Update
Vojni analitičar optužen zbog tvrdnji o zvučnom topu, zatraž...
Ministarstvo unutrašnjih poslova je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, podnelo krivičnu ...
Članica Vlade Srbije javno je rekla da bi 1998. godine "etnički očistila" Kosovo da je bila na mestu Slobodana Miloševića. Skoro nedelju dana i talas osuda kasnije - od opozicionih stranaka, civilnog društva, studenata, Kosova i Evropske komisije - Snežana Paunović i dalje je ministarka državne uprave i lokalne samouprave. To je pravi skandal: ne samo da su reči izgovorene 2026. godine, nego i to što ih država tretira kao problem u komunikaciji koji treba iskontrolisati, a ne kao pređenu crvenu liniju.
Šta je rekla
Gostujući na televiziji Kurir 11. jula, govoreći o ratu na Kosovu i sopstvenom odlasku iz Peći, Paunović je iznela ono što je i sama nazvala "najgrubljom kvalifikacijom koju je u životu rekla":
"Da sam bila Slobodan Milošević, etnički bih očistila Kosovo 1998. godine. I ovo je najgrublja kvalifikacija koju sam u životu rekla. Ali ne na način da bih ih likvidirala ili kako se oni trude da do danas etnički očiste Kosovo. Nego na način da svako onaj ko se manje oseća kao stanovnik Savezne Republike Jugoslavije napusti istu i ide u svoju matičnu zemlju. A oni koji su se opredelili za terorističke akcije budu likvidirani na način na koji se i danas obračunava sa teroristima."
Za ovo ne postoji blagonaklono tumačenje. Ministarka Republike Srbije opisala je prisilno proterivanje ljudi na osnovu nacionalne pripadnosti kao nešto što bi sama sprovela, a "likvidaciju" predstavila kao prihvatljiv odgovor. Svest o tome da je reč o "najgrubljoj kvalifikaciji" koju je ikada izgovorila nije je sprečila da je izgovori - ni da, kasnije, stane iza nje.
"Ne odričem se politike SPS-a"
Umesto da povuče izrečeno, Paunović je otišla korak dalje. U pisanom saopštenju jasno je stavila do znanja da stoji iza svoje stranke:
"Ne odričem se politike SPS-a. Mi smo stranka koja je vodila Srbiju u neopisivo teškim istorijskim okolnostima, stranka koja je podnela velike žrtve, stranka čije se ime najčešće pominjalo u Hagu, stranka koja nije molila nikoga ni za šta da bi ostala uspravna i verna svojim idejama."
Dodala je i da se ne odriče "strategija svoje stranke koje su bile izabrane za okolnosti oružane pobune" i branila svoje "pravo da govori o greškama koje smo činili". To što se činjenica da se ime jedne stranke "najčešće pominjalo u Hagu" nudi kao razlog za ponos, a ne kao poziv na suočavanje, govori sama za sebe.
Osude u zemlji
Reakcija demokratske javnosti u Srbiji bila je brza i nedvosmislena. Radna grupa Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 35, koja okuplja brojne nevladine organizacije, ocenila je izjavu kao govor mržnje i pozvala premijera Đuru Macuta da ministarku razreši po hitnom postupku, upozorivši da izjava pokazuje da su na vlasti i dalje "čuvari zločinačkih ideja Slobodana Miloševića". Radna grupa je pozvala i predsednika SPS-a Ivicu Dačića da se javno ogradi i isključi Paunović iz stranke.
Pokret slobodnih građana (PSG) opisao je izjavu kao "svesno zagovaranje etničkog progona" i otvorio pitanje krivične odgovornosti po članu 317 Krivičnog zakonika, kojim se zabranjuje izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Iz Srbija centra (SRCE) poručili su da je reč o povratku u "najmračnije periode nedavne istorije". Studenti u blokadi ocenili su da je poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima.
Pokret slobodnih građana (PSG) opisao je izjavu kao "svesno zagovaranje etničkog progona" i otvorio pitanje krivične odgovornosti po članu 317 Krivičnog zakonika, kojim se zabranjuje izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Iz Srbija centra (SRCE) poručili su da je reč o povratku u "najmračnije periode nedavne istorije". Studenti u blokadi ocenili su da je poruka nedopustiva i suprotna Ustavu, ljudskim pravima i osnovnim demokratskim vrednostima.
Reakcije Evropske komisije
Izjava nije ostala unutar granica Srbije. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je 14. jula da je šokirana:
"Za ovakve izjave može postojati samo nulta tolerancija. U Evropi nema mesta za retoriku koja opravdava, zagovara i veliča etničko čišćenje."
Portparolka Komisije Anita Hiper pojačala je tu poruku, navodeći da su ovakve izjave suprotne vrednostima ljudskog dostojanstva, pomirenja, odgovornosti i dobrosusedskih odnosa na kojima počiva EU - kao i obavezama koje je Srbija preuzela u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom, koji se vodi uz posredovanje EU.
Dva dana kasnije, 16. jula, Kos se na tu temu vratila pred Specijalnim odborom Evropskog parlamenta za Evropski štit demokratije i izgovorila ono što su mnogi već mislili:
Dva dana kasnije, 16. jula, Kos se na tu temu vratila pred Specijalnim odborom Evropskog parlamenta za Evropski štit demokratije i izgovorila ono što su mnogi već mislili:
"Bilo je zapanjujuće da tako nešto čujemo 2026. godine. Ne mogu da zamislim da jedna ministarka, nakon ovakve javne izjave, može da nastavi da obavlja svoju funkciju."
Drugim rečima, otvoreno se iznenadila što je Paunović i dalje na funkciji.
Kosovo je proglašava personom non grata
Kosovski ministar unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu Dželjalj Svečlja saopštio je 14. jula da je Paunović proglašena personom non grata, uz trajnu zabranu ulaska ili tranzita kroz Kosovo. Njenu izjavu nazvao je nastavkom "državne politike koja je decenijama proizvodila nasilje, zločine i pokušaje eliminacije Albanaca sa njihovih zemalja".
Vlast se ograđuje - ali ne postupa
Ovde zvanični odgovor otkriva sopstvenu logiku. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je 15. jula da izjava ne odražava ni njegovu volju ni volju Vlade, i da je politika Srbije "dijalog, kompromisi, razgovori, a nikada etnička čišćenja". Predsednica Skupštine Ana Brnabić takođe je navela da izjava ne odražava zvaničnu politiku države - uz dodatak da je Paunović "i sama žrtva etničkog čišćenja" i da je govorila "iz tog ugla".
Ta formulacija postala je zajednička odbrana vlasti: osudi reči, opravdaj osobu, ne menjaj ništa. Ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a Ivica Dačić otišao je i dalje, nazvavši kritike "sramnim i licemernim" i optuživši kritičare da ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova. Ni u jednom trenutku ograđivanje se nije pretočilo u jedini potez koji bi nešto značio - razrešenje s funkcije - niti u otklon od državne politike devedesetih koja je i dovela do etničkog čišćenja.
Ta formulacija postala je zajednička odbrana vlasti: osudi reči, opravdaj osobu, ne menjaj ništa. Ministar unutrašnjih poslova i predsednik SPS-a Ivica Dačić otišao je i dalje, nazvavši kritike "sramnim i licemernim" i optuživši kritičare da ćute o etničkom čišćenju Srba sa Kosova. Ni u jednom trenutku ograđivanje se nije pretočilo u jedini potez koji bi nešto značio - razrešenje s funkcije - niti u otklon od državne politike devedesetih koja je i dovela do etničkog čišćenja.
Uslovno izvinjenje
Pod pritiskom, Paunović je gostovala na televiziji Informer i rekla da je njena izjava "izvučena iz konteksta", žaleći se da je izvučeno "samo sedam sekundi od cele emisije". Simbolično, izvinila se - ali predsedniku Vučiću, Vladi i premijeru Macutu, zato što su "prozvani ni krivi ni dužni". Izvinjenje nije uputila Albancima čije je prisilno proterivanje opisala, a ponovila je da je najponosnija na podršku koju je dobila iz SPS-a.
Skupština: 53 potpisa, sedam nedostajalo
Pokušaj da se ministarka pozove na odgovornost kroz institucije za malo nije uspeo. Zahtev za njeno razrešenje potpisalo je 53 opoziciona narodna poslanika - iz PSG-a, SDA Sandžaka, Partije za demokratsko delovanje, Zeleno-levog fronta, Stranke slobode i pravde, Srbija centra, Narodnog pokreta Srbije, Novog lica Srbije i Ekološkog ustanka, kao i samostalna poslanica Slavica Radovanović. Za predlog o nepoverenju bilo je potrebno 60 potpisa; prikupljena su 53, sedam je nedostajalo. Zahtev su potom dostavili direktno premijeru, uz ocenu da neispunjeni formalni uslov ne umanjuje ni odgovornost ministarke ni obavezu premijera da reaguje.
Šta je činjenično utvrđeno
Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (Haški tribunal) činjenično je utvrdio da su stotine hiljada kosovskih Albanaca proterane u okviru zajedničkog zločinačkog poduhvata političkog i vojnog rukovodstva Srbije. Predsednik Jugoslavije i SPS-a Slobodan Milošević umro je tokom suđenja - ali su za ta krivična dela pravosnažno osuđeni Nebojša Pavković, Sreten Lukić, Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević, među njima i visoki funkcioner SPS-a Nikola Šainović, koji i danas sedi u Predsedništvu te stranke.
Šta je to značilo na terenu, opisano je u optužnici u predmetu Milutinović i drugi:
Šta je to značilo na terenu, opisano je u optužnici u predmetu Milutinović i drugi:
Počev od 1. januara pa sve do 20. juna 1999. godine vojne i policijske snage SRJ i Srbije počinile su brojne zločine koji su rezultirali prisilnom deportacijom približno 800.000 albanskih civila.
Da bi omogućile ta proterivanja i raseljavanja, snage SRJ i Srbije hotimično su stvarale atmosferu straha i pritiska upotrebom sile, pretnjama silom i primenom nasilja. Napadi na civile odvijali su se po unapred utvrđenom obrascu koji je podrazumevao granatiranje gradova i sela, uništavanje stambenih i verskih objekata, ubistva žena, dece i muškaraca koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima, te seksualno zlostavljanje kosovskih Albanki. Te radnje su vršene u svim delovima Kosova i ta hotimična sredstva i metode su korišćeni širom pokrajine.
Proterivanje civila vršeno je sa ciljem da se izmeni etnička slika Kosova i tako uspostavi puna kontrola vlasti Srbije nad njenom tadašnjom pokrajinom.
Da bi omogućile ta proterivanja i raseljavanja, snage SRJ i Srbije hotimično su stvarale atmosferu straha i pritiska upotrebom sile, pretnjama silom i primenom nasilja. Napadi na civile odvijali su se po unapred utvrđenom obrascu koji je podrazumevao granatiranje gradova i sela, uništavanje stambenih i verskih objekata, ubistva žena, dece i muškaraca koji nisu aktivno učestvovali u neprijateljstvima, te seksualno zlostavljanje kosovskih Albanki. Te radnje su vršene u svim delovima Kosova i ta hotimična sredstva i metode su korišćeni širom pokrajine.
Proterivanje civila vršeno je sa ciljem da se izmeni etnička slika Kosova i tako uspostavi puna kontrola vlasti Srbije nad njenom tadašnjom pokrajinom.
Izvor: MKSJ: Slučaj Kosovo, 1998-1999, SENSE Centar za tranzicionu pravdu - kompletna dokumentacija o tome kako su zločini na Kosovu istraženi, rekonstruisani i procesuirani.
Poricanje umesto odgovornosti
Srbija nikada nije prihvatila odgovornost za zločine koje su počinile srpske snage. I dalje ih negira i time sprečava ostvarivanje pravde i pomirenje u regionu.
Masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca, prikrivanim da bi se zataškao zločin, pronađene su širom Srbije: 744 tela u Batajnici na obodu Beograda, ali i u istočnoj Srbiji (Petrovo Selo) i zapadnoj Srbiji (Perućac) - ukupno 941 telo na četiri lokacije.
To je ono o čemu je ministarka govorila tako olako - i posle čega je ostala na svom mestu.
Masovne grobnice sa telima kosovskih Albanaca, prikrivanim da bi se zataškao zločin, pronađene su širom Srbije: 744 tela u Batajnici na obodu Beograda, ali i u istočnoj Srbiji (Petrovo Selo) i zapadnoj Srbiji (Perućac) - ukupno 941 telo na četiri lokacije.
To je ono o čemu je ministarka govorila tako olako - i posle čega je ostala na svom mestu.
