Pritisci na univerzitete tokom blokada: uredba o platama, inspekcije i smene

Tačno 10 dana posle velikog studentskog protesta održanog 15. marta 2025. godine u Beogradu, na snagu je stupila uredba Vlade Srbije kojom je ona praktično ukinula naučnoistraživački rad na fakultetima i kaznila sve profesore koji podržavaju studentske blokade.

Vlada Srbije je usvojila Uredbu o izmeni Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, kojom se menja način obračuna plata nastavnika i saradnika na visokoškolskim ustanovama. Definisano je da se potrebno vreme za poslove nastave, odnosno naučnoistraživačkog/umetničkog rada nastavnika i saradnika sa po 20 časova sedmično, u okviru 40-časovnog sedmičnog radnog vremena, menja proporcijom od pet časova za naučnoistraživački/umetnički rad, odnosno 35 časova za poslove nastave.

Prema tumačenju univerzitetskih profesora, Uredba je predviđala da će naučni rad nastavnika i saradnika učestvovati sa 12,5 odsto u obračunu zarade, dok će se nastavni rad vrednovati sa 87,5 odsto. To je u praksi značilo da će, u periodu kada fakulteti ne izvode nastavu, kao što je to bio slučaj tokom blokada, saradnici dobijati samo 12,5 odsto svoje plate, s obzirom na to da se naučni rad jedino uzima u obzir.

Konferencija univerziteta Srbije, koju čini po devet državnih i privatnih univerziteta, najoštrije je osudila taj „nepromišljen i protivzakonit postupak Vlade Srbije, kojim se dodatno narušava odnos države prema visokoškolskim institucijama i produbljuje opšte nepoverenje u autoritet nadležnih organa“, a dekani, profesori, asistenti i drugi zaposleni na Univerzitetu u Beogradu podneli su Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti ove uredbe.

Ova uredba je bila vrhunac napora vlasti da pokuša da ugasi studentske proteste koji su brzo nakon pokretanja krajem novembra i početkom decembra 2024. godine prerasli u višemesečne građanske proteste protiv vlasti Srpske napredne stranke (SNS) i Aleksandra Vučića.

Blokade

Studenti Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu pridružili su se 22. novembra 2024. akciji „Zastani Srbijo“ tokom koje je petnaestominutnom tišinom odavana pošta poginulima u padu nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici 1. novembra. Oni su se okupili ispred fakulteta u Bulevaru umetnosti, gde ih je napala organizovana grupa ljudi, među kojima je bio i član Gradskog veća Novog Beograda iz SNS Milija Koldžić. Već u ponedeljak 25. novembra posle podne studenti FDU su doneli odluku da stupe u blokadu, o čemu su sutradan i obavestili javnost. Studenti FDU su od policije tražili da tužilaštvu podnese prijave protiv pet lica koja su napala studente, a čija imena su objavili mediji, da se identifikuju i procesuiraju ostali napadači, kao i da Koldžić bude smenjen sa funkcije.

Oni su osudili nasilje nad građanima koji traže odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu, hapšenje aktivista i policijsku torturu. „Nasilje koje se desilo nad studentima nije izolovan slučaj, stoga pozivamo i ostale studente da pokrenu blokade svojih fakulteta“, navedeno je na Instagram nalogu sviublokade.fdu uz jasan poziv: „Svi u blokade“.

Ubrzo su se blokadama priključili studenti brojnih fakulteta u Beogradu, među prvima Filološkog, Filozofskog, Prirodno-matematičkog, Arhitektonskog, Elektrotehničkog, Mašinskog, Poljoprivrednog… Usledila je i blokada Rektorata beogradskog Univerziteta 2. decembra. Tako su počele najveće i najduže studentske blokade i protesti u istoriji, kojima su se priključivali fakulteti i visoke škole širom zemlje, ali i srednje škole. Studentski protesti ubrzo su prerasli u građanske proteste i blokade i skupove koji su okupili na desetine hiljada građana, a onaj od 15. marta 2025. i nekoliko stotina hiljada. Studentski zahtevi su krenuli od objavljivanja kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu, odbacivanja optužbi protiv uhapšenih i privedenih na protestima, podnošenja krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore i povećanja budžeta za visoko školstvo, a završili su se zahtevom za raspisivanje vanrednih izbora.

Pritisci na univerzitete i profesore

Većina nastavno-naučnih i nastavno-umetničko-naučnih veća visokoškolskih ustanova zvanično je podržala zahteve studenata, a po Zakonu o visokom obrazovanju nijedno od njih nema pravni mehanizam da izglasa fizičku blokadu zgrade ili ustanove. Blokade su bile odluke studentskih plenuma. Veća fakulteta su zvanično podržala sve inicijalne zahteve studenata, osudila svaku vrstu nasilja i pritisaka nad studentima, profesorima, saradnicima i vannastavnim osobljem i odbijala da primene represivne mere i izbace studente iz zgrada.

Na plenumu održanom 10. decembra 2024. u Rektoratu beogradskog univerziteta rektor Vladan Đokić je pročitao saopštenje Proširenog rektorskog kolegijuma koji je snažno podržao studente u ispunjavanju njihovih zahteva koji su izneli kao samosvesni i akademski građani i zatražio hitno delovanje nadležnih organa u ispunjavanju njihovih zahteva. „Univerzitet staje u odbranu studenata i kolega koji su suočeni sa neprihvatljivim medijskim uvredama, fizičkim napadima i pretnjama, kao i nedopustivom retorikom na račun akademske zajednice“, naveo je Đokić. U saopštenju se navodi i da uprave fakulteta neće sankcionisati studente koji protestujući čuvaju integritet akademske zajednice, posebno kritičko mišljenje i delovanje studenata kao vitalnog dela našeg društva.

Blokade su nastavljane. Usledili su i veliki skupovi, pozivi na generalni štrajk, protesne šetnje i okupljanja u velikim gradovima. Najveći skup do tada bila je dvadesetčetvoročasovna blokada Autokomande koja je održana 27. januara 2025. godine sa koje je poručeno da studentski zahtevi nisu ispunjeni i da se blokade nastavljaju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, pozivajući se na član 111 Ustava Srbije, 3. februara uputio poziv Rektorskom kolegijumu Univerziteta u Beogradu da u sredu, 5. februara, u vreme koje njima odgovara, otpočnu dijalog u okviru koga će se pronaći rešenje za blokadu nastave na visokoškolskim ustanovama.

„Uvažavajući činjenicu da je Prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu u svom saopštenju od 10. decembra 2024. godine podržao aktuelne studentske proteste, siguran sam da ste svesni da trenutna situacija na duži rok šteti ne samo nastavnom procesu na visokoškolskim ustanovama i samim studentima već i razvoju obrazovanja, nauke i društva u celini“, rekao je Vučić.

On je dodao da je, ukoliko studenti i profesori visokoškolskih ustanova stoje na stanovištu da deo zahteva nije ispunjen, ili da zahtevi nisu ispunjeni u potpunosti, neophodno je otvoriti dijalog o tome.

„Uveren sam da samo u okviru dijaloga možemo zajednički ustanoviti da li su zahtevi studenata ispunjeni, i u kojoj meri, i precizirati koje sve aktivnosti treba da budu preduzete da bi ti zahtevi bili ispunjeni na očekivani način“, izjavio je Vučić.

Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu doneo je odluku da poziv ne prihvati, navodeći da niz nedoslednosti u javnim istupanjima predstavnika državnih organa ne uverava da je dijalog koji vodi ispunjenju studentskih zahteva moguć, a ni delotvoran ako se organizuje između dve strane koje nemaju mandat da o zahtevima raspravljaju i kojima zahtevi nisu ni upućeni.

„Poziv na dijalog dolazi u trenutku kad su prekoračene sve moralne i zakonske norme, u atmosferi opšteg nepoverenja. Kao predstavnici Univerziteta i akademski građani dodatno smo obeshrabreni da je predloženi dijalog moguć zbog kontinuiranih napada usmerenih protiv akademske zajednice u medijskom prostoru, a još brutalnijih, nedopustivih, fizičkih napada u javnom prostoru“, kaže se u saopštenju i ističe da Univerzitet u Beogradu još jednom insistira da nadležne institucije ispune studentske zahteve.

„Zahvaljujemo na pozivu i uveravamo predsednika i javnost da sve dok radimo u skladu sa poverenim dužnostima i u okvirima naših nadležnosti i kompetencija, radimo za dobrobit univerzitetske zajednice, studenata i celokupnog društva. U tom duhu ostajemo otvoreni za razgovore, sa punom akademskom i ličnom odgovornošću“, ističe se u saopštenju.

Prethodno su se oglasili studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su u saopštenju, kojim pozivaju Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu da odbije poziv na dijalog, za predsednika Srbije naveli da je to institucija koja „ima ograničen broj, mahom ceremonijalnih, nadležnosti“.

„U vezi sa pozivanjem na član 111. Ustava, smatramo da pomenuta institucija od početka studentskih blokada radi na svemu osim na postizanju državnog jedinstva i ne vidimo nikakvu naznaku da će se u tom pogledu nešto promeniti. Osim toga, zahteve su ispostavili studenti, a ne uprava Univerziteta, te je na nama i da se izjasnimo da li su oni ispunjeni“, naveli su studenti.

Uredba tehničke vlade pred Ustavnim sudom

Kako bi pokušala da uguši studentske proteste i blokade, vlast je odlučila da donese uredbu o smanjenju plata i da pošalje inspekcije na fakultete koje bi utvrdile „zakonitost postupanja u radu visokoškolskih ustanova“. Ministarstvo prosvete navelo je da će sprovođenjem ovih nadzora težiti da obezbedi potpuno poštovanje Ustava i zakona i omogućavanje ostvarivanja prava svih aktera u visokom obrazovanju, a najpre studenata.

Uredbu kojom su praktično smanjene plate na univerzitetima, koja je doneta 24. marta, usvojila je Vlada Srbije u tehničkom mandatu. Naime, 28. januara predsednik Vlade Miloš Vučević podneo je ostavku zbog prebijanja studenata u Novom Sadu. Veče pre toga četvorica mladića izletela su iz sedišta SNS-a u ovom gradu i napala petoro studenata, od kojih je jedan lakše povređen, a jednoj studentkinji je polomljena vilica.

Dekani, profesori, asistenti i drugi zaposleni na Univerzitetu u Beogradu, njih 450, podneli su 26. marta Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o izmeni Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, uz predlog za određivanje privremene mere, ocenjujući da uredba nije u saglasnosti sa Zakonom o vladi, Zakonom o visokom obrazovanju i Ustavom Srbije.

Dekani i profesori smatraju da je navedena Uredba neustavna i nezakonita, jer Vlada kojoj je prestao mandat nema ovlašćenje da donese ovakvu uredbu koja je doneta naprečac i bez adekvatne stručne, javne rasprave.

Donošenjem ovakve uredbe, kako smatraju podnosioci inicijative za ocenu njene ustavnosti, povređeno je ustavno načelo autonomije univerziteta i akademskih sloboda, zatim Zakon o visokom obrazovanju i pravo na rad, odnosno prava na pravičnu naknadu za rad. Kao najvažniji razlog, naveli su posledice primene osporene Uredbe po akademsku zajednicu.

„Povećanje nedeljne norme nastave s 20 na 35 časova predstavlja povećanje od 75 odsto. Vreme za naučno-istraživački/umetnički rad time je svedeno na minimum, što bi srednjoročno i dugoročno unazadilo naučnoistraživačku/umetničku produktivnost univerziteta, a time i kvalitet nastave (koja treba da počiva na savremenim naučnim saznanjima/umetničkim ostvarenjima)“, navodi se u obrazloženju.

Konferencija univerziteta Srbije je ocenila da se uredbom dodatno narušava odnos države prema visokoškolskim institucijama i produbljuje opšte nepoverenje u autoritet nadležnih organa.

„Jedinstvo nastavne i naučnoistraživačke, stručne i umetničko-istraživačke delatnosti je jedno od osnovnih načela na kojem počiva visoko obrazovanje i njihov proporcionalan odnos je najvažniji preduslov obezbeđivanja kvaliteta nastavnog kadra i izgradnje ugleda svake visokoškolske ustanove. Posebno napominjemo da se uvedenom disproporcijom direktno ugrožava pozicioniranje naših univerziteta na međunarodnim rang listama, s obzirom na činjenicu da je jedan od ključnih parametara za rangiranje upravo kvalitet naučnoistraživačkog rada“, kaže se u saopštenju.

Zatražili su od relevantnih državnih organa da sagledaju sve posledice donošenja ovakvog akta, a od Vlade Srbije da po hitnom postupku stavi van snage nezakonitu Uredbu, koja može da ima pogubne posledice na kvalitet visokog obrazovanja i naučno-tehnološki razvoj zemlje.

Novi ministar optuživan za seksualno uznemiravanje

Posle ostavke premijera Vučevića, nova Vlada Srbije, na čijem čelu je Đuro Macut, izabrana je na sednici Skupštine Srbije 16. aprila. Za ministra prosvete postavljen je Dejan Vuk Stanković, vanredni profesor na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača Univerziteta u Beogradu, javnosti poznatiji kao politički analitičar i čest gost i sagovornik provladinih medija. Stanković je bio oštar protivnik blokada fakulteta.

Peticiju protiv njegovog imenovanja je za tri dana potpisalo više od 18 hiljada ljudi i preko 45 organizacija civilnog društva, a razlog su optužbe za seksualno uznemiravanje. Od 14. aprila na Instagram stranici Udruženja OsnaŽene objavljeno je na desetine anonimnih svedočenja studentkinja koja uključuju optužbe za seksualno uznemiravanje, neprimerene komentare i sugestije o „dogovoru“ oko ocena.

„Više od 30 ovakvih i sličnih svedočenja koja se najviše odnose na 2021, ali i ranije godine, stiglo je za samo tri dana nakon što smo otvorile anonimni upitnik“, rekla je za Radio Slobodna Evropa Nikolina Tomašević iz Udruženja OsnaŽene.

Bivše studentkinje nisu želele javno da govore za ovaj medij. Jedna od njih u video poruci na Instagram stranici OsnaŽene navodi da su se „uvek trudile da ne budu nasamo sa Stankovićem u kabinetu“.

„Profesor Dejan Vuk Stanković je čovek koji je izuzetno voleo da ističe koliko od njega zavisi da li ćemo mi položiti ispite, završiti fakultet i slično. Znači, ne zavisi od nas, ne zavisi od toga koliko učimo i šta radimo, već zavisi isključivo od njega i njegove dobre volje“, rekla je ona.

Po objavljivanju ovih svedočenja, Stanković je podneo krivičnu prijavu protiv nepoznatih osoba koje je optužio za „ugrožavanje sigurnosti“, „proganjanje“ i „izazivanje panike i nereda“.

„Imajući u vidu da su NN lica koristila društvene mreže prilikom objavljivanja neistinitih podataka, predmet će biti dostavljen Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala na dalje postupanje“, saopštilo je 16. aprila Više javno tužilaštvo. U saopštenju se navodi i da, prema izveštaju policije, protiv Stankovića nisu podnošene prijave za seksualno uznemiravanje.

Odbacujući optužbe, i Stanković je 15. aprila izjavio da „ne postoji nijedna prijava protiv njega, bilo na fakultetu, bilo od strane policije ili Tužilaštva“.

Prodekanka za nastavu na Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača Slađana Jaćimović izjavila je za Radio Slobodna Evropa da nisu primili nijednu, „niti potpisanu, niti anonimnu prijavu“ od studentkinja u vezi sa seksualnim uznemiravanjem, kao i da je 2021. „na nivou rasprava na društvenim mrežama“ bilo takvih optužbi i protiv Stankovića i protiv drugih profesora različitih fakulteta.

„Mi smo tada razgovarali sa njim. Skrenuta mu je pažnja da razmisli o ponašanju, da ne izazove nekim svojim verbalnim gestom, komentarom dodatno negodovanje jer je čitav kontekst bio zabrinjavajući. To je bila neka vrsta medijske hajke u okviru čitavog univerziteta“, rekla je Jaćimović.

Kada su studenti Učiteljskog fakulteta početkom decembra 2024. izglasali blokadu i obustavu nastave, Stanković se jedini izjasnio protiv blokade, iako je dekanski kolegijum podržao studente.

U izjavama pre izbora za ministra, Stanković je govorio da „metodologija političke borbe pobunjenih studenata i profesora nalikuje na lečenje od alkoholizma svakodnevnim opijanjem“ i da je „čitava stvar oko zahteva i studentskih blokada otišla u pravcu političkih zahteva koji nemaju mnogo veze sa poboljšanjem položaja studenata i univerziteta u procesu studiranja i nastave“.

Inicijativa Pobunjeni univerzitet i neformalna zajednica Puls beogradskih osnovnih i srednjih škola organizovali su 22. aprila protest ispred Ministarstva prosvete zbog izbora Stankovića za ministra prosvete.

„Stanković je javno podržao represivne mere, negirao legitimnost studentskih zahteva i zalagao se za primenu sile prema onima koji brane akademske i moralne vrednosti, zbog toga smatramo da je njegov izbor za ministra prosvete neprihvatljiv“, navela je ta inicijativa.

Zahtev za izbore

Tokom proleća nastavljeni su protesti studenata u Beogradu i Srbiji gde je održan veliki broj skupova. Tokom aprila je na dve nedelje bila blokirana zgrada RTS-a, a blokada je prekinuta pošto je skupštinski Odbor za kulturu i informisanje izglasao pokretanje novog postupka za predlaganje kandidata za izbor članova Saveta REM-a, a prethodno je poništio stari konkurs, što je bio uslov studenata u blokadi.

Studentski protesti su dobili jasan politički zahtev kada su 5. maja Studenti u blokadi na zvaničnom profilu zatražili raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jer njihovi zahtevi i posle pet meseci nisu ispunjeni.

„Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije!“, objavili su studenti u blokadi na društvenim mrežama.

„Verujemo da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize ovolikih razmera, stoga pozivamo narod da podrži listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje, kako bi na terazijama pravde prevagnula istina“, naveli su studenti.

Protest Pobunjenog univerziteta ispred Vlade

Članovi akademske zajednice, okupljeni u neformalnu grupu Pobunjeni univerzitet, pozvali su 9. juna 2025. na protest ispred zgrade Vlade Srbije pod nazivom „Fakulteti na raskrsnici“ zbog političke kontrole nad obrazovanjem, ukidanja autonomije univerziteta i ignorisanja zahteva akademske zajednice.

Ovaj protest je organizovan u trenutku kada se nazirao kraj procesa blokada fakulteta, koji je, u nešto izmenjenom obliku, potrajao i tokom leta. Blokada raskrsnice je trajala 17 dana i tokom tog perioda bila je totalno blokirana raskrsnica ulica Kneza Miloša i Nemanjine uz podršku studenata, zborova i neformalnih grupa koje okupljaju zaposlene na drugim univerzitetima u Srbiji. Tokom trajanja blokade delimično je ispunjen zahtev da Vlada povuče odluku o formiranju radne grupe za izmenu Zakona o visokom obrazovanju, a preostale dve se odnose na ukidanje uredbe kojom su smanjene plate univerzitetskim profesorima i na usvajanje budžetskih kvota za upise na fakultete.

Pretposlednjeg dana blokade, nakon petog po redu sastanka premijera Đura Macuta sa predstavnicima univerziteta, rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić je rekao da je na sastanku dogovoreno da kvote za upis ostanu iste kao i prethodne godine, odnosno onoliko koliko su visokoškolske ustanove tražile. „Vlada će do kraja ove sedmice održati svoju sednicu i na toj sednici će doneti odluku o kvotama. Nakon toga će biti doneto stručno uputstvo i od iduće nedelje ćemo moći da raspisujemo konkurse za prijemne ispite za narednu školsku godinu. U julu mesecu će biti organizovani prijemni ispiti“, rekao je Đokić.

Tokom jula su održani prijemni ispiti na fakultetima, potom i ispitni rokovi i akademska godina je okončana u oktobru 2025. Nova školska godina na univerzitetima zvanično je počela u novembru, čime je i formalno okončana fizička blokada svih univerziteta.

Otkaz na Medicinskom fakultetu

Dekanka Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Tatjana Simić smenjena je sa funkcije na sednici Saveta ovog fakulteta koja je održana 2. septembra 2025. Pored dekanke, smenjeni su i svi prodekani za nastavu. Za v. d. dekana fakulteta imenovana je profesorka Nataša Milić.

Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić uputio je 11. septembra dopis Medicinskom fakultetu u kom je istakao da je Savet ove visokoobrazovne ustanove prekršio Zakon o visokom obrazovanju prilikom nedavne smene bivše dekanke prof. dr Tatjane Simić.

On je ukazao da iz obrazloženja odluke o smeni dekanke, nedvosmisleno proizlazi da odluka nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, Statutom Univerziteta u Beogradu i Statutom Medicinskog fakulteta.

Rektor je istakao i da ne postoji konačna odluka kojom se utvrđuje da je dekanka Medicinskog fakulteta teškom povredom prekršila Kodeks profesionalne etike, niti Savet Medicinskog fakulteta ima pravo da sam utvrđuje postojanje takve povrede i konstatuje prestanak dužnosti dekana, niti da imenuje vršioca dužnosti dekana.

Oglasili su se Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta u Beogradu koji su ocenili da je smena dekanke i imenovanje v.d. dekana nelegitimna, jer je sednica Saveta tog fakulteta bila ispunjena nepravilnostima i vođena u krajnje neakademskom tonu.

„Najveći broj profesora napustio je sednicu, odbijajući da učestvuje u nezakonitim postupcima. Kao razlog za smenu dekanke navedena je navodna 'teška povreda Kodeksa profesionalne etike Univerziteta u Beogradu', iako jedino nadležno telo, Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu nije donelo odluku o tome. Uz to, predsednik Saveta nije bio prisutan na sednici, iako je upravo on, prema Statutu, jedini ovlašćen da predloži vršioca dužnosti dekana“, naveli su studenti koji navode da su se oglasili 10 dana nakon samog događaja, jer su želeli da utvrde sve činjenice.

Ovom zaključku rektora, prethodio je i dopis sekretarke Medicinskog fakulteta Marije Radovanović, koja je prisustvovala pomenutoj sednici Saveta, a ukazala na brojne nezakonitosti prilikom razrešenja bivše i imenovanja nove dekanke.

Studenti u blokadi Medicinskog fakulteta u Beogradu oglasili su se 24. januara 2026. godine i objavili da je sekretarka Medicinskog fakulteta, Marija Radovanović, „nakon višemesečnog progona od strane trenutne nezakonito nametnute uprave fakulteta, juče dobila otkaz“.

„Marija je od prvog dana podržavala studentsku blokadu Medicinskog fakulteta, a od septembra je institucijama ukazivala na nezakonitu smenu dekanke Tatjane Simić i protivpravno delanje nove uprave u v.d. statusu“, naveli su studenti i istakli da je ona, iako ima status uzbunjivača, od prvog dana bila izložena mobingu od strane v.d. dekana Nataše Milić i ostatka dekanskog kolegijuma.

„Marija je prvo dobila opomene pred otkaz i bila je suspendovana, a sada je i zvanično prekinut radni odnos sa njom, na nezakonit način“, istakli su studenti koji su 7. februara organizovali protest podrške otpuštenoj sekretarki fakulteta.

Marija Radovanović je 8. septembra 2025. podnela službenu prijavu Ministarstvu prosvete, prosvetnoj inspekciji, rektoru Univerziteta i članovima Izbornog veća fakulteta u kojoj je upozorila na, kako je istakla, nezakonitu smenu dotadašnje dekanke prof. dr Tatjane Simić i izbor vršioca dužnosti Nataše Milić, uz objašnjenje da je deo sednice snimljen i da poseduje tonski zapis koji to potvrđuje.

Mariji Radovanović je, nakon slanja prijave, najpre ugašen službeni poslovni mejl, čime joj je onemogućeno dalje korišćenje fakultetske komunikacione adrese. Ubrzo nakon toga joj je uručeno i upozorenje pred otkaz, uz obrazloženje da je, kako tvrde nadležni organi fakulteta, izvršila tešku povredu radne obaveze i povredu radne discipline time što je poslala službeni dopis i tonski zapis „bez prethodne saglasnosti i znanja nadležnih organa“.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju i pravnih stručnjaka, među kojima je i advokat Rodoljub Šabić, koji je ocenio da upozorenje pred otkaz predstavlja drastičan primer pokušaja zastrašivanja uzbunjivača i da šalje poruku da bi oni koji ukazuju na navodne nezakonitosti mogli da trpe profesionalne posledice.

U međuvremenu je Radovanović dobila i rešenje o suspenziji, odnosno privremenom udaljenju sa posla na period do tri meseca, uz najavu da očekuje otkaz.

„Glavna stvar koja se meni zamera jeste to što sam prijavila nezakonitosti, odnosno to što sam prijavila da je prethodna dekanka, profesorka Tatjana Simić, smenjena na nezakonit način“, rekla je Radovanović i ukazala da joj se, na osnovu obrazloženja rešenja, na teret stavlja i to što je nepravilnosti prijavila nadležnim institucijama bez saglasnosti uprave, koju smatra nezakonito postavljenom.

„Zamera mi se i to što nisam pitala nezakonito postavljenu upravu da li mi oni dozvoljavaju da ja tu nezakonitost prijavim prosvetnoj inspekciji“, istakla je ona i najavila da će protiv rešenja o otkazu pokrenuti sudski postupak i da veruje da će u tom sporu uspeti.

„Ja zaista verujem da je naše sudstvo još uvek nezavisno i ubeđena sam da ću uspeti u sudskom sporu“, rekla je Radovanović.

Profesorka Nataša Milić je 10. marta podnela ostavku na mesto vršioca dužnosti dekana Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Finansijski povratak na staro stanje stvari

Vlada Srbije ukinula je 30. jula izmene Uredbe o merilima za utvrđivanje visine troškova studija na višim školama i Uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, čime je raspodela radnog vremena nastavnog osoblja vraćena na rešenja koja su važila pre njihovog donošenja.

Na univerzitetima je tako ponovo uspostavljena raspodela od 20 časova sedmično za poslove naučnoistraživačkog odnosno umetničkog rada i 20 časova za poslove nastave, dok se na akademijama i visokim školama strukovnih studija vraća raspodela od 10 časova za poslove stručnog odnosno umetničkog rada i 30 časova za poslove nastave.

Vlada je saopštila da su izmene iz 2025. godine bile donete kao privremena mera „radi omogućavanja nadoknade nastave tokom školskih godina 2024/2025. i 2025/2026, kada je zbog prekida nastave bilo neophodno povećati broj časova nastave“.

„Kako su prestale okolnosti koje su uslovile takvo rešenje, Vlada je vratila prethodnu raspodelu radnog vremena, uvažavajući i zahteve predstavnika akademske zajednice da se navedene izmene stave van snage“, piše u saopštenju.