Izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti: približavanje ODIHR preporukama, ali uz prostor za zloupotrebe

Odredbe ostavljaju prostor za nejasnoće i zloupotrebu: limit od 25% je previsok, uslovi zaduživanja za kampanju neprecizni, a sredstva za redovan rad mogu posredno finansirati kampanju. Krediti bi morali biti namenski, a procenat zamenjen „prosečnim mesečnim zaradama".

Sažetak: 25% godišnjeg javnog finansiranja je i dalje previsoko, a nije dovoljno jasno da se sredstva iz zaduženja ne mogu koristiti i za kampanju i za redovan rad - pa bi subjekt hipotetički mogao uzeti više maksimalnih kredita.

Obrazloženje: veznik „ili" ostavlja nejasnim da li subjekt sme da se zaduži za obe svrhe u jednoj godini i više puta kada se izbori održavaju na više nivoa. Svaki ugovor o kreditu trebalo bi da bude namenski, a ostaje pitanje kako će Agencija razdvojiti sredstva kredita od ostalih sredstava na računu za redovan rad.

Član bi mogao da ide dalje: propisati da dobra mogu biti besplatna ali ne iznad tržišne vrednosti, i izričito zabraniti davanje bez prethodno objavljenog posebnog akta, jer jasna i nediskriminatorna pravila trenutno nedostaju.

Sažetak: preporuke su ispunjene. Jednaki uslovi za sve subjekte i objava svake odluke su dobra rešenja; institucije moraju doneti interna pravila u roku od 60 dana. Pun efekat u praksi tek treba videti.

Obrazloženje: kako je preporuka u celosti ispoštovana i propisan prekršaj za povredu, rešenje može otkloniti dosadašnje smetnje, ali puna ocena moguća je tek nakon narednih izbora. Uloga kontakt centra MDULS ostaje nejasna.

Smanjenje je pozitivan korak, ali „povezana pravna lica" treba precizno definisati, kao i situacije kada lice donira i lično i preko društava koja poseduje, radi sprečavanja zaobilaženja.

Sažetak: izmene u velikoj meri prate ODIHR i otklanjaju ključne slabosti, ali puna ocena moguća je tek nakon narednih izbora.

Primedba: niži limit za fizička lica mogao bi nesrazmerno pogoditi vanparlamentarne i nove aktere, koji nemaju javna sredstva i oslanjaju se na priloge građana. Važno je pratiti da li izmene čuvaju i ravnopravnost konkurencije, a ne samo sprečavaju zloupotrebe.

Delimično ispunjava preporuku, ali pravila o jemstvu ostaju složena i rizikuju nejednak tretman i „fantomske" grupe građana. Crta predlaže redefinisanje jemstva kroz alternativni mehanizam prevremene isplate.

Sažetak: uskraćivanje drugog dela sredstava onima koji ne izveštavaju je dobro rešenje, ali mišljenje ODIHR-a nije ispoštovano - uslovi i vremenski okvir za prvi deo sredstava bez jemstva i dalje nisu precizno definisani.

Obrazloženje: ostaje rizik zloupotrebe kroz „fantomske" grupe građana. Pravila o jemstvu su složena i treba ih dodatno precizirati ili redefinisati kroz alternativni mehanizam prevremene isplate.

Pojam „privredno društvo" nije usklađen sa zakonom i treba da obuhvati i udruženja i preduzetnike. Deo stava 1. je nejasan i ostavlja obim zabrane neodređenim. Stav 3. pripada članu 23, mada unapređuje okvir.

Ostaje komentar Crte iz prvog nacrta.

Član je normativno neusaglašen i nedovoljno precizan - preporuka deluje formalno sprovedena, ali neusklađena sa pravnim sistemom. „Treća lica" i krug zabranjenih nisu jasno definisani. Izuzetak za „javni interes" mora biti usko određen da se cela aktivnost ne podvede pod slobodu govora i izbegne kontrolu. Evidencije Agencije treba da budu javne i redovno ažurirane.

Sažetak: značajno poboljšanje, ali ostaje nejasno koliko će se treća lica prijavljivati, a problem „javnog interesa" i dalje postoji - cela aktivnost mogla bi se podvesti pod slobodu izražavanja i izbeći kontrolu.

Obrazloženje: odredbe treba dodatno pojasniti i vratiti preliminarni izveštaj trećeg lica (dobro rešenje koje je izostavljeno). Potrebna je šira javna rasprava i pažljiv balans između slobode govora i kampanje trećih lica.

Pohvaljuje limite, ali ih smatra previsokim; sankcije za prekoračenje pooštriti bez povrede ne bis in idem; „XY prosečnih mesečnih zarada" je bolji način iskazivanja; voditi računa da subjekti ne uđu u sivu zonu.

Sažetak: smanjenje prati ODIHR, ali sankcije za prekoračenje i dalje treba urediti (samo prekršajna odgovornost), a limite iskazati u prosečnim zaradama umesto u evrima.

Obrazloženje: visinu limita i dalje treba preispitati radi balansa između stvarnih troškova i troškova koji mogu da se preliju u sivu zonu.

Agencija već objavljuje sve podnete izveštaje, pa je transparentnost obezbeđena i za subjekte slabog kapaciteta. Elektronski potpisan izveštaj ne bi trebalo da zahteva i papirnu verziju, a Agencija da redovno objavljuje evidencije o tome ko jeste i ko nije podneo.

Sažetak: usklađeno sa ODIHR-om, ali papirnu verziju i dalje treba ukinuti kada je izveštaj elektronski potpisan, a Agencija da redovno objavljuje ažurirane evidencije o podnetim izveštajima i pokrenutim postupcima.

Obrazloženje: zahtev za otvorenim formatom traži da Agencija unapredi aplikaciju (trošak, kadar, obuka), ali omogućava javnosti bolji uvid u GIF. Raniji predlozi Crte ostaju nerešeni.

Dobar korak, ali rok bi se mogao još produžiti jer se najviše aktivnosti dešava pred kraj kampanje. Elektronski potpisan izveštaj ne bi trebalo da zahteva papir, a Agencija da objavljuje ažurirane evidencije. Kraći rokovi objave znatno pomažu transparentnosti.

Sažetak: izmene rokova su pozitivan korak i prate ODIHR, ali formulaciju o formi i načinu podnošenja treba pojasniti.

Obrazloženje: pozivanje stava 2. na akt iz stava 6. je nejasno jer stav 1. već uređuje formu. Pitanja papirne verzije i evidencija Agencije iz ranijeg komentara ostaju.

Suvišno - Agencija već može da traži te podatke, a banke su dužne da ih dostave. Prikupljanje svih podataka nema svrhu osim u postupku. Pravi problem je čitljiv format, koji bi se rešio podzakonskim aktom ili sporazumom sa bankama.

I dalje suvišno i potencijalno podložno zloupotrebi. Nabrajanje opštih nadležnosti ništa suštinski ne menja jer Agencija te poslove već obavlja. Novi pojam „verifikacija" treba precizirati, a primedba o podacima banaka (čitljiv format, ne dostava) ostaje.

I dalje neprecizno: precizirati kriterijume, saradnju i uloge, propisati rok za okončanje i obaveštavanje javnosti. „Finansijska sredstva, roba i usluge" zameniti pojmom „prilozi"; razmotriti kontrolu i pružalaca usluga.

Sažetak: odredbu treba suštinski doraditi - terminologija je neusklađena (uvesti „prilozi"), kontrola pružalaca usluga i rokovi nisu uređeni, a obavezno dostavljanje svih podataka o donatorima Poreskoj upravi nije u skladu sa ODIHR-om i ne doprinosi transparentnosti.

Obrazloženje: paušalno dostavljanje podataka o donatorima treba hitno izmeniti. Ova odredba nije poboljšanje i mora se bolje definisati.

Unapređenje, naročito kod izbornih rokova i Upravnog suda, ali rokovi treba da obuhvate i druge faze. Razmotriti objavu obaveštenja o pokretanju postupka. Sudski rokovi treba da važe i van izbornih predmeta, a dostava između Agencije i subjekata da bude brža.

Sažetak: delimično prati ODIHR, ali se može precizirati. Nema roka za odlučivanje po službenoj dužnosti van kampanje; nema roka da sud dostavi tužbu na odgovor; rok od 8 dana za objavu sudskih odluka je neopravdano dug (mogao bi biti 24 sata ili 2-3 dana).

Obrazloženje: sudski rokovi treba da obuhvate sve postupke, a ne samo prijave u kampanji, i treba izričito propisati da podnosilac prijave može pokrenuti upravni spor protiv rešenja Agencije.

Delimično ispunjava preporuku. Mera upozorenja treba da sadrži konkretan rok za otklanjanje, čime se okončava praksa neodređenog „ubuduće", a nove odredbe da usklade praksu sa zakonom i zatvore praznine koje su služile da se ne kazni vladajuća stranka.

Praksa „ubuduće" ostaje neuređena: zakon bi morao da traži da mera sadrži rok ili da upozori subjekt da sledeća povreda vodi prekršajnom postupku. I dalje ima mesta za preciziranje i usklađivanje sa praksom.

Strože, srazmerne kazne zahtevaju izmenu člana 39. Zakona o prekršajima. Mera „oduzeće se" je neprimenljiva i treba je uskladiti sa Zakonom o prekršajima kao zaštitnu meru „oduzimanje sredstava" (čl. 53-54).

Nema komentara na prvi nacrt.

Rok od 15 dana nije hitan i treba ga skratiti. Nije propisana ni obaveza objave odluka po zahtevu, što bi povećalo transparentnost. U praksi ova odredba nikada nije primenjena od osnivanja Agencije.