Nova saznanja
https://n1info.rs/vesti/n1-saznaje-u-birackom-spisku-u-zajecaru-preminuli-interno-raseljeni-i-biraci-bez-prebivalista/
do kojih je javnost došla o stanju biračkog spiska Zaječara, tj. o činjenicama da se u evidenciji nalaze mrtve osobe, interno raseljeni i drugi građani bez neophodne prijave prebivališta u tom gradu, dodatna su argumentacija za ocenu Posmatračke misije Crte da rezultati lokalnih izbora u Zaječaru ne odražavaju izbornu volju građana, te da organi vlasti koji bi na osnovu njih bili uspostavljeni ne mogu imati demokratski legitimitet.
Takođe, problemi koji su utvrđeni u Zaječaru, a kakve je Crta pronalazila i u ranijim izbornim ciklusima, naročito tokom beogradskih izbora https://crta.rs/preliminarni-nalazi-o-organizovanoj-migraciji-biraca/ u decembru 2023. godine, još jednom potvrđuju neophodnosti sveobuhvatne i transparentne revizije biračkog spiska, kao i utvrđivanja krivične i svake druge odgovornosti za manipulacije tim fundamentalnim izbornim dokumentom.
Jedna od ključnih, godinama ponavljanih preporuka ODIHR-a odnosi se na sprovođenje procesa pune i nezavisne revizije biračkog spiska, koji bi u potpunosti bio javan i u koji bi bili uključeni predstavnici vlasti, opozicije i stručnih organizacija civilnog društva.
Vlast je, međutim, u više navrata pokušala samo da simulira takav proces, onemogućavajući stvarni napredak ka konkretnim rešenjima koja ne bi bila puke kozmetičke promene, a koja je u najvećoj meri ponudio Crtin predlog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Stepen nezavisnosti i integritet Komisije za reviziju biračkog spiska, na način kako ih predviđa Crtin predlog zakona, vlast očigledno nije spremna da prihvati, te i dalje insistira na partijski instruisanom odlučivanju, odnosno nadmoći partijskog nad javnim interesom. U javnom interesu prvog reda je da Srbija ima tačan, ažuran i od zloupotreba zaštićen birački spisak i Crta ukazuje na neophodnost širokog društvenog dijaloga o toj temi.
Nespremnost vlasti da se stane na put manipulacijama evidencijom birača ogleda se, između ostalog, i u činjenici da Crta nema nikakve informacije o eventualnom postupanju po tri krivične prijave koje je podnela protiv pripadnika MUP-a i MDULS-a, zbog njihove uloge u zloupotrebama biračkog spiska i migracijama birača na beogradskim izborima 2023.
Nekažnjivost štiti delove institucija koji, umesto da sprovode i štite zakone, učestvuju u protivzakonitim aktivnostima. Stoga, značajno ohrabruje način na koji je služba Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovela vanredni nadzor u Zaječaru, pokazujući da u državnim institucijama i dalje postoje profesionalci koji odgovorno rade u javnom interesu.
Takođe, problemi koji su utvrđeni u Zaječaru, a kakve je Crta pronalazila i u ranijim izbornim ciklusima, naročito tokom beogradskih izbora https://crta.rs/preliminarni-nalazi-o-organizovanoj-migraciji-biraca/ u decembru 2023. godine, još jednom potvrđuju neophodnosti sveobuhvatne i transparentne revizije biračkog spiska, kao i utvrđivanja krivične i svake druge odgovornosti za manipulacije tim fundamentalnim izbornim dokumentom.
Jedna od ključnih, godinama ponavljanih preporuka ODIHR-a odnosi se na sprovođenje procesa pune i nezavisne revizije biračkog spiska, koji bi u potpunosti bio javan i u koji bi bili uključeni predstavnici vlasti, opozicije i stručnih organizacija civilnog društva.
Vlast je, međutim, u više navrata pokušala samo da simulira takav proces, onemogućavajući stvarni napredak ka konkretnim rešenjima koja ne bi bila puke kozmetičke promene, a koja je u najvećoj meri ponudio Crtin predlog Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Stepen nezavisnosti i integritet Komisije za reviziju biračkog spiska, na način kako ih predviđa Crtin predlog zakona, vlast očigledno nije spremna da prihvati, te i dalje insistira na partijski instruisanom odlučivanju, odnosno nadmoći partijskog nad javnim interesom. U javnom interesu prvog reda je da Srbija ima tačan, ažuran i od zloupotreba zaštićen birački spisak i Crta ukazuje na neophodnost širokog društvenog dijaloga o toj temi.
Nespremnost vlasti da se stane na put manipulacijama evidencijom birača ogleda se, između ostalog, i u činjenici da Crta nema nikakve informacije o eventualnom postupanju po tri krivične prijave koje je podnela protiv pripadnika MUP-a i MDULS-a, zbog njihove uloge u zloupotrebama biračkog spiska i migracijama birača na beogradskim izborima 2023.
Nekažnjivost štiti delove institucija koji, umesto da sprovode i štite zakone, učestvuju u protivzakonitim aktivnostima. Stoga, značajno ohrabruje način na koji je služba Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu sprovela vanredni nadzor u Zaječaru, pokazujući da u državnim institucijama i dalje postoje profesionalci koji odgovorno rade u javnom interesu.
