih profesionalnih obrazaca u programu Euronewsa Srbija jeste razmak između postavljanja kritičkog pitanja i doslednog preispitivanja odgovora. Međunarodni standardi novinarske etike nalažu da izveštavanje počiva na istinitosti "obezbeđenoj odgovarajućim sredstvima provere i dokazivanja". Mereno tim standardom, ispitivanje ili kritičko preispitivanje gosta bez provere odgovora predstavlja samo delimičnu primenu provere koju standard opisuje.

U celom kvalitativnom materijalu voditelji često postavljaju relevantna pitanja, neretko uvodeći kritički ugao ili alternativno tumačenje. Međutim, kada su odgovori izbegavajući, kada sadrže proverljive tvrdnje ili iznose sporna tumačenja, voditelji ne postavljaju dosledno potpitanja, ne traže dokaze, ne daju kontekst niti nezavisno proveravaju iznete tvrdnje. Zbog toga prisustvo kritičkih pitanja samo po sebi ne treba tumačiti kao dokaz istrajne novinarske provere: u mnogim slučajevima početno osporavanje ne prerasta u sistematsko preispitivanje gostovog odgovora.

Razgovor o položaju Srba na Kosovu dobar je primer. Voditelj postavlja pitanja o motivima postupaka protiv Srba i pita da li je reč o još jednom obliku revanšizma. U odgovoru gost ide dalje i tvrdi da su ti postupci deo "smišljene politike prepisivanja istine i stvaranja potpuno drugačijeg narativa" o ratu na Kosovu. Iako pitanje otvara prostor za kritičku proveru, jača tvrdnja koja sledi ne preispituje se dalje: voditelj ne pita koji dokazi potkrepljuju pripisivanje takve smišljene strategije, ne uvodi alternativno objašnjenje niti na drugi način pokušava da proveri tvrdnju pre kraja intervjua.

Unutar uzorka, intervjui i razgovori sa gostima više puta su pratili isti redosled:

Analiza pokazuje da Euronews Srbija odstupa od uravnoteženog pristupa izveštavanju i analizi društveno-političkih tema u Srbiji. Podaci otkrivaju da kanal pre odražava strukturnu nesrazmeru u korist vladajuće većine - u prisustvu u programu, učestalosti zastupljenosti i povremeno pristrasnom, odnosno pozitivnom izveštavanju - a reč je o obeležjima koja su uporna i dominantna na mejnstrim medijskoj sceni u Srbiji. Ta nesrazmera izgleda proističe iz šire strukturne prednosti ugrađene u uređivački pristup programa i iz nedosledne primene novinarske provere.

Monitoring pokazuje da akteri vlasti dobijaju znatno veću političku vidljivost, dok su pozicije vlasti i provladine pozicije zastupljene kroz širi i raznovrsniji krug sagovornika u ostatku programa. Zajedno, ti obrasci daju perspektivama bliskim vlasti veće mogućnosti da definišu političke probleme, objasne njihove uzroke i ponude moguća rešenja.

Ta prednost vidljiva je i u raspodeli političkog pristupa. Nijedan formalno klasifikovan predstavnik opozicije nije se pojavio u razgovorima sa gostima posvećenim domaćoj politici, iako su glasovi kritični prema vlasti bili prisutni. Problem, dakle, nije potpuno odsustvo kritičkih perspektiva, već uži prostor u kojem političke alternative mogu neposredno da artikulišu akteri koji ih zastupaju.

Novinarska provera samo delimično ublažava te neravnoteže. Kritička pitanja jesu prisutna, a kvalitativni uzorak sadrži i primere uravnotežene konfrontacije i istrajne provere. Ipak, preispitivanje ne prate dosledno traženje dokaza, dodatni kontekst, potpitanja ili nezavisna provera.

Sve zajedno, ovi nalazi ukazuju na širi problem za politički pluralizam: nejednaku mogućnost različitih političkih perspektiva da oblikuju političku stvarnost koja se prikazuje publici.

Svi nalazi u ovom izveštaju zasnovani su na monitoringu koji je Crtin tim sproveo od 1. do 31. jula 2026, izuzev obraćanja uživo predsednika Aleksandra Vučića, koja se prate od 2024. do 2026. kako bi se prikazala promena tokom vremena. Longitudinalno poređenje Vučićevih pojavljivanja izvedeno je iz šire Crtine baze medijskog monitoringa, filtrirane tako da obuhvati samo obraćanja uživo emitovana na Euronewsu Srbija u periodu januar-jul 2024, 2025. i 2026.

Uzorak koji je podvrgnut analizi obuhvata centralnu informativnu emisiju Euronewsa Srbija i četiri informativne emisije emitovane tokom posmatranog perioda. Izveštaj počiva na tri odvojena toka analize: jednom kvantitativnom i dva kvalitativna.

Kvantitativna analiza

1. Kvantitativni medijski monitoring, dopunjen analizom gostovanja

Monitoring političkog pluralizma sproveden je tokom celog jula 2026, sa fokusom na centralnu informativnu emisiju Euronews Veče, koja se emituje svakog dana u 19.00. Politička zastupljenost merena je u sekundama, uz beleženje ukupnog vremena koje su dobili politički akteri, tona izveštavanja (pozitivan, neutralan ili negativan) i toga da li su se akteri pojavljivali u aktivnoj ulozi - govoreći neposredno publici - ili u pasivnoj, kada ih pominju ili o njima govore novinari ili drugi politički akteri. Posmatrani uzorak obuhvatio je 9.730 sekundi političke zastupljenosti.

Pored monitoringa političkog vremena, Crta je analizirala sva gostovanja u nekoliko informativnih emisija: Euronews Jutro, Euronews Intervju dana, Euronews Dan, Euronews Veče i jedno izdanje emisije Direktno sa Minjom Miletić koje je emitovano u posmatranom periodu. Tokom jula zabeleženo je ukupno 142 gostovanja. Za analizu tematske raspodele izuzet je segment Prelistavanje štampe, jer pojedinačna izdanja obuhvataju više tema i ne mogu se svrstati u jednu tematsku kategoriju. Tako je za tematsku analizu ostalo 79 gostovanja, svrstanih u društveno-političke tematske kategorije koje se koriste u monitoringu.

Politički gosti klasifikovani su prema formalnoj političkoj pripadnosti, kao predstavnici vlasti ili opozicije, dok su ostali gosti klasifikovani prema utvrđenoj javnoj orijentaciji, kao provladini, kritični prema vlasti ili neutralni. Sagovornik je klasifikovan kao provladin ili kritičan prema vlasti kada je više prethodno praćenih javnih nastupa pokazalo dosledan obrazac stavova prema vlasti i njenim politikama. Sagovornici kod kojih takva dosledna orijentacija nije mogla da se utvrdi klasifikovani su kao neutralni. Ovaj pristup razdvaja prethodno utvrđenu klasifikaciju gosta od perspektive iznete u konkretnoj emisiji, čime analiza može odvojeno da ispita ko dobija pristup programu i kakvu poziciju ili perspektivu unosi u pojedini razgovor.

Kvalitativna analiza

2. Analiza najava programa

Crta je sprovela kvalitativnu analizu uređivačkog uokvirivanja u najavama programa. Analiza je obuhvatila dva skupa materijala: uvodne naslove vesti ("hedove") centralne informativne emisije Euronews Veče i najave emisija sa gostima objavljene na zvaničnom jutjub kanalu Euronewsa Srbija. Dva skupa analizirana su zajedno kako bi se prepoznali ponavljajući obrasci u izboru, rangiranju i početnom uokvirivanju politički i društveno relevantnih tema pre nego što budu razrađene u samim emisijama.

3. Dubinska analiza sadržaja programa i novinarskih standarda

Na kraju, Crta je sprovela dubinsku kvalitativnu analizu namernog uzorka maksimalne varijacije, sastavljenog od emisija i segmenata koji se bave politički i društveno relevantnim temama. Uzorak od 18 slučajeva odabran je tako da obuhvati raznovrsnost posmatranog programa, uključujući različite tematske oblasti, formate emisija i tipove sagovornika i njihovu političku ili javnu orijentaciju. Svrha kvalitativnog uzorka nije bila da proizvede statistički reprezentativne procene učestalosti pojedinih okvira u celokupnom programu Euronewsa Srbija, već da prepozna i ispita ponavljajuće obrasce uokvirivanja, izbora izvora, zastupljenosti različitih perspektiva i novinarske provere u različitim uređivačkim kontekstima.

Na kvalitativni uzorak primenjen je zajednički okvir kodiranja. Okvir je razlikovao viktimizaciju ili ugroženost, legitimizaciju vlasti ili državne politike, delegitimizaciju domaće opozicije i kritičkih aktera, delegitimizaciju drugih aktera, nepotkrepljene proverljive tvrdnje i pripisivanje neutemeljenih motiva. Novinarsko postupanje ocenjivano je kroz prisustvo alternativnih perspektiva, kritičkih ili protivpitanja, potpitanja i traženja dokaza ili provere. Učestalosti iskazane u ovom delu stoga opisuju obrasce unutar kvalitativnog materijala i nisu procene njihove rasprostranjenosti u celokupnom programu Euronewsa Srbija.