Update
Predizborna delegacija PSSE upozorava na izrazito polarizova...
Uoči izbora 25. oktobra, parlamentarci Saveta Evrope ukazuju na neprijateljsku retoriku, neispunjene...
SHARE Fondacija objavila je 7. oktobra 2026. studiju slučaja o medijskom izveštavanju o Crti pod nazivom „Crta na meti". Studija obuhvata period od 1. septembra do 4. oktobra 2026. i deo je kontinuiranog praćenja izveštavanja tokom izborne kampanje u 25 domaćih onlajn medija i na najpopularnijim društvenim mrežama. Zabeleženo je 130 tekstova koji Crtu prikazuju u izrazito negativnom kontekstu, uglavnom u tabloidnim medijima. Ključni nalaz ipak se tiče sadržaja tih tekstova, a ne njihovog broja: nijedan od 130 tekstova ne osporava argumentovano metodologiju koju Crta primenjuje u svom osnovnom poslu, posmatranju izbora. Umesto njene metodologije, tekstovi osporavaju stvarni identitet organizacije i njene motive.
Izveštaj prepoznaje više tehnika kojima se to postiže. Prva je prekvalifikacija statusa: stalno insistiranje na tome da Crta nije nezavisni posmatrač izbornog procesa, već njegov učesnik, i da nije organizacija civilnog društva, već politička organizacija. Time se, navodi se u izveštaju, Crta predstavlja kao akter koji kao navodno aktivan učesnik u izbornoj utakmici ne može da daje nezavisnu analizu izbornih rezultata, kampanje i izborne atmosfere.
Druga je pripisivanje lažne afilijacije. Početkom septembra Studenti u blokadi održali su konferenciju za medije o zaraženosti uređaja špijunskim softverom. Jedan nalog na društvenim mrežama potom je objavio imena govornika i jednu od njih, Anu Toskić Cvetinović, izvršnu direktorku organizacije Partneri Srbija, predstavio kao članicu Crte, što ona nije. Mediji su to preneli i iskoristili kao argument da Crta nije objektivna i nezavisna, već svrstana na jednu stranu i bliska Studentskom pokretu.
Treća i četvrta tehnika odnose se na ljude i veze. Biografskom revizijom mediji su napadali Crtu iznoseći detalje iz biografija ljudi iz njenih upravljačkih struktura. Lančanim povezivanjem svaka karika služi kao dokaz za narednu, a nijedna se objektivno ne dokazuje: mediji su tvrdili da postoje veze Crte sa Fondacijom Slavko Ćuruvija, Dinkom Gruhonjićem i Veranom Matićem, a zatim ih koristili kao dokaz da je Crta deo „obojene revolucije".
Peta tehnika je preventivna delegitimizacija: napad usmeren na istraživački nalaz koji ne postoji. Mediji su pretpostavke o tome šta će Crta uraditi, objaviti ili saopštiti na izborni dan predstavljali kao činjenice ili „otkrića". Izveštaj, između ostalog, navodi izjavu Aleksandra Vučića, bivšeg predsednika Srbije i nosioca liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", od 28. septembra da će Crta na izborni dan „u 16 ili 17 časova" saopštiti da je bilo nepravilnosti.
Izveštaj ukazuje i na ulogu sadržaja sa društvenih mreža, ponekad od nepoznatih ili anonimnih aktera, koje mediji distribuiraju i istovremeno legitimišu tako što ih koriste kao dokaz. Srodna tehnika je iznošenje tvrdnji bez dokaza. Mediji su 4. oktobra objavili audio-snimak na kom se navodno čuje advokat iz pravnog tima Crte, a koji gotovo doslovno potvrđuje rečenicu iz kolumne objavljene mesec dana ranije na B92, za koju nikakav dokaz nije bio naveden. U izveštaju se navodi da je do danas nejasno kako su mediji došli do snimka i da li je on autentičan. Od tog dana, primećuje se u izveštaju, targetiranje prelazi u institucionalni pritisak, uz pozive na zabranu rada organizacije i hapšenje advokata, jedine osobe čije se hapšenje u celom korpusu zahteva.
Pored toga, izveštaj ocenjuje da ujednačen obrazac i brzina objavljivanja ukazuju na koordinisano objavljivanje unapred pripremljenih sadržaja, a kampanju smešta u model od devet faza zasnovan na sličnim međunarodnim iskustvima. Prema izveštaju, tri faze su završene (osporavanje nepristrasnosti, prekvalifikacija statusa, finansijska delegitimizacija), tri su u toku (personalizacija, preventivno osporavanje nalaza, kriminalizacija), a tri se očekuju: institucionalna radnja, napad na nalaz izborne noći i zakonodavni epilog. Navodi se i da ni u jednom od 22 teksta objavljena 4. oktobra nije preneto Crtino reagovanje na optužbe.
Pozivamo čitaoce da pročitaju ceo izveštaj, u kome je svaka od tehnika potkrepljena primerima, uz izvore napada i vreme objavljivanja svakog talasa, kao i aneks sa spiskom svih tekstova u korpusu.
Umesto njene metodologije, tekstovi osporavaju stvarni identitet organizacije i njene motive.
Izveštaj prepoznaje više tehnika kojima se to postiže. Prva je prekvalifikacija statusa: stalno insistiranje na tome da Crta nije nezavisni posmatrač izbornog procesa, već njegov učesnik, i da nije organizacija civilnog društva, već politička organizacija. Time se, navodi se u izveštaju, Crta predstavlja kao akter koji kao navodno aktivan učesnik u izbornoj utakmici ne može da daje nezavisnu analizu izbornih rezultata, kampanje i izborne atmosfere.
Druga je pripisivanje lažne afilijacije. Početkom septembra Studenti u blokadi održali su konferenciju za medije o zaraženosti uređaja špijunskim softverom. Jedan nalog na društvenim mrežama potom je objavio imena govornika i jednu od njih, Anu Toskić Cvetinović, izvršnu direktorku organizacije Partneri Srbija, predstavio kao članicu Crte, što ona nije. Mediji su to preneli i iskoristili kao argument da Crta nije objektivna i nezavisna, već svrstana na jednu stranu i bliska Studentskom pokretu.
Treća i četvrta tehnika odnose se na ljude i veze. Biografskom revizijom mediji su napadali Crtu iznoseći detalje iz biografija ljudi iz njenih upravljačkih struktura. Lančanim povezivanjem svaka karika služi kao dokaz za narednu, a nijedna se objektivno ne dokazuje: mediji su tvrdili da postoje veze Crte sa Fondacijom Slavko Ćuruvija, Dinkom Gruhonjićem i Veranom Matićem, a zatim ih koristili kao dokaz da je Crta deo „obojene revolucije".
Peta tehnika je preventivna delegitimizacija: napad usmeren na istraživački nalaz koji ne postoji. Mediji su pretpostavke o tome šta će Crta uraditi, objaviti ili saopštiti na izborni dan predstavljali kao činjenice ili „otkrića". Izveštaj, između ostalog, navodi izjavu Aleksandra Vučića, bivšeg predsednika Srbije i nosioca liste „Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", od 28. septembra da će Crta na izborni dan „u 16 ili 17 časova" saopštiti da je bilo nepravilnosti.
Izveštaj ukazuje i na ulogu sadržaja sa društvenih mreža, ponekad od nepoznatih ili anonimnih aktera, koje mediji distribuiraju i istovremeno legitimišu tako što ih koriste kao dokaz. Srodna tehnika je iznošenje tvrdnji bez dokaza. Mediji su 4. oktobra objavili audio-snimak na kom se navodno čuje advokat iz pravnog tima Crte, a koji gotovo doslovno potvrđuje rečenicu iz kolumne objavljene mesec dana ranije na B92, za koju nikakav dokaz nije bio naveden. U izveštaju se navodi da je do danas nejasno kako su mediji došli do snimka i da li je on autentičan. Od tog dana, primećuje se u izveštaju, targetiranje prelazi u institucionalni pritisak, uz pozive na zabranu rada organizacije i hapšenje advokata, jedine osobe čije se hapšenje u celom korpusu zahteva.
Pored toga, izveštaj ocenjuje da ujednačen obrazac i brzina objavljivanja ukazuju na koordinisano objavljivanje unapred pripremljenih sadržaja, a kampanju smešta u model od devet faza zasnovan na sličnim međunarodnim iskustvima. Prema izveštaju, tri faze su završene (osporavanje nepristrasnosti, prekvalifikacija statusa, finansijska delegitimizacija), tri su u toku (personalizacija, preventivno osporavanje nalaza, kriminalizacija), a tri se očekuju: institucionalna radnja, napad na nalaz izborne noći i zakonodavni epilog. Navodi se i da ni u jednom od 22 teksta objavljena 4. oktobra nije preneto Crtino reagovanje na optužbe.
Pozivamo čitaoce da pročitaju ceo izveštaj, u kome je svaka od tehnika potkrepljena primerima, uz izvore napada i vreme objavljivanja svakog talasa, kao i aneks sa spiskom svih tekstova u korpusu.
