Presude kojima su poništena rešenja izborne komisije: slučaj biračkog mesta broj 1 u Aranđelovcu

Dana 29. marta 2026. godine održani su lokalni izbori. Na biračkom mestu broj 1, "Osnovna škola Sveti Sava" u Aranđelovcu, glasalo je 1.153 birača. Lista "Aleksandar Vučić - Aranđelovac, naša porodica!" dobila je 510 glasova, dok je lista "Studenti za Aranđelovac - Mladost pobeđuje" dobila 611 glasova. U svom izveštaju o posmatranju dana glasanja, CRTA je zabeležila da su tokom čitavog dana na biračkim mestima 1 i 2 postojale snažne indicije o kupovini glasova, uključujući predaju novca nakon glasanja i navođenje birača ka objektu koji je funkcionisao kao logistički centar vladajuće partije.

Dana 2. aprila, poslednjeg dana roka, podneto je šest prigovora u kojima se navode nepravilnosti u postupku glasanja na biračkom mestu 1. Prigovori - ručno pisani i slobodne forme - podneli su Jagoda Preković, Milan Preković, Rodoljub Agantunović, Ljiljana Tanasijević-Kovačević i Saša Glišić. Pet prigovora odnosilo se na istu nepravilnost - onu koja se dogodila tokom glasanja van biračkog mesta. Birači su naveli da im je onemogućeno glasanje jer komisija za glasanje van biračkog mesta nije dostavila potvrde o biračkom pravu, već samo glasačke listiće. Jedan prigovor navodi da komisija uopšte nije posetila adresu birača, iako se birač prijavio za glasanje van biračkog mesta.

Izborna komisija usvojila je pet prigovora i poništila glasanje na biračkom mestu, dok je jedan prigovor odbila kao podnet od strane neovlašćenog lica.

Komisija je utvrdila da iz zapisnika biračkog odbora proizlazi da je 22 birača glasalo van biračkog mesta, bez ijedne potpisane potvrde o biračkom pravu. Po prigovorima koji se tiču odsustva potvrda o biračkom pravu, komisija je utvrdila povredu prava podnosilaca, zaključivši da je birački odbor nezakonito onemogućio birače da glasaju - što mora rezultirati poništavanjem glasanja na biračkom mestu.

Isto obrazloženje primenjeno je i na prigovor koji se odnosi na propust komisije za glasanje van biračkog mesta da poseti adresu birača.

Podnosilac liste "Studenti za Aranđelovac - Mladost pobeđuje" uložio je žalbe Višem sudu u Kragujevcu protiv svih pet rešenja, osporavajući ih u celini i po svim pravnim osnovima.

Argumenti u žalbama fokusirali su se prvenstveno na formalne nedostatke prigovora, pitanja identifikacije lica koja tvrde da su im uskraćena prava na glasanje, i sumnje u verodostojnost prigovora.

Sud je presudama usvojio žalbe, poništio rešenja izborne komisije u Aranđelovcu i odbacio prigovore birača kao nepotpune.

Izborna komisija je dostavila odgovore na žalbe, čime ih je okarakterisala kao nedozvoljene (jer ih nije podneo podnosilac prigovora niti to ovlašćenje imaju u skladu sa sporazumom o obrazovanju grupe građana), te istakla da u prigovorima ne stoje podaci o biračima zbog zaštite podataka o ličnosti i da su prigovori, iako su podneti elektronski, adekvatno zaprimljeni.

Sud je konstatovao da zaključak prvostepenog organa (izborne komisije) ne može da se prihvati kao pravilan. Presudom se naglašava da se, imajući u vidu da su prigovori podneti posredstvom elektronske pošte u PDF formatu i da nisu snabdeveni elektronskim potpisom, smatra da ne postoji potpis podnosioca prigovora koji je neophodan po Zakonu o lokalnim izborima, zbog čega su prigovori morali da budu odbačeni.

Sud dodatno ističe da sporni prigovori sadrže samo tvrdnje, ali ne i dokaze u vidu tačnog opisa radnje i naznačenje lica koje ju je preduzelo – što takođe predstavlja zakonom propisan element po zakonu.

Na taj način, Viši sud u Kragujevcu zauzeo je sledeće pravne stavove:

- Elektronski potpis je neophodan element prigovora koji se podnosi elektronskim putem, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o elektronskom dokumentu i Zakonom o lokalnim izborima;

- Prigovor mora da sadrži određene dokaze, a ne samo tvrdnje o izbornoj nepravilnosti.

Sud se, međutim, nije šire izjasnio o prirodi nepravilnosti koja se odnosi na glasanje van biračkog mesta (propuštanje komisije da ode kod birača ili da uruči biraču potvrdu o izbornom pravu).

Presude koje je doneo Viši sud u Kragujevcu su konačne i pravosnažne (ne sadrže pouku o pravnom leku), što znači da je nesporno da neće doći do ponavljanja glasanja na biračkom mestu broj 1. 

Analiza postupanja izborne komisije u Aranđelovcu ukazuje na značajne nedostatke u pogledu preciznosti odlučivanja i procesnih pravila. Odlučivanje po istovetnim prigovorima kroz više zasebnih rešenja, bez prethodne kontrole njihove formalne urednosti, dovela je do donošenja pravno neodrživih odluka. Na taj način, izostala je suštinska kontrola u slučaju navodnih izbornih nepravilnosti, što sve ukazuje na potrebu unapređenja rada izbornih komisija.

Postavlja se pitanje da li je izborna komisija formalno ispravno postupila kada je po prigovorima istovetne i srodne sadržine odlučila posebnim rešenjima, tako da je čak pet puta poništila glasanje na istom biračkom mestu.

Naime, Zakon o opštem upravnom postupku, u odsustvu procesnih odredbi u izbornim propisima, omogućava spajanje postupka u slučaju jedinstva činjeničnog i pravnog pitanja. Prema tome, izborna komisija je mogla da o navedenim prigovorima odluči jednim rešenjem, sa identičnim obrazloženjem i istim efektom, čime bi bila ostvarena pravna sigurnost i preglednost postupka.

Izborna komisija je, odlučujući po prigovorima, ušla u meritum i utvrdila povredu prava, bez prethodne provere da li su prigovori formalno uredni. Postupajući bez prethodne kontrole donete su pravno neodržive odluke.

Izborna komisija pribegla je šablonskom odlučivanju, bez analize suštine eventualne povrede. Obrazloženja ne sadrže precizne razloge za usvajanje prigovora niti postoji neposredna veza između pravnog osnova i datih zaključaka.

Na portalu RTS-a 9. aprila je objavljena vest „Sud odlučio – neće biti ponavljanja izbora na jednom biračkom mestu u Aranđelovu“ u kojoj se navodi: „Odluka Višeg suda u Kragujevcu je pravosnažna, a Opštinska izborna komisija u Aranđelovcu ima mogućnost da se žali Vrhovnom sudu“. Vest iste sadržine su preneli i brojni drugi mediji.

Međutim, nije postojala mogućnost da se izborna komisija žali Vrhovnom sudu, kako su to mediji pogrešno preneli, jer u izbornom sporu sud predstavlja poslednju instancu, dok je jedini način osporavanja sudskih odluka o izbornim radnjama postupak pred Ustavnim sudom.