U julu 2025. grupa Specijalnih izvestilaca Ujedinjenih nacija i Radna grupa UN za proizvoljno lišavanje slobode uputili su zajedničku komunikaciju Vladi Srbije u vezi sa navodnim kršenjima akademske slobode, autonomije univerziteta i prava na obrazovanje u kontekstu dugotrajnih studentskih protesta. Komunikacija se nadovezuje na ranije intervencije UN u vezi sa Srbijom i smešta nedavna dešavanja u širi obrazac pritisaka na studente, akademsko osoblje, novinare, branioce ljudskih prava i aktere civilnog društva.
Prema informacijama koje su primili stručnjaci UN, protesti su počeli krajem 2024. godine nakon urušavanja betonske nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, koje je odnelo 16 života i izazvalo široko javno ogorčenje zbog navodne korupcije, nedostatka odgovornosti i institucionalnih propusta. Ono što je počelo kao studentski antikorupcijski protest preraslo je u nacionalni pokret koji je obuhvatio stotine opština, sa zahtevima koji su se kretali od transparentnosti u infrastrukturnim projektima i odgovornosti za nasilje nad demonstrantima do povećanja ulaganja u obrazovanje, zaštite slobode medija i održavanja slobodnih i poštenih izbora.
Komunikacija dokumentuje nagli porast policijskog postupanja i administrativnih pritisaka na studentske demonstrante i akademske institucije, posebno od kraja juna 2025. godine. Stručnjaci UN navode izveštaje o masovnim hapšenjima, dugotrajnim pritvorima, fizičkim napadima policijskih službenika, uskraćivanju medicinske pomoći i upotrebi tehnologija nadzora, uključujući prisluškivanje studentskih komunikacija. Takođe upućuju na navode o prekomerenoj upotrebi sile tokom protesta, uključujući teške povrede studenata i novinara, kao i slučajeve u kojima su policijski službenici delovali bez vidljive identifikacije.
Pored policijskog postupanja, komunikacija ističe sistematski pritisak na univerzitete i akademsko rukovodstvo. Ovo uključuje krivične prijave i policijsko saslušavanje rektora i dekana, pretnje disciplinskim postupcima protiv studenata, smanjenja plata i finansijske sankcije za akademsko osoblje, te upozorenja da bi akademska godina mogla biti poništena ako se protesti nastave. Uskraćivanje upisnih kvota za akademsku 2025/2026. godinu i predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju navedeni su kao mere koje bi mogle dodatno narušiti autonomiju univerziteta.
Stručnjaci UN takođe izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog kampanja blačenja i javne stigmatizacije usmerene prema studentima, profesorima, univerzitetskim rukovodstvima i nezavisnim medijima. Prema komunikaciji, visoki vladini zvaničnici i pro-vladini mediji predstavili su studentske proteste kao pretnju nacionalnoj stabilnosti, promovišući narative o stranom mešanju, terorizmu i pokušajima rušenja ustavnog poretka. Takva retorika, upozoravaju stručnjaci, rizikuje stvaranje klime straha, podsticanje nasilja nad demonstrantima i odvraćanje od učešća u mirnim građanskim akcijama.
Ne prejudicirajući tačnost optužbi, stručnjaci UN izražavaju duboku zabrinutost zbog kumulativnog uticaja ovih dešavanja. Upozoravaju da dugotrajni politički, administrativni i policijski pritisak na sektor obrazovanja može narušiti akademsku slobodu, slobodu izražavanja, slobodu mirnog okupljanja i udruživanja i pravo na obrazovanje, istovremeno slabivši institucionalnu nezavisnost i demokratske zaštitne mehanizme. Komunikacija podseća na obaveze Srbije prema međunarodnom pravu ljudskih prava i od Vlade traži detaljne informacije o istragama navodnih zloupotreba, merama preduzetim za zaštitu studenata i akademskog osoblja, te koracima za osiguranje odgovornosti, reparacije i neponavljanja.
Prema informacijama koje su primili stručnjaci UN, protesti su počeli krajem 2024. godine nakon urušavanja betonske nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici, koje je odnelo 16 života i izazvalo široko javno ogorčenje zbog navodne korupcije, nedostatka odgovornosti i institucionalnih propusta. Ono što je počelo kao studentski antikorupcijski protest preraslo je u nacionalni pokret koji je obuhvatio stotine opština, sa zahtevima koji su se kretali od transparentnosti u infrastrukturnim projektima i odgovornosti za nasilje nad demonstrantima do povećanja ulaganja u obrazovanje, zaštite slobode medija i održavanja slobodnih i poštenih izbora.
Komunikacija dokumentuje nagli porast policijskog postupanja i administrativnih pritisaka na studentske demonstrante i akademske institucije, posebno od kraja juna 2025. godine. Stručnjaci UN navode izveštaje o masovnim hapšenjima, dugotrajnim pritvorima, fizičkim napadima policijskih službenika, uskraćivanju medicinske pomoći i upotrebi tehnologija nadzora, uključujući prisluškivanje studentskih komunikacija. Takođe upućuju na navode o prekomerenoj upotrebi sile tokom protesta, uključujući teške povrede studenata i novinara, kao i slučajeve u kojima su policijski službenici delovali bez vidljive identifikacije.
Pored policijskog postupanja, komunikacija ističe sistematski pritisak na univerzitete i akademsko rukovodstvo. Ovo uključuje krivične prijave i policijsko saslušavanje rektora i dekana, pretnje disciplinskim postupcima protiv studenata, smanjenja plata i finansijske sankcije za akademsko osoblje, te upozorenja da bi akademska godina mogla biti poništena ako se protesti nastave. Uskraćivanje upisnih kvota za akademsku 2025/2026. godinu i predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju navedeni su kao mere koje bi mogle dodatno narušiti autonomiju univerziteta.
Stručnjaci UN takođe izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog kampanja blačenja i javne stigmatizacije usmerene prema studentima, profesorima, univerzitetskim rukovodstvima i nezavisnim medijima. Prema komunikaciji, visoki vladini zvaničnici i pro-vladini mediji predstavili su studentske proteste kao pretnju nacionalnoj stabilnosti, promovišući narative o stranom mešanju, terorizmu i pokušajima rušenja ustavnog poretka. Takva retorika, upozoravaju stručnjaci, rizikuje stvaranje klime straha, podsticanje nasilja nad demonstrantima i odvraćanje od učešća u mirnim građanskim akcijama.
Ne prejudicirajući tačnost optužbi, stručnjaci UN izražavaju duboku zabrinutost zbog kumulativnog uticaja ovih dešavanja. Upozoravaju da dugotrajni politički, administrativni i policijski pritisak na sektor obrazovanja može narušiti akademsku slobodu, slobodu izražavanja, slobodu mirnog okupljanja i udruživanja i pravo na obrazovanje, istovremeno slabivši institucionalnu nezavisnost i demokratske zaštitne mehanizme. Komunikacija podseća na obaveze Srbije prema međunarodnom pravu ljudskih prava i od Vlade traži detaljne informacije o istragama navodnih zloupotreba, merama preduzetim za zaštitu studenata i akademskog osoblja, te koracima za osiguranje odgovornosti, reparacije i neponavljanja.
