Update
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava upozorava na pogoršan...
Komesar Saveta Evrope za ljudska prava Majkl O’Flaherty posetio je Srbiju od 18. do 21. maja 2...
Tokom godine dokumentovano je ukupno 208 kršenja, što je više nego duplo u odnosu na 84 slučaja zabeležena 2024. godine, a koja su pogodila 358 medijskih radnika ili medijskih subjekata. Srbija je imala najveći broj zabeleženih slučajeva među zemljama kandidatima za članstvo u EU i označena je kao „žarišna tačka“ krize medijskih sloboda u regionu.
Verbalni napadi činili su 62% svih dokumentovanih slučajeva. Ostala kršenja uključuju napade na imovinu (23,1%), fizičko nasilje (21,2%), ometanje novinarskog rada (19,2%) i pravne pretnje (5,8%). Fizički napadi su značajno porasli, sa 14 slučajeva u 2024. na 44 u 2025. godini. Šesnaest napada pripisano je policijskim službenicima, većinom tokom izveštavanja sa protesta, a pet je rezultiralo povredama.
U izveštaju se navodi da je medijsko okruženje postalo posebno opasno za novinare koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Solidarna misija sprovedena u aprilu 2025. godine opisala je „vanredno stanje“ obeleženo cenzurom, političkim pritiscima, zarobljavanjem medija, kampanjama blaćenja i pretnjama novinarima.
Nezavisni mediji bili su učestalo meta napada. Televizija N1 suočila se sa najmanje 52 napada, uključujući pretnje bombama, pretnje smrću i uznemiravanje novinara. Izveštaj dokumentuje slučajeve u kojima su visoki državni zvaničnici javno diskreditovali novinare, uključujući izjave u kojima su pojedini mediji označavani kao „neprijatelji“ države ili optuživani za „terorizam“, nakon čega su usledile pretnje upućene tim redakcijama i novinarima. Kampanje blaćenja i uznemiravanja pogodile su i Nova, Danas, Radar, KRIK, BIRN i druge nezavisne novinare i komentatore.
Izveštaj takođe dokumentuje slučajeve korišćenja špijunskog softvera protiv novinara, hakovanja medija, proizvoljna hapšenja, tužbe za klevetu, kao i političko mešanje u rad regulatornih tela i javnog servisa. Izražena je zabrinutost i zbog nepravilnosti u postupku imenovanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i zbog neizvesnosti u vezi sa budućim vlasništvom i uređivačkom nezavisnošću televizija N1 i Nova.
Autori zaključuju da se medijsko okruženje u Srbiji tokom 2025. godine pogoršavalo alarmantnom brzinom i pozivaju na konkretne mere kako bi se obezbedilo pravo građana na slobodne i nezavisne informacije.
Verbalni napadi činili su 62% svih dokumentovanih slučajeva. Ostala kršenja uključuju napade na imovinu (23,1%), fizičko nasilje (21,2%), ometanje novinarskog rada (19,2%) i pravne pretnje (5,8%). Fizički napadi su značajno porasli, sa 14 slučajeva u 2024. na 44 u 2025. godini. Šesnaest napada pripisano je policijskim službenicima, većinom tokom izveštavanja sa protesta, a pet je rezultiralo povredama.
U izveštaju se navodi da je medijsko okruženje postalo posebno opasno za novinare koji su izveštavali o antikorupcijskim protestima nakon urušavanja nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine. Solidarna misija sprovedena u aprilu 2025. godine opisala je „vanredno stanje“ obeleženo cenzurom, političkim pritiscima, zarobljavanjem medija, kampanjama blaćenja i pretnjama novinarima.
Nezavisni mediji bili su učestalo meta napada. Televizija N1 suočila se sa najmanje 52 napada, uključujući pretnje bombama, pretnje smrću i uznemiravanje novinara. Izveštaj dokumentuje slučajeve u kojima su visoki državni zvaničnici javno diskreditovali novinare, uključujući izjave u kojima su pojedini mediji označavani kao „neprijatelji“ države ili optuživani za „terorizam“, nakon čega su usledile pretnje upućene tim redakcijama i novinarima. Kampanje blaćenja i uznemiravanja pogodile su i Nova, Danas, Radar, KRIK, BIRN i druge nezavisne novinare i komentatore.
Izveštaj takođe dokumentuje slučajeve korišćenja špijunskog softvera protiv novinara, hakovanja medija, proizvoljna hapšenja, tužbe za klevetu, kao i političko mešanje u rad regulatornih tela i javnog servisa. Izražena je zabrinutost i zbog nepravilnosti u postupku imenovanja Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i zbog neizvesnosti u vezi sa budućim vlasništvom i uređivačkom nezavisnošću televizija N1 i Nova.
Autori zaključuju da se medijsko okruženje u Srbiji tokom 2025. godine pogoršavalo alarmantnom brzinom i pozivaju na konkretne mere kako bi se obezbedilo pravo građana na slobodne i nezavisne informacije.
„U narednom periodu neophodne su konkretne mere kako bi se obezbedilo pravo građana na slobodne i nezavisne informacije i preokrenuo trend nazadovanja medijskih sloboda.“
Ukupan broj dokumentovanih kršenja slobode medija u Srbiji po godinama u periodu od 2021. do 2025. Izvor: mappingmediafreedom.org
