Kontekst
Dana 13. jula 2026. godine započet je postupak izbora novog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kada je predsednica Narodne skupštine raspisala javni konkurs za prijavljivanje kandidata.
Funkciju Poverenika trenutno obavlja Milan Marinović (nekadašnji sudija prekršajnog suda), koji je izabran u julu 2019. godine na sedmogodišnji mandat. Marinović je uživao podršku Srpske napredne stranke, predložilo ga je deset članova Odbora za kulturu i informisanje, a izabran je na plenarnoj sednici NS većinom narodnih poslanika. Za Nevenu Ružić koju su predložile opozicione poslaničke grupe i podržale OCD glasao je jedan poslanik u Odboru, dok kandidat Bojan Milosavljević (kojeg je predložio Pokret socijalista) nije dobio nijedan glas. Postupak izbora bio je kritikovan u stručnoj javnosti.
Marinović je, nakon objavljenog konkursa 2026, izjavio da će se ponovo kandidovati na ovu funkciju, iako važeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisuje da Poverenik ne može biti ponovo biran (odnosno da može da obavlja funkciju samo u jednom mandatu). Obrazložio je da u konkretnom slučaju važe odredbe ranijeg zakona, po kojem je izabran u prvom mandatu.
U aktuelnim društveno-političkim prilikama izbor novog Poverenika predstavlja značajno pitanje, posebno imajući u vidu potrebu javnosti da pribavi informacije o postupanju nadležnih organa i sve češće povrede tajnosti podataka o ličnosti.
Funkciju Poverenika trenutno obavlja Milan Marinović (nekadašnji sudija prekršajnog suda), koji je izabran u julu 2019. godine na sedmogodišnji mandat. Marinović je uživao podršku Srpske napredne stranke, predložilo ga je deset članova Odbora za kulturu i informisanje, a izabran je na plenarnoj sednici NS većinom narodnih poslanika. Za Nevenu Ružić koju su predložile opozicione poslaničke grupe i podržale OCD glasao je jedan poslanik u Odboru, dok kandidat Bojan Milosavljević (kojeg je predložio Pokret socijalista) nije dobio nijedan glas. Postupak izbora bio je kritikovan u stručnoj javnosti.
Marinović je, nakon objavljenog konkursa 2026, izjavio da će se ponovo kandidovati na ovu funkciju, iako važeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisuje da Poverenik ne može biti ponovo biran (odnosno da može da obavlja funkciju samo u jednom mandatu). Obrazložio je da u konkretnom slučaju važe odredbe ranijeg zakona, po kojem je izabran u prvom mandatu.
U aktuelnim društveno-političkim prilikama izbor novog Poverenika predstavlja značajno pitanje, posebno imajući u vidu potrebu javnosti da pribavi informacije o postupanju nadležnih organa i sve češće povrede tajnosti podataka o ličnosti.
Pravni okvir
Postupak izbora i položaj Poverenika prvenstveno su regulisani Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (čl. 30-32), a garancije njegove nezavisnosti propisuje i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (čl. 73-75).
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poslednji put je izmenjen 2021. godine, kada su uvedeni mehanizmi za učešće javnosti u postupku, proširene odredbe o načinu izbora, nadležnost Odbora za kulturu i informisanje za predlaganje kandidata dodeljena Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a mandat Poverenika produžen sa 7 na 8 godina - ali uz izričitu zabranu ponovnog izbora. Zakonske izmene donete su radi usklađivanja sa Akcionim planom, a posebno, kako je navedeno, u cilju razvoja ljudskih prava i primene međunarodnih dokumenata i prakse većine zemalja Evropske unije.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja poslednji put je izmenjen 2021. godine, kada su uvedeni mehanizmi za učešće javnosti u postupku, proširene odredbe o načinu izbora, nadležnost Odbora za kulturu i informisanje za predlaganje kandidata dodeljena Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a mandat Poverenika produžen sa 7 na 8 godina - ali uz izričitu zabranu ponovnog izbora. Zakonske izmene donete su radi usklađivanja sa Akcionim planom, a posebno, kako je navedeno, u cilju razvoja ljudskih prava i primene međunarodnih dokumenata i prakse većine zemalja Evropske unije.
Postupak izbora
Opšta pravila
Poverenika bira Narodna skupština, većinom glasova svih narodnih poslanika, na predlog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Bira se na vreme od 8 godina, bez mogućnosti ponovnog izbora.
Postupak izbora počinje najkasnije 180 dana pre isteka mandata prethodnog Poverenika odnosno najkasnije 30 dana po donošenju odluke o prestanku dužnosti.
Postupak izbora počinje najkasnije 180 dana pre isteka mandata prethodnog Poverenika odnosno najkasnije 30 dana po donošenju odluke o prestanku dužnosti.
Faze u postupku
Uslovi za izbor
Za Poverenika može biti izabrano lice koje ima priznati ugled i stručnost u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava.
Formalni uslovi su: opšti uslovi za rad u državnim organima; završen pravni fakultet; najmanje 10 godina radnog iskustva.
Važi institut inkompatibiliteta - Poverenik ne može da obavlja drugu funkciju ili profesionalnu delatnost, drugu dužnost ili posao koji bi mogao da utiče na njegovu samostalnost i nezavisnost, a posebno ne može da bude član političke stranke.
Formalni uslovi su: opšti uslovi za rad u državnim organima; završen pravni fakultet; najmanje 10 godina radnog iskustva.
Važi institut inkompatibiliteta - Poverenik ne može da obavlja drugu funkciju ili profesionalnu delatnost, drugu dužnost ili posao koji bi mogao da utiče na njegovu samostalnost i nezavisnost, a posebno ne može da bude član političke stranke.
Mandat
U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz 2021. godine, Poverenik se bira na vreme od 8 godina, bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu dužnost.
Do prestanka dužnosti Poverenika dolazi na više načina: istekom mandata; Ispunjavanje uslova za starosnu penziju ne povlači prestanak mandata. smrću; na lični zahtev (ostavka); gubitkom državljanstva; ograničenjem poslovne sposobnosti pravosnažnom sudskom odlukom; osudom na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci pravosnažnom sudskom odlukom; razrešenjem.
Do razrešenja može doći u situacijama kada je narušen institut nespojivosti, tj. ako Poverenik nestručno ili nesavesno obavlja svoju dužnost, ako bude izabran, postavljen ili imenovan na drugu funkciju, ako započne obavljanje dužnosti, radnje ili profesionalne delatnosti bez saglasnosti organa nadležnog za odlučivanje o sukobu interesa, te ako postane član političke stranke.
U slučaju prestanka dužnosti ex lege, Narodna skupština, bez rasprave i većinom glasova, donosi odluku kojom konstatuje dan prestanka dužnosti Poverenika.
S druge strane, postupak za razrešenje se pokreće na obrazloženi predlog 1/3 narodnih poslanika, nakon čega Odbor utvrđuje da li za to postoje (zakonom propisani) razlozi. Ukoliko utvrdi da postoje, podnosi predlog odluke o razrešenju Narodnoj skupštini, a Poverenik ima pravo da se obrati poslanicima na sednici Odbora i Narodne skupštine.
Do prestanka dužnosti Poverenika dolazi na više načina: istekom mandata; Ispunjavanje uslova za starosnu penziju ne povlači prestanak mandata. smrću; na lični zahtev (ostavka); gubitkom državljanstva; ograničenjem poslovne sposobnosti pravosnažnom sudskom odlukom; osudom na kaznu zatvora od najmanje 6 meseci pravosnažnom sudskom odlukom; razrešenjem.
Do razrešenja može doći u situacijama kada je narušen institut nespojivosti, tj. ako Poverenik nestručno ili nesavesno obavlja svoju dužnost, ako bude izabran, postavljen ili imenovan na drugu funkciju, ako započne obavljanje dužnosti, radnje ili profesionalne delatnosti bez saglasnosti organa nadležnog za odlučivanje o sukobu interesa, te ako postane član političke stranke.
U slučaju prestanka dužnosti ex lege, Narodna skupština, bez rasprave i većinom glasova, donosi odluku kojom konstatuje dan prestanka dužnosti Poverenika.
S druge strane, postupak za razrešenje se pokreće na obrazloženi predlog 1/3 narodnih poslanika, nakon čega Odbor utvrđuje da li za to postoje (zakonom propisani) razlozi. Ukoliko utvrdi da postoje, podnosi predlog odluke o razrešenju Narodnoj skupštini, a Poverenik ima pravo da se obrati poslanicima na sednici Odbora i Narodne skupštine.
Položaj
Zakoni propisuju da je Poverenik samostalan i nezavisan u vršenju svoje nadležnosti. U pogledu prava po osnovu rada izjednačen je sa sudijom Vrhovnog suda.
Poverenik uživa imunitet - ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje nadležnosti, a u slučaju krivičnog gonjenja za krivično delo učinjeno u vršenju nadležnosti ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.
Poverenik uživa imunitet - ne može biti pozvan na odgovornost za mišljenje koje je izneo ili predlog koji je dao u vršenju svoje nadležnosti, a u slučaju krivičnog gonjenja za krivično delo učinjeno u vršenju nadležnosti ne može biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupštine.
