Update
Napad na književnika na mestu planirane komemoracije za Sreb...
Ujutru 11. jula 2026. godine, književnik Vladimir Arsenijević – programski direktor festivala ...
Godišnji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji, usvojen danas, odražava stvarno stanje na terenu i priznaje mnoge zabrinutosti koje organizacije civilnog društva dosledno dokumentuju i ističu poslednjih godina. Izveštaj potvrđuje da glasovi građana, novinara, akademske zajednice, aktivista i nezavisnih organizacija i dalje oblikuju to kako Evropski parlament razume dešavanja u Srbiji. On šalje jednu od najjasnijih političkih poruka poslednjih godina: Srbija ne može napredovati ka EU bez verodostojnog napretka u demokratskim reformama i poštovanja temeljnih vrednosti Unije.
Stav Parlamenta učvršćuje i jedno ključno načelo: proširenje EU mora ostati proces zasnovan na zaslugama. Napredak se ne meri političkim deklaracijama, već stvarnim sprovođenjem reformi, poštovanjem demokratskih institucija i opipljivim poboljšanjima u vladavini prava. U trenutku kada je verodostojnost procesa proširenja pod sve većim pritiskom, ova poruka je od posebnog značaja. Jednako je važan i snažan naglasak Parlamenta na odgovornom trošenju sredstava EU i na punom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP).
Izveštaj ponavlja da finansijska podrška iz Instrumenta za reforme i rast treba da ostane uslovljena konkretnim napretkom u demokratiji, vladavini prava, slobodi medija i izbornim standardima, i poziva da se sredstva EU tamo gde je to potrebno preusmere ka podršci reformama pravosuđa, borbi protiv korupcije, nezavisnim medijima, organizacijama civilnog društva i nezavisnom kulturnom sektoru. Time Parlament naglašava da finansijska pomoć EU mora da jača demokratske reforme, a ne da finansira dalje nazadovanje demokratije.
Srbija ne može napredovati ka EU bez verodostojnog napretka u demokratskim reformama i poštovanja temeljnih vrednosti Unije.
Stav Parlamenta učvršćuje i jedno ključno načelo: proširenje EU mora ostati proces zasnovan na zaslugama. Napredak se ne meri političkim deklaracijama, već stvarnim sprovođenjem reformi, poštovanjem demokratskih institucija i opipljivim poboljšanjima u vladavini prava. U trenutku kada je verodostojnost procesa proširenja pod sve većim pritiskom, ova poruka je od posebnog značaja. Jednako je važan i snažan naglasak Parlamenta na odgovornom trošenju sredstava EU i na punom usklađivanju sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP).
Izveštaj ponavlja da finansijska podrška iz Instrumenta za reforme i rast treba da ostane uslovljena konkretnim napretkom u demokratiji, vladavini prava, slobodi medija i izbornim standardima, i poziva da se sredstva EU tamo gde je to potrebno preusmere ka podršci reformama pravosuđa, borbi protiv korupcije, nezavisnim medijima, organizacijama civilnog društva i nezavisnom kulturnom sektoru. Time Parlament naglašava da finansijska pomoć EU mora da jača demokratske reforme, a ne da finansira dalje nazadovanje demokratije.
Civilno društvo prepoznato kao stub demokratije
Jedan od najsnažnijih delova ovogodišnjeg izveštaja jeste izričito priznanje nezamenljive uloge organizacija civilnog društva.
U trenutku kada se nezavisne organizacije u Srbiji suočavaju sa sve češćim zastrašivanjem, kampanjama blaćenja, policijskim racijama, ograničavanjem finansiranja i političkim pritiskom, Evropski parlament naglašava da je živo civilno društvo neophodno za demokratsko upravljanje i za suštinsko pristupanje EU. Izveštaj poziva srpske vlasti da obezbede bezbedno i podsticajno okruženje za civilno društvo, da se uzdrže od poteza koji podrivaju njegovu nezavisnost i da garantuju suštinsko učešće organizacija civilnog društva u kreiranju politika, uključujući i proces evropskih integracija.
Izveštaj takođe prepoznaje da su nezavisno civilno društvo, istraživački novinari, akademska zajednica i branioci ljudskih prava postali jedni od najvažnijih čuvara demokratske odgovornosti u Srbiji.
Ovo priznanje ima poseban značaj s obzirom na trajne napade na branitelje demokratije tokom protekle godine.
U trenutku kada se nezavisne organizacije u Srbiji suočavaju sa sve češćim zastrašivanjem, kampanjama blaćenja, policijskim racijama, ograničavanjem finansiranja i političkim pritiskom, Evropski parlament naglašava da je živo civilno društvo neophodno za demokratsko upravljanje i za suštinsko pristupanje EU. Izveštaj poziva srpske vlasti da obezbede bezbedno i podsticajno okruženje za civilno društvo, da se uzdrže od poteza koji podrivaju njegovu nezavisnost i da garantuju suštinsko učešće organizacija civilnog društva u kreiranju politika, uključujući i proces evropskih integracija.
Izveštaj takođe prepoznaje da su nezavisno civilno društvo, istraživački novinari, akademska zajednica i branioci ljudskih prava postali jedni od najvažnijih čuvara demokratske odgovornosti u Srbiji.
Ovo priznanje ima poseban značaj s obzirom na trajne napade na branitelje demokratije tokom protekle godine.
Mnoge preporuke ostaju nepromenjene
Poređenje sa prošlogodišnjim izveštajem Evropskog parlamenta pokazuje da mnoge ključne zabrinutosti Parlamenta ostaju nerešene. Umesto da slavi napredak, ovogodišnji izveštaj ponavlja, a u više oblasti i pooštrava, preporuke iz 2025. Postojanost ovih preporuka pokazuje ne samo izostanak reformi, već i dalje urušavanje demokratije u nekoliko ključnih oblasti.
Među najuočljivijim ponovljenim pitanjima su:
Među najuočljivijim ponovljenim pitanjima su:
Uloga Srbije u regionu Zapadnog Balkana
Evropski parlament takođe ponavlja da nazadovanje demokratije u Srbiji nije samo unutrašnje pitanje, već sve više i regionalno.
Rezolucija izražava zabrinutost zbog pokušaja Srbije da uspostavi sferu uticaja na Zapadnom Balkanu i osuđuje aktivnosti koje podrivaju suverenitet susednih zemalja. Upozorava na narative poput takozvanog "srpskog sveta", opisujući ih kao nespojive sa načelima dobrosusedskih odnosa i procesom pristupanja EU.
Parlament takođe osuđuje ponovljenu upotrebu zapaljive retorike srpskih političkih čelnika prema susednim zemljama, uključujući Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Albaniju i Bugarsku, kao i nastavljeni istorijski revizionizam, poricanje ratnih zločina i podršku osuđenim ratnim zločincima. Ponavlja da su regionalno pomirenje, poštovanje suvereniteta suseda i konstruktivno učešće u dijalogu Beograda i Prištine i dalje neophodni uslovi za evropski put Srbije.
U poređenju sa prošlogodišnjom rezolucijom, jezik je osetno oštriji. Iako je izveštaj iz 2025. već kritikovao pokušaje Srbije da uspostavi sferu uticaja i njenu zapaljivu retoriku prema susedima, izveštaj iz 2026. ide dalje tako što:
Parlament takođe osuđuje ponovljenu upotrebu zapaljive retorike srpskih političkih čelnika prema susednim zemljama, uključujući Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Albaniju i Bugarsku, kao i nastavljeni istorijski revizionizam, poricanje ratnih zločina i podršku osuđenim ratnim zločincima. Ponavlja da su regionalno pomirenje, poštovanje suvereniteta suseda i konstruktivno učešće u dijalogu Beograda i Prištine i dalje neophodni uslovi za evropski put Srbije.
U poređenju sa prošlogodišnjom rezolucijom, jezik je osetno oštriji. Iako je izveštaj iz 2025. već kritikovao pokušaje Srbije da uspostavi sferu uticaja i njenu zapaljivu retoriku prema susedima, izveštaj iz 2026. ide dalje tako što:
Ovo je politički značajno jer Parlament nedostatke Srbije uokviruje ne samo kao neuspeh u sprovođenju unutrašnjih reformi, već i kao izazov za bezbednost i stabilnost šireg Zapadnog Balkana, a time i same Evropske unije. Izveštaj ne ostavlja mnogo prostora za sumnju da se regionalna stabilnost, dobrosusedski odnosi i usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sada smatraju neodvojivim od izgleda Srbije za pristupanje.
Demokratske reforme se više ne mogu odlagati
Činjenica da se mnoge od ovih preporuka ponavljaju drugu godinu zaredom pokazuje da najhitniji demokratski izazovi Srbije ostaju nerešeni. U više oblasti - sloboda medija, nezavisnost pravosuđa, izborni uslovi i zaštita civilnog društva - Parlament zaključuje da se stanje dodatno pogoršalo, umesto da se popravilo.
Evropski parlament je još jednom jasno stavio do znanja da napredak ka članstvu u EU ne zavisi od obećanja, već od verodostojnog sprovođenja reformi, nezavisnih institucija, poštovanja osnovnih prava i podsticajnog okruženja za civilno društvo. Zbog toga se dalje nazadovanje demokratije ne sme ignorisati niti normalizovati, a stvarne reforme, a ne politička retorika, moraju određivati tempo pristupanja Srbije.
Kao organizacija posvećena odbrani demokratskih vrednosti i podršci evropskoj budućnosti Srbije, pozdravljamo ovaj snažan i principijelan stav. Evropski parlament je potvrdio da demokratija, odgovornost i vladavina prava nisu neobavezni elementi procesa pristupanja - oni su njegov sam temelj.
Evropski parlament je još jednom jasno stavio do znanja da napredak ka članstvu u EU ne zavisi od obećanja, već od verodostojnog sprovođenja reformi, nezavisnih institucija, poštovanja osnovnih prava i podsticajnog okruženja za civilno društvo.
Evropski parlament je još jednom jasno stavio do znanja da napredak ka članstvu u EU ne zavisi od obećanja, već od verodostojnog sprovođenja reformi, nezavisnih institucija, poštovanja osnovnih prava i podsticajnog okruženja za civilno društvo. Zbog toga se dalje nazadovanje demokratije ne sme ignorisati niti normalizovati, a stvarne reforme, a ne politička retorika, moraju određivati tempo pristupanja Srbije.
Kao organizacija posvećena odbrani demokratskih vrednosti i podršci evropskoj budućnosti Srbije, pozdravljamo ovaj snažan i principijelan stav. Evropski parlament je potvrdio da demokratija, odgovornost i vladavina prava nisu neobavezni elementi procesa pristupanja - oni su njegov sam temelj.
