Update
Vlada predložila raspuštanje Skupštine i raspisivanje vanred...
Odluka je sada na predsedniku Republike. Vlada se poziva na značajno poboljšane izborne uslove posle...
Ratko Mladić, koga je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju osudio na doživotni zatvor za genocid, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, umro je 27. avgusta 2026. na izdržavanju kazne u Hagu. Njegovi posmrtni ostaci prevezeni su u Beograd državnim avionom 3. septembra, u pratnji ministra pravde Nenada Vujića, a 7. septembra sahranjen je na Topčiderskom groblju uz vojne počasti. Sahrani su prisustvovali aktuelni članovi Vlade Srbije - ministar odbrane Bratislav Gašić, ministar pravde Nenad Vujić, ministar kulture Nikola Selaković, ministar za javna ulaganja Darko Glišić i ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski - kao i funkcioneri Republike Srpske i Danilo Vučić, sin predsednika. Predsednik Aleksandar Vučić nije prisustvovao.
Evropska služba za spoljne poslove oglasila se na dan sahrane. U saopštenju portparola od 7. septembra navedeno je da "svako veličanje ratnih zločinaca, poricanje genocida i revizionizam stoje nasuprot najosnovnijim evropskim vrednostima i nemaju mesta u EU, ni u zemljama kandidatima." Sutradan su reakciju pooštrili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, u identično formulisanim saopštenjima: slike sa sahrane bile su "šokantne", a "elementi zvanične podrške i prisustvo pojedinih visokih srpskih funkcionera na sahrani duboko za žaljenje". Ti elementi, naveli su, "pokazuju nespremnost da se Srbija suoči sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i stoje nasuprot vrednostima na kojima počiva njen put ka Evropskoj uniji."
Oglasio se i vrh Evropskog parlamenta. Predsednica Roberta Mecola napisala je da javno veličanje osuđenih ratnih zločinaca "podriva pomirenje" i da je "uvreda za žrtve i njihove najbliže". Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije, poručio je da "oštro osuđuje njihovo prisustvo i javno veličanje Mladića", uz ocenu da "odavanje počasti čoveku osuđenom za genocid nije čin pomirenja ni sećanja - to je odbacivanje odgovornosti da se suočimo sa zločinima iz prošlosti."
Najkonkretnija posledica objavljena je pre same sahrane. Komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je 4. septembra, nakon povratka posmrtnih ostataka u Beograd, da evropski put "podrazumeva suočavanje sa prošlošću, istinsko pomirenje i poštovanje žrtava ratnih zločina" i najavila da neće nastaviti sa planiranom posetom Srbiji. Gostujući potom na CNN-u, poručila je da "Srbija mora da izabere da li je ozbiljna u nameri da postane članica EU ili su joj Rusija i Kina važniji partneri." Pomirenje i saradnja sa međunarodnim pravosuđem jesu formalne pristupne obaveze i upravo se tu mere - u trenutku kada preporuka Komisije iz jula 2026. za otvaranje Klastera 3 još čeka odluku država članica.
Beograd kritike predstavlja kao očekivane i spolja vođene. Predsednik Vučić je 8. septembra rekao da je reakciju očekivao, opisujući "histeričnu lavinu napada iz Sarajeva, Prištine, Zagreba, Podgorice", a o dvoje čelnika EU rekao je: "Za ovo dvoje ljudi nemam šta loše da kažem." Na suštinu prigovora - da su aktuelni ministri učestvovali u zvaničnim počastima čoveku osuđenom za genocid - nije odgovorio.
Evropska služba za spoljne poslove oglasila se na dan sahrane. U saopštenju portparola od 7. septembra navedeno je da "svako veličanje ratnih zločinaca, poricanje genocida i revizionizam stoje nasuprot najosnovnijim evropskim vrednostima i nemaju mesta u EU, ni u zemljama kandidatima." Sutradan su reakciju pooštrili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, u identično formulisanim saopštenjima: slike sa sahrane bile su "šokantne", a "elementi zvanične podrške i prisustvo pojedinih visokih srpskih funkcionera na sahrani duboko za žaljenje". Ti elementi, naveli su, "pokazuju nespremnost da se Srbija suoči sa mračnim poglavljem novije evropske istorije i stoje nasuprot vrednostima na kojima počiva njen put ka Evropskoj uniji."
Oglasio se i vrh Evropskog parlamenta. Predsednica Roberta Mecola napisala je da javno veličanje osuđenih ratnih zločinaca "podriva pomirenje" i da je "uvreda za žrtve i njihove najbliže". Manfred Veber, predsednik Evropske narodne partije, poručio je da "oštro osuđuje njihovo prisustvo i javno veličanje Mladića", uz ocenu da "odavanje počasti čoveku osuđenom za genocid nije čin pomirenja ni sećanja - to je odbacivanje odgovornosti da se suočimo sa zločinima iz prošlosti."
Najkonkretnija posledica objavljena je pre same sahrane. Komesarka za proširenje Marta Kos saopštila je 4. septembra, nakon povratka posmrtnih ostataka u Beograd, da evropski put "podrazumeva suočavanje sa prošlošću, istinsko pomirenje i poštovanje žrtava ratnih zločina" i najavila da neće nastaviti sa planiranom posetom Srbiji. Gostujući potom na CNN-u, poručila je da "Srbija mora da izabere da li je ozbiljna u nameri da postane članica EU ili su joj Rusija i Kina važniji partneri." Pomirenje i saradnja sa međunarodnim pravosuđem jesu formalne pristupne obaveze i upravo se tu mere - u trenutku kada preporuka Komisije iz jula 2026. za otvaranje Klastera 3 još čeka odluku država članica.
Pomirenje i saradnja sa međunarodnim pravosuđem jesu formalne pristupne obaveze i upravo se tu mere.
Beograd kritike predstavlja kao očekivane i spolja vođene. Predsednik Vučić je 8. septembra rekao da je reakciju očekivao, opisujući "histeričnu lavinu napada iz Sarajeva, Prištine, Zagreba, Podgorice", a o dvoje čelnika EU rekao je: "Za ovo dvoje ljudi nemam šta loše da kažem." Na suštinu prigovora - da su aktuelni ministri učestvovali u zvaničnim počastima čoveku osuđenom za genocid - nije odgovorio.
