Brief
Euronews Srbija: strukturna prednost za perspektiv...
Crta je pratila Euronews Srbija tokom celog jula 2026. U centralnoj in...
Uvod
Od 2022. novi zamah u procesu proširenja EU doneo je dinamiku koja gotovo deceniju nije viđena. Za to što je proširenje dobilo veću težinu na dnevnom redu EU odgovorni su pre svega bezbednosni razlozi posle sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, nepredvidivost u odnosima sa administracijom Sjedinjenih Država i nastojanje da se ojača strateška autonomija Evrope, kao i širi napor EU da se pozicionira kao geopolitički aktor, posebno tokom drugog mandata Ursule fon der Lajen na čelu Evropske komisije.
Želja za jačom, sposobnijom i delotvornijom Unijom videla se i u razgovorima o unutrašnjoj reformi EU i u konkretnim inicijativama na nivou EU, posebno tokom belgijskog predsedavanja Savetom EU 2024, kada je usvojena mapa puta za unutrašnje reforme EU. Perspektiva prijema novih članica u klub može da posluži kao katalizator koji ubrzava debate o unutrašnjoj institucionalnoj reformi i njihovo pretvaranje u konkretne korake, ali prilagođavanje Unije savremenim izazovima i stvarnosti potrebno je i bez proširenja.
U uslovima jačanja krajnje desnog nacionalizma i populizma širom Evrope, jasno je i da sledeće proširenje EU mora da bude izvedeno kako treba - da ojača Uniju i Evropu, a ne da ih dalje slabi i fragmentira, i da pokaže koristi evropskih integracija, a ne da antievropskim silama u bloku, i unutar njega i van njega, pruži novu municiju. Izazov je, dakle, kako uravnotežiti geopolitičku hitnost sledećeg proširenja EU sa zaštitom Unije, njenih osnovnih vrednosti i njenog delotvornog funkcionisanja.
Želja za jačom, sposobnijom i delotvornijom Unijom videla se i u razgovorima o unutrašnjoj reformi EU i u konkretnim inicijativama na nivou EU, posebno tokom belgijskog predsedavanja Savetom EU 2024, kada je usvojena mapa puta za unutrašnje reforme EU. Perspektiva prijema novih članica u klub može da posluži kao katalizator koji ubrzava debate o unutrašnjoj institucionalnoj reformi i njihovo pretvaranje u konkretne korake, ali prilagođavanje Unije savremenim izazovima i stvarnosti potrebno je i bez proširenja.
U uslovima jačanja krajnje desnog nacionalizma i populizma širom Evrope, jasno je i da sledeće proširenje EU mora da bude izvedeno kako treba - da ojača Uniju i Evropu, a ne da ih dalje slabi i fragmentira, i da pokaže koristi evropskih integracija, a ne da antievropskim silama u bloku, i unutar njega i van njega, pruži novu municiju. Izazov je, dakle, kako uravnotežiti geopolitičku hitnost sledećeg proširenja EU sa zaštitom Unije, njenih osnovnih vrednosti i njenog delotvornog funkcionisanja.
Tektonski pomeraji u debati o proširenju: od pitanja da li ka pitanju kako
Ta dilema stoji u središtu nedavnih predloga koje su institucije EU i države članice iznele o tome kako da se proces proširenja inovira. U martu 2026. Evropska komisija je neformalno predstavila kontroverzan koncept "obrnutog proširenja" - model brze staze u kojem bi država kandidat (pre svega Ukrajina) prvo postala formalna članica EU, a u politike, institucije i fondove EU postepeno se uključivala nakon toga. Države članice EU su taj predlog odbile, a komisarka za proširenje Marta Kos pozvala je vlade da iznesu sopstvene predloge o tome kako da se proces pomeri napred. U isto vreme, komisarka je više puta govorila o potrebi za sistemom zaštitnih mehanizama osmišljenih da Uniju i nove članice zaštite od demokratskog nazadovanja i nazadovanja u vladavini prava posle pristupanja.
U nekoliko meseci koji su sledili pojavila su se tri non-papera i, odvojeno, jedan predlog nemačkog kancelara Merca, koji su u debatu uneli nove ideje o tome kako da se proces učini dinamičnijim i kako da se obezbedi glatko širenje bloka. Cilj ove analize je da svaki od tih predloga ispita, pre svega iz perspektive demokratskog uslovljavanja, i oceni njihove posledice za jačanje vladavine prava i demokratije u državama kandidatima.
U nekoliko meseci koji su sledili pojavila su se tri non-papera i, odvojeno, jedan predlog nemačkog kancelara Merca, koji su u debatu uneli nove ideje o tome kako da se proces učini dinamičnijim i kako da se obezbedi glatko širenje bloka. Cilj ove analize je da svaki od tih predloga ispita, pre svega iz perspektive demokratskog uslovljavanja, i oceni njihove posledice za jačanje vladavine prava i demokratije u državama kandidatima.
Interaktivna grafikaizaberite stepenik da vidite oboje
Šta znače pojmovi
Pet stepenika između saradnje i članstva
Postepena integracija, status posmatrača, pridruženo članstvo, obrnuto proširenje: debata je proizvela nove pojmove brže nego dogovor. Većina njih opisuje po jedan stepenik na istim lestvicama, a razlikuju se po tome šta država dobija i koliko poluge Unija zadržava. Postepena integracija je izuzetak - ona nije stepenik nego širi pristup načinu na koji se stepenici 2 do 4 sprovode, i pokriva i sektore i institucije i politike i fondove. Kliknite na stepenik da vidite šta donosi i koliko poluge EU time troši.
Postepena integracija — kišobran za stepenike 2 do 4
Izaberite stepenik
Što se država više popne pre formalnog pristupanja, to je više poluge Unija već potrošila - zbog čega svaki stepenik iznad prvog otvara pitanje koji uslovi uz njega idu.
Priredila EUCRTA na osnovu četiri predloga iz 2026. i neformalnog koncepta Evropske komisije. Stepenici 2 do 4 nisu formalan niz u pravu EU - oni pokazuju kako se aktuelni predlozi međusobno odnose.
Zatečeno stanje za Zapadni Balkan: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, politički dijalog, trgovinske olakšice i pretpristupna pomoć. To je osnova od koje cela debata pokušava da se odmakne, posle više od decenije stagnacije u procesu proširenja.
Šta država dobija
- Preferencijalni pristup u trgovini i ugovorni okvir za saradnju
- Pretpristupna sredstva i tehničku podršku
- Strukturiran politički dijalog sa EU
Šta EU zadržava
- Praktično svu polugu: ništa od suštine nije dato unapred
- Puno uslovljavanje kroz proces pristupanja je još pred njima
Radni konj aktuelne debate i stepenik koji većina predloga želi da razvije. Kandidat se pušta u delove unutrašnjeg tržišta i u programe EU, sektor po sektor, u skladu sa tim koliko se uskladio sa relevantnim acquis-em. Važno je da je ovde reč upravo o sektorskoj integraciji: postepena integracija je širi pristup, koji pokriva i institucije, politike i fondove, pa se proteže na stepenike 2 do 4.
Šta država dobija
- Pristup konkretnim sektorima: Green Lanes, tržišta energije i električne energije, Digitalno jedinstveno tržište, saobraćaj i logistika
- Učešće u programima EU i u strategijama konkurentnosti i industrijskim strategijama
- Instrumente kao što su sporazum ACAA i status ovlašćenog ekonomskog operatera, uz mobilnost mladih
Šta EU zadržava
- U načelu, mogućnost da povuče pogodnosti ako država nazaduje - načelo reverzibilnosti stoji u francusko-nemačkom dokumentu i podrazumeva se u ostalima
- U praksi, nijedan predlog ne definiše šta se računa kao nazadovanje, ko to utvrđuje i šta pokreće povlačenje
Ko ga predlaže
- Francusko-nemački non-paper, kao strukturiran i prilagođen set podsticaja
- Non-paper Prijatelja Zapadnog Balkana, sa najviše sektorskih detalja
- Pismo kancelara Merca, kao privilegovan pristup unutrašnjem tržištu za Zapadni Balkan i Moldaviju
Država je prisutna tamo gde se odluke EU pripremaju, ali ne učestvuje u njihovom donošenju. Pismo kancelara Merca to pominje za Zapadni Balkan, kao pandan mnogo dubljoj institucionalnoj integraciji koju predlaže za Ukrajinu.
Šta država dobija
- Mogući status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU
- Zajedničke sednice sa predstavnicima Komisije i Evropskog parlamenta
- Upoznavanje sa načinom odlučivanja, administrativnom praksom i političkom kulturom EU pre pristupanja
- Prisustvo i mogućnost da se prati rad, ali ne i pravo da se govori, koje bi doneo četvrti stepenik
Šta EU zadržava
- Svu formalnu moć odlučivanja: posmatrači ne glasaju
- Pristup se može širiti ili zadržati bez diranja u tržišne ili budžetske aranžmane
Vredi zabeležiti
- Asimetrija je namerna: Ukrajini se nude mesta i glas, Zapadnom Balkanu prisustvo u prostoriji
- Šta bi „mogući status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU“ značio u praksi nije jasno. Šire čitanje uključilo bi status posmatrača u Evropskom parlamentu i potencijalno u agencijama ili Komisiji, gde države Zapadnog Balkana u nekim slučajevima već mogu da učestvuju u punom kapacitetu ili kao pridruženi članovi. Nemačko kancelarstvo, čini se, nije preciziralo šta tu ima u vidu.
Zaista nova ideja u debati 2026, koju je za Ukrajinu izneo kancelar Merc u maju 2026. Država učestvuje u institucijama EU i dobija bezbednosnu garanciju, dok proces pristupanja teče paralelno. Rano institucionalno učešće se do tada pojavljivalo uglavnom u predlozima istraživačkih centara, ne u stavovima vlada.
Šta država dobija
- Učešće na sednicama Saveta, sa pravom da govori - u praksi gotovo puno učešće, bez prava glasa
- Pridruženog člana Evropske komisije
- Pridružene članove Evropskog parlamenta
- Pridruženog sudiju Suda pravde Evropske unije
- Bezbednosnu garanciju zasnovanu na političkoj obavezi država članica da primenu člana 42(7) UEU prošire i na nju
- Primenu acquis-a korak po korak, koja zavisi od odobrenja Saveta, i postepen pristup fondovima direktnog upravljanja
Šta EU zadržava
- Formalnu moć odlučivanja, jer pridružena mesta ne nose pravo glasa
- Snap-back mehanizam ili klauzulu o vremenskom ograničenju, koji se pominju u vezi sa Ukrajinom, ali nisu osmišljeni - aktivirali bi ih nazadovanje u osnovama ili ozbiljni strukturni koraci nazad u procesu pristupanja
- Malo šta drugo: tu pitanje preostale poluge postaje najozbiljnije, jer je veliki deo onoga što članstvo nosi već predat
Protivargument
- Prisustvo unutar institucija EU, posebno u Sudu pravde, može proizvesti pozitivan efekat socijalizacije - kandidati bi se dublje uklopili u evropsku praksu i lakše usvojili evropske vrednosti, a ne samo formalno ispunili pravila
Krajnji cilj - i, iz perspektive uslovljavanja, najslabija tačka celog sistema. Kada država jednom uđe, proces pristupanja više nije poluga, a instrumenti koje Unija ima prema svojim članicama znatno su tuplji.
Šta država dobija
- Glas u Savetu i veto u oblastima gde se odlučuje jednoglasno
- Pun pristup unutrašnjem tržištu, fondovima EU, Zajedničkoj poljoprivrednoj politici i kohezijskoj politici
- Komisionere, poslanike i sudije sa punim pravima
Šta EU zadržava
- Danas: sektorske zaštitne klauzule i prelazne mere, obično ograničene na tri godine posle pristupanja, i postupak iz člana 7 UEU, koji se pokazao kao spor i politički težak za primenu
- Po dokumentu koji predvodi Holandija: klauzule o nenazadovanju, zaštita vrednosti iz člana 2 UEU, suspenzija saradnje u pojedinim oblastima, mehanizam nadzora nad primenom acquis-a, Izveštaj o vladavini prava kao praktičan instrument, privremeno ograničenje prava glasa u oblastima jednoglasnosti, i mehanizmi koji važe i posle trogodišnjeg perioda
- Zamka: ti novi instrumenti bi vezivali samo države koje tek pristupaju, čime se stvara dvokolosečno članstvo
Neformalno predstavljen od strane Evropske komisije u martu 2026. i odbijen od država članica, ovaj koncept ne ide po lestvicama nego ih obrće. Država kandidat, pre svega Ukrajina, prvo bi postala formalna članica EU, a u politike, institucije i fondove bi ulazila postepeno posle toga.
Zašto je izašao na sto
- Bezbednosna situacija posle sveobuhvatne ruske invazije na Ukrajinu zahtevala je brz i vidljiv odgovor koji uobičajeni tempo pristupanja nije mogao da pruži
Zašto nije prošao
- Troši svu polugu Unije odjednom: članstvo se daje pre usklađivanja, a nikakav zamenski instrument nije predložen
- Države članice su ga odbile, posle čega je komisarka za proširenje Marta Kos pozvala vlade da iznesu sopstvene predloge - iz čega su nastala četiri dokumenta iz ove analize
Šta je za sobom ostavio
- Paralelan poziv komisarke da se razvije sistem zaštitnih mehanizama koji bi Uniju i nove članice čuvao od demokratskog nazadovanja i nazadovanja u vladavini prava posle pristupanja - što je non-paper koji predvodi Holandija zatim i preuzeo
↑ interaktivna grafika · analiza se nastavlja ispod
Predlog kancelara Merca o pridruženom članstvu za Ukrajinu
Predlog nemačkog kancelara Merca o "pridruženom članstvu", predstavljen Ukrajini i institucijama EU u maju 2026. godine, predstavlja jak politički signal čija je svrha da Ukrajinu, a u nekoj meri i druge države kandidate, praktično odmah integriše u EU, dok proces pristupanja koji vodi do formalnog članstva teče paralelno.
Predlog traži trenutno otvaranje svih pregovaračkih klastera sa Ukrajinom, ali počiva na pretpostavci da će njen put ka članstvu u EU verovatno biti dug, iako bezbednosna situacija zahteva neposrednije i inovativnije rešenje. Zato, umesto da se čeka da svi formalni uslovi za pristupanje budu ispunjeni, predlog nastoji da uspostavi rani oblik političke i institucionalne integracije Ukrajine sa EU ("pridruženo članstvo") koji bi postepeno prerastao u puno članstvo u Uniji i pomogao da se proces pristupanja ubrza.
Posebno inovativan aspekt predloga je to što razrađuje rano institucionalno učešće. Reč je o novom elementu koji je do sada uglavnom bio odsutan iz postojećeg pristupa postepene integracije, izuzev povremenih pominjanja i predloga koje su iznosili pre svega istraživački centri i stručna zajednica. Zajedno sa predloženom bezbednosnom garancijom, koja se zasniva na političkoj obavezi država članica da primenu člana 42 stav 7 Ugovora o Evropskoj uniji (UEU) prošire i na Ukrajinu, rano institucionalno učešće se predstavlja kao jedna od ključnih dodatih vrednosti modela pridruženog članstva. Mercovo pismo predlaže konkretne mehanizme, kao što su ukrajinsko učešće na sednicama Saveta, mesto pridruženog člana Evropske komisije ili pridruženih članova Evropskog parlamenta, i pridruženi sudija pri Sudu pravde Evropske unije.
Predlog traži trenutno otvaranje svih pregovaračkih klastera sa Ukrajinom, ali počiva na pretpostavci da će njen put ka članstvu u EU verovatno biti dug, iako bezbednosna situacija zahteva neposrednije i inovativnije rešenje. Zato, umesto da se čeka da svi formalni uslovi za pristupanje budu ispunjeni, predlog nastoji da uspostavi rani oblik političke i institucionalne integracije Ukrajine sa EU ("pridruženo članstvo") koji bi postepeno prerastao u puno članstvo u Uniji i pomogao da se proces pristupanja ubrza.
Posebno inovativan aspekt predloga je to što razrađuje rano institucionalno učešće. Reč je o novom elementu koji je do sada uglavnom bio odsutan iz postojećeg pristupa postepene integracije, izuzev povremenih pominjanja i predloga koje su iznosili pre svega istraživački centri i stručna zajednica. Zajedno sa predloženom bezbednosnom garancijom, koja se zasniva na političkoj obavezi država članica da primenu člana 42 stav 7 Ugovora o Evropskoj uniji (UEU) prošire i na Ukrajinu, rano institucionalno učešće se predstavlja kao jedna od ključnih dodatih vrednosti modela pridruženog članstva. Mercovo pismo predlaže konkretne mehanizme, kao što su ukrajinsko učešće na sednicama Saveta, mesto pridruženog člana Evropske komisije ili pridruženih članova Evropskog parlamenta, i pridruženi sudija pri Sudu pravde Evropske unije.
Interaktivna grafikaprebacujte između Ukrajine i Zapadnog Balkana
Mesto pre članstva
Ko bi sedeo gde, i sa kojim pravima
Rano institucionalno učešće je zaista nov element u debati o proširenju 2026 - do sada su ga izneli pre svega istraživački centri, a ne vlade. I francusko-nemački non-paper pominje institucionalnu integraciju, ali je pismo kancelara Merca jedini predlog koji navodi konkretne ideje, i Ukrajini i Zapadnom Balkanu nudi dve veoma različite stvari.
Prikaži
Savet EU
Gde države članice donose zakone i odlučuju
Ukrajina
Učešće na sednicama Saveta, sa pravom da govori
Učestvuje, bez prava glasa
Zapadni Balkan
Mogući status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU
Posmatrač
Evropska komisija
Predlaže zakone, upravlja fondovima, ocenjuje napredak
Ukrajina
Pridruženi član Evropske komisije
Pridruženo mesto
Zapadni Balkan
Zajedničke sednice sa predstavnicima Evropske komisije
Zajedničke sednice
Evropski parlament
Sazakonodavac i jedini direktno izabran organ EU
Ukrajina
Pridruženi članovi Evropskog parlamenta
Pridružena mesta
Zapadni Balkan
Zajedničke sednice sa predstavnicima Evropskog parlamenta
Zajedničke sednice
Sud pravde EU
Tumači pravo EU i njime obavezuje svaku državu članicu
Ukrajina
Pridruženi sudija Suda pravde EU
Pridruženo mesto
Zapadni Balkan
Nije predloženo
Nije predloženo
Bezbednosna garancija
Nije institucija, ali je druga glavna ponuda iz istog pisma
Ukrajina
Politička obaveza država članica da primenu člana 42(7) UEU, klauzule o uzajamnoj pomoći, prošire i na Ukrajinu
Politička obaveza
Zapadni Balkan
Nije predloženo
Nije predloženo
Zašto bi moglo da funkcioniše
Napredna institucionalna integracija može proizvesti pozitivan efekat socijalizacije. Prisustvom u institucijama EU pre pristupanja - a posebno u Sudu pravde - kandidati bi se uklopili u način odlučivanja, administrativnu praksu i političku kulturu EU, što bi im pomoglo da usvoje evropske vrednosti, a ne samo da formalno ispune pravila.
Šta bi status posmatrača stvarno značio
Nejasno. U širem čitanju, „mogući status posmatrača u svim relevantnim institucijama EU“ obuhvatio bi i status posmatrača u Evropskom parlamentu, a potencijalno i u agencijama ili Komisiji - telima u kojima države Zapadnog Balkana u nekim slučajevima već mogu da učestvuju u punom kapacitetu ili kao pridruženi članovi. Nemačko kancelarstvo, čini se, nije preciziralo šta tu ima u vidu u praksi.
Zašto možda neće
Pismo, čini se, samo institucionalno učešće vidi kao podsticaj za dalje reforme. To možda nije dovoljno jako bez ozbiljnog finansijskog uslovljavanja - i ostavlja otvoreno pitanje koju polugu EU zadržava kada kandidat već uživa značajan deo pogodnosti članstva.
Svi podaci u ovoj grafici dolaze iz predloga kancelara Merca iz maja 2026, jedinog dokumenta koji navodi konkretne institucionalne pozicije. I francusko-nemački non-paper pominje institucionalnu integraciju, kao jednu od oblasti podsticaja, i poziva Komisiju da je razradi; non-paper Prijatelja Zapadnog Balkana (maj 2026) zastupa fazno institucionalno učešće, bez određivanja faza. Priredila EUCRTA.
↑ interaktivna grafika · analiza se nastavlja ispod
Predlog predviđa primenu acquis-a korak po korak, uz odobrenje Saveta. Sa finansijske strane, predviđa postepen pristup fondovima direktnog upravljanja EU (dakle onima kojima upravljaju Evropska komisija i njene agencije), vezan za napredak u pristupnim pregovorima. Međutim, dodatne koristi u toj oblasti mogu biti relativno ograničene, jer Ukrajina već učestvuje u velikoj većini programa EU pod direktnim upravljanjem.
Predlog je usredsređen na Ukrajinu kao poseban slučaj, ali se pismo institucijama EU obraća i Zapadnom Balkanu i Moldaviji. Predlaže mere rane integracije, kao što su privilegovan pristup unutrašnjem tržištu EU, pojačana sektorska integracija i napredna institucionalna integracija. Konkretno za Zapadni Balkan, pismo pominje mogućnost dodeljivanja statusa posmatrača u svim relevantnim institucijama EU, uz zajedničke sednice sa predstavnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta.
Predlog je usredsređen na Ukrajinu kao poseban slučaj, ali se pismo institucijama EU obraća i Zapadnom Balkanu i Moldaviji. Predlaže mere rane integracije, kao što su privilegovan pristup unutrašnjem tržištu EU, pojačana sektorska integracija i napredna institucionalna integracija. Konkretno za Zapadni Balkan, pismo pominje mogućnost dodeljivanja statusa posmatrača u svim relevantnim institucijama EU, uz zajedničke sednice sa predstavnicima Evropske komisije i Evropskog parlamenta.
Iz perspektive demokratskog uslovljavanja
Pismo ne daje detalje odredbi o uslovljavanju koje su vezane za pridruženo članstvo, ali pogodnosti dodeljene po tom modelu ipak tretira kao povratne (u vezi sa Ukrajinom se govori o snap-back mehanizmu ili klauzuli o vremenskom ograničenju) u slučaju nazadovanja u osnovama ili ozbiljnih strukturnih koraka nazad u procesu pristupanja.
Ključno pitanje, međutim, tiče se poluge koju bi EU zadržala ako Ukrajina ili druge države kandidati već uživaju pristup značajnom delu pogodnosti koje idu sa punim članstvom. U tom smislu predlog ostavlja otvorena važna pitanja o delotvornosti uslovljavanja u ostatku procesa pristupanja - šta bi kandidate podsticalo da nastave sa teškim reformama ako već uživaju pogodnosti pristupa unutrašnjem tržištu, programima i institucijama EU? Predlog, čini se, pretpostavlja da bi samo institucionalno učešće trebalo da bude podsticaj koji pokreće dalje reforme i usklađivanje sa acquis-em EU. To, međutim, možda nije dovoljno jaka motivacija ako se ne kombinuje sa ozbiljnim finansijskim uslovljavanjem i verodostojnim mehanizmima za povlačenje pogodnosti u slučaju nazadovanja.
S druge strane, napredna institucionalna integracija kandidata može da proizvede pozitivan efekat socijalizacije. Učešćem u institucijama EU pre punog pristupanja, posebno ako je reč o telima kao što je Sud pravde EU, kandidati bi se bolje upoznali i dublje uklopili u procese odlučivanja, administrativnu praksu i političku kulturu EU. Takvo učešće bi moglo da olakša ne samo njihov konačan prelaz u puno članstvo nego i usvajanje evropskih normi i vrednosti.
Ključno pitanje, međutim, tiče se poluge koju bi EU zadržala ako Ukrajina ili druge države kandidati već uživaju pristup značajnom delu pogodnosti koje idu sa punim članstvom. U tom smislu predlog ostavlja otvorena važna pitanja o delotvornosti uslovljavanja u ostatku procesa pristupanja - šta bi kandidate podsticalo da nastave sa teškim reformama ako već uživaju pogodnosti pristupa unutrašnjem tržištu, programima i institucijama EU? Predlog, čini se, pretpostavlja da bi samo institucionalno učešće trebalo da bude podsticaj koji pokreće dalje reforme i usklađivanje sa acquis-em EU. To, međutim, možda nije dovoljno jaka motivacija ako se ne kombinuje sa ozbiljnim finansijskim uslovljavanjem i verodostojnim mehanizmima za povlačenje pogodnosti u slučaju nazadovanja.
S druge strane, napredna institucionalna integracija kandidata može da proizvede pozitivan efekat socijalizacije. Učešćem u institucijama EU pre punog pristupanja, posebno ako je reč o telima kao što je Sud pravde EU, kandidati bi se bolje upoznali i dublje uklopili u procese odlučivanja, administrativnu praksu i političku kulturu EU. Takvo učešće bi moglo da olakša ne samo njihov konačan prelaz u puno članstvo nego i usvajanje evropskih normi i vrednosti.
Francusko-nemački non-paper: novi zamah proširenju
Non-paper koji su Francuska i Nemačka iznele nedugo pred samit EU i Zapadnog Balkana u Tivtu u junu 2026. prepoznaje dve ključne dimenzije u kojima proces proširenja treba da se razvija. Prvo, zastupa racionalizaciju i pojednostavljenje procesa pristupanja uklanjanjem nepotrebnih proceduralnih prepreka, na primer spajanjem pojedinih proceduralnih koraka. Drugo, nastoji da obezbedi jače podsticaje za reforme kroz razvijeniji pristup postepene integracije, koji državama kandidatima omogućava da imaju koristi od bliže integracije pre punog članstva.
Non-paper dalje razrađuje nekoliko novih ideja za postepenu integraciju, posebno u oblasti pristupa unutrašnjem tržištu EU, učešća u programima EU i učešća u institucijama EU. Ti podsticaji se predstavljaju kao deo strukturiranije "kutije sa alatkama", u kojoj je pristup jasno i direktno vezan za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje i napredak u formalnim pristupnim pregovorima. U isto vreme, dokument naglašava da podsticaji za postepenu integraciju treba da budu prilagođeni svakoj državi kandidatu posebno. Da bi se taj pristup operacionalizovao, vlade pozivaju Evropsku komisiju da iznese konkretne predloge za jačanje postepene integracije.
Non-paper dalje razrađuje nekoliko novih ideja za postepenu integraciju, posebno u oblasti pristupa unutrašnjem tržištu EU, učešća u programima EU i učešća u institucijama EU. Ti podsticaji se predstavljaju kao deo strukturiranije "kutije sa alatkama", u kojoj je pristup jasno i direktno vezan za ispunjavanje kriterijuma za pristupanje i napredak u formalnim pristupnim pregovorima. U isto vreme, dokument naglašava da podsticaji za postepenu integraciju treba da budu prilagođeni svakoj državi kandidatu posebno. Da bi se taj pristup operacionalizovao, vlade pozivaju Evropsku komisiju da iznese konkretne predloge za jačanje postepene integracije.
Iz perspektive demokratskog uslovljavanja
Važan zaštitni mehanizam u ovom predlogu je načelo da postepena integracija "treba da se nadograđuje na napredak ostvaren u procesu pristupanja i da bude povratna u slučaju nazadovanja u reformskom procesu i u odnosu na osnovne vrednosti i principe EU". Ali van tog načela reverzibilnosti, dokument nudi relativno malo detalja o širem pitanju demokratskog uslovljavanja.
Slično tome, poziv da se otvore svi pregovarački klasteri za koje je Evropska komisija dala pozitivnu preporuku u praksi bi značio i otvaranje Klastera 3 sa Srbijom. To bi predstavljalo vraćanje na prilično tehnokratsko razumevanje procesa pristupanja, usredsređeno na ispunjavanje tehničkih merila, a ne na horizontalni fokus koji uzima u obzir napredak u osnovama i koji je sve prisutniji u revidiranoj metodologiji proširenja.
Na kraju, đavo je u detaljima. Predlog ne precizira šta konkretno predstavlja nazadovanje u reformskom procesu, ni kako bi se takvo nazadovanje ocenjivalo, ni koji bi kriterijumi pokrenuli suspenziju ili povlačenje pogodnosti postepene integracije. Na primer, ostaje nejasno da li bi demokratsko nazadovanje koje utvrdi Evropska komisija (kao što je bio slučaj u izveštaju Komisije o Srbiji za 2025. godinu) automatski pokrenulo suspenziju ili povlačenje mera integracije.
Još važnije, integracija u tehničke oblasti politika, a posebno u unutrašnje tržište EU, ne može da se oslanja isključivo na ispunjavanje tehničkih kriterijuma iz pojedinačnih pregovaračkih poglavlja. Takva integracija mora da ide ruku pod ruku sa širim napretkom kroz ceo proces pristupanja, uključujući poštovanje zahteva vladavine prava i trajno usklađivanje u okviru Klastera 6 (spoljni odnosi). Te osnove su jednako važne za zaštitu integriteta i funkcionisanja Jedinstvenog tržišta, uključujući njegovu otpornost na mešanje i ekonomski ili politički uticaj spoljnih protivnika kao što su Rusija i Kina. Poređenja sa Evropskim ekonomskim prostorom (EEP) i saradnjom sa drugim državama van EU, kao što su Norveška ili Island, ne drže vodu kada se uzmu u obzir njihovi drugačiji konteksti - kod EEP-a ili država EFTA, ključni oslonac saradnje je poverenje u njihove pravne i političke sisteme, kao i znatna usklađenost njihove spoljne politike sa EU.
Slično tome, poziv da se otvore svi pregovarački klasteri za koje je Evropska komisija dala pozitivnu preporuku u praksi bi značio i otvaranje Klastera 3 sa Srbijom. To bi predstavljalo vraćanje na prilično tehnokratsko razumevanje procesa pristupanja, usredsređeno na ispunjavanje tehničkih merila, a ne na horizontalni fokus koji uzima u obzir napredak u osnovama i koji je sve prisutniji u revidiranoj metodologiji proširenja.
Na kraju, đavo je u detaljima. Predlog ne precizira šta konkretno predstavlja nazadovanje u reformskom procesu, ni kako bi se takvo nazadovanje ocenjivalo, ni koji bi kriterijumi pokrenuli suspenziju ili povlačenje pogodnosti postepene integracije. Na primer, ostaje nejasno da li bi demokratsko nazadovanje koje utvrdi Evropska komisija (kao što je bio slučaj u izveštaju Komisije o Srbiji za 2025. godinu) automatski pokrenulo suspenziju ili povlačenje mera integracije.
Još važnije, integracija u tehničke oblasti politika, a posebno u unutrašnje tržište EU, ne može da se oslanja isključivo na ispunjavanje tehničkih kriterijuma iz pojedinačnih pregovaračkih poglavlja. Takva integracija mora da ide ruku pod ruku sa širim napretkom kroz ceo proces pristupanja, uključujući poštovanje zahteva vladavine prava i trajno usklađivanje u okviru Klastera 6 (spoljni odnosi). Te osnove su jednako važne za zaštitu integriteta i funkcionisanja Jedinstvenog tržišta, uključujući njegovu otpornost na mešanje i ekonomski ili politički uticaj spoljnih protivnika kao što su Rusija i Kina. Poređenja sa Evropskim ekonomskim prostorom (EEP) i saradnjom sa drugim državama van EU, kao što su Norveška ili Island, ne drže vodu kada se uzmu u obzir njihovi drugačiji konteksti - kod EEP-a ili država EFTA, ključni oslonac saradnje je poverenje u njihove pravne i političke sisteme, kao i znatna usklađenost njihove spoljne politike sa EU.
Non-paper o zaštitnim mehanizmima nakon pristupanja, koji predvodi Holandija
Non-paper koji su potpisale zemlje Beneluksa, Francuska i Nemačka polazi od toga da je proširenje geostrateška investicija za EU i da aktuelni politički zamah treba održati i pretočiti u konkretne rezultate. Razmatra izmenjenu geopolitičku situaciju i razvoj Unije od prethodnih krugova proširenja i predlaže da se budući pristupni ugovori prilagode savremenim izazovima.
Non-paper takođe tvrdi da proširenje mora da ojača i Uniju i bezbednost njenog susedstva, i time pomogne da se izgradi politička i javna podrška prijemu novih članica. Proširenje bi zato trebalo da ide ruku pod ruku sa unutrašnjim reformama EU koje čuvaju sposobnost Unije da deluje i da poštuje svoje osnovne vrednosti, između ostalog jačanjem instrumenata za vladavinu prava.
Da bi se to postiglo, dokument predlaže izradu opšteg obrasca za buduće pristupne ugovore i kataloga zaštitnih opcija iz kojeg bi se mere birale, prilagođavale i dopunjavale u zavisnosti od okolnosti svake države koja pristupa. Umesto da propisuje jedan model, non-paper predlaže da se razmotri čitav raspon dostupnih opcija, dakle da se sve opcije stave na sto, i da se otvori diskusija o najprimerenijim koracima. Poruka koja iz toga proizlazi je jasna: EU mora da se širi, ali tako da to Uniju jača, a ne da je slabi.
Predlog je strukturiran oko četiri glavne komponente. Prvo, nadograđuje postojeće sektorske zaštitne mehanizme i prelazne mere iz prethodnih krugova proširenja. Drugo, uvodi dodatne mehanizme za zaštitu osnovnih vrednosti EU iz člana 2 UEU. Treće, istražuje opcije za zaštitu sposobnosti Unije da deluje, posebno kada je reč o njenoj sposobnosti odlučivanja. Konačno, predlaže zaštitu od ponašanja koje je u suprotnosti sa načelom lojalne saradnje iz člana 4 UEU.
Kada je reč o postojećim zaštitnim klauzulama, non-paper predlaže i širenje obuhvata i produženje trajanja mehanizama korišćenih u prethodnim proširenjima. To uključuje širenje zaštitnih mehanizama na oblasti kao što su unutrašnja bezbednost, otpornost na strano mešanje i ekonomska bezbednost, kao i nadogradnju prethodno uvedenih prelaznih perioda koji su se odnosili pre svega na tržište rada i pristup fondovima EU, uključujući Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) i kohezijsku politiku. Predviđa i mehanizam nadzora vezan za primenu acquis-a EU, uz mogućnost intenzivnijeg nadzora u periodu neposredno posle pristupanja. Ta ideja se, čini se, razvija pre svega u vezi sa slobodom kretanja radnika, ali se jednako može proširiti i na druge ključne oblasti (uključujući osnove).
Predlog uviđa da su Uniji potrebni jači instrumenti da brzo i efikasno reaguje na svako nazadovanje u pogledu vrednosti EU, posebno vladavine prava. Dokument zato predlaže posebne klauzule o nenazadovanju i zaštitne klauzule nakon pristupanja, koje EU omogućavaju da uvede zaštitne mere u slučaju ozbiljnih nedostataka ili nazadovanja države članice u poštovanju vrednosti EU, uključujući vladavinu prava, demokratske principe i slobodu medija. U isto vreme, tvrdi da treba razjasniti uslove za pozivanje na takav mehanizam, kao i opseg mera koje bi mogle da se uvedu, na primer suspenziju saradnje u pojedinim oblastima politika. Za razliku od prethodnih zaštitnih klauzula, ti mehanizmi bi trebalo da važe i posle uobičajenog trogodišnjeg perioda nakon pristupanja.
Non-paper dalje predlaže da se razmotri mogućnost privremenih odstupanja od pojedinih proceduralnih pravila iz člana 7 UEU. Paralelno, tvrdi da Izveštaj o vladavini prava treba dalje razvijati kao praktičan instrument nadzora i predlaže da učešće u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) postane preduslov za pristupanje EU, kao dodatna zaštita vladavine prava. Podvlači i da pristupanje Šengenu treba da ostane odvojen proces, u kojem robusni rezultati u vladavini prava i dalje ostaju osnovni uslov.
Kada je reč o sposobnosti EU da deluje, non-paper naglašava da unutrašnje reforme EU treba da idu paralelno sa proširenjem. Otvara i mogućnost uvođenja privremenih ograničenja prava glasa novih država članica, posebno u oblastima politika u kojima se odlučuje jednoglasno, kao način da se zaštiti sposobnost Unije da odlučuje u prvom periodu nakon pristupanja.
Konačno, predlog tvrdi da bi pristupni ugovori trebalo izričito da podsete na obavezu poštovanja načela lojalne saradnje iz člana 4 UEU i da bi trebalo razmotriti uvođenje mehanizama koji odgovaraju na ponašanje koje to načelo podriva, čime se štiti sposobnost Unije da funkcioniše delotvorno.
Non-paper takođe tvrdi da proširenje mora da ojača i Uniju i bezbednost njenog susedstva, i time pomogne da se izgradi politička i javna podrška prijemu novih članica. Proširenje bi zato trebalo da ide ruku pod ruku sa unutrašnjim reformama EU koje čuvaju sposobnost Unije da deluje i da poštuje svoje osnovne vrednosti, između ostalog jačanjem instrumenata za vladavinu prava.
Da bi se to postiglo, dokument predlaže izradu opšteg obrasca za buduće pristupne ugovore i kataloga zaštitnih opcija iz kojeg bi se mere birale, prilagođavale i dopunjavale u zavisnosti od okolnosti svake države koja pristupa. Umesto da propisuje jedan model, non-paper predlaže da se razmotri čitav raspon dostupnih opcija, dakle da se sve opcije stave na sto, i da se otvori diskusija o najprimerenijim koracima. Poruka koja iz toga proizlazi je jasna: EU mora da se širi, ali tako da to Uniju jača, a ne da je slabi.
Predlog je strukturiran oko četiri glavne komponente. Prvo, nadograđuje postojeće sektorske zaštitne mehanizme i prelazne mere iz prethodnih krugova proširenja. Drugo, uvodi dodatne mehanizme za zaštitu osnovnih vrednosti EU iz člana 2 UEU. Treće, istražuje opcije za zaštitu sposobnosti Unije da deluje, posebno kada je reč o njenoj sposobnosti odlučivanja. Konačno, predlaže zaštitu od ponašanja koje je u suprotnosti sa načelom lojalne saradnje iz člana 4 UEU.
Kada je reč o postojećim zaštitnim klauzulama, non-paper predlaže i širenje obuhvata i produženje trajanja mehanizama korišćenih u prethodnim proširenjima. To uključuje širenje zaštitnih mehanizama na oblasti kao što su unutrašnja bezbednost, otpornost na strano mešanje i ekonomska bezbednost, kao i nadogradnju prethodno uvedenih prelaznih perioda koji su se odnosili pre svega na tržište rada i pristup fondovima EU, uključujući Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) i kohezijsku politiku. Predviđa i mehanizam nadzora vezan za primenu acquis-a EU, uz mogućnost intenzivnijeg nadzora u periodu neposredno posle pristupanja. Ta ideja se, čini se, razvija pre svega u vezi sa slobodom kretanja radnika, ali se jednako može proširiti i na druge ključne oblasti (uključujući osnove).
Predlog uviđa da su Uniji potrebni jači instrumenti da brzo i efikasno reaguje na svako nazadovanje u pogledu vrednosti EU, posebno vladavine prava. Dokument zato predlaže posebne klauzule o nenazadovanju i zaštitne klauzule nakon pristupanja, koje EU omogućavaju da uvede zaštitne mere u slučaju ozbiljnih nedostataka ili nazadovanja države članice u poštovanju vrednosti EU, uključujući vladavinu prava, demokratske principe i slobodu medija. U isto vreme, tvrdi da treba razjasniti uslove za pozivanje na takav mehanizam, kao i opseg mera koje bi mogle da se uvedu, na primer suspenziju saradnje u pojedinim oblastima politika. Za razliku od prethodnih zaštitnih klauzula, ti mehanizmi bi trebalo da važe i posle uobičajenog trogodišnjeg perioda nakon pristupanja.
Non-paper dalje predlaže da se razmotri mogućnost privremenih odstupanja od pojedinih proceduralnih pravila iz člana 7 UEU. Paralelno, tvrdi da Izveštaj o vladavini prava treba dalje razvijati kao praktičan instrument nadzora i predlaže da učešće u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) postane preduslov za pristupanje EU, kao dodatna zaštita vladavine prava. Podvlači i da pristupanje Šengenu treba da ostane odvojen proces, u kojem robusni rezultati u vladavini prava i dalje ostaju osnovni uslov.
Kada je reč o sposobnosti EU da deluje, non-paper naglašava da unutrašnje reforme EU treba da idu paralelno sa proširenjem. Otvara i mogućnost uvođenja privremenih ograničenja prava glasa novih država članica, posebno u oblastima politika u kojima se odlučuje jednoglasno, kao način da se zaštiti sposobnost Unije da odlučuje u prvom periodu nakon pristupanja.
Konačno, predlog tvrdi da bi pristupni ugovori trebalo izričito da podsete na obavezu poštovanja načela lojalne saradnje iz člana 4 UEU i da bi trebalo razmotriti uvođenje mehanizama koji odgovaraju na ponašanje koje to načelo podriva, čime se štiti sposobnost Unije da funkcioniše delotvorno.
Interaktivna grafikaotvorite komponentu da pročitate mere
Anatomija najrazrađenijeg predloga
Šta bi EU zadržala u rukama nakon što država uđe
Od četiri predloga, samo non-paper koji predvodi Holandija, a potpisale su ga zemlje Beneluksa, Francuska i Nemačka, usredsređen je na period nakon pristupanja. Umesto da propisuje jedan model, predlaže opšti obrazac za buduće pristupne ugovore i katalog zaštitnih opcija iz kojeg se mere biraju i prilagođavaju od države do države. Njegove četiri komponente objašnjene su ispod.
Osnovna poruka je jasna: EU mora da se širi, ali tako da to Uniju jača, a ne slabi. Proširenje se predstavlja kao geostrateška investicija, uz koju idu unutrašnja reforma Unije i jači instrumenti za zaštitu vladavine prava.
- Širenje zaštitnih mehanizama na nove oblasti: unutrašnju bezbednost, otpornost na strano mešanje i ekonomsku bezbednost
- Nadogradnja prelaznih perioda korišćenih ranije, primenjenih pre svega na tržište rada i na pristup fondovima EU, uključujući Zajedničku poljoprivrednu politiku i kohezijsku politiku
- Mehanizam nadzora vezan za primenu acquis-a, potencijalno intenzivniji u periodu neposredno posle pristupanja
- Razvijeno pre svega sa slobodom kretanja radnika u vidu, ali se može proširiti i na druge ključne oblasti - uključujući osnove
Jezgro dokumenta i deo koji je najvažniji iz perspektive demokratskog uslovljavanja. Priznaje da su Uniji potrebni jači instrumenti da brzo i efikasno reaguje na nazadovanje u pogledu vrednosti EU.
- Posebne klauzule o nenazadovanju i zaštitne klauzule nakon pristupanja, koje EU omogućavaju da uvede zaštitne mere kada država članica ozbiljno nazaduje u pogledu vrednosti EU, vladavine prava, demokratskih principa ili slobode medija
- Uviđanje da uslove za aktiviranje takvog mehanizma treba razjasniti, kao i mere koje su na raspolaganju, na primer suspenziju saradnje u pojedinim oblastima politika - sam dokument to razjašnjenje ne daje, nego kaže da je potrebno
- Za razliku od prethodnih zaštitnih klauzula, primena i posle uobičajenog trogodišnjeg perioda nakon pristupanja
- Razmatranje privremenih odstupanja od proceduralnih pravila iz člana 7 UEU, postupka koji se pokazao kao spor i politički težak za primenu
- Razvijanje Izveštaja o vladavini prava u praktičan instrument nadzora, a ne u godišnji pregled stanja
- Da učešće u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) postane preduslov za pristupanje EU, kao dodatna zaštita vladavine prava
- Da pristupanje Šengenu ostane odvojen proces, sa robusnim rezultatima u vladavini prava kao trajnim uslovom
- Unutrašnja reforma EU treba da ide paralelno sa proširenjem, a ne posle njega
- Privremeno ograničenje prava glasa novih država članica, posebno u oblastima gde se odlučuje jednoglasno, kao način da se zaštiti odlučivanje u prvom periodu nakon pristupanja
To je najoštrija ivica ovog predloga: nova članica bi sela za stol bez pune težine glasa.
- Pristupni ugovori treba izričito da podsete na obavezu lojalne saradnje iz člana 4 UEU
- Uvođenje mehanizama koji mogu da odgovore na ponašanje koje to načelo podriva, čime se štiti sposobnost Unije da funkcioniše
Ograničenje
Ovi zaštitni mehanizmi bi se primenjivali samo na države koje tek pristupaju, čime se stvara oblik diferenciranog ili dvokolosečnog članstva. To otvara pitanje pravičnosti i ostavlja relativno malo dodatne poluge prema nazadovanju u vladavini prava kod postojećih država članica.
EUCRTA Dalji rad na zaštitnim mehanizmima nakon pristupanja mora da ide ruku pod ruku sa širom debatom o unutrašnjoj reformi EU i o jačanju instrumenata za vladavinu prava koji se primenjuju na sve države članice. Robustan nadzor, načelo nenazadovanja i sprovodive posledice za kršenje osnovnih vrednosti EU na kraju treba da obavezuju celu Uniju, a ne samo njene najnovije članice.
Priredila EUCRTA na osnovu non-papera koji su potpisale zemlje Beneluksa, Francuska i Nemačka, a predvodi ga Holandija, jun 2026.
↑ interaktivna grafika · analiza se nastavlja ispod
Iz perspektive demokratskog uslovljavanja
Uzeto u celini, non-paper zemalja Beneluksa predstavlja sveobuhvatan i relativno detaljan predlog, koji poseban akcenat stavlja na stroge zaštitne mehanizme i instrumente za reagovanje na moguće demokratsko nazadovanje, kao i na druge unutrašnje pretnje Uniji. U poređenju sa ostalim razmatranim predlozima, nudi najrazvijeniji okvir za uslovljavanje posle pristupanja i za zaštitu Unije od mogućih rizika koji nastaju nakon proširenja.
Istovremeno, ostaje jedno važno ograničenje: predloženi novi zaštitni mehanizmi bi se primenjivali samo na države članice koje tek pristupaju, čime se potencijalno stvara oblik diferenciranog ili dvokolosečnog sistema članstva. Nametanje dodatnih ograničenja isključivo državama koje su tek pristupile, uz zadržavanje relativno male poluge za reagovanje na nazadovanje u vladavini prava kod postojećih država članica, nosi rizik od podrivanja načela jednakosti među članicama i, potencijalno, političkog legitimiteta samog procesa proširenja. Zato je ključno da dalji rad na zaštitnim mehanizmima posle pristupanja i na dodatnom uslovljavanju novih članica ide ruku pod ruku sa širom diskusijom o unutrašnjoj reformi EU i o jačanju instrumenata za vladavinu prava koji se jednako i delotvorno primenjuju na sve države članice.
Istovremeno, ostaje jedno važno ograničenje: predloženi novi zaštitni mehanizmi bi se primenjivali samo na države članice koje tek pristupaju, čime se potencijalno stvara oblik diferenciranog ili dvokolosečnog sistema članstva. Nametanje dodatnih ograničenja isključivo državama koje su tek pristupile, uz zadržavanje relativno male poluge za reagovanje na nazadovanje u vladavini prava kod postojećih država članica, nosi rizik od podrivanja načela jednakosti među članicama i, potencijalno, političkog legitimiteta samog procesa proširenja. Zato je ključno da dalji rad na zaštitnim mehanizmima posle pristupanja i na dodatnom uslovljavanju novih članica ide ruku pod ruku sa širom diskusijom o unutrašnjoj reformi EU i o jačanju instrumenata za vladavinu prava koji se jednako i delotvorno primenjuju na sve države članice.
Non-paper Prijatelja Zapadnog Balkana o jačanju postepene integracije
Non-paper je usredsređen na jačanje pristupa postepene integracije, i kao podsticaja za reforme i kao načina da se ojačaju geoekonomska pozicija i strateška autonomija Evropske unije. Umesto da postepenu integraciju tretira kao ad hoc meru, predlog tvrdi da ona treba da postane sistematičniji instrument unutar procesa proširenja, koji nagrađuje napredak u reformama i istovremeno jača geopolitičku i ekonomsku otpornost EU.
Non-paper posebno naglašava postepenu integraciju u glavne sektore Jedinstvenog tržišta EU. Takva integracija treba da ostane zasnovana na zaslugama i, gde je potrebno, da se odvija postepeno, u zavisnosti od nivoa usklađenosti sa acquis-em EU. Predlog prepoznaje širok krug oblasti u kojima bi se ubrzana sektorska integracija mogla ostvariti. Među njima su puna primena Green Lanes; ubrzana integracija u tržišta energije i električne energije, Digitalno jedinstveno tržište i sektore saobraćaja i logistike; učešće u strategijama konkurentnosti i industrijskim strategijama EU, kao i u politikama kritičnih sirovina; primena Sporazuma o oceni usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACAA); širenje statusa ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO) na države kandidate; i mere koje olakšavaju mobilnost mladih.
U isto vreme, predlog ide i van Jedinstvenog tržišta i zastupa dublju postepenu integraciju u drugim oblastima politika, najviše u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) i kroz fazno institucionalno učešće.
Da bi se taj pristup operacionalizovao, non-paper poziva Evropsku komisiju da iznese konkretne predloge za sektorsku integraciju u Jedinstveno tržište. Poziva Komisiju i da razjasni procedure za ocenu da li je država kandidat dostigla dovoljan nivo spremnosti u relevantnim pregovaračkim poglavljima, kao i zaštitne mehanizme koji bi se mogli aktivirati u slučaju ozbiljnih koraka nazad.
Non-paper posebno naglašava postepenu integraciju u glavne sektore Jedinstvenog tržišta EU. Takva integracija treba da ostane zasnovana na zaslugama i, gde je potrebno, da se odvija postepeno, u zavisnosti od nivoa usklađenosti sa acquis-em EU. Predlog prepoznaje širok krug oblasti u kojima bi se ubrzana sektorska integracija mogla ostvariti. Među njima su puna primena Green Lanes; ubrzana integracija u tržišta energije i električne energije, Digitalno jedinstveno tržište i sektore saobraćaja i logistike; učešće u strategijama konkurentnosti i industrijskim strategijama EU, kao i u politikama kritičnih sirovina; primena Sporazuma o oceni usaglašenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACAA); širenje statusa ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO) na države kandidate; i mere koje olakšavaju mobilnost mladih.
U isto vreme, predlog ide i van Jedinstvenog tržišta i zastupa dublju postepenu integraciju u drugim oblastima politika, najviše u Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) i kroz fazno institucionalno učešće.
Da bi se taj pristup operacionalizovao, non-paper poziva Evropsku komisiju da iznese konkretne predloge za sektorsku integraciju u Jedinstveno tržište. Poziva Komisiju i da razjasni procedure za ocenu da li je država kandidat dostigla dovoljan nivo spremnosti u relevantnim pregovaračkim poglavljima, kao i zaštitne mehanizme koji bi se mogli aktivirati u slučaju ozbiljnih koraka nazad.
Iz perspektive demokratskog uslovljavanja
Uzeto u celini, predlog ostaje relativno neodređen kada je reč o tome kako je zamišljen njegov okvir uslovljavanja. Navodi da pristup Jedinstvenom tržištu treba dodeliti kada država kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa relevantnim sektorskim acquis-em, kao i "robusnu i verodostojnu" primenu vladavine prava, ali daje malo detalja o tome šta bi to u praksi konkretno značilo. Iz predloga nije jasno ni kako bi se ti uslovi ocenjivali, nadzirali ili sprovodili u praksi, niti u kojim okolnostima bi se zaštitni mehanizmi aktivirali. U poređenju sa ostalim predlozima, pristup se zato pokazuje kao prilično tehnički i pragmatičan: usredsređen je pre svega na širenje mogućnosti za sektorsku postepenu integraciju, a mnoga ključna institucionalna pitanja i pitanja uslovljavanja ostavlja nerešena.
Interaktivna grafikaizaberite polje za detalje
Četiri predloga, upoređena
Šta svaki predlog o proširenju zaista nudi
Od marta 2026. jedan koncept Evropske komisije i četiri predloga vlada država članica opisuju kako ubrzati proširenje EU. Slažu se oko cilja, a oštro se razilaze oko zaštitnih mehanizama. Kliknite na bilo koje polje za detalje.
Centralni element, razrađen
Prisutan, ali tanak
Nije obrađeno
Nije primenjivo
| pomerite → | Obrnuto proširenje Mart 2026. Odbile države članice | Pridruženo članstvo Maj 2026. | Novi zamah proširenju Jun 2026. | Zaštitni mehanizmi nakon pristupanja Jun 2026. | Jačanje postepene integracije Maj 2026. |
|---|---|---|---|---|---|
| Kome je pre svega namenjen | Ukrajini | Ukrajini, uz mere za Zapadni Balkan i Moldaviju | Svim državama kandidatima | Svim budućim državama članicama | Zapadnom Balkanu |
| Brža i jednostavnija procedura | |||||
| Pristup unutrašnjem tržištu pre članstva | |||||
| Učešće u institucijama pre članstva | |||||
| Pristup fondovima EU pre članstva | |||||
| Pogodnosti se povlače ako država nazaduje | |||||
| Zaštitni mehanizmi nakon pristupanja | |||||
| Demokratsko uslovljavanje: koliko je razrađeno |
Izaberite polje
Svako polje u tabeli nosi detalje koji stoje iza oznake. Kliknite na jedno da pročitate šta predlog zaista kaže o tom pitanju.
Ocena EUCRTA, na osnovu tekstova četiri predloga i neformalnog koncepta Evropske komisije. Oznake pokazuju koliko je pojedini dokument razradio dati element, a ne da li je ideja dobra.
↑ interaktivna grafika · analiza se nastavlja ispod
Zaključak
Obnovljena geopolitička hitnost proširenja EU daje jak argument za ubrzanje procesa i za to da se državama kandidatima omogući širi pristup politikama, tržištima i institucijama EU još pre punog članstva. Ali brža i fleksibilnija integracija ne sme da ide na račun demokratske transformacije, da ne bi ugrozila same osnovne principe i funkcionisanje Unije, uz moguće negativne posledice za demokratiju i stabilnost u njenom najbližem susedstvu. Naprotiv, da bi se transformativna moć proširenja iskoristila, što više pogodnosti kandidati dobiju pre pristupanja, to uslovljavanje demokratijom i vladavinom prava mora da bude jače i sprovodivije.
Interaktivna grafikaizaberite predlog da vidite zašto stoji tu
Ključna razmena
Što više kandidat dobije pre ulaska, to uslovljavanje mora biti jače
Svaki predlog državama kandidatima nudi neke pogodnosti pre punog članstva. Razlikuju se po tome da li uslovi koji uz te postepeno rastuće pogodnosti idu mogu da drže korak i da obezbede da EU zadrži strogo uslovljavanje kroz ceo proces. Kada se uporede jedan sa drugim, većina aktuelnih predloga stoji znatno ispod linije ravnoteže između pogodnosti i uslova.
Izaberite predlog
Kliknite na bilo koji od pet brojeva da vidite zašto stoji tu gde stoji.
Pozicije predstavljaju čitanje pet dokumenata od strane EUCRTA, a ne mereni indeks. Pokazuju koliko svaki predlog unapred daje pogodnosti članstva u odnosu na to koliko precizno definiše uslove, način ocene i posledice nazadovanja.
Krajnje desno, skoro na dnu. Ništa se ne daje unapred u većoj meri od samog članstva: država prvo ulazi, a u politike, institucije i fondove se uključuje postepeno posle toga. I ništa nije ostavljeno više otvorenim, jer kada država postane članica, proces pristupanja više nije poluga, a ostaju samo mnogo slabiji instrumenti EU prema postojećim članicama. Države članice su koncept odbile, ali je poziv komisarke za proširenje vladama da izađu sa sopstvenim idejama proizveo četiri predloga koji su sledili.
Visoko po pogodnostima, nisko po uslovima. Nudi najdalekosežniju institucionalnu integraciju od svih predloga - mesto u Savetu, pridruženog komisara, pridružene članove Evropskog parlamenta, pridruženog sudiju Suda pravde - uz političku bezbednosnu garanciju po članu 42(7) UEU, sve pre formalnog pristupanja. Snap-back mehanizam i klauzula o vremenskom ograničenju se navode, ali nisu osmišljeni. Otvoreno pitanje je koji podsticaj ostaje za nastavak teških reformi kada su unutrašnje tržište, programi i institucije već dostupni. Predlog, čini se, samo institucionalno učešće vidi kao podsticaj, što možda nije dovoljno jaka motivacija bez ozbiljnog finansijskog uslovljavanja i verodostojnih mehanizama za povlačenje pogodnosti u slučaju nazadovanja.
Po sredini na obe ose. Postepenu integraciju vezuje za kriterijume pristupanja i napredak u pregovorima i sadrži izričito načelo reverzibilnosti, što ga u grupi predloga koji daju pogodnosti unapred stavlja iznad ostalih. Ali ne definiše ni šta se računa kao nazadovanje, ni ko to utvrđuje, ni šta pokreće povlačenje pogodnosti. Poziv da se otvore svi klasteri sa pozitivnom preporukom Komisije - uključujući i klaster 3 sa Srbijom - vraća na tehnokratsko čitanje pristupanja, zasnovano na tehničkim merilima, umesto na horizontalni fokus na osnove iz revidirane metodologije.
Najkonkretnija lista pogodnosti, najmanje konkretni uslovi. Green Lanes, tržišta energije i električne energije, Digitalno jedinstveno tržište, saobraćaj i logistika, ACAA, status ovlašćenog ekonomskog operatera, kritične sirovine, mobilnost mladih: sektorska ponuda je detaljno razrađena. Uslov koji uz to ide je visok nivo usklađenosti sa sektorskim acquis-em i robusna i verodostojna primena vladavine prava, bez definicije šta to znači, kako bi se ocenjivalo ili nadziralo, i kada bi se zaštitni mehanizmi aktivirali.
Jedini predlog u gornjoj polovini i jedini koji gotovo ništa ne daje unapred. Klauzule o nenazadovanju, zaštita vrednosti iz člana 2 UEU koja pokriva vladavinu prava, demokratske principe i slobodu medija, učešće u EPPO kao uslov za pristupanje, Izveštaj o vladavini prava razvijen u instrument nadzora, privremeno ograničenje prava glasa novih članica i mehanizmi koji se primenjuju i posle uobičajenog trogodišnjeg perioda. Njegovo ograničenje nije neodređenost nego obuhvat: novi mehanizmi bi vezivali samo države koje tek pristupaju, čime se stvara dvokolosečno članstvo i dobija malo poluge prema nazadovanju kod postojećih članica.
↑ interaktivna grafika · analiza se nastavlja ispod
Postepena integracija mora da ostane čvrsto vezana ne samo za tehničko usklađivanje sa acquis-em, nego i za dokazan napredak u demokratiji, vladavini prava i drugim osnovama. Reverzibilnost mora da bude verodostojna, oslonjena na jasna merila i konkretne posledice za nazadovanje koje mogu da se primene brzo i efikasno. U suprotnom, davanje pogodnosti članstva unapred preti da smanji polugu EU i oslabi transformativnu moć procesa pristupanja. Posle više od decenije stagnacije, proces proširenja treba da se ubrza, ali ne po ceni demokratije i vladavine prava, ni unutar EU ni u državama kandidatima.
Što je najvažnije, strogo uslovljavanje ne može da se završi u trenutku pristupanja. EU su potrebni delotvorni mehanizmi da spreči demokratsko nazadovanje i nazadovanje u vladavini prava nakon što je članstvo stečeno i da na njih odgovori. Ali jači zaštitni mehanizmi ne treba da stvore trajnu razliku između novih i starih država članica. Robustan nadzor, načelo nenazadovanja i sprovodive posledice za kršenje osnovnih vrednosti EU na kraju treba da važe dosledno za sve države članice.
Reverzibilnost mora da bude verodostojna, oslonjena na jasna merila i konkretne posledice za nazadovanje koje mogu da se primene brzo i efikasno.
Što je najvažnije, strogo uslovljavanje ne može da se završi u trenutku pristupanja. EU su potrebni delotvorni mehanizmi da spreči demokratsko nazadovanje i nazadovanje u vladavini prava nakon što je članstvo stečeno i da na njih odgovori. Ali jači zaštitni mehanizmi ne treba da stvore trajnu razliku između novih i starih država članica. Robustan nadzor, načelo nenazadovanja i sprovodive posledice za kršenje osnovnih vrednosti EU na kraju treba da važe dosledno za sve države članice.
Interaktivna grafikaizaberite polje da pročitate šta sadrži
Faze u kojima koji predlog deluje
Uslovljavanje ima tri momenta. Nijedan predlog ne pokriva sva tri
Demokratsko uslovljavanje može da deluje pre nego što država uđe, u trenutku kada se piše pristupni ugovor, i nakon što je članstvo stečeno. Kada se predlozi rasporede po tim momentima, dele se jasno: četiri su usredsređena na put do pristupanja, jedan na ono što sledi kada država uđe. Kliknite na bilo koje polje za detalje.
1Pre pristupanjapregovarački proces
2Pri pristupanjusam ugovor
3Nakon pristupanjačlanstvo stečeno
Obrnuto proširenjeKomisija, neformalno, mart 2026, odbijeno
—
Prvo se daje članstvo
Postepeno uključivanje, bez okvira
Pridruženo članstvoKancelar Merc, Nemačka, maj 2026
Najdublja integracija pre članstva
—
—
Novi zamah proširenjuFrancuska i Nemačka, jun 2026
Pojednostavljenje i podsticaji
—
—
Jačanje postepene integracijePrijatelji Zapadnog Balkana, maj 2026
Sektorska integracija u tržište
—
—
Zaštitni mehanizmi nakon pristupanjaBeneluks, Francuska, Nemačka, predvodi Holandija, jun 2026
EPPO kao uslov
Obrazac ugovora i katalog mera
Klauzule o nenazadovanju i nadzor
Stav EUCRTA
Kontinuiran sistem demokratskog uslovljavanja, koji pokriva ceo proces integracije - pre, tokom i nakon pristupanja. A nakon pristupanja, sa primenom na sve države članice, ne samo na najnovije.
Izaberite polje
Prazna polja su ono što je najvažnije. Tri od pet dokumenata ne govore ništa o tome šta se dešava pri pristupanju i posle njega, a samo jedan se bavi trenutkom u kojem se piše pristupni ugovor.
Ocena EUCRTA, na osnovu tekstova četiri predloga i neformalnog koncepta Evropske komisije.
↑ interaktivna grafika · analiza se nastavlja ispod
Cilj zato treba da bude kontinuiran sistem demokratskog uslovljavanja koji pokriva ceo proces integracije - pre, tokom i nakon pristupanja EU. Veća Unija biće jača Unija samo ako se ti standardi verodostojno sprovode u celoj EU.
Documents
Pročitajte dokumente
Četiri predloga u celini
Nijedan od četiri nije objavljen kao zvaničan dokument EU - non-paper po definiciji nije formalan. Ovo su tekstovi u obliku u kojem su postali dostupni.
- Pridruženo članstvo za Ukrajinu
- A New Momentum for Enlargement
- Katalog zaštitnih opcija
- Jačanje postepene integracije
Koncept „obrnutog proširenja“ Evropske komisije iz marta 2026. nije na listi: iznet je neformalno i nikada nije objavljen kao dokument.
