Update
Revizija biračkog spiska: svrha, efekti i gde smo u ovom tre...
CRTA+ Revizija biračkog spiska: samo 4 od 69 provera može da se sprovede uz trenutni pristup podacim...
Kako se približavao dolazak misije Evropskog parlamenta za utvrđivanje činjenica u Beograd (22-24. januara), domaća javna scena - od zvaničnika do provladinih medija - tretirala ju je manje kao zvaničnu misiju, a više kao "upad" i političku provokaciju. Diskursom su dominirale uvrede, delegitimizacija i otvoreno neprijateljska retorika prema poslanicima EP-a, a posebno prema izvestiocu EP-a za Srbiju Toninu Piculi.
Nakon prvog dana aktivnosti poslanika EP-a, najviši srpski zvaničnici nastavili su istim optužujućim tonom. Posle posete poslanika EP-a Novom Sadu, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je delegaciju da se sastala s osobama koje su planirale vojni puč u Srbiji i atentat na predsednika Vučića.
Nakon prvog dana aktivnosti poslanika EP-a, najviši srpski zvaničnici nastavili su istim optužujućim tonom. Posle posete poslanika EP-a Novom Sadu, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić optužila je delegaciju da se sastala s osobama koje su planirale vojni puč u Srbiji i atentat na predsednika Vučića.
Kada "nenajavljeno" zapravo znači "nepozvan"
"Ne nenajavljeno, već nepozvan" postao je ključni okvir. Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić iskoristila je skupštinsku tribinu da prenese ovu poruku:
"Ovo je nepoštovanje ovog parlamenta, nepoštovanje ove države i nepoštovanje našeg naroda i naših građana."
Štaviše, ova poruka plasirana je kroz medije i njen zvanični nalog na platformi X. U okviru ovog narativa, poslanici EP-a prikazani su kao akteri koji se postavljaju iznad države, zanemaruju protokol i očekuju prijem "kad god im odgovara". Brnabić je ironično primetila da je Picula "jedan od 720 poslanika EP-a" i da mu je sasvim dovoljno da se sretne s "nekim od 250" članova srpskog parlamenta - "prema nivou koji predstavlja".
"Ovo je nepoštovanje ovog parlamenta, nepoštovanje ove države i nepoštovanje našeg naroda i naših građana."
Štaviše, ova poruka plasirana je kroz medije i njen zvanični nalog na platformi X. U okviru ovog narativa, poslanici EP-a prikazani su kao akteri koji se postavljaju iznad države, zanemaruju protokol i očekuju prijem "kad god im odgovara". Brnabić je ironično primetila da je Picula "jedan od 720 poslanika EP-a" i da mu je sasvim dovoljno da se sretne s "nekim od 250" članova srpskog parlamenta - "prema nivou koji predstavlja".
Lakmus-test pod nazivom "mrzitelji Srbije"
Drugi, još agresivniji sloj poruka ticao se moralnog i političkog diskvalifikovanja same delegacije. Predsednik Vučić označio je poslanike EP-a kao "mrzitelje Srbije" i insistirao na tome da "niko nije pozvao" te da su "sami odlučili da dođu". Posebno je izdvojio hrvatske članove delegacije, izjavljujući da "služi samo srpskom narodu" i da "nikad nije služio ustašama, niti će ikad".
Na taj način, poseta delegacije EP-a u domaćem prikazivanju premeštena je iz sfere institucionalne komunikacije u emotivno-nacionalni okvir, u kojem se kritika vlasti izjednačava s neprijateljstvom prema državi.
Provladini mediji i zvaničnici dodatno su personalizovali napad na Tonina Piculu, prikazujući ga kao simbol "antisrpske" Evrope i instrument strateških interesa Hrvatske. Brnabić je otišla korak dalje, tvrdeći da Evropskom parlamentu trebaju "blokaderi" iz bivše vlasti koji bi, kako je rekla, prihvatili njegova tri "činjenicom": da je Kosovo nezavisna država; da je u Srebrenici počinjen genocid; i da je Srbija izvršila "velikosrpsku agresiju" na Hrvatsku. Poruka je bila jasna: misija EP-a nema veze s "utvrđivanjem činjenica", već je navodno politički projekat podrške protivnicima vlasti i "nedemokratske promene vlasti".
Istim tonom, bivši direktor BIA-e i predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji Aleksandar Vulin nazvao je Piculu "ustašom" na televiziji Informer i predstavio njegovo imenovanje kao dokaz da EU "ne želi Srbiju", bez obzira na srpsko "ponižavanje" u procesu pristupanja. Takve izjave pokazale su da su evropske institucije u domaćem prostoru prikazane ne kao partneri, već kao sudije i protivnici.
Na taj način, poseta delegacije EP-a u domaćem prikazivanju premeštena je iz sfere institucionalne komunikacije u emotivno-nacionalni okvir, u kojem se kritika vlasti izjednačava s neprijateljstvom prema državi.
Provladini mediji i zvaničnici dodatno su personalizovali napad na Tonina Piculu, prikazujući ga kao simbol "antisrpske" Evrope i instrument strateških interesa Hrvatske. Brnabić je otišla korak dalje, tvrdeći da Evropskom parlamentu trebaju "blokaderi" iz bivše vlasti koji bi, kako je rekla, prihvatili njegova tri "činjenicom": da je Kosovo nezavisna država; da je u Srebrenici počinjen genocid; i da je Srbija izvršila "velikosrpsku agresiju" na Hrvatsku. Poruka je bila jasna: misija EP-a nema veze s "utvrđivanjem činjenica", već je navodno politički projekat podrške protivnicima vlasti i "nedemokratske promene vlasti".
Istim tonom, bivši direktor BIA-e i predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji Aleksandar Vulin nazvao je Piculu "ustašom" na televiziji Informer i predstavio njegovo imenovanje kao dokaz da EU "ne želi Srbiju", bez obzira na srpsko "ponižavanje" u procesu pristupanja. Takve izjave pokazale su da su evropske institucije u domaćem prostoru prikazane ne kao partneri, već kao sudije i protivnici.
Instrumentalizacija sećanja
Treći front otvoren je simboličnom manipulacijom sećanjem. Uoči dolaska delegacije, u centralnom holu Narodne skupštine postavljena je izložba povodom osamdesete godišnjice oslobođenja sistema logora Jasenovac, uz Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Provladini mediji prenosili su tvrdnje - najistaknutije Brnabićine - da je delegacija navodno "zvanično zatražila" da ne prolazi kroz centralni hol zbog "sentimenta" pojedinih poslanika EP-a, pri čemu su kao problematične figure navedeni Picula i Davor Ivo Štir (uz dodatne insinuacije o Štirovom porodičnom poreklu). Kada su poslanici EP-a ipak posetili izložbu, Brnabić ih je napala zbog toga što su to učinili "tek nakon prvog sastanka", uz podrugljiv komentar da su se "dovoljno neprijatno osećali i bili dovoljno postiđeni" da je ranije izbegnu.
Potpredsednica skupštine Marina Raguš rekla je da su poslanici vladajuće koalicije pristali na sastanak s delegacijom Evropskog parlamenta tek nakon što su poslanici EP-a posetili izložbu o Jasenovcu u holu Narodne skupštine. Dodala je da je delegacija skratila sastanak pozivajući se na druge obaveze, što je opisala kao nepoštovanje kakvo ranije u svojoj političkoj karijeri nije srela.
Saradnica Picule, Gloria Mage Gospić, demantovala je da je iko iz delegacije tražio da se zaobiđe izložba, opisujući optužbe kao manipulativni pokušaj diskreditovanja misije Evropskog parlamenta. Međutim, ovaj demant ostao je izvan glavne struje provladinog izveštavanja, dok su optužbe, etikete i političke kvalifikacije kružile danima.
Posmatrano u celini, način na koji su najviši zvaničnici i njima naklonjeni mediji opisali posetu delegacije EP-a otkriva obrazac: spoljni akter prikazuje se kao nepozvani uljez, a kritika vlasti kao napad na državu. Rezultat nije samo zaoštravanje tona prema Evropskom parlamentu, već i poruka domaćoj javnosti da je institucionalni dijalog s evropskim partnerima nepoželjan kada dolazi s neugodnim pitanjima - i da se "patriotizam" meri spremnošću da se takav dijalog pretvori u javnu konfrontaciju.
Provladini mediji prenosili su tvrdnje - najistaknutije Brnabićine - da je delegacija navodno "zvanično zatražila" da ne prolazi kroz centralni hol zbog "sentimenta" pojedinih poslanika EP-a, pri čemu su kao problematične figure navedeni Picula i Davor Ivo Štir (uz dodatne insinuacije o Štirovom porodičnom poreklu). Kada su poslanici EP-a ipak posetili izložbu, Brnabić ih je napala zbog toga što su to učinili "tek nakon prvog sastanka", uz podrugljiv komentar da su se "dovoljno neprijatno osećali i bili dovoljno postiđeni" da je ranije izbegnu.
Potpredsednica skupštine Marina Raguš rekla je da su poslanici vladajuće koalicije pristali na sastanak s delegacijom Evropskog parlamenta tek nakon što su poslanici EP-a posetili izložbu o Jasenovcu u holu Narodne skupštine. Dodala je da je delegacija skratila sastanak pozivajući se na druge obaveze, što je opisala kao nepoštovanje kakvo ranije u svojoj političkoj karijeri nije srela.
Saradnica Picule, Gloria Mage Gospić, demantovala je da je iko iz delegacije tražio da se zaobiđe izložba, opisujući optužbe kao manipulativni pokušaj diskreditovanja misije Evropskog parlamenta. Međutim, ovaj demant ostao je izvan glavne struje provladinog izveštavanja, dok su optužbe, etikete i političke kvalifikacije kružile danima.
Posmatrano u celini, način na koji su najviši zvaničnici i njima naklonjeni mediji opisali posetu delegacije EP-a otkriva obrazac: spoljni akter prikazuje se kao nepozvani uljez, a kritika vlasti kao napad na državu. Rezultat nije samo zaoštravanje tona prema Evropskom parlamentu, već i poruka domaćoj javnosti da je institucionalni dijalog s evropskim partnerima nepoželjan kada dolazi s neugodnim pitanjima - i da se "patriotizam" meri spremnošću da se takav dijalog pretvori u javnu konfrontaciju.
