Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Krajem novembra 2024, poslanici Pokreta socijalista - prokoalicionog partnera na vlasti predvođenog potpredsednikom vlade Aleksandrom Vulinom - podneli su Narodnoj skupštini Nacrt zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.
Predloženim zakonom od organizacija koje većinu sredstava primaju iz stranih izvora zahtevalo bi se da se upišu u poseban državni registar i objave detaljne informacije o svojim aktivnostima, rukovodstvu i finansijama. Zagovornici inicijativu predstavljaju kao meru transparentnosti usmerenu na zaštitu nacionalnog suvereniteta i regulisanje stranog uticaja.
Međutim, predlog nalikuje zakonodavnim inicijativama koje su ranije uvedene u drugim zemljama, pre svega u Rusiji. Slični zakoni ili predlozi pojavili su se i u Gruziji, Mađarskoj, Republici Srpskoj, Slovačkoj i Kirgistanu. U mnogim od tih konteksta takvo zakonodavstvo kritikovano je kao mehanizam za stigmatizovanje organizacija civilnog društva i medija koji primaju strana sredstva.
Predloženim zakonom od organizacija koje većinu sredstava primaju iz stranih izvora zahtevalo bi se da se upišu u poseban državni registar i objave detaljne informacije o svojim aktivnostima, rukovodstvu i finansijama. Zagovornici inicijativu predstavljaju kao meru transparentnosti usmerenu na zaštitu nacionalnog suvereniteta i regulisanje stranog uticaja.
Međutim, predlog nalikuje zakonodavnim inicijativama koje su ranije uvedene u drugim zemljama, pre svega u Rusiji. Slični zakoni ili predlozi pojavili su se i u Gruziji, Mađarskoj, Republici Srpskoj, Slovačkoj i Kirgistanu. U mnogim od tih konteksta takvo zakonodavstvo kritikovano je kao mehanizam za stigmatizovanje organizacija civilnog društva i medija koji primaju strana sredstva.
Ključni elementi srpskog predloga
Srpski nacrt zakona zahteva od organizacija da se registruju kao "agenti stranog uticaja" ukoliko više od 50% njihovog godišnjeg finansiranja potiče iz stranih izvora. Organizacije koje prelaze ovaj prag morale bi Ministarstvu pravde dostaviti opsežnu dokumentaciju, uključujući osnivačke akte, statute, podatke o upravljačkim telima i pojedinosti o zakonskim zastupnicima.
Nacrt zakona uvodi i mehanizme nadzora poput redovnih godišnjih i vanrednih inspekcija po nalogu parlamenta. Nepoštovanje zahteva za registraciju ili objavljivanje podataka moglo bi rezultirati značajnim novčanim kaznama - do 17.000 evra za neregistrovanje i dodatnim kaznama za neobjavljivanje traženih informacija.
Nacrt zakona uvodi i mehanizme nadzora poput redovnih godišnjih i vanrednih inspekcija po nalogu parlamenta. Nepoštovanje zahteva za registraciju ili objavljivanje podataka moglo bi rezultirati značajnim novčanim kaznama - do 17.000 evra za neregistrovanje i dodatnim kaznama za neobjavljivanje traženih informacija.
Poređenje sa sličnim zakonima
Iako srpski predlog deluje nešto uže od ruskog zakona - pre svega zato što postavlja relativno visok prag od 50% stranog finansiranja - struktura zakonodavstva usko prati ruski okvir. Ruski zakon o "stranim agentima" slično cilja organizacije koje primaju strana sredstva i bave se široko definisanim političkim aktivnostima, ali su mehanizmi njegovog sprovođenja znatno stroži - uključuju krivične sankcije, prinudni rad i zatvorske kazne do pet godina.
Gruzija i Mađarska usvojile su ili predložile uporedive mere transparentnosti, iako se razlikuju po terminologiji i pragovima. Gruzijsko zakonodavstvo odnosi se na organizacije koje "zastupaju interese strane sile" i zahteva registraciju kada najmanje 20% sredstava potiče iz inostranstva, dok se mađarski zakon fokusira na organizacije koje primaju finansijsku podršku stranih donatora iznad određenog praga.
U svim ovim slučajevima korišćena su slična opravdanja: povećanje transparentnosti, zaštita nacionalnog suvereniteta i usklađivanje s međunarodnim praksama poput američkog Zakona o registraciji stranih agenata (FARA).
Gruzija i Mađarska usvojile su ili predložile uporedive mere transparentnosti, iako se razlikuju po terminologiji i pragovima. Gruzijsko zakonodavstvo odnosi se na organizacije koje "zastupaju interese strane sile" i zahteva registraciju kada najmanje 20% sredstava potiče iz inostranstva, dok se mađarski zakon fokusira na organizacije koje primaju finansijsku podršku stranih donatora iznad određenog praga.
U svim ovim slučajevima korišćena su slična opravdanja: povećanje transparentnosti, zaštita nacionalnog suvereniteta i usklađivanje s međunarodnim praksama poput američkog Zakona o registraciji stranih agenata (FARA).
Politički kontekst
Rasprava o predloženom zakonu u Srbiji odvijala se uz sve neprijateljskiju retoriku upućenu organizacijama civilnog društva i nezavisnim medijima. Visoki zvaničnici, uključujući predsednika Srbije i druge javne ličnosti, javno su opisivali organizacije civilnog društva i kritičke glasove kao "strane plaćenike" ili "domaće izdajnike". Takvi narativi pratili su zakonodavne inicijative usmerene na regulisanje stranog finansiranja i uticaja.
Zaključak
Predloženi zakon o "stranim agentima" u Srbiji deo je šireg obrasca zakonodavnih inicijativa koje nastoje da regulišu organizacije finansirane iz inostranstva pod okriljem transparentnosti i nacionalnog suvereniteta. Iako srpski predlog u nekim aspektima deluje manje restriktivno od ruskog zakonodavstva, njegove definicije političke delatnosti, mehanizmi nadzora i politički kontekst svrstavaju ga u širi trend u kojem su slični zakoni korišćeni za vršenje pritiska na civilno društvo i nezavisne medije.
