Srbija je zauzela 104. mesto od 180 zemalja na Indeksu slobode štampe organizacije Novinari bez granica (RSF) za 2025. godinu, što je pad za 8 mesta u odnosu na prethodnu godinu. Izveštaj utvrđuje da, iako Srbija ima određene visokokvalitetne istraživačke redakcije međunarodno prepoznate po radu na temama kriminala i korupcije, one deluju u medijskom okruženju koje oblikuju rasprostranjene dezinformacije i propaganda. Uprkos formalno solidnom pravnom okviru, novinari su izloženi političkim pritiscima, a zločini protiv njih redovno ostaju nekažnjeni.
Medijsko tržište je izrazito fragmentirano, sa više od 2.000 registrovanih medija. Najuticajniji su javni servis RTS, ostali nacionalni TV kanali, nezavisni kablovksi kanal N1 i nekoliko tabloida. Istraživačko novinarstvo dobija na vidljivosti i uticaju. Ruska propaganda, koju je ranije emitovao RT (zabranjen u EU nakon ruske invazije na Ukrajinu), sada dopire do srpske publike putem RT Balkana - podružnice koja deluje iz Beograda - kao i kroz nacionalne medije.
Politička klima - dodatno polarizovana antivladinim protestima između 2023. i 2025. godine - učinila je novinare čestim metama napada od strane članova vladajuće elite. RSF predsednika Aleksandra Vučića označava kao predatora slobode štampe. Provladini nacionalni TV kanali pojačavaju ove napade, dok novinari kritični prema vlasti imaju ograničen pristup zvaničnicima i javnim informacijama. Koncentracija vlasništva nad medijima predstavlja dodatnu zabrinutost: državni Telekom Srbija proširio je svoj uticaj i kao kablovski operater i kao vlasnik medija, a privatna grupa United Media, vlasnik N1, bila je izložena političkom pritisku, što dovodi u pitanje uređivačku nezavisnost N1. Većina medija zavisi od oglašavanja i netransparentnih državnih subvencija - pristup i jednom i drugom uglavnom kontroliše vladajuća elita i uslovljava uređivačkim usklađivanjem
Pravni okvir, uprkos ustavnim garancijama slobode izražavanja, nije unapređen. Medijski zakoni usvojeni 2023. i izmenjeni 2024. godine nisu ojačali slobodu štampe, a regulatorno telo za medije ostaje nefunkcionalno. Protokoli koji obavezuju policiju i tužilaštvo da reaguju na napade na novinare - koji su ranije davali pozitivne rezultate - nisu se pravilno primenjivali tokom protesta 2025. Novinari koji su izveštavali s tih protesta pretrpeli su rekordan broj fizičkih napada, najmanje 100, od kojih su mnoge izvršili policijski službenici.
Pravosuđe još nije pokazalo stvarnu nezavisnost u zaštiti slobode štampe. Oslobađajuća presuda iz 2024. četvorici bivših obaveštajnih oficira optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine proglašena je nezakonitom u ključnim tačkama od strane Vrhovnog suda - bez ukidanja - i ostaje simbol nekažnjivosti za zločine nad novinarima. Takođe su otkriveni slučajevi ilegalnog hakovanja telefona novinara od strane obaveštajnih službi i policije. Novinarke su mete napada i zbog svog izveštavanja i zbog pola, dok su mediji koji prate teme imigracije, LGBTQI+ zajednice i ljudskih prava na meti ekstremno desnih i drugih politički motivisanih aktivista.
Medijsko tržište je izrazito fragmentirano, sa više od 2.000 registrovanih medija. Najuticajniji su javni servis RTS, ostali nacionalni TV kanali, nezavisni kablovksi kanal N1 i nekoliko tabloida. Istraživačko novinarstvo dobija na vidljivosti i uticaju. Ruska propaganda, koju je ranije emitovao RT (zabranjen u EU nakon ruske invazije na Ukrajinu), sada dopire do srpske publike putem RT Balkana - podružnice koja deluje iz Beograda - kao i kroz nacionalne medije.
Politička klima - dodatno polarizovana antivladinim protestima između 2023. i 2025. godine - učinila je novinare čestim metama napada od strane članova vladajuće elite. RSF predsednika Aleksandra Vučića označava kao predatora slobode štampe. Provladini nacionalni TV kanali pojačavaju ove napade, dok novinari kritični prema vlasti imaju ograničen pristup zvaničnicima i javnim informacijama. Koncentracija vlasništva nad medijima predstavlja dodatnu zabrinutost: državni Telekom Srbija proširio je svoj uticaj i kao kablovski operater i kao vlasnik medija, a privatna grupa United Media, vlasnik N1, bila je izložena političkom pritisku, što dovodi u pitanje uređivačku nezavisnost N1. Većina medija zavisi od oglašavanja i netransparentnih državnih subvencija - pristup i jednom i drugom uglavnom kontroliše vladajuća elita i uslovljava uređivačkim usklađivanjem
RSF predsednika Aleksandra Vučića označava kao predatora slobode štampe.
Pravni okvir, uprkos ustavnim garancijama slobode izražavanja, nije unapređen. Medijski zakoni usvojeni 2023. i izmenjeni 2024. godine nisu ojačali slobodu štampe, a regulatorno telo za medije ostaje nefunkcionalno. Protokoli koji obavezuju policiju i tužilaštvo da reaguju na napade na novinare - koji su ranije davali pozitivne rezultate - nisu se pravilno primenjivali tokom protesta 2025. Novinari koji su izveštavali s tih protesta pretrpeli su rekordan broj fizičkih napada, najmanje 100, od kojih su mnoge izvršili policijski službenici.
Pravosuđe još nije pokazalo stvarnu nezavisnost u zaštiti slobode štampe. Oslobađajuća presuda iz 2024. četvorici bivših obaveštajnih oficira optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine proglašena je nezakonitom u ključnim tačkama od strane Vrhovnog suda - bez ukidanja - i ostaje simbol nekažnjivosti za zločine nad novinarima. Takođe su otkriveni slučajevi ilegalnog hakovanja telefona novinara od strane obaveštajnih službi i policije. Novinarke su mete napada i zbog svog izveštavanja i zbog pola, dok su mediji koji prate teme imigracije, LGBTQI+ zajednice i ljudskih prava na meti ekstremno desnih i drugih politički motivisanih aktivista.
