Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Uvodna napomena
Crta je rasporedila 10 posmatračkih misija ograničenog kapaciteta, primenjujući metodologiju zasnovanu na međunarodnim principima i standardima građanskog posmatranja izbora. Posmatranje je organizovano kroz mobilne timove, u skladu s praksom kratkoročnog posmatranja, koja podrazumeva široku teritorijalnu pokrivenost i neposredno praćenje toka izbornog dana, ali bez kontinuirane prisutnosti na svim biračkim mestima.
Tokom izbornog dana, timovi su sistematično pratili dešavanja ispred i oko biračkih mesta, uz višestruke posete samim biračkim mestima. Ukupno 85 mobilnih timova posetilo je 360 od 415 biračkih mesta (86%) u 10 jedinica lokalne samouprave, pokrivajući oblasti u kojima je živelo 96% registrovanih birača u tim opštinama.
Na osnovu podataka prikupljenih iz više od 1.200 izveštaja posmatrača i neposrednog uvida u tok izbornog dana, nalazi koji slede omogućavaju identifikaciju ključnih obrazaca i pojava u izbornom procesu. Budući da posmatrači nisu bili kontinuirano prisutni na svim biračkim mestima tokom čitavog dana, Crta nije izveštavala o izlaznosti birača ni o izbornim rezultatima, niti o intenzitetu nepravilnosti i njihovom uticaju na volju birača ili konačne rezultate.
Tokom izbornog dana, timovi su sistematično pratili dešavanja ispred i oko biračkih mesta, uz višestruke posete samim biračkim mestima. Ukupno 85 mobilnih timova posetilo je 360 od 415 biračkih mesta (86%) u 10 jedinica lokalne samouprave, pokrivajući oblasti u kojima je živelo 96% registrovanih birača u tim opštinama.
Na osnovu podataka prikupljenih iz više od 1.200 izveštaja posmatrača i neposrednog uvida u tok izbornog dana, nalazi koji slede omogućavaju identifikaciju ključnih obrazaca i pojava u izbornom procesu. Budući da posmatrači nisu bili kontinuirano prisutni na svim biračkim mestima tokom čitavog dana, Crta nije izveštavala o izlaznosti birača ni o izbornim rezultatima, niti o intenzitetu nepravilnosti i njihovom uticaju na volju birača ili konačne rezultate.
Ocena izbornog dana
Izborni dan obeležili su nasilje i napetosti, brojne nepravilnosti na biračkim mestima, kao i nedosledno i selektivno postupanje nadležnih institucija. U takvim uslovima, građanima je u značajnoj meri uskraćena mogućnost da glasaju slobodno, u mirnoj atmosferi i pod uslovima koji zadovoljavaju osnovne demokratske standarde.
Lokalni izbori održani su u nedelju, 29. marta 2026. godine, u 10 jedinica lokalne samouprave, u kojima je pravo glasa imalo 247.949 birača (3,8% ukupnog broja birača u Srbiji). Ukupno je proglašeno 50 izbornih lista: vladajuće stranke nastupile su na zajedničkoj listi "Aleksandar Vučić - Za našu porodicu", dok su u devet JLS registrovane studentske liste, zajedničke studentsko-opozicione liste ili opozicione liste koje su podržali studenti. U svakoj JLS identifikovana je najmanje jedna izborna lista za koju, na osnovu indikatora autentičnosti,
Uzeti su u obzir sledeći indikatori: ranija participacija istih ili srodnih aktera na izborima u ulozi "fantomske" liste; mogući organizacione povezanosti sa vladajućom strankom (npr. pomoć pri prikupljanju potpisa); odsustvo stvarnih političkih aktivnosti između izbora; i manipulativni nazivi lista koji mogu dovesti birače u zabludu.
postoje osnovi za sumnju da se radi o "fantomskim listama".
Lokalni izbori u ovih 10 opština nisu bili ni slobodni ni pošteni, a izborni dan odvijao se u gotovo referendumskoj atmosferi.
Izborni dan odvijao se u uslovima pojačane napetosti, uz prisustvo organizovanih grupa zastrašujućeg izgleda u blizini biračkih mesta, kao i građana koji su otvoreno iskazivali različite političke stavove, uključujući podršku studentima. Na određenim biračkim mestima zabeležena je gužva, delimično usled povećanog broja posmatrača. Na nekim biračkim mestima zabeleženi su pokušaji uticaja na izborni proces. Posebno su dokumentovane situacije u kojima su "paraposmatrači" bliski vladajućoj stranci nadgledali i usmeravali rad biračkih odbora, dok su, s druge strane, posmatrači organizovani kroz građanske skupštine i druge posmatračke misije reagovali na identifikovane nepravilnosti.
Dodatni problem bila je nedovoljna upućenost u procedure i pravila kod mnogih učesnika izbornog procesa - uključujući aktere odgovorne za sprovođenje izbora, kao što su birački odbori i izborne komisije, predstavnici različitih posmatračkih misija, građani okupljeni u skupštinama i neformalnim grupama, kao i stranački aktivisti. To je dovodilo do situacija u kojima su neke legitimne radnje pogrešno tumačene kao nepravilnosti, dok stvarni problemi u pojedinim slučajevima nisu bili prepoznati. Sve navedeno doprinelo je opštem utisku napetosti i vanrednih okolnosti.
Izborni dan obeležili su ozbiljni incidenti i duboko ukorenjene nepravilnosti. Zbog intenziteta nasilja, posebno u Boru, ali i u Kuli i Bajinoj Bašti, brojni drugi problemi zabeleženi čak i u relativno mirnim područjima ostali su u senci. Opšta ocena izbornog dana kreće se od loše do veoma loše, i u takvim uslovima ovaj proces teško može biti smatran izborima u punom demokratskom smislu.
Tokom čitavog dana beleženi su fizički napadi, pretnje, prisustvo organizovanih grupa i zastrašivanje birača, posmatrača i novinara. Posebno je zabrinjavajuće odsustvo adekvatne policijske reakcije - u brojnim slučajevima policija nije zaštitila građane niti je postupila prema počiniocima. U značajnom broju slučajeva, čak i kada je policija bila prisutna tokom incidenata, nije preduzimala radnje na identifikaciji i zadržavanju počinilaca. Takvo ponašanje omogućavalo je počiniocima da se povuku bez posledica, uključujući slučajeve napada na građane u Boru i Kuli, što je dodatno urušilo poverenje u institucije.
Izborni inženjering iz prethodnih izbornih ciklusa, zasnovan na strogoj kontroli birača, u ovom ciklusu evoluirao je u brutaliji i otvoreniji model stranačkog upravljanja izbornim procesom. Vođenje paralelnih evidencija o tome ko je glasao, javno čitanje ličnih podataka birača, masovno fotografisanje glasačkih listića i njihovo obeležavanje unapred dogovorenim simbolima (slovima, brojevima, inicijalima i drugim znacima), kao i organizovani prevoz grupa birača, zabeleženi su na gotovo svakom biračkom mestu koje su posetili Crtini mobilni timovi. Tajnost glasanja u mnogim slučajevima nije bila obezbeđena, već je sistematski narušavana - porodičnim i grupnim glasanjem, loše raspoređenim glasačkim kabinama i drugim manipulacijama koje su birački odbori tolerisali.
Razmere odstupanja od principa slobodnih i poštenih izbora dodatno ilustruju brojna svedočenja birača iz više opština, koji su izjavili da su nakon glasanja bili obavezni da dokažu kako su glasali.
Brojni objekti u blizini biračkih mesta funkcionisali su kao neformalni koordinacioni i logistički centri, ali i kao lokacije koje ukazuju na organizovane aktivnosti kupovine glasova. To ukazuje na postojanje paralelne infrastrukture koja deluje izvan zvaničnog izbornog procesa. Posebno je zabrinjavajuće prisustvo neidentifikovanih lica i posmatrača sa snažnim indikacijama veza sa vladajućom strankom, koji su u nekim slučajevima direktno uticali na rad biračkih odbora. Kao i na lokalnim izborima 2025. godine, akreditovan je značajan broj posmatračkih misija (ukupno 31: 26 domaćih i pet međunarodnih). Crta je prethodno ukazala Izveštaj o dugoročnom posmatranju lokalnih izbora 2026. da mnoge od ovih misija izazivaju ozbiljne sumnje u pogledu njihove stvarne uloge i svrhe na izborni dan.
Za koordinisano sprovođenje pritisaka, zastrašivanja i drugih nezakonitih aktivnosti u korist vladajuće stranke, pored neformalnih grupa povezanih s kriminalnim strukturama, angažovani su i delovi javnog sektora. Elementi državnog aparata korišćeni su za nezakonito uticanje na izborni proces. Građani i posmatrači izjavili su da su među učesnicima u incidentima prepoznavali zaposlene u javnim institucijama i preduzećima iz više gradova u Srbiji. U više opština zabeleženo je falsifikovanje registarskih tablica vozila - zamenom ili prekrivanjem tablica - kako bi se stekao utisak da su vozila registrovana u opštini u kojoj se glasalo. Registracione nalepnice na vetrobranima jasno su ukazivale da su vozila registrovana u drugim gradovima.
Lista "Aleksandar Vučić - Za našu porodicu" osvojila je najviše glasova u gotovo svim JLS, uglavnom s malom razlikom. Međutim, ukupan broj glasova ukazuje na slabiji rezultat u poređenju s prethodnim lokalnim izborima, sa padom podrške SNS-u u svim posmatranim opštinama, osim u Kladovu. Istovremeno, nijedna od "fantomskih lista" nije prešla izborni prag. Za razliku od vladajućih stranaka, koje su nastupile na jedinstvenoj listi, studenti i opozicione stranke učestvovale su u različitim formatima, ostvarujući rezultate koji su se razlikovali po opštinama.
U Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Boru, Kuli i Sevojnu, liste koje predstavljaju alternativu vlasti osvojile su više od 40% glasova; u Lučanima, Knjaževcu, Majdanpeku i Smederevskoj Palanci više od 30%; dok je najslabiji rezultat zabeležen u Kladovu - 26%. Ovakvi rezultati ukazuju da su studenti i opozicione stranke, bez obzira na format učešća, ostvarili znatno bolje rezultate od alternativnih snaga na prethodnim lokalnim izborima.
Izborni dan nedvosmisleno je potvrdio obrasce identifikovane tokom kampanje, na koje je Crtina posmatračka misija ukazala kroz dugoročno posmatranje: ekstremna nejednakost učesnika, zloupotreba javnih resursa i funkcija, kriminalizacija institucija i postojanje razgranate klijentelističke mreže koja na dan glasanja dostiže puni učinak.
Lokalni izbori u ovih 10 opština nisu bili ni slobodni ni pošteni, a izborni dan odvijao se u gotovo referendumskoj atmosferi.
Izborni dan odvijao se u uslovima pojačane napetosti, uz prisustvo organizovanih grupa zastrašujućeg izgleda u blizini biračkih mesta, kao i građana koji su otvoreno iskazivali različite političke stavove, uključujući podršku studentima. Na određenim biračkim mestima zabeležena je gužva, delimično usled povećanog broja posmatrača. Na nekim biračkim mestima zabeleženi su pokušaji uticaja na izborni proces. Posebno su dokumentovane situacije u kojima su "paraposmatrači" bliski vladajućoj stranci nadgledali i usmeravali rad biračkih odbora, dok su, s druge strane, posmatrači organizovani kroz građanske skupštine i druge posmatračke misije reagovali na identifikovane nepravilnosti.
Dodatni problem bila je nedovoljna upućenost u procedure i pravila kod mnogih učesnika izbornog procesa - uključujući aktere odgovorne za sprovođenje izbora, kao što su birački odbori i izborne komisije, predstavnici različitih posmatračkih misija, građani okupljeni u skupštinama i neformalnim grupama, kao i stranački aktivisti. To je dovodilo do situacija u kojima su neke legitimne radnje pogrešno tumačene kao nepravilnosti, dok stvarni problemi u pojedinim slučajevima nisu bili prepoznati. Sve navedeno doprinelo je opštem utisku napetosti i vanrednih okolnosti.
Izborni dan obeležili su ozbiljni incidenti i duboko ukorenjene nepravilnosti. Zbog intenziteta nasilja, posebno u Boru, ali i u Kuli i Bajinoj Bašti, brojni drugi problemi zabeleženi čak i u relativno mirnim područjima ostali su u senci. Opšta ocena izbornog dana kreće se od loše do veoma loše, i u takvim uslovima ovaj proces teško može biti smatran izborima u punom demokratskom smislu.
Opšta ocena izbornog dana kreće se od loše do veoma loše, i u takvim uslovima ovaj proces teško može biti smatran izborima u punom demokratskom smislu.
Tokom čitavog dana beleženi su fizički napadi, pretnje, prisustvo organizovanih grupa i zastrašivanje birača, posmatrača i novinara. Posebno je zabrinjavajuće odsustvo adekvatne policijske reakcije - u brojnim slučajevima policija nije zaštitila građane niti je postupila prema počiniocima. U značajnom broju slučajeva, čak i kada je policija bila prisutna tokom incidenata, nije preduzimala radnje na identifikaciji i zadržavanju počinilaca. Takvo ponašanje omogućavalo je počiniocima da se povuku bez posledica, uključujući slučajeve napada na građane u Boru i Kuli, što je dodatno urušilo poverenje u institucije.
Izborni inženjering iz prethodnih izbornih ciklusa, zasnovan na strogoj kontroli birača, u ovom ciklusu evoluirao je u brutaliji i otvoreniji model stranačkog upravljanja izbornim procesom. Vođenje paralelnih evidencija o tome ko je glasao, javno čitanje ličnih podataka birača, masovno fotografisanje glasačkih listića i njihovo obeležavanje unapred dogovorenim simbolima (slovima, brojevima, inicijalima i drugim znacima), kao i organizovani prevoz grupa birača, zabeleženi su na gotovo svakom biračkom mestu koje su posetili Crtini mobilni timovi. Tajnost glasanja u mnogim slučajevima nije bila obezbeđena, već je sistematski narušavana - porodičnim i grupnim glasanjem, loše raspoređenim glasačkim kabinama i drugim manipulacijama koje su birački odbori tolerisali.
Razmere odstupanja od principa slobodnih i poštenih izbora dodatno ilustruju brojna svedočenja birača iz više opština, koji su izjavili da su nakon glasanja bili obavezni da dokažu kako su glasali.
Brojni objekti u blizini biračkih mesta funkcionisali su kao neformalni koordinacioni i logistički centri, ali i kao lokacije koje ukazuju na organizovane aktivnosti kupovine glasova. To ukazuje na postojanje paralelne infrastrukture koja deluje izvan zvaničnog izbornog procesa. Posebno je zabrinjavajuće prisustvo neidentifikovanih lica i posmatrača sa snažnim indikacijama veza sa vladajućom strankom, koji su u nekim slučajevima direktno uticali na rad biračkih odbora. Kao i na lokalnim izborima 2025. godine, akreditovan je značajan broj posmatračkih misija (ukupno 31: 26 domaćih i pet međunarodnih). Crta je prethodno ukazala Izveštaj o dugoročnom posmatranju lokalnih izbora 2026. da mnoge od ovih misija izazivaju ozbiljne sumnje u pogledu njihove stvarne uloge i svrhe na izborni dan.
Za koordinisano sprovođenje pritisaka, zastrašivanja i drugih nezakonitih aktivnosti u korist vladajuće stranke, pored neformalnih grupa povezanih s kriminalnim strukturama, angažovani su i delovi javnog sektora. Elementi državnog aparata korišćeni su za nezakonito uticanje na izborni proces. Građani i posmatrači izjavili su da su među učesnicima u incidentima prepoznavali zaposlene u javnim institucijama i preduzećima iz više gradova u Srbiji. U više opština zabeleženo je falsifikovanje registarskih tablica vozila - zamenom ili prekrivanjem tablica - kako bi se stekao utisak da su vozila registrovana u opštini u kojoj se glasalo. Registracione nalepnice na vetrobranima jasno su ukazivale da su vozila registrovana u drugim gradovima.
Lista "Aleksandar Vučić - Za našu porodicu" osvojila je najviše glasova u gotovo svim JLS, uglavnom s malom razlikom. Međutim, ukupan broj glasova ukazuje na slabiji rezultat u poređenju s prethodnim lokalnim izborima, sa padom podrške SNS-u u svim posmatranim opštinama, osim u Kladovu. Istovremeno, nijedna od "fantomskih lista" nije prešla izborni prag. Za razliku od vladajućih stranaka, koje su nastupile na jedinstvenoj listi, studenti i opozicione stranke učestvovale su u različitim formatima, ostvarujući rezultate koji su se razlikovali po opštinama.
U Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Boru, Kuli i Sevojnu, liste koje predstavljaju alternativu vlasti osvojile su više od 40% glasova; u Lučanima, Knjaževcu, Majdanpeku i Smederevskoj Palanci više od 30%; dok je najslabiji rezultat zabeležen u Kladovu - 26%. Ovakvi rezultati ukazuju da su studenti i opozicione stranke, bez obzira na format učešća, ostvarili znatno bolje rezultate od alternativnih snaga na prethodnim lokalnim izborima.
Rezultati ukazuju da su studenti i opozicione stranke, bez obzira na format učešća, ostvarili znatno bolje rezultate od alternativnih snaga na prethodnim lokalnim izborima.
Izborni dan nedvosmisleno je potvrdio obrasce identifikovane tokom kampanje, na koje je Crtina posmatračka misija ukazala kroz dugoročno posmatranje: ekstremna nejednakost učesnika, zloupotreba javnih resursa i funkcija, kriminalizacija institucija i postojanje razgranate klijentelističke mreže koja na dan glasanja dostiže puni učinak.
Policija štiti izborni štab vladajuće stranke u Kuli. Photo: Fonet/021
Rad izbornih komisija na izborni dan
Lokalne izborne komisije postupale su nedosledno na izborni dan, što je u pojedinim slučajevima dovodilo u pitanje pravnu sigurnost i transparentnost sprovođenja izbora. Pored nedostatka transparentnosti i nedoslednih praksi, zabeležene su i nezakonite odluke - poput odluka kojima je u nekim opštinama dozvoljena upotreba mobilnih telefona na biračkim mestima. Istovremeno, rad izbornih komisija otkrio je nedostatak kapaciteta i osnovnog poznavanja pravnog okvira koji uređuje sprovođenje izbora.
Pojedine izborne komisije donele su različita pravila u pogledu upotrebe mobilnih telefona. U Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Boru, Knjaževcu i Sevojnu upotreba je bila dozvoljena u ograničenom periodu, dok je u ostalim opštinama u potpunosti zabranjena, u skladu sa zakonom.
Nedosledan pristup bio je posebno izražen u pogledu akreditacije posmatrača i njihovog pristupa biračkim mestima. Izborne komisije primenjivale su različite zahteve za identifikaciju posmatrača - u nekim slučajevima tražeći broj lične karte, a u drugima jedinstveni matični broj građana. U pojedinim opštinama zabeleženi su proceduralni propusti: u Kladovu ovlašćenja za posmatranje nisu dostavljena biračkim odborima, dok u Kladovu i Knjaževcu akreditacije posmatrača nisu izdate. Pored toga, u Kladovu, Knjaževcu i Majdanpeku zabeležena je praksa u kojoj su birački odbori zahtevali od posmatrača da unapred potpišu evidencije prisustva, što nije u skladu sa zakonom.
Pojedine izborne komisije donele su različita pravila u pogledu upotrebe mobilnih telefona. U Aranđelovcu, Bajinoj Bašti, Boru, Knjaževcu i Sevojnu upotreba je bila dozvoljena u ograničenom periodu, dok je u ostalim opštinama u potpunosti zabranjena, u skladu sa zakonom.
Nedosledan pristup bio je posebno izražen u pogledu akreditacije posmatrača i njihovog pristupa biračkim mestima. Izborne komisije primenjivale su različite zahteve za identifikaciju posmatrača - u nekim slučajevima tražeći broj lične karte, a u drugima jedinstveni matični broj građana. U pojedinim opštinama zabeleženi su proceduralni propusti: u Kladovu ovlašćenja za posmatranje nisu dostavljena biračkim odborima, dok u Kladovu i Knjaževcu akreditacije posmatrača nisu izdate. Pored toga, u Kladovu, Knjaževcu i Majdanpeku zabeležena je praksa u kojoj su birački odbori zahtevali od posmatrača da unapred potpišu evidencije prisustva, što nije u skladu sa zakonom.
Preliminarna ocena izbornog dana delegacije Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope
Nepravilnosti koje su Crtini posmatrači zabeležili na izborni dan primetili su i nezavisni međunarodni posmatrači iz Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope. U preliminarnoj izjavi naglašeno je da su izbori bez nasilja i uz jednake uslove za sve učesnike od suštinskog značaja za jačanje poverenja u izborni proces.
U izjavi je takođe navedeno da su zabeleženi nasilni incidenti, posebno u Aranđelovcu, dok su napetosti, žučne rasprave i prisustvo većih grupa lica - često neidentifikovanih i ponekad maskiranih, ocenjenih kao zastrašujućih - registrovani u gotovo svim posmatranim opštinama.
Delegacija je ukazala na dalje produbljivanje problema brisanja granice između države, lokalnih vlasti i vladajuće stranke u odnosu na prethodnu posmatračku misiju iz 2022. godine. Ovaj nalaz u skladu je s preporukama ODIHR-a, koji je u izveštaju nakon lokalnih izbora u Beogradu 2024. godine istakao potrebu za jasnim razdvajanjem države i vladajuće stranke kao prioritetnu preporuku.
U preporukama, delegacija Saveta Evrope naglasila je potrebu da nadležni organi razmotre uvođenje jedinstvenog izbornog ciklusa za lokalne izbore, kako bi se smanjili rizici od tzv. "izbornog turizma" i efekti neprekidne kampanje, ali i omogućio snažniji fokus na lokalna pitanja.
U izjavi je takođe navedeno da su zabeleženi nasilni incidenti, posebno u Aranđelovcu, dok su napetosti, žučne rasprave i prisustvo većih grupa lica - često neidentifikovanih i ponekad maskiranih, ocenjenih kao zastrašujućih - registrovani u gotovo svim posmatranim opštinama.
Delegacija je ukazala na dalje produbljivanje problema brisanja granice između države, lokalnih vlasti i vladajuće stranke u odnosu na prethodnu posmatračku misiju iz 2022. godine. Ovaj nalaz u skladu je s preporukama ODIHR-a, koji je u izveštaju nakon lokalnih izbora u Beogradu 2024. godine istakao potrebu za jasnim razdvajanjem države i vladajuće stranke kao prioritetnu preporuku.
U preporukama, delegacija Saveta Evrope naglasila je potrebu da nadležni organi razmotre uvođenje jedinstvenog izbornog ciklusa za lokalne izbore, kako bi se smanjili rizici od tzv. "izbornog turizma" i efekti neprekidne kampanje, ali i omogućio snažniji fokus na lokalna pitanja.
