Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska zamišljena je kao stalno i nezavisno stručno telo, koje je osnovala Narodna skupština izmenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku donetim u novembru 2025. Ima 10 članova i 10 zamenika, koje predlažu vladajuća većina, opozicija i civilno društvo, i petogodišnji mandat da revidira jedinstveni birački spisak i otkloni njegove strukturne slabosti.
Na papiru, svrha Komisije je suštinska, a ne proceduralna. Sumnje u tačnost biračkog spiska - od preminulih i odsutnih lica zavedenih kao aktivni birači, do kratkoročne migracije birača pred izbore - godinama nagrizaju poverenje javnosti. Posmatračka misija Crte dokumentovala je upravo takvu organizovanu migraciju birača uoči izbora u decembru 2023. Komisija bi trebalo da takve probleme ispita na dokumentovan, činjenični način i predloži ispravke, a ne da samim svojim postojanjem potvrdi da je spisak ispravan.
Na papiru, svrha Komisije je suštinska, a ne proceduralna. Sumnje u tačnost biračkog spiska - od preminulih i odsutnih lica zavedenih kao aktivni birači, do kratkoročne migracije birača pred izbore - godinama nagrizaju poverenje javnosti. Posmatračka misija Crte dokumentovala je upravo takvu organizovanu migraciju birača uoči izbora u decembru 2023. Komisija bi trebalo da takve probleme ispita na dokumentovan, činjenični način i predloži ispravke, a ne da samim svojim postojanjem potvrdi da je spisak ispravan.
Komisija za reviziju biračkog spiska
Komisija bi trebalo da obezbedi integritet jedinstvenog biračkog spiska (JBS). Odluke bi trebalo da se donose kvalifikovanom većinom od sedam glasova, uz najmanje dva iz svake grupe: vladajuća većina, opozicija i civilno društvo.
Institucionalne garancije
Nezavisnost i transparentnost
Jasno definisani trajanje mandata, pravni status i finansiranje. Samostalno obraćanje javnosti. Posmatrači prisutni na svim sednicama.
Stručnost i odgovorno odlučivanje
Jasni uslovi za izbor i uravnotežen sastav. Odluke se donose blisko konsenzusu. Jasni rokovi za organe da sprovedu preporuke, uz političku odgovornost za nesprovođenje.
Ovlašćenja Komisije
1
Pristup podacima i tragovima izmena
Pristup svim evidencijama, bazama, logovima i celokupnoj istoriji izmena softvera vezanih za JBS koje drži bilo koji državni organ.
2
Forenzika softvera
Stručna forenzička procena bezbednosti softvera JBS. Ovlašćenje da angažuje treća lica za složene tehničke zadatke.
3
Nalog za ispravke i pokretanje postupaka
Ovlašćenje da naloži organima da otklone nepravilnosti u roku od 8 dana i da pokrene postupke protiv odgovornih za nezakonite radnje.
4
Terenske provere, revizije i prijave građana
Nadzor terenskih provera sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, periodične revizije sprovedenih mera i ovlašćenje da prima prijave građana.
Rizici na koje treba paziti
Administrativno gušenje
Birokratska ograničenja koja sprečavaju Komisiju da obavlja svoje osnovne funkcije.
Institucionalna neutralizacija
Ograničen pristup podacima ili odugovlačenje saradnje državnih organa koje blokira suštinsku istragu.
Lažni napredak
Delimičan ili simboličan pristup podacima predstavljen u javnosti kao sveobuhvatna sistemska reforma.
Njena postavka trebalo bi da spreči jednostranu kontrolu. Odluke bi trebalo da se donose kvalifikovanom većinom od sedam glasova, uz najmanje dva iz svake od tri grupe, kako nijedan blok ne bi mogao sam da odlučuje niti da overava nalaze. Po zakonu, Komisija može da analizira podatke iz spiska, da ih unakrsno proverava sa izvornim registrima, da nalaže ispravke u zadatim rokovima, da sprovodi terenske provere zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, da pokreće postupke odgovornosti i da prima prijave građana. Državni organi su formalno dužni da sarađuju.
Predviđeno je i da Komisija radi pod jasnim rokovima i obavezama izveštavanja. Prvu reviziju trebalo bi da završi u roku od devet meseci od konstituisanja i da izvesti Skupštinu, a revizorski izveštaji se potom podnose svakog februara. Ali njeni nalazi imaju težinu samo ako zaista dobije pristup koji joj zakon garantuje; bez tog pristupa, telo rizikuje da postane mehanizam koji postoji na papiru, ali ne može da obavi svoj osnovni zadatak.
Predviđeno je i da Komisija radi pod jasnim rokovima i obavezama izveštavanja. Prvu reviziju trebalo bi da završi u roku od devet meseci od konstituisanja i da izvesti Skupštinu, a revizorski izveštaji se potom podnose svakog februara. Ali njeni nalazi imaju težinu samo ako zaista dobije pristup koji joj zakon garantuje; bez tog pristupa, telo rizikuje da postane mehanizam koji postoji na papiru, ali ne može da obavi svoj osnovni zadatak.
