Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Uprava za sprečavanje pranja novca, koja deluje u okviru Ministarstva finansija, zatražila je sveobuhvatne finansijske provere od svih banaka u Srbiji za petoro aktivista civilnog društva: Maju Stojanović (Građanske inicijative), Katarinu Đukić (ProGlas), Sofiju Todorović (Inicijativa mladih za ljudska prava), Predraga Voštinića (Lokalni front) i Nebojšu Petkovića (Ne damo Jadar). Zahteve je potpisao vršilac dužnosti direktora Željko Radovanović - bivši pripadnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA) - pozivajući se na Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Dokumenti, označeni kao "strogo poverljivo" i "poverljivo", dostupni su nedeljniku Radar. Zatražene provere obuhvatale su stanja na računima, evidencije transakcija, ovlašćena lica, sefove i svu prateću finansijsku dokumentaciju.
Ovo nije prvi put da je Uprava iskorišćena na ovaj način. U januaru 2019. zatraženi su finansijski podaci o 57 pojedinaca i organizacija - uključujući istraživačke novinare i nevladine organizacije - u slučaju koji je postao poznat kao "Spisak". Podaci su potom objavljeni u provladinim tabloidima kao deo kampanje blaćenja. Zloupotrebu je osudilo 131 organizacija civilnog društva, Amnesty International, specijalni izvestioci UN-a, Evropska unija i Sjedinjene Države. Ministar finansija Siniša Mali, koji nadgleda rad Uprave, tada je branio akciju tvrdeći da institucija samo obavlja svoj posao. Uprkos tim osudama, vršilac dužnosti direktora Radovanović javno je učestvovao u fabriciranom skandalu 2021, kada je najavio provere računa opozicionog lidera Dragana Đilasa na Mauricijusu - računa koji se ispostavilo da ne postoje.
Petoro aktivista koji su bili na meti vlasti nalazilo se u njenom vidokrugu i ranije. Voštinić je fizički napadnut u septembru 2023. i dokumentovao je nezakoniti nadzor od strane BIA-e i policije. Todorović navodi da je rutinski i bez osnova zadržavana na graničnim prelazima. Nekoliko njih javno je imenovao sam predsednik Vučić. Svih petoro odgovorilo je na poslednju akciju: opisuju je kao politički motivisani pokušaj zastrašivanja kritičara i pribavljanja materijala za tabloidne kampanje, a ne kao ikakvu pravu finansijsku istragu. Kako je Voštinić istakao, prava svrha je da se pribave podaci - detalji o platama, imenima donatora, finansijskim tokovima - koji će biti prosleđeni medijskom okruženju koje funkcioniše bez odgovornosti.
Akcija dolazi u vreme kada studentski protesti nastavljaju da se šire i privlače sve širu podršku javnosti. Od početka protesta, vladajuća Srpska napredna stranka nastoji da ih prikaže kao zaveru nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva.
Ovo nije prvi put da je Uprava iskorišćena na ovaj način. U januaru 2019. zatraženi su finansijski podaci o 57 pojedinaca i organizacija - uključujući istraživačke novinare i nevladine organizacije - u slučaju koji je postao poznat kao "Spisak". Podaci su potom objavljeni u provladinim tabloidima kao deo kampanje blaćenja. Zloupotrebu je osudilo 131 organizacija civilnog društva, Amnesty International, specijalni izvestioci UN-a, Evropska unija i Sjedinjene Države. Ministar finansija Siniša Mali, koji nadgleda rad Uprave, tada je branio akciju tvrdeći da institucija samo obavlja svoj posao. Uprkos tim osudama, vršilac dužnosti direktora Radovanović javno je učestvovao u fabriciranom skandalu 2021, kada je najavio provere računa opozicionog lidera Dragana Đilasa na Mauricijusu - računa koji se ispostavilo da ne postoje.
Petoro aktivista koji su bili na meti vlasti nalazilo se u njenom vidokrugu i ranije. Voštinić je fizički napadnut u septembru 2023. i dokumentovao je nezakoniti nadzor od strane BIA-e i policije. Todorović navodi da je rutinski i bez osnova zadržavana na graničnim prelazima. Nekoliko njih javno je imenovao sam predsednik Vučić. Svih petoro odgovorilo je na poslednju akciju: opisuju je kao politički motivisani pokušaj zastrašivanja kritičara i pribavljanja materijala za tabloidne kampanje, a ne kao ikakvu pravu finansijsku istragu. Kako je Voštinić istakao, prava svrha je da se pribave podaci - detalji o platama, imenima donatora, finansijskim tokovima - koji će biti prosleđeni medijskom okruženju koje funkcioniše bez odgovornosti.
Akcija dolazi u vreme kada studentski protesti nastavljaju da se šire i privlače sve širu podršku javnosti. Od početka protesta, vladajuća Srpska napredna stranka nastoji da ih prikaže kao zaveru nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva.
