Pregled
O setu pravosudnih zakona Venecijanska komisija Saveta Evrope usvojila je dva mišljenja od usvajanja u januaru 2026. godine:
Iako je predsednica Narodne skupštine 12. juna izjavila da je dobijeno „apsolutno pozitivno mišljenje Venecijanske komisije“, iz navedenog dokumenta VK proizlazi drugačije. Venecijanska komisija pozdravila je napore državnih organa u reformi pravosuđa, međutim, nisu sve preporuke iz hitnog mišljenja sprovedene.
Naime, VK je konstatovala da je 7 preporuka ispunjeno, ali da to nije slučaj za 2 konkretne preporuke, niti za jednu opštu.
Neispunjene preporuke Venecijanske komisije:
1. Vraćanje tužilaca u TOK: dva tužioca kojima je upućivanje prevremeno prestalo nisu vraćena;
2. Autonomija Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal: po predlogu zakona odeljenje ostaje sastavni deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu;
3. Osnivanje novog suda i tužilaštva: zakonopisac ne odustaje od osnivanja Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva za potrebe EXPO, uprkos preporuci o sprovođenju prethodne analize ključnih faktora.
Vanredna sednica Narodne skupštine, na čijem dnevnom redu je usvajanje predloga zakona po hitnom postupku nakon naknadnog mišljenja VK, zakazana je za 17. jun.
Naime, VK je konstatovala da je 7 preporuka ispunjeno, ali da to nije slučaj za 2 konkretne preporuke, niti za jednu opštu.
Neispunjene preporuke Venecijanske komisije:
1. Vraćanje tužilaca u TOK: dva tužioca kojima je upućivanje prevremeno prestalo nisu vraćena;
2. Autonomija Posebnog odeljenja za visokotehnološki kriminal: po predlogu zakona odeljenje ostaje sastavni deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu;
3. Osnivanje novog suda i tužilaštva: zakonopisac ne odustaje od osnivanja Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva za potrebe EXPO, uprkos preporuci o sprovođenju prethodne analize ključnih faktora.
Vanredna sednica Narodne skupštine, na čijem dnevnom redu je usvajanje predloga zakona po hitnom postupku nakon naknadnog mišljenja VK, zakazana je za 17. jun.
1. Razvoj događaja
Donošenje zakona
Set pravosudnih zakona (Zakona o javnom tužilaštvu, Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Zakona o sudijama i Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava) usvojen je u Narodnoj skupštini 28. januara. Zakoni su proglašeni 30. januara 2026. godine i stupili su na snagu 7. februara.
Tzv. Mrdićevi zakoni doneti su po hitnom postupku, bez sprovođenja javne rasprave i pribavljenih mišlenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i bez konsultacija sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope.
Ključni problemi usvojenih rešenja odnosili su se na osnivanje Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog tužilaštva, ukidanje nezavisne komisije Visokog saveta tužilaštva, slabljenje položaja Vrhovnog javnog tužilaštva u korist glavnih javnih tužilaca, degradiranje specijalizovanog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, uvođenje mandata do tri godine za vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, mogućnost ponovnog izbora istih predsednika sudova i povlačenje tužilaca upućenih u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Tzv. Mrdićevi zakoni doneti su po hitnom postupku, bez sprovođenja javne rasprave i pribavljenih mišlenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i bez konsultacija sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope.
Tzv. Mrdićevi zakoni doneti su po hitnom postupku, bez sprovođenja javne rasprave i pribavljenih mišlenja Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, kao i bez konsultacija sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope.
Ključni problemi usvojenih rešenja odnosili su se na osnivanje Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog tužilaštva, ukidanje nezavisne komisije Visokog saveta tužilaštva, slabljenje položaja Vrhovnog javnog tužilaštva u korist glavnih javnih tužilaca, degradiranje specijalizovanog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, uvođenje mandata do tri godine za vršioca funkcije glavnog javnog tužioca, mogućnost ponovnog izbora istih predsednika sudova i povlačenje tužilaca upućenih u Tužilaštvo za organizovani kriminal.
Hitno mišljenje Venecijanske komisije
Ubrzo po stupanju na snagu zakona, predsednica parlamenta formalno je zatražila mišljenje Venecijanske komisije.
Hitno mišljenje usvojeno je 24. aprila 2026. godine, a VK tom prilikom kritikovala način usvajanja zakona, sadržinu propisa i slabljenje garancija samostalnosti, ocenjujući da pojedina rešenja odstupaju od evropskih standarda, te je uputila devet konkretnih preporuka i jednu opštu preporuku.
Reč je o sledećim preporukama VK:
1. Povratak na nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva i odluke o delegaciji i supstituciji;
2. Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva treba da ostane u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva;
3. Umesto zahteva za prethodnu saglasnost, zakon treba da precizira uslove pod kojima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o sporazumima o saradnji koje planira da zaključi sa međunarodnim partnerima u okviru postojećih ugovora o međusobnoj pravnoj pomoći;
4. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca treba ograničiti na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja;
5. Isključivanje mogućnosti ponovnog imenovanja glavnih javnih tužilaca u isto javno tužilaštvo nakon isteka prvobitnog mandata;
6. Ukidanje mogućnosti produženja privremenih upućivanja, njihovo ograničenje na tužilačke funkcije istog nivoa, uz zadržavanje izuzetnog karaktera privremenog upućivanja;
7. Javni tužioci čija su privremena upućivanja prevremeno okončana treba da budu vraćeni na dužnost, a potrebno je uspostaviti mehanizam koji će obezbediti da se mesta koja u TOK-u zauzimaju privremeno upućeni tužioci postepeno popunjavaju putem redovnih imenovanja;
8. Treba obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, u skladu sa tehničkom složenošću njegovog mandata i nacionalnim karakterom njegove nadležnosti;
9. Mandati predsednika sudova po pravilu treba da budu neobnovljivi, uz mogućnost obnove mandata samo u ograničenim i izuzetnim okolnostima;
10. Potrebno je da se sprovedu dodatne studije i procene uticaja u vezi sa reorganizacijom sudske i tužilačke mreže, zasnovane na sveobuhvatnoj analizi ključnih faktora, uključujući ispitivanje uzroka postojećih problema i pažljivu procenu mogućih alternativnih mera za njihovo rešavanje.
U mišljenju je naglašeno da samo preporuka koja se odnosi na preciziranje uslova pod kojima je Vrhovno javno tužilaštvo dužno da obavesti Ministarstvo pravde o sporazumima o saradnji ne mora nužno da podrazumeva zakonodavni postupak, dok se preporuka koja se odnosi na povratak upućenih tužilaca i mehanizme za popunjavanje tužilačkih mesta u TOK-u može delimično sprovesti postupanjem VST.
Hitno mišljenje usvojeno je 24. aprila 2026. godine, a VK tom prilikom kritikovala način usvajanja zakona, sadržinu propisa i slabljenje garancija samostalnosti, ocenjujući da pojedina rešenja odstupaju od evropskih standarda, te je uputila devet konkretnih preporuka i jednu opštu preporuku.
Reč je o sledećim preporukama VK:
1. Povratak na nehijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva i odluke o delegaciji i supstituciji;
2. Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva treba da ostane u nadležnosti Visokog saveta tužilaštva;
3. Umesto zahteva za prethodnu saglasnost, zakon treba da precizira uslove pod kojima Vrhovno javno tužilaštvo ima obavezu da obavesti Ministarstvo pravde o sporazumima o saradnji koje planira da zaključi sa međunarodnim partnerima u okviru postojećih ugovora o međusobnoj pravnoj pomoći;
4. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca treba ograničiti na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja;
5. Isključivanje mogućnosti ponovnog imenovanja glavnih javnih tužilaca u isto javno tužilaštvo nakon isteka prvobitnog mandata;
6. Ukidanje mogućnosti produženja privremenih upućivanja, njihovo ograničenje na tužilačke funkcije istog nivoa, uz zadržavanje izuzetnog karaktera privremenog upućivanja;
7. Javni tužioci čija su privremena upućivanja prevremeno okončana treba da budu vraćeni na dužnost, a potrebno je uspostaviti mehanizam koji će obezbediti da se mesta koja u TOK-u zauzimaju privremeno upućeni tužioci postepeno popunjavaju putem redovnih imenovanja;
8. Treba obezbediti veću strukturnu i operativnu autonomiju Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal, u skladu sa tehničkom složenošću njegovog mandata i nacionalnim karakterom njegove nadležnosti;
9. Mandati predsednika sudova po pravilu treba da budu neobnovljivi, uz mogućnost obnove mandata samo u ograničenim i izuzetnim okolnostima;
10. Potrebno je da se sprovedu dodatne studije i procene uticaja u vezi sa reorganizacijom sudske i tužilačke mreže, zasnovane na sveobuhvatnoj analizi ključnih faktora, uključujući ispitivanje uzroka postojećih problema i pažljivu procenu mogućih alternativnih mera za njihovo rešavanje.
U mišljenju je naglašeno da samo preporuka koja se odnosi na preciziranje uslova pod kojima je Vrhovno javno tužilaštvo dužno da obavesti Ministarstvo pravde o sporazumima o saradnji ne mora nužno da podrazumeva zakonodavni postupak, dok se preporuka koja se odnosi na povratak upućenih tužilaca i mehanizme za popunjavanje tužilačkih mesta u TOK-u može delimično sprovesti postupanjem VST.
Aktivnosti radne grupe Ministarstva pravde
Ministar pravde obrazovao je Radnu grupu za pripremu izmena zakona u oblasti pravosuđa u cilju usklađivanja sa preporukama Venecijanske komisije dana 28. aprila 2026. godine.
Prema dostupnim informacijama, set zakona pretrpeo je pet ciklusa izmena u postupku pred radnom grupom. Naime, u maju mesecu održana su dva javna slušanja u cilju rasprave o zakonodavnim izmenama, a prva verzija nacrta upućena je Venecijanskoj komisije 8. maja 2026. godine, kojom prilikom je zvanično zatraženo naknadno mišljenje.
Nedelju dana kasnije izvestioci Venecijanske komisije održali su online sastanak sa predsednicom Narodne skupštine i ministrom pravde radi razmatranja navedenih nacrta, a poslednja verzija (na koju je dato naknadno mišljenje) upućena je VK 18. maja 2026. godine.
Pored toga, verzije nacrta upućene Venecijanskoj komisije (prevedene na engleski jezik) razlikovale su se od finalnih verzija objavljenih na sajtu Ministarstva pravde u pogledu tehničke strukture teksta.
Prema dostupnim informacijama, set zakona pretrpeo je pet ciklusa izmena u postupku pred radnom grupom. Naime, u maju mesecu održana su dva javna slušanja u cilju rasprave o zakonodavnim izmenama, a prva verzija nacrta upućena je Venecijanskoj komisije 8. maja 2026. godine, kojom prilikom je zvanično zatraženo naknadno mišljenje.
Nedelju dana kasnije izvestioci Venecijanske komisije održali su online sastanak sa predsednicom Narodne skupštine i ministrom pravde radi razmatranja navedenih nacrta, a poslednja verzija (na koju je dato naknadno mišljenje) upućena je VK 18. maja 2026. godine.
Pored toga, verzije nacrta upućene Venecijanskoj komisije (prevedene na engleski jezik) razlikovale su se od finalnih verzija objavljenih na sajtu Ministarstva pravde u pogledu tehničke strukture teksta.
Naknadno mišljenje Venecijanske komisije
Naknadno mišljenje doneto je 12. juna 2026. godine, a objavljeno je i učinjeno dostupnim javnosti tek 16. juna. U međuvremenu su predstavnici vlasti isticali da je reč o apsolutno pozitivnom mišljenju i najboljim ocenama na predložena rešenja.
Dokument VK sadrži prikaz relevantnih okolnosti, pregled rešenja iz nacrta i ocenu ispunjenosti svih preporuka iz hitnog mišljenja.
Dokument VK sadrži prikaz relevantnih okolnosti, pregled rešenja iz nacrta i ocenu ispunjenosti svih preporuka iz hitnog mišljenja.
2. Pogled na ispunjenost preporuka Venecijanske komisije
U naknadnom mišljenju VK ocenila je da je 7 preporuka iz hitnog mišljenja u celosti ispunjeno rešenjima iz dostavljenih nacrta (preporuke br. 1, 2, 3, 4, 5, 6 i 9). Radi se, pre svega, o preporukama kojima se zahtevalo vraćanje rešenja iz ranijih zakona odnosno odustanje od izmena iz januara meseca.
Istovremeno, nisu (u potpunosti) ispunjene preporuke koje su se odnosile na Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (opšta preporuka), Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (preporuka br. 8) i posledice Zakona o javnom tužilaštvu u vidu prestanku rada privremeno upućenih tužilaca u TOK (preporuka br. 7).
Preporuka br. 1 (sistem odlučivanja o prigovorima na obavezujuća uputstva i odluke o devoluciji i supstituciji)
S obzirom da se nadležnost za odlučivanje po ovim prigovorima vraća nezavisnoj komisiji pri VST-u (umesto rešenje po kojoj je to ovlašćenje glavnog javnog tužioca), VK je konstatovala ispunjenje preporuke.
Preporuka br. 2 (odlučivanje VST-a o prigovorima na godišnji plan rada)
Predloženo rešenje ponovo uvodi nadležnost Kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva za odlučivanje o prigovorima na godišnji plan rada javnog tužilaštva. Iz tog razloga, VK ocenjuje da je preporuka iz hitnog mišljenja ispunjena.
Preporuka br. 3 (obaveštavanje Ministarstva pravde o sporazumima o saradnji)
U predlogu zakona se odustaje od zahteva za pribavljanje saglasnosti izvršne vlasti u oblasti međunarodne saradnje. Umesto toga, propisuje se obaveza Vrhovnog javnog tužilaštva da o protokolima o saradnji sa tužilaštvima drugih država i međunarodnim pravosudnim organizacijama u skladu sa međunarodnim ugovorom prethodno obavesti Ministarstvo pravde. Prethodno obaveštenje nije potrebno za ostvarivanje kontakta i razmenu informacija i dokumenata. Na osnovu navedenog, VK je konstatovala je da je preporuka ispunjena.
Preporuka br. 4 (ograničenje privremenih imenovanja javnih tužilaca na mandat od godinu dana bez mogućnosti produženja)
Predlog zakona prihvata ograničenje mandata vršioca funkcije javnog tužioca na godinu dana, bez mogućnosti produženja, zbog čega je VK ocenila da je preporuka ispunjena.
Preporuka br. 5 (isključenje mogućnosti ponovnog imenovanja glavnih javnih tužilaca nakon isteka mandata)
Prema predlogu izmena zakona glavni javni tužilac ne može biti ponovo izabran na istu funkciju po isteku šestogodišnjeg mandata (suprotno usvojenom rešenju iz januara). VK je konstatovala da je takva izmena u potpunosti u skladu sa preporukom iz hitnog mišljenja.
Preporuka br. 6 (ukidanje mogućnosti produženja privremenog upućivanja)
U predlogu Zakona o javnom tužilaštvu ukida se mogućnost da privremeno upućeni tužilac bude ponovno upućen u isto javno tužilaštvo po proteku tri godine. Naglašava se, takođe, da se privremeno upućivanje vrši izuzetno zbog potrebe efikasnost postupanja javnog tužilaštva ako se to ne može obezbediti drugim organizacionim merama i precizira se postupak odlučivanja o upućivanju pri VST-u. VK smatra da takvo rešenje korespondira sa datom preporukom.
Preporuka br. 7 (povratak javnih tužioca u TOK i uspostavljanje mehanizama za redovna postavljenja)
VK je ocenila da tekući postupci (javni konkurs za redovno imenovanje) jačaju institucionalne kapacitete TOK-a. Međutim, ujedno je konstatovano da 2 od 11 javnih tužilaca čija su privremena upućivanja prevremeno okončana nisu vraćena u to tužilaštvo, zbog čega preporuka nije u potpunosti sprovedena.
Preporuka br. 8 (veća strukturna i operativna autonomija VTK-a)
Novi predlog podrazumeva da rukovodioca odeljenja postavlja VST-a (umesto glavnog javnog tužioca), dok se kao uslov za rukovodioca i raspoređene tužioce uvodi posedovanje i dokazivanje znanja iz oblasti informacionih tehnologija. Ipak, Posebno odeljenje ostaje sastavni deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Iako je Ministarstvo pravde obrazovalo posebnu radnu grupu radi daljeg razmatranja operativne autonomije, Venecijanska komisija naglašava da će se ova preporuka smatrati u potpunosti sprovedenom tek kada radna grupa okonča svoj rad na inkluzivan način, u razumnom roku, i kada to bude praćeno zakonskom izmenom ili reformom kojom se obezbeđuje veća strukturna i operativna autonomija Posebnog odeljenja.
Preporuka br. 9 (jednokratni mandat predsednika sudova)
Predlogom Zakona o sudijama isključuje se mogućnost ponovnog imenovanja istog predsednika suda na istu funkciju. VK smatra da je ova preporuka ispunjena
Opšta preporuka o sudskoj i tužilačkoj mreži
Uprkos preporukama VK za sprovođenje prethodnih analiza potreba za reorganizacijom sudskih i tužilačkih organa, predlog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ostaje pri osnivanju Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva. Predlogom se jedino menjaju rokovi – početak primene zakona odlaže se na 1. mart 2027. godine (umesto 1. jula 2026. godine), dok se rok za donošenje akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji pomera do 1. januara 2026. godine (umesto 1. maja 2026. godine). Uz to je obrazovana Radna grupa za dalje studije.
VK je u kontekstu ovog pitanja naglasila da detaljne studije i procene uticaja po pravilu treba da se sprovode pre donošenja konačnog zakonskog rešenja, naročito kada ono sadrži fiksni datum primene, zbog čega se preporuka može smatrati sprovedenom tek kada radna grupa izradi analizu na sveobuhvatan i inkluzivan način, u zadatom roku, te proces rezultira usvajanjem zakonskih izmena.
Istovremeno, nisu (u potpunosti) ispunjene preporuke koje su se odnosile na Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava (opšta preporuka), Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (preporuka br. 8) i posledice Zakona o javnom tužilaštvu u vidu prestanku rada privremeno upućenih tužilaca u TOK (preporuka br. 7).
Radi se, pre svega, o preporukama kojima se zahtevalo vraćanje rešenja iz ranijih zakona odnosno odustanje od izmena iz januara meseca.
Preporuka br. 1 (sistem odlučivanja o prigovorima na obavezujuća uputstva i odluke o devoluciji i supstituciji)
S obzirom da se nadležnost za odlučivanje po ovim prigovorima vraća nezavisnoj komisiji pri VST-u (umesto rešenje po kojoj je to ovlašćenje glavnog javnog tužioca), VK je konstatovala ispunjenje preporuke.
Preporuka br. 2 (odlučivanje VST-a o prigovorima na godišnji plan rada)
Predloženo rešenje ponovo uvodi nadležnost Kolegijuma Vrhovnog javnog tužilaštva za odlučivanje o prigovorima na godišnji plan rada javnog tužilaštva. Iz tog razloga, VK ocenjuje da je preporuka iz hitnog mišljenja ispunjena.
Preporuka br. 3 (obaveštavanje Ministarstva pravde o sporazumima o saradnji)
U predlogu zakona se odustaje od zahteva za pribavljanje saglasnosti izvršne vlasti u oblasti međunarodne saradnje. Umesto toga, propisuje se obaveza Vrhovnog javnog tužilaštva da o protokolima o saradnji sa tužilaštvima drugih država i međunarodnim pravosudnim organizacijama u skladu sa međunarodnim ugovorom prethodno obavesti Ministarstvo pravde. Prethodno obaveštenje nije potrebno za ostvarivanje kontakta i razmenu informacija i dokumenata. Na osnovu navedenog, VK je konstatovala je da je preporuka ispunjena.
Preporuka br. 4 (ograničenje privremenih imenovanja javnih tužilaca na mandat od godinu dana bez mogućnosti produženja)
Predlog zakona prihvata ograničenje mandata vršioca funkcije javnog tužioca na godinu dana, bez mogućnosti produženja, zbog čega je VK ocenila da je preporuka ispunjena.
Preporuka br. 5 (isključenje mogućnosti ponovnog imenovanja glavnih javnih tužilaca nakon isteka mandata)
Prema predlogu izmena zakona glavni javni tužilac ne može biti ponovo izabran na istu funkciju po isteku šestogodišnjeg mandata (suprotno usvojenom rešenju iz januara). VK je konstatovala da je takva izmena u potpunosti u skladu sa preporukom iz hitnog mišljenja.
Preporuka br. 6 (ukidanje mogućnosti produženja privremenog upućivanja)
U predlogu Zakona o javnom tužilaštvu ukida se mogućnost da privremeno upućeni tužilac bude ponovno upućen u isto javno tužilaštvo po proteku tri godine. Naglašava se, takođe, da se privremeno upućivanje vrši izuzetno zbog potrebe efikasnost postupanja javnog tužilaštva ako se to ne može obezbediti drugim organizacionim merama i precizira se postupak odlučivanja o upućivanju pri VST-u. VK smatra da takvo rešenje korespondira sa datom preporukom.
Preporuka br. 7 (povratak javnih tužioca u TOK i uspostavljanje mehanizama za redovna postavljenja)
VK je ocenila da tekući postupci (javni konkurs za redovno imenovanje) jačaju institucionalne kapacitete TOK-a. Međutim, ujedno je konstatovano da 2 od 11 javnih tužilaca čija su privremena upućivanja prevremeno okončana nisu vraćena u to tužilaštvo, zbog čega preporuka nije u potpunosti sprovedena.
Preporuka br. 8 (veća strukturna i operativna autonomija VTK-a)
Novi predlog podrazumeva da rukovodioca odeljenja postavlja VST-a (umesto glavnog javnog tužioca), dok se kao uslov za rukovodioca i raspoređene tužioce uvodi posedovanje i dokazivanje znanja iz oblasti informacionih tehnologija. Ipak, Posebno odeljenje ostaje sastavni deo Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.
Iako je Ministarstvo pravde obrazovalo posebnu radnu grupu radi daljeg razmatranja operativne autonomije, Venecijanska komisija naglašava da će se ova preporuka smatrati u potpunosti sprovedenom tek kada radna grupa okonča svoj rad na inkluzivan način, u razumnom roku, i kada to bude praćeno zakonskom izmenom ili reformom kojom se obezbeđuje veća strukturna i operativna autonomija Posebnog odeljenja.
Preporuka br. 9 (jednokratni mandat predsednika sudova)
Predlogom Zakona o sudijama isključuje se mogućnost ponovnog imenovanja istog predsednika suda na istu funkciju. VK smatra da je ova preporuka ispunjena
Opšta preporuka o sudskoj i tužilačkoj mreži
Uprkos preporukama VK za sprovođenje prethodnih analiza potreba za reorganizacijom sudskih i tužilačkih organa, predlog Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ostaje pri osnivanju Četvrtog osnovnog suda i Četvrtog osnovnog javnog tužilaštva. Predlogom se jedino menjaju rokovi – početak primene zakona odlaže se na 1. mart 2027. godine (umesto 1. jula 2026. godine), dok se rok za donošenje akta o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji pomera do 1. januara 2026. godine (umesto 1. maja 2026. godine). Uz to je obrazovana Radna grupa za dalje studije.
VK je u kontekstu ovog pitanja naglasila da detaljne studije i procene uticaja po pravilu treba da se sprovode pre donošenja konačnog zakonskog rešenja, naročito kada ono sadrži fiksni datum primene, zbog čega se preporuka može smatrati sprovedenom tek kada radna grupa izradi analizu na sveobuhvatan i inkluzivan način, u zadatom roku, te proces rezultira usvajanjem zakonskih izmena.
3. Hitno usvajanje novih predloga Zakona
Uprkos činjenici da tri preporuke Venecijanske komisije nisu ispunjene – a čija realizacija zahteva dodatno vreme i postupanje radnih grupa ili nadležnih organa – predlozi pet zakona su upućeni u skupštinsku proceduru po hitnom postupku i stavljeni na dnevni red vanredne skupštinske sednice svega pet dana nakon prijema naknadnog mišljenja.
