Beogradski izbori 2024 – Završni izveštaj

Zakonski okvir za sprovođenje izbora može da se oceni kao usklađen sa zahtevima demokratski uređenih društava, što jeste potreban, ali ne i dovoljan uslov za dobar izborni proces. Međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova, koji se odvijao - što je samo po sebi teško shvatljivo - paralelno s kampanjom, nije urodio poboljšanjem izbornih uslova za junske izbore.

Posmatračka misija Crte uvidela je širenje praksi, poznatih i iz ranijih izbornih ciklusa, kojima se sistematski uticalo na volju birača, stvarao privid pluralizma ponude i uzurpirala izborna infrastruktura u korist vladajućih stranaka, čime se još jednom potvrđuje da je gotovo izbrisana granica između države i stranaka na vlasti. Na delu je ponovo viđen izborni inženjering kojim se zloupotrebljavaju i obesmišljavaju izborna pravila i zbog kojeg se, u kombinaciji sa izostankom kažnjivosti, izbori ne mogu smatrati slobodnim i poštenim.

Od raspisivanja ovih izbora, Crta je ukazivala na neophodnost da se oni ne posmatraju izolovano, nego kao svojevrstan nastavak beogradskih izbora iz decembra, koji su teško kompromitovani dokazanim prekrajanjem izborne volje građana Beograda, pre svega nelegalnim i nelegitimnim izbornim inženjeringom.

U tom smislu, i izborni dan 2. juna može da se posmatra kao drugo, manje loše poluvreme utakmice koja se u prvom delu, 17. decembra, igrala na dramatično prljav način. Ali, po broju i vrstama nepravilnosti i pojedinačnih incidenata, posebno po zabeleženim slučajevima ugrožavanja tajnosti glasanja na svakom trećem biračkom mestu u Beogradu, zatim kupovine glasova, ali i po tenzičnim situacijama koje su dolazile do, pa i preko ivice nasilja, kvalitet izbornog dana je lošiji nego, na primer, na beogradskim izborima održanim pre nešto više od dve godine, 3. aprila 2022. ili na beogradskim izborima održanim 4. marta 2018. godine.

Pad kvaliteta još je jasniji kada se u obzir uzme celokupan izborni proces, a ne samo dan glasanja. Svi hronični problemi, koji već dugi niz godina devalviraju izbore, nastavili su da se uvećavaju, ali i normalizuju – od činjenice da kao građani ne možemo da imamo poverenja u birački spisak, preko ekstremne medijske neravnopravnosti učesnika u izborima, zloupotrebe državnih institucija i javnih resursa, do intenziviranja pritisaka na birače.
Ovim izborima država nije doprinela vraćanju poverenja građana u izborni proces.

Glavna obeležja izborne kampanje:

Kampanja za lokalne izbore protekla je u senci državne kampanje za “odbranu nacionalnih interesa”, u ambijentu izbrisanih granica između dominantne partije i državnih institucija, a pre svega institucije predsednika države. Lokalne teme su bile zanemarene u odnosu na nametnuta “sudbinska” pitanja opstanka nacije (pre svega u svetlu glasanja za UN Rezoluciju o genocidu u Srebrenici). Rasprostranjeni pritisci na birače, izborna korupcija, zloupotreba državnih resursa i ekstremna medijska neravnopravnost suštinska su obeležja ovih beogradskih izbora.
Nakon što su u prethodnom izbornom ciklusu dokazane teške manipulacije biračkim spiskom, i uprkos činjenici da je sveobuhvatna revizija biračkog spiska jedna od prioritetnih preporuka ODIHR-a, a vlada Srbije insistirala na posvećenosti implementaciji ODIHR preporuka, u izbore se ušlo bez efektivne revizije biračkog spiska. Vinovnici zloupotreba evidencije birača ostali su zaštićeni principom nekažnjivosti za krivična dela povezana s izborima. Pod pritiskom predstavnika civilnog društva i dela opozicije, kao kratkoročna mera, usvojena je zakonska odredba, kojom se građani koji su promenili prebivalište u poslednjih 11 meseci vraćaju u biračkom spisku na svoja prethodna biračka mesta. Nažalost, Crta, kao deo radne grupe za nadzor nad primenom ove mere, je utvrdila da ona nije sprovedena kompletno i u dobroj veri. Na izborni dan 2. juna migracije birača sa drugih teritorija ka Beogradu, nisu bile vidljive u meri u kojoj su bile vidiljve u decembru, ali je, usled neadresiranih problema i nepotpune primene nove zakonske odredbe, poverenje javnosti u valjanost bazičnog dokumenta za sprovođenje izbora ponovo izostalo. O tome svedoči i činjenica da se Crti povodom ovih izbora obratilo oko 1.000 građana Beograda, od čega je skoro svaki drugi građanin prijavio probleme i tražio savet u vezi s biračkim spiskom. Izbori koji se sprovode s biračkim spiskom koji nije ažuran, ali jeste podložan manipulacijama korumpiranih delova državnog aparata, ne mogu biti pravi odraz izborne volje građana.
Pokušaji organizovanih migracija birača zabeleženi su ovog puta unutar Beograda - između gradskih opština. Mera Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, uvedena mimo očiju javnosti, koja je omogućila da se na lokalnim izborima za Skupštinu grada Beograda prvi put glasa po boravištu, iskorišćena je za prebacivanje skoro 500 birača iz jedne u drugu gradsku opštinu tokom 20 dana koliko je bila na snazi, a pre nego što je povučena usled reakcija Crte i dela javnosti. Analizom je utvrđeno da je svaki četvrti od navedenog broja birača prebačen na isto biračko mesto - Zemun 26 - gde su gotovo svi glasali van biračkog mesta. Postoje osnovi za tvrdnju da je većina ovih birača glasala za izbornu listu vlasti.
Ovo je treća kampanja u poslednje dve godine tokom koje su na netransparentan način sprovedene krupne promene teritorija biračkih mesta u Beogradu tako što su prekrajana bez jasnog kriterijuma i informisanja javnosti. To budi sumnju da stvarni razlog za promene nije bilo smanjenje gužvi na biračkim mestima, već lakša manipulacija biračima, kakva je utvrđena u ranijim izbornim procesima. Takođe, stvorena je konfuzija među biračima, pa je tokom izbornog dana beleženo da birači ne mogu da se pronađu u biračkom spisku gotovo na svakom petom biračkom mestu u Beogradu.
Ponovila se situacija u kojoj do mesta na glasačkom listiću pod sumnjivim okolnostima dolaze akteri čija je autentičnost sumnjiva, a koji su strankama na vlasti pogodovali za lakšu kontrolu nad radom Gradske izborne komisije i biračkih odbora. Faza kandidovanja je, kao i u ranijim izbornim ciklusima, izrodila osnovane sumnje u validnost neophodnih potpisa podrške građana, odnosno u način na koji su prikupljani i overavani, kao i indicije o zloupotrebi ličnih podataka građana. Dodatne sumnje izazvalo je učešće manjinskih partija značajnijeg populističkog potencijala, kojima je manjinski status ranije osporavan od strane izborne administracije, a kojima je sada ponovo bilo dozvoljeno učešće na beogradskim izborima.

Glavna obeležja izbornog dana:

Po tipu i rasprostranjenosti najučestalijih incidenta, izborni dan 2. juna nije bio znatno bolji od 17. decembra. Rezultati glasanja su kompromitovani na 14 odsto biračkih mesta, što je daleko veća kontaminacija nego bilo kog izbornog dana (osim 17. decembra) koji je Posmatračka misija Crte pratila od 2016. godine i jasno ukazuje na ugroženost slobode glasanja.
Crta je napravila analizu raspodele glasova po izlaznosti i analizu obrazaca glasanja po mestu stanovanja, te identifikovala minimalno osam hiljada dodatnih glasova u korist izborne liste vlasti. Utvrđeni broj donekle korespondira s uvećanjem broja birača koji su glasali van biračkog mesta.
Izražene su sumnje u zloupotrebe glasanja van biračkih mesta. Na ovim izborima je “kod kuće” glasalo 35 odsto birača više nego pre šest meseci, a taj povećan broj se može dovesti u vezu s boljim izbornim rezultatima liste Aleksandar Vučić - Beograd sutra. Na biračkim mestima na kojima je iz doma glasalo više od 10 odsto izašlih birača, ta lista je ostvarila za 10 odsto bolji rezultat u odnosu na svoj prosečni učinak.
Brisanje granica između države i partije ovog puta je bilo vidljivo i u radu biračkih odbora u Beogradu. Umesto da se staraju da kvalitetno sprovode zakone, zaštite tajnost glasanja i slobodu izbora, članovi biračkih odbora su iskoristili pristup izvodima iz biračkog spiska za vođenje stranačkih evidencija i procenu broja birača koje treba izvesti na glasanje. Na 12 odsto biračkih mesta je, suprotno zakonu, vođena paralelna evidencija izašlih birača.
Uočena je zabrinjavajuće rasprostranjena praksa “ispravljanja” zapisnika o radu biračkih odbora posle izbornog dana, koja se često opravdava slabim kapacitetima biračkih odbora. Postoje navodi da je prepravljanje služilo menjanju rezultata izbora na opštinskim izborima u Beogradu, kao i u nekim gradovima u Srbiji, u korist neautentičnih izbornih aktera.

Pročitajte ceo Završni izveštaj ovde

Beogradski izbori 2024 – Završni izveštaj

Glavna obeležja izborne kampanje:

Glavna obeležja izbornog dana:

Povezani tekstovi

Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...

Šta se dešava sa Komisijom za reviziju biračkog spiska uoči ...

Šta je Komisija za reviziju biračkog spiska?